20. 11. 2019.

Kolarčeva Zadužbina, koncert, Shlomo Mintz, Itamar Golan, Piše Laura Miletić

















Muzički sladokusci ostali i bez kolača i bez jagode
                                                  ili           
Ime koje se ne prepoznaje
ili
Zašto, zašto, zašto?




Ceo tekst na

07. 10. 2019.

51. BEMUS, Kolarceva Zaduzbina, (Anđela) Angela Gheorghiu, Charles Castranovo, Bojan Suđić, Simfonijski orkestar RTS, Jovan Kolundžija....,







06.10.2019.



Megalomanija na otvaranju 51. BEMUSa
(Kao i uvek kada je Bojan Suđić u pitanju)

Ako ikada poželite da saznate nešto o umetničkom profilu Bojana Suđića, pogledajte samo programe kojima diriguje i biće sve jasno. Megalomanija u svim segmentima muzičkog izražaja. Fortissimo, veliki ansambli, horovi, kompozicije koje su “pucačke”, muzička grmljavina  i sreća nakon svršetka….. To je Bojan Suđić. Ali mu uspeva. Uvek.
Bojan, koji je svojim radom  orkestar RTSa svrstao u sasvim dobar, od dna na kome su bili, do ovog kvaliteta koji, za naše uslove, nije užasan, ponoviću, kakav je bio, već veoma, veoma dobar.
Većeras je Bojan Suđić bio, sa jedne strane heroj, sa druge strane je herojstvo naplatio “davljenjem publike” u izboru programa, van operskih gostiju. Može mu se. Uspelo je.
A može se  i gošći.
Angela Gheorghiu…..
Dama, sa oscilacijama od vodviljske histerije, preko nepotrebnog koketiranja, do   dubokog poimanja arija i dueta.
Dama, od izgleda do izvoljevanja.
Diva.
Možda malo u opadanju, MALO, iako je izbor programa bio, manje više solidan i prijemčiv publici.
Od Angele smo dobili nekoliko različitih …. hm, pa recimo, pevačko-glumačkih predstavljanja. Od  nepotrebnih, do sjajnih. Naročito u drugom delu koncerta.
Prvi deo koncerta je bilo zagrevanje,  i jedna Habanera, koju je pevala nepotrebno. Niti je Angela španska ciganka, niti je mezzosopran. Koketna za ovu publiku, bila je groteskna, za mene. Nepotrebno. I... stekla sam utisak jeftinog predstavljanja.  Prenaglašenog "treptanja". To se, srećom, menjalo kako je koncert tekao. Drugi deo.... druga priča. Smirile