Trubadur, Dragutin Matić, Višnja Radosav, Jasmina Trumbetaš Petrović, Dušan Plazinić, Dragoljub Bajić, Dejan Savić,... Ivana Dragutinović Maričić

 

 

 

Od Lune konačno mnogo radosti,

od Manrika i dalje gadosti,

ili

Najzad  Il Trovatore

A da nije

„kombinatore“

 

Ko razume…. ko ne…..

Solidna predstava za naše uslovljene uslove.

Ako ćemo realno…… od  pet glavnih uloga…. imali smo DVE i trecu kao poštapalicu….. A preostale  su bile…. kako u kom delu, negde podnošljive, negde nepodnošljive, ali  „očekivane od nekih tamo“….

Uostalom….. čitajte, ako hoćete.

Il Trovatore….

U najavi Narodnog Pozorišta, na zvaničnom sajtu, dnevna lista…… jedna podela. Na PLAKATU Narodnog Pozorišta, ispred ulaza,  u 19: 15…. druga podela….

Moja greška što nisam slikala……

Na sajtu, jedno ime dirigenta, Dejan Savić,  ispred pozorišta…. drugo ime dirigenta, A.Z.B.  Ja mislila…. nije bitno…. A BITNO JE !!!!!! Ljudi se raspituju…. mnogi poznaju opersko stanje, umetnike i podele…..

Ludost!!!!!! Kuc, kuc…. ko vodi računa o tome, to su krupne greške, u svakom pogledu.

Idemo dalje…..

Predstava kasni 17 minuta, ja mislim…. umro… pa sad cekaju da dođe drugA… Kad…. Sve po „sajt planu“…… Lošem po soliste, hor, orkestar, PUBLIKU……

A ON divlja……

Preskačem redosled pisanja, koji sam započela i pišem ono što sam čula i videla. II i III galerija….. DECA !!!!! Naručeno im (svojim ušima čula) da tapšu…. i kada da viču BRAVO….. A nisu ih naučili da se u operu, pozorište, balet, na koncerte ne dolazi u patikama….. Nova publika…. nikada, ne ovakva, a na tome treba raditi. Zar ne bi svi ti mladi ljudi bili srečni da se malo više „picnu“ za neki takav izlazak, sigurna sam da bi im, nakon nekog vremena prijalo. Ali, to nije moj zadatak. „Moji“ znaju kako se gde pojavljuje.

Elem, povodom tapšanja i Bravo poklika,   pojavila se tu  i osoba, (ovaj deo je samo za poznavaoce opere, one koji  poznaju stanje i situaciju) !!!!! iz poslednjeg reda partera desno….. Žena koja je lojalna, kao svaka prava žena…. kome, njena stvar…. viče Bravo….. tamo gde nema nikakvog razloga, a i jedina je…. apsurd… čak su i deca ćutala…. dakle…. režirano, uobičajeno, već dosadno do bljutavosti !!!!!!!

Lojalna i Truba. Za godišnju nagradu, kad bude vreme. Večeras  UVEK, UVEK, UVEK, kada  Plaza peva….. trubica  ima „GROMOGLASNU I PRIMARNU ORESTARSKU DEONICU“,  JER SE NOTNO POKLAPA SA TENOROM…..  pokriva PLAZU, jer on  ne može da otpeva, a dirigent…… POGODI KO SAM…. to neguje sa ogromnom strašću (videsmo i taj delić u njemu)….. Platiću Mu za tri dana sudski dodeljenih, bednih 100.000. rsd, a  sa pisanjem, naravno, nastavljam.

BLJUC…… BLJUC….. a posle…. PLJUC …..

Pa da li  IKO  misli da ne poznajem do te mere parituru, pa da ne znam ko koga, kada  i na koji način pokriva…… (da pojasnim, to se radi samo kod nas)

A Dalton uprava… izvinjavam se zbog izraza….. ne kapira pola stvari, ili imaju maske, čepove i puder, ali uveče, kada se smeste  u svoju sobu i sve poskidaju….? Kako Vam je?

Gruba????? Samo sam realna,  i na osnovu onoga što vidim i čujem, pišem.

Odoh predaleko….  a zanelo me sećanje, slika i reči  sa TVa…… na sta su mi ukazali, pošto ne gledam TV….

Intervju Direktora Opere, Nikole Mijailovića sa Mirom Adanjom Polak

Pitanje M. A. Polak (između ostalih) : „Da li to znači da nećete pevati u Operi? “

Odgovor N.M.“ : Ja mislim da bi bilo potpuno nepristojno i neprimereno sa moje strane da ja sada, kao direktor Opere, sebi pišem premijere i predstave, stvarno bi to bilo potpuno neprimereno sa moje strane……“  I, da Vas pitam…. da li biste Vi sebi, kao direktor,  napisali predstavu i, sebi kao direktoru , napisali honorar? Ne! Siguran sam da ne biste, a ja to necu uraditi… JA TO NE !!!!!

?????????????

NIKADA NEĆE SEBI NAPISTI ULOGU I HONORAR??????? A u Aprilu peva?????? Pogledajte sajt NP … 16. april Toska i Baron Skarpija!!!

 

Ili sam ja luda, NISAM!!!!!

Dakle….. sve je isto, samo u drugom pakovanju…. Jedno misli, drugo kaže, treće radi, … aj oladi.

Skraćujem pisanje….. i ipak da navedem imena i uloge, za populus koji nije upućen u sinoćnu predstavu, a zna po nešto o ovoj operi.

Dirigent, Dejan Savic, Reditelj, I.D.M., Leonora, J.T.P., Manriko, Dušan Plazinić, Grof Luna, Dragutin Matić, Acučena, Višnja Radosav, Ferando, Dragoljub Bajić, ostali….

I ovako… Leonora (a radovala sam se Mirjani Nedeljković)

Imali smo do sada baba Jacu, sada imamo i baka Jacu…… Mrtva trka. A meni muka.

Penzija…. kako ne bismo večeras slušali KRIKE i urlanje jedne nemoćne pevačke bake….. TUŽITE ME….. Po „umetničko-pokojničkom uzoru“….. Pa Leonora se toliko drala, da je na kraju izgubila glas u donjoj lagi…. kome to treba? O visinama…. MOLIM VAS…. NEMOJTE JOJ DAVATI OVAKVE ULOGE…. nesto lakše, pa hajde da podnesemo. “Diva” bez glasa, “Diva” se dere… to ne pripada “Divama”. “Dive” imaju meru. Ova “Diva” se vratila na daske…. Sviđa mi se poslednja reč. Daske. I sa dasaka urla….. valjda joj teško…., a mene baš briga…. neću da slušam urlanje, a još manje objašnjenje da “moraju da pevaju za platu”. A gde su “bele medvedice i međedi” ??? A gde je mesečna podela, pa da mogu da BIRAAAAAAM !!!!!! ?????

A Manriko…. vikʼo, rikʼo, vikʼo, rikʼo, i na kraju ciknʼo.

Oboje me mučili, bejah u strahu da li će, ili neće…..

Grof Luna…. konačno da čujemo miljenika publike, sjajnog, dugo očekivanog, baritona kakav se uvek želi. I da peva i da glumi i da uživamo uz njegove role. Evropska klasa. Zato i peva u inostranstvu, a ovde, ovde kad se smiluju i popiju lekić, jer…. Ćuti, Laura….. Ali ta gostovanja nikako nisu prepreka za podelu u našoj operi…. prepreke su druge prirode…… Ćuti, Laura. A kada će nam ga opet „pokazati“, pitajte prodavačicu ljubičica.

Acučena, „uskočila“ i pokazala svu moć jednog mezzosoprana evropskog kalibra…. sjajna i glasovno i glumački, i scenski…. do naježene kože….. I šta će njima (mislim na Lunu i Acučenu) ova preostala pevačka, sedma klasa, iako su se svi trudili, iako je bilo neke dobre energije i dinamike na sceni,  ali šta to znači? Neka se ne trude, neki neka ne pevaju uopšte. Najbolje. A objašnjenja da ne može da se napravi jedna kvalitetna predstava, jer na ostale neće niko da ide…. Ahahhahahahahaha……. No Way….. Zašto nemamo odlične i očajne…. ionako se održavaju… pa negde ima, a negde nema publike…. npr… Don Kihot….. Totalni promašaj one sa “dasaka”….. i one iz fotelje….. a novajlije moraju da trpe….. Heeeeej……

Ferando, solidan, napreduje u pedesetoj, daleko će dogurati, do sedamdesete, mislim pevački….

I…. naravno…. dirigent….. odavno zreo za posmatranje…… PONAVJAM….

Orksetar, podboden njegovom histerijom koja nije pod lekarskom kontrolom…. divlja, udara iz sve snage, grebe,  gromoglasno svira….. on u sreći, valjda psihotičnoj…  a solisti…. ko vas j… ?????

A da malo prati senzibilitet pojedinih solista? A ne da se deru iz sve snage ne bi li ih publika čula?

I jedno pitanje za rediteljku  I.D.M…. može li Acucena, kada se pojavi na sceni, da se malo pomeri ka sredini bine…. pola publike je ne vidi? Ili da pitam nekog ko to zna?

Eh …… Otkriću jedan deo moje „tajne pasije“….. od „para“, potom „dva para“ pa „trilinga“, zatim „kente“ …… Triling je uvek dosta loša pozicija. A nama je stalno ispred nosa….. Čekamo dalje nivoe…. Ja volim „Rojal Fleš“….a do njega…. teško.

Suma sumarum….. nije bila kataklizma….. čekamo najavljena aprilska gostovanja…. ipak se (o)kreće…. samo da se ne prevrne.

Laura Miletić

Ceo tekst objavljen u P.U.M. Magazinu:

 https://pravoumetu.com/2022/03/27/idi-mi-dodi-mi/

O ISTOJ TEMI, ALI IZ DRUGOG UGLA

https://umetnickihel.blogspot.com/2022/03/trubadur-dragutin-matic-visnja-radosav.html

Žil Masne "Don Kihot", Đorđe Stanković, Ivana Dragutinović Maričić, Miraš Vuksanović, Aleksandra Angelov, Ivan Tomašev, Ale4ksandar Stamatović, Sara Ristić, Anastasija Stanković, Stefan Živanović, Siniša Radin,...

 

BRAVO

BRAVO

Premijera opere

 DON KIHOT (Žil Masne)

 Za naše uslove

 ODLIČNO !!!!

 

A bio je i koktel posle predstave. O da, na jednom mestu  za umetnike, na drugom mestu za publiku. Staklom odvojeni. Ali je bio. 

Ne dešava mi se često, bolje reći, dešava mi se retko, da ne znam odakle da počnem, a da je celokupno dobro.

Pokušaću, po redosledu dnevne liste, možda mi olakša pisanje.

Žil Masne, opera Don Kihot.

 Premijera u beogradskoj Operi.

 02.03.2022.

 Dirigent Đorđe Stanković, kod mene ima pseudonim Big Lale.

 Ali, Big Lale je doveo, na prvom mestu, orkestar u jako dobru formu. Dakle….. MOGU DA SVIRAJU VEOMA PRISTOJNO.

 Kompaktan zvuk, gustina, kultivisana jačina. Solo violina, Edit Makedonska, sasvim dobra, a solo čelo, Siniša Jovanović je konačno pokazao da ume  da svira. (Do sada sam ga sto puta “krpila”, večeras ga hvalim). Dakle, orkestar za svaku pohvalu, iako, da se razumemo, ima tu primedbi, ali celokupan utisak je jako, jako dobar. Bravo Big Lale. Bravo i za kompletno vođenje opere, naravno. A orkestar se zaista veoma potrudio. Kada bi nam ovako izgledale sve predstave, kako bismo uživali. Nadamo se da će ovakvi utisci pomoći da nam i druge predstave budu kvalitetnije, ali, naravno, sve zavisi od dirigenta. Nećemo sada o tome.

 

Reditelj, I.D.M.  Skromno, ne mnogo maštovito, ali…. polupristojno. Bilo je tu solidnih ideja. Popravlja se.

 Scenograf, Miraš Vuksanović…. Loše. Previše jednostavno, od toga da mu binski radnici pomeraju praktikable tamo, amo, do siromašne scene koja se ponavlja kroz činove.…. Ipak nema potrebe za tim. Mogao je da se napne, ali nije. Primiće platu.

 I onda kreću likovi.

 Pre glavnih, moram da pohvalim sporedne, a važne, koje su pevali mladi, iz operskog studia, Sara Ristić, Anastasija Stanković, Stefan Živanović i Siniša Radin koji je već zaposlen, svakako svi, SVI dobri, odlični. Bravo za pomak davanja šanse mladima.

 Dulčinea…. Aleksandra Angelov, na žalost, najlošiji lik večeras. Pevački, glumački, govorno (fransuski užas, a ni drugi nisu bili bolji….) kako god hoćete.  Mislim da uopšte nije shvatila ulogu koju peva, kao ni druge uloge koje peva. Jedna bleda osoba na sceni, peva nešto, loše, glumi loše…. Prepada me nekim nekultivisanim glasom…..  Ne treba nam.

 Don Kihot, Ivan Tomašev. Upravo kako je komponovano, tako je i izvedeno. Tomašev kao Tomašev. Dirljiv, melanholičan, manje komičan, a ima i tog dela, u svakom slučaju, odličan.

 Sančo Pansa, Aleksandar Stamatović…..

 Za mene…. ŠOK. Ali izuzetno prijatan. Dakle, Stamatović ume i zna da peva, glumi, doživljava ulogu. Zašto ga krijete od publike kroz neke sitne uloge. Ovo je uloga za njega. Doživela sam spektar glasovno-glumačkih emocija, potpuno izvajan lik.  Koliko sam ga puta “kudila” do sada, večeras samo jedno VELIKO BRAVO.

 Lično, ovu operu večeras sam doživela kao jedan Masneov promašaj, haos od neusklađenosti lika Don Kihota, sa muzikom. Ništa za pamćenje, a ako u jednoj operi ne možete da upamtite bar jednu melodiju…. ništa ni od opere. Možda je za to kriv Štraus i njegova poema Don Kihot, koja vrvi od oprečnih muzičkih momenata, od muzičkog ludila i ushićenja,  do krajnjeg smirenja, od euforične tenzije do laganog odustajanja od života. Mozda me to buni, pa sam zato ovu operu doživela kao melanholičnu, jednolinijsku, nezanimljivu. Meni uglavnom dosadnu, sa malim muzickim iskoracima. Sigurna sam da je neći slušati drugi put, bez obzira ko bude pevao, bez obzira na večerašnji solidan kvalitet cele predstave. Ne volim ravnolinijska dešavanja, uopšte, a u ovoj operi upravo to preovladava, ili je tako izvedena.

 Bilo je tu još uposlenih na ovoj predstavi, ali nisu, za mene, značajno ništa uradili. Samo odradili. Kostimi nikakvi, potpisan asistent kostimografa Sara Bradić, valjda je kostimograf nestao, kao sto nismo imali ni ime inspicijenta, ali je zato vođa statista (Zoran Trifunović) jako bitan…. svetla na sceni obična (Miodrag Milivojević), efekata nema, scenograf, rekoh, lenj, sem što je postavio, jadno drvce u četvrtom činu, na panou, umesto vetrenjača dizalice kao pozadina, ok, moderna vizija….. klavir i čelesta (Nevena Živković i Tatjana Ščerbak Pređa) uobičajeno grešne, kažem, ostali uposleni, a svi “majstori”, nisu značajni, iako su neophodni. I oni će primiti platu. I na kraju predstave, pojavi se većina njih,”pozadinaca”, ali nismo znali ko je ko. I skoro svi dobiše cveće, sem DON KIHOTA I SANČO PANSE. Kućo, bila jedna domaćica, bile dve, loše se pokazale. Sad je na redu domaćin. A za domaćina, popravni. (Bilo je tu malih buketića, tzv. kitica, i jedan veliki, “premijerni”, ali je lepo, šareno i time iskazano poštovanje umetniku. Na samo 50m od ove kuće, prodaju te iste a i veće bukete, pa što je teško da se UVEK oficijelno, bar glavnim protagonistima obezbedi cveće. Ili da se sklopi dogovor sa nekom cvećarom… da vas ne učim, imate dovoljno godina. Dakle, domaćin -zapravo ima ih 2 komada- na vama je potez, a nije skup.)

 Čekam Trubadura. Više mi prija.

 

Laura Miletić

Tekst je prenet sa portala P.U.M.

https://pravoumetu.com/2022/03/02/don-kihot-premijera/

O ISTOJ TEMI, ALI IZ DRUGOG UGLA

Trend koji se decenijama neguje za Zapadu,

a kod nas samo u P.U.M. Magazinu

https://pravoumetu.com/2022/03/03/od-kikota-do-kihota-ivan-tomasev-aleksandar-stamatovic/

LIGHT SHOW ZA NORMU I SMRTNIKE, Norma, Sonja Šarić, Jelena Končar, Janko Sinadinović. Dragoljub Bajić, Ivana Živadinović, Ajeksandar Kojić, inspicijent Ana Milićević

“Sve je isto, samo njega nema”

Ne daj Bože !!!!!!

Kojić, “Šojić”, ili Savić

Isto beše večeras…

A možda nam i  ne treba bolje….

Da ne bacamo pare

ili, u prevodu, najavljen jedan, od tri gosta,

gost dirigent

Pa šta?

 

Pomak mali, ali važan. Hvala za taj koračić. Nadamo se i dalje tim koračićima, da postanu koraci.

Ipak, večeras kod mene na udaru

No 1- INSPICIJENT Ana Milićević.

Uplašila sam se da joj je pozlilo, pa pravi “light show” prvih sat vremena … “pali-gasi” svetla u sred predstave, u sred pauze, u sred- srede, plaši ljude, ne znaju da li da izadju, udju, možda će nešto opet da se dimi, gori, ko će ga znati….. Jel joj bolje, brinem? Brinem  da li postoji BILO KAKVO objašnjenje, ali logično i tačno. Na dramskim i baletskim predstavama sve funkioniše, na operskim NIŠTA. Ko to tamo “peva”, rukuje dugmićima, minira “stvar”  ili se igra kabarea?  Ali nemamo Lizu Minnelli… nego Anu Milićević… pronadji razliku. I ko će da je “prekori” i da joj udari  “5 po guzi”?.. Ili neće….

No 2….. Aleksandar Kojić, gost iz Novog Sada…. veoma ga poštujem, bar za ono što sam slušala….. Uvek bio odličan…. Tamo negde….

Ali ne i večeras u Beogradu, bez obzira na  plaćenike koji tapšu  i urlaju gde su im rekli, a za sitne pare….

Skoro da nema, na žalost, razlike u interpretaciji orkestra, pod ovim  dirigentom večeras,  ili onim, “kvazi umetnickim, a pokojnikom”,( kome moram, sudskom odlukom,  da  platim  sitnih 800 evra, toliko mu košta umetnička  “duša”, tako je procenjena u ime države)… tako da dirigent, kao što se zna, VALJDA,   nosi veliki deo predstave…. i odgovoran je…..

Za neupućene, večeras je bilo onako, loše,  sve jedno ko je dirigovao, NA ŽALOST.

Za  upućene…. Isto… Sem što moram da dodam, da dirigent Kojić voli duvače i masovne scene, kao na vašaru…. A prekrasne gudacke momente, fraze, teme….  zanemario…. Svi mrmljali…. Da ne prepoznaš muziku…. i odjednom, masovna scena… I svi, hor i orkestar, ….UDRI…. A  Čovek (čitaj dirigent) je u nekim delovima opera bio vašarski tip. Kao i svi u tom delu…na žalost, u prevodu,  jedan primitivan način shvatanja ovog dela opere….. Vatrogasni odred….  I neću više da ga “gledam i slušam” u ovoj ulozi, ovde.   Ipak, mesto, stanje i situacija nisu urodili plodom, a Norma je daleko od vašara… a moj komentar daleko od svega…. Ne mogu da trošim reči, i prste po compu….. nije vredno…. Na žalost…..Moj utisak.

Gosti i  dalje…..

Zar treba da padnemo u nesvest, jer je neko otpevao tačne note (a i to je bilo diskutabilno, ali ipak bolje nego u “našoj postavi”….i otpevao duet u tercama ( gde svaki drugi gost u kafani peva terce, sekste ili ih “začini sa “crnogordkom kvintom”) ……pa ćemo mi da svršimo nad (otpevanim notama)…..

Nećemo.

Činjenica da je ova predstava bila bolja od onih prethodnih užasnih,  ne znači i da je bila dobra. Ponavljam! Jeste bila” bolja”,  ali to nije Norma….. NIJE !!!!!!!

Čemu tri gosta?

Sonja Šarić…… lep, jako lep, lirski glas, sa “Sprachfehler-om”, (ali nije to mnogo bitno, i velikani kao Ludovic Tezier (guglajte) ima istu “manu”, ali peva za padanje u nesvest)….….. nedovršeno školovan, a ima neke godine….. Nije Norma…. Po glasu, i glumi, koja je bila katastofalna, bleda, neubedljiva……. Nikako…..Ali jako lep sopran……Debi? Pa šta? Jedna SCO (guglajte), pa šta….. ili jesi, ili nisi, pevač….. ovo je bilo, onako, školsko vezbanje , da, školsko vezbanje uloge, sa usponima I padovima, ali to publiku ne interesuje, jer publika  ne zna devedeset posto stvari o čemu pišem, a ja i ne pišem za masu, nego za veoma određeni krug ljudi, a ostali…. Kako ko poznaje I prepoznaje… dovoljno je.

Ipak, iako bih ja, lično, volela da Sonju Šarić  i dalje slušam kod nas….. kao soprana, koje mi nemamo….. Ima sve uslove da nam opet dođe i da je opet  slušamo… ali, kao… npr…. Aidu (kao u Novom Sadu)….. ili Leonoru……. Ili….

TREBA NAM !   

Jelena Končar…… lep I “ofarban” mezzosoprančić, sem Madallene, ne vidim je ni u kakvoj drugoj ozbiljnoj i pravoj mezzosopranskoj ulozi u operi…. možda Lola, ili Rozina…. A i to je pitanje….. Naučila svoju deonicu, i svi padaju u trans….. A što ne razumemo ni reč ITALIJANSKOG, već nekog mandarinskog, sa posebnim naglaskom na O samoglasnik……. A što nema izražaj, glumu, dramu? A što je  nekima dovoljno da se otpevaju terce u duetu, i da padnu u histeriju….., ponavljam,  to u svakoj kafani  možete da čujete u ponoć, kad bekrije krenu u pevanje, u tercama, sekstama i “crnogorskoj kvinti “, i uživaju….. Ne….. Končar nikako nije Adalđiza…. moj je utisak da nije uopšte razumela ulogu…. Jer nije ništa pokazala od drame koja je u libretu, samo neko pevušenje i cilj da se otpevaju  “j… terce”…. I  da se tu dobije aplauz…. Ništa od dubine uloge…. NIŠTA, a tako je i delovala…. PRAZNO.

I….o  čemu pričamo…..

O jednoj, zapravo,  neizmerno dosadnoj Normi…..Tempa mrtva,  bravuroze nategnute samo do stanja gde PEVAČ moze da “odradi u sklopu svojih mogućnosti”…. Hej, da li je IKO slušao Normu samo na zoutube, ne daj Bože negde tamo uživo? Ljudi PEVAJU, PEVAJU, tempo postoji….. Bellini…. ????? Koa violinski Paganini…. Ako znate o čemu pišem

A nemam snage više da pišem, a i ne želim…..

Imali smo goste u predstavi… troje…. Uz sav trud i želju operske uprave, megalomanski ishitreno, a priča  o verovatnom, i ima osnove,  kvalitetu…. neostvarena.….. Nema pričanja I objašnjavanja…. Ne zna se kako će, biće problema, ima problema,  nema dovoljno proba. Onda se TO NE RADI.

Zašto je sa Sanjom Anastasiom u Aidi, pre par godina, sve bilo ok? Zato što je Sanja profesionalac, ime i pevač. Isto je i sa Sanjom Radišič, alias Alessandra di Giorgo.  A večeras imamo DEBI pevačice koja ima i godine i iskustva koja su primerena jednoj karijeri u zenitu, a slušamo “djaka nekakve S.S.”….. Hajde…. Dokle su neki “nedovršeni djaci”? Do penzije….. No way…

I?????? Idemo dalje…..

Orovezo… Dragoljub Bajić, ili….“Kafana  je moja sudbina” …bila i ostala…. čuje se. No coment…. Belcanto i sve ostalo je devet svetlosnih godina udaljeno od njega, što se tiče opere. A što se tiče splava i kafane…. SPLAV JE ZAKON !

Pa imajte takvog zaposlenog….. jedan dan u operi, sedam u kafani….. Zemljo…… imaš li vrtlog, da nekima pomogneš?

Polione…. Centar večeri !!!!! Janko Sinadinović……. I dalje peva iz stomaka, nogu i dupeta, ali PEVA, daje sve od sebe…. Razumemo šta peva,  šta glumi,  intonacija odlična, za razliku od dve gošće, koje su imale intonativnu  labilnost ohohohohohohoho… obe…. Ali Janko, kako god vam bilo čudno, Janko   je profesionalan i sve, a naročito “kritična” mesta OTPEVA….. Dakle, Janko, jedno veliko BRAVO…

I osta još Klotilde…. Ivana Zivadinović…. Nikada ne bih trošila prste i reči na ovaj pevački uzas….. ali sam se zabavila…. A mozda zabavim i vas…. Svaki put kada počne da “peva”…. Taj žablji krik me trgne i neizmerno  uplaši….. to kreketanje i zunzanje ….. nemam teksta…..srećom, kratko je, ali  ipak….. uvek sam u stresu kad počne da peva…plače mi se…..

Hor….. nespreman totalno, a pevaju Normu već hiljadu puta od početka sezone…. Big Lale ladi lale…. Ne spema hor…a prima platu…. Da ne krećem u tom pravcu…. Sprema se NOVA premijera….. neka se solisti DOOOOOOOOOBROOOOO PRIPREME……  

I tako….. skoro ce da svane….

Danas je ponedeljak….

Sve je prošlo nekako neupečatljivo, bledo, sa ukusom PROMAŠENOG.. dosadno, dosadno, dosadno…dosadno…. DOSADNO !!!! Nezapaženo, sem što ja pišem….Publika zevala, dremala, i odazila, kao i uvek…

Loša je to stvar za Operu…. A ja pokušavam da ukažem na neke stvari…. Ali, avaj…..AVAJ….neće da pročitaju i razmisle….

NIKO O VAŠOJ PREDSTAVI NEĆE PISATI…. Nije zaslužila….jer je slična prethodnoj…..

Samo, da se ne zbunimo, !!!!!….. prethodne su bile HOROR, ova nije.

Dodjite na TOSKU, koje neće biti. A ako je bude….. pisaćemo……

Uživajte u ovom ranom jutru, skoro prolećnom…..

 

Laura Miletić

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2022/02/norma-beogradska-opera-sonja-saric.html

Operski gala koncert 2022. Ana Rupčić, Sofija Pižurica, Ivan Tomašev, Dragutin Matić, Ljubica Vraneš, Aleksandra Angelov, Miodrag D. Jovanović, Janko Sinadinović, Marko Živković, Snežana Savičić Sekulić. Marko Živkoviž, Siniša Radin, Vladimir Andrić, Dragoljub Bajić Ivanka Raković Krstonošić, Nevena Đoković, Sanja Kerkez,....

 

POMISLIH…( al greška)

 

Ima nade

 

za moje jade

 

ili

 

videh pomak mali, za koji su se pripremali,

 

 „kad ono međutim“…

 

Prc, prc, prc…

 

ipak je u njima kvrc…

 

Mučitelstvije moje

Početak.

Na ulazu u Pozorište, zapravo na vratima, svi pod maskama i prskaju nam ruke, ali nam i uturiše lep, „MASTAN“ program. Lepo. U hodnicima galerija…SVETLO… Ne verujem….. I u pravu sam što ne verujem. Sedosmo na mesta, pogledasmo program, kad….. krete  prvo od ostalih iznenađenja….. Program žut, slova bela i crna… haos. I još uvek ista nebuloza. Malo ćirilica, malo latinica, malo na srpskom, malo na nekom drugom jeziku, italijanskom, ruskom, francuskom, a gde nisu znali kako…. opet na srpskom. Seoska priča.

 Ali, moram da kazem na samom početku pisanja, da je celokupan umetnički program IPAK  bio nešto bolji nego prethodnih godina, uz opasku da neke numere nisu bile dopustive, jer izvođači, čitaj solisti, nisu dorasli tim ulogama ni dan danas, iako pevaju već „sto godina“, ali smo bili pošteđeni čuvenih ustaljenih „intermezza, hora jevreja, poloveckih igara i ostalih nebuloza“…..

Pa da krenemo, jer ako su mene mogli da muče više od dva sata, ja zelim o tome i da pišem i da VAS, ČITAOCI, mučim bar 15 minuta….. A možda NEKO i shvati o čemu pišem…..

Ni tri pauze me ne bi relaksirale. Ne jedna.

I…… poče GALOP… solista, orkestra i hora, sa dirigentima kao zvezdama vodiljama, u prevodu, vodimo vas u haos.

Slepi Miš, uvertira. Prikladan naziv za večeras, a i uopšte, bio bi  I SLEPI I GLUVI MIŠ. Nit orkestar vidi note, ne daj Bože da ih prepozna, nit dirigent moze da ih uravnotezi. Dakle…. gore nego ikad. Dina i Svetozar divljaju, valjda su nervozni, šta li je…. I ne pitajte  ko su… mineri orkestra.

Početak, Na Zdravlje.

Vladimir Andrić i Don Đovani…. kratko, podnošljivo. Bio je ispeglan. Napredak. Dirigent DIJANA CVETKOVIĆ u muškom izdanju. U prevodu….. pojela maca dirigenticu. Jel, mozda, najavljena promena….. MA KAKVI. Kao i u nastavku MASTNOG programa, koji se, naravno, razlikuje od dnevne liste. Ali ko J….. publiku. Dobili ste program, šta hoćete više. A i nije bitno ko peva, ionako je sve, manje, više, isto.

Željka Zdjelar…. baš se lepo napevala. Kerubino joj jako  pristaje. Ali AVAJ….. to je pevala večerašnja „zvezda sa pet numera“, Ljubica Vraneš. Lepo. Zaslužuje da bude toliko „rabljena“. Nešto je bilo njeno, nešto je menjala. U svakom slučaju, neki ništa, neki svašta. Ravnopravno… u proseku. I da nastavim sa dotičnom, da ne idem redom, mislim, da je odradim. Dakle, pevala, pevala, pevala i NIŠTA. Nit gluma, nit harizma, nit glas…

Sekstet iz Figarove Ženidbe…. totalni promašaj.. komplet.

I.R.K. kao Mizeta…. njeno najbolje izdanje. Sem „dijademe“ koja je izazvala kompletno odvajanje od numere. I bila je „stegnuta“, ume to ona raskošnije, u glumi.

Aleksandra Stamenković…. izuzetno prijatno iznenađenje, za mene. Konačno je pokazala glisanda gde treba, i time se oprostila od đačkog pevanja, te smo dobili jedno prefinjeno i suptilno, a i snažno u izrazu,  izvođenje numere „O mio babbino caro“…. Jako lepo. Bravo. Dijana Cvetkovic, kao dirigent, je blistala?????

S.S.S. i aria Lučije….. kataklizma. Od izbora  ove numere za ovaj novogodišnji program, do izvođenja, iste, užasne i dosadne. Žena peva u tempu u kome ne može ni to da otpeva, „tri sata“ davljenja jednom arijom, dva visoka tona i …ajde zdravo. Intonacija…. muka mi je.

Dragutin Matić… Dragutin Matić. U svim nastupima. I najveći aplauz, a nema sise….

Ivan Tomašev… Ivan Tomašev…. U svim nastupima. Kompletan umetnik. Prefinjen, profesionalan, divan. A ni on nema sise, ali ima ogroman aplauz.

Sofija Pižurica ….. lepo izgleda, zrači pozitivnošču, lepo je pevala. Druga priča u odnosu na pre. Srećna sam.

Sekstet iz Lučije….. NO WAY. Pomor, čemer, jad i sramota.

PAUZA….. u kojoj sam se osećala neprijatno, jer me VELIKI MILETA vrebao na svakom ćosku, a nije ga pre toga bilo mesecima. Dakle, imala sam masku, kartu, lakovane cipele i pričala sa upravnikom Narodnog Pozorišta, Gospodinom Goncićem. Nisam nikoga ugrožavala, ali on (Mileta) mene jeste. Gde god sam se okrenula… ON ! Neka se skloni, u protivnom… tražiću zaštitu. Ozbiljno. A da me čuo, tj, da su mu preneli moje pisanje, jesu. Nudili su nam u pauzi da siđemo u Muzej i da tamo kupimo vodu. Ja sam svoju torbu spremila, napisah danas. A nakon koncerta….. Mileta je dozvolio da se u holu druge galerije posluži piće u staklenim čašama, na stolovima ukrašenim božićnom pšenicom….. doduše ili šampanjac ili voda, al daj šta daš. E sad. tu je bilo, REBUS, samo nas sedmoro, na čelu sa Gospodinom Goncićem, a gde su drugi PLANIRANI, nestali…. možda su se sapleli na prvoj, ili se odvezli na Četvrti sprat…. mi smo malo ćaskali, i kada mi se smučilo da Mileta obleće oko nas (mene)…otišli smo. Hvala Mileti na šampanjcu i na dosađivanju. Tražim zaštitu. Ozbiljno.

I tako…..

Norma,  atak na batak, u prevodu Sanja Kerkez. Pevala i otpevala, nije se zbunila a ni pretrgla. Nama bilo dosadno, čak je i Upravnik Narodnog Pozorišta „blejao“ u telefon za vreme arije. Šta li je bilo to toliko neodložno, da je morao deset minuta da svetli kao svitac?????  Publika od glave smrdi…. Jel nam to neko rekao?

Dragoljub Bajić, ex „signore direttore od 40 dana , bio pomen, prošlo lepo“…al ovo pevanje nikako. Ipak je splav zakon.

I opet ljubičasta. I ništa. Svetla tačka ove numere iz Don Karlosa  je mlada Nevena Đoković. Lepa, lepo peva, dajte nam je više, kao i druge mlade, ali ne sve.

Nesretna Habanera iz Karmen i još nesretnija Aleksandra Angelov. Nije čula za francuski? Ili nema sluha? Ili…. najbolje da ne peva. Njoj „leži cupkanje na kraju koncerta“, kao i svake godine. Ojha, ha…..

A onda odmah i suprug. Iza leđa. Eskamiljo, nekada bar bio doteran, sad ni to. Izgužvan, neočešljan, ništa. A poštovala  sam ga. Sve je pokvario.

Ana Rupčić….. i Janko Sinadinović…. duet iz Manon Lesko…..

Meni veoma dirljivo, snažno. Ana u formi, volim njen glas. A i Janko mi je nedostajao, naspram ovih nekih u pokušaju. Dopalo mi se.

A onda….. mislili neki zamalo  „hat trick“…..kad ono…. „Nessun dorma“ i čeljade Marko Živković, u svojstvu KOM????  koji peva kao gorštak. Iz tela, gaća, dupeta, bez šlifa i znanja…. dere se…. imamo takve već. Liči na Jankovog naslednika, a to nam, valjda, ne treba. Publika odlepila, valjda vole derače.

Napitnica iz Kavalerije….. nepotrebna, totalno.

Orfej u podzemlju, Ofenbahov….. Jupiiiiiiii. Publika voli Can Can…. tapše, plače, srećna…. kao unesrećeni….. pa se raduju…

I za kraj….. „Libiamo“ iz Travijate….. Svi na sceni, I.D.M.  bljesti sa idejama i inovacijama…. jedni amo, drugi tamo….  haos… kao i uvek. Ima li promene? Nema. I neće je ni biti.

Levo, desno, jedan, dva…. ko si ti, a ko sam ja?  Ideš tamo, ti ovamo, to je tako, nego kako.

A onda čuveni Marš na Drinu i u p…. m…. udarači sa šajkačama, a i Big Lale to voli…. raspustio ruse kose pa mlati li mlati…. a publika u delirijumu od tri minuta… i… hop, kaljače i gunjevi… i odoše….

Kakav Gala…. !!!!!!!

Bili neki dirigenti, niko vredan pomena, sem na  40 dana, kad im dođe, a neće još.

Preživeh…. uz neke male, ali totalno beznačajne pokušaje promena….. a ja se i dalje nadam…. biće …. biće…. samo šta?

 

Laura Miletić

PREUZETO SA:

https://pravoumetu.com/2022/01/14/pomislih-al-greska/

.

O ISTOJ TEMI, ALI IZ DRUGOG UGLA

https://umetnickihel.blogspot.com/2022/01/operski-gala-koncert-2022-ana-rupcic.html

Slepi Miš. Opera u Beogradu, Biljana Jovanović, Ivanka Raković Krstonošić, Ljubomir Popović, Sanja Annastasia, Nikola Kitanovski, Tanja Bošković, Aleksandar Dojković, Dejan Savić, Svetozar Goncić, Nikola Mijailović

 

Slepi miš, živi piš

Ne daj Bože još jedan ovakav,

Pu… pu… pu…

Iš… iš… iš….

I bi, šta bi. Novogodišnji urnebes, al kao na ulicama, buka i dreka dva dana pred praznik, valjda se razumemo….

Iako volim “ovu” predstavu, iako znam za jadac….. bla, bla, bla….. Zabole me glava od pelikana…..

Dakle….. ništa. Od ulaska u predpraznično okićen hol, i jelke koja je godinama u ovo doba tu…. Sve je isto. A nije. A ne bi trebalo.

Potresno je da je  jedna trećina publike na pauzi otišla…. OTIŠLA. Dakle, stanje uobičajeno, već viđeno….

A moglo bi da bude bolje. A nije. Dokle?

Zar nisu mogli NEKI da se potrude da ulepšaju i sebi i drugima događaj, kad je već morao da bude?

Direktor Opere, Nikola Mijailović je na kraju predstave izašao da pozdravi oboistu koji je u toj čuvenoj “rupi”, ostavio mladost, ljubav, profesionalizam, kolegijalnost….. moj drug, Slavko….. koji odlazi u penziju. Lepo. Za publiku nejasno, jer je Slavko virio iz “rupe”, a pozdravljali su ga sa scene, onako, sa visine….. bedno. BEDNO!

Zar SLAVKO nije mogao da stane na scenu, ravnopravno sa večerašnjim celokupnim ansamblom…? Ali je I.D.M. izašla…. ZAŠTO? Šta je pa ona uradila da je “izvedu”?  NIsam upoznata,  briga me…..

Kao što sam uočila samo jednog člana orkestra, čuvenog violistu sa impresivnim nadimkom, koji jedini ima belu košulju, svi ostali muskarci su bili u crnim odelima ili  u frakovima…. valjda je lojalan belom labudu…. Ma orkestar kao i uvek… dronjav i u izgledu i u sviranju. Dopušta im se.  Bili su, kao i uvek, u raspadu, preglasni, neusklađeni….. užasni. UŽASNI. I doprineli da i predstava bude užasna, ako ćemo profesionalno. A nećemo, nemam želju da pišem isto.

Od svih uloga, večeras su  skoro svi bili pristojni. Neki su bili odlični glumački, a pevački ništa, ali je većina bila ok.

Moram da izdvojim Biljanu Jovanović kao odličnu, kompletnu, i nadam se da ćemo je još slušati i u drugim predstavama, umesto što slušamo one izrabljene i zanemoćale soprane koji nisu ni za šta…..

I kad smo već kod soprana, pitam se, pitam se….. Jel J.T.P. živa? Mislim, nema je niđe, a plata ide. Pa i da je sramota što je tu gde je i bila, morala bi da peva…. ili joj je od stresa otišao glas? Onda invalidska…. penzija… jer, opet je bahata….. ne peva, a prima platu, kao i još nekoliko njih kojima se to i dalje dopušta….. Ko je odgovoran? Direktor? Pa, novi Direktore…. Ima li promena, ili? Da pojasnim, uopšte mi ne nedostaje…. pitam samo.

Izdvajam i I.R.K. kojoj ova, a i druge komične uloge odgovaraju. Odlična, iako se nije baš uvek čula u potpunosti, ali tu je kriv  Beli Labud i njegova banda…. Bravo za Ivanku.

A sad….. vežite se. Dojković. Mislim da mu je ovo životna uloga. Da ne zna da peva, ne zna. A da ova predstava moze to da istrpi, pod uslovom da je gluma primarna, moze, a on je komičan i srećan. Kao i Ljubomir Popović. I mi sa njima, ali samo ovde. 

Ostali su ostali tamo gde su i bili, kod mene. Moje impresije, moje mišljenje. I da se vratim na veliku okosnicu svake predstave….. orkestar.   Veliki “poglavica” je nešto bio raštimovan. Sve vreme je dirigovao samo desnom rukom, levom je držao partituru, ili se pridržavao za pult…. valjda ga boli manjak na koji nije računao…. I, kao i uvek, čekao (Godoa) da mu NEKO da znak kada da uposli orkestar, oni divljali kako hoće, preglasni, pokrivali ceo horski ansambl…. Valjda svi mrze operu….. ne znam….

Ah, da, bili i gosti. Ništa senzacionalno, a trebalo je… kao. Hajde Sanja Anastasia, preskrasan mezzosopran, ali sa pogrešnom arijom za ovu priliku….. Nikola Kitanovski…. divan glas  koji se posle nije poklonio publici…. skandal neki, verovatno…. I totalno neuklopljena pojavom, recitacijom i mumlanjem, kao pevanjem, izrabljena i nikakva glumica Tanja Bošković. Moje mišljenje.

Streljajte me, većina tako misli.

Celoj halabuci su izuzetno doprineli udarači iz orkestra, jedan dairac, “mornar sa kapom” i njegov sapatnik, koji je iz sve snage udarao, do besvesti, u bubanj i zvona. Nepodnošljivo, ali uz odobravanje Belog Labuda. Valjda je zima, pa mu nije dobro. A proleće je daleko.

I tako……

Predstava od 19 do 22;30, nigde vode, ljudi izlazili na pauzi, neki otišli zauvek, neki kupovali vodu na drugoj strani Trga, sramota….. Opera….

Idemo u Novu Godinu sa lepim i iskrenim željama da će se BAR NEŠTO promeniti. Za sada…. Ništa.

Srećna Nova, Nova !

Laura Miletić

O istoj temi, ali iz drugog ugla

https://umetnickihel.blogspot.com/2021/12/slepi-mis-opera-u-beogradu-biljana.html

I od goreg može gore

                                                         

I od goreg može gore 

I od goreg može gore

 I od goreg može gore

I od goreg može gore

I od goreg može gore

I od goreg može gore

I od goreg može gore

I od goreg može gore

8 puta, malo li je?

Može još, ali mi je i ovo previše

 

Ko god da je zamislio kako Norma opet treba da ide kao predstava, ili nema dovoljno znanja, možda nema dovoljno sposobnosti da  proceni šta može, šta ne, IQ?,  ili je nateran, ili se zaneo, ponela ga “misija”….

I da počnemo !

1. “I od goreg može gore”

Orkestar…. Neće da sviraju u “rupi”, je lˈ? A zašto? Epidemiološka situacija? Možda u njihovim mozgovima, zaraženim neradom, bezobrazlukom i tiranijom nad ostalima u operi. Može im se, dopušteno im je.  Hor može? A solisti mogu? Oni ne.  Nabili se u dno scene, iza svih katakombi, stubova, lanaca i celog hora i solista. Ne čuju se. I ne treba, onakvi kakvi su. Njima ni čarobnjak iz Oza, ni kompletno Madonino ozvučenje ne bi pomoglo. Rešenje….nazad u “rupu”, na mesto. Sa “sve beloglavim supom” koji je zaboravio da je ovo večernja predstava za FRAK, a ne matine za “belo odelo”…..

2. “I od goreg može gore”

Norma, Sanja Kerkez.  Nije Norma, neće biti kakva treba da bude Norma. Nije obnovila ulogu. Grešila, kao djak u školi. Upadala gde joj nije mesto, nije upadala gde treba. Bravure nema, intonacija katastrofa (nikako da se počne sa….nije se čuo orkestar…NE !) Čuvena “Casta Diva”…NE! Sve ostalo, NE!

3. “I od goreg može gore”

Prvi duet. Gori od Casta dive. Ne verujem, ali…. Tako je.

4. “I od goreg može gore”

Tercet. Mamma mia, imate li milosti. Svako u svom svetu, ali ne muzičkom. Zapevaju kao dodole, ali mi nismo u etno selu, već u operi.

5. “I od goreg može gore”

Opet duet. Oh la la. Ovaj pokušaj je neverovatan, mislim diletantsko_ cirkuski….. Za smeh. Za podsmeh. Za pitanje: Ko dopušta ovakav dilentatizam?

6. “I od goreg može gore”….. već posustajem i u očajanju

Hor. HOROR. A hoće  platu? A ne mogu da se sete da treba da rade, npr. Normu? Kao razularena horda raspuštenih veterana. Pa jedna klapa iz Istre ili sa Brača bi ovo “spremila” za tri dana…I svi bismo uzivali. Hor. Muški, dva tenora upadaju 8 taktova pre nego što treba????? Greška slučajna, mozda kada bi omašili jedan takt, ovako….. Šta je radio veliki Djoka? Da ne pitam, bolje.

7. “I od goreg ima gore”

Za malo, pa finale. Ali kakvo?   Halabuka na sceni,  čuje se neko pričanje, valjda daju uputstva šta da se radi…. Fale im probe? Fale im otkazi. Pomoćnik dirigenta, Dijana Cvetković…. I ona hoće platu? Pa dajte joj. Mislim, dobija. Kad mogu da je dobijaju drugi, može i ona. Bar je “mlatila”  nešto, drugi ne pevaju godinama, a primaju plate prvaka…. Druga tema, ali me povuklo ovo rasulo.

8. “I od goreg ima gore”

KRAJ.

Ali ne sasvim.

Bili su tu i drugi pevači, pevali, glumili, šta li već….Neki kao ruski kozaci, neki kao policajci, neki kao mučenici, neki kao gladijatori… kako ko..…..nadglasavali jedni druge, takmičili se ko će jače, brže, a naročito pogrešnije….. Dueti… terceti…. Mutacije, modulacije, meditacije….Bili su i sminkeri, vlasuljari, krojači, binski radnici….. Norma raščupana, valjda nisu stigli da očeljšaju periku, pa je, na sve napisano bila i dronjave kose (perike…. vizuelni šok), izgovor italijanskog da se “smrzneš” od nebuloza, itd, itd…. Da te Bog sačuva od predstave večeras.

 

I da ne bunim populus koji nije mnogo muzički obrazovan, pa da zaključAm pisanje….

Bilo je UZASNO.

P.S. Toliko sam iznervirana očekivanim, da sam i ovo jedva napisala. Ko razume, ok, ko ne, nije važno. Laku noć želim svima, sem protagonistima večerašnje predstave, oni bi mogli da ne spavaju bar noćas, i da sagledaju realnost…. Iako sumnjam da je to moguće. Toliko.

 

Laura Miletić

O istoj predstavi, ali iz drugog ugla

https://umetnickihel.blogspot.com/2021/12/norma-ana-rupcic.html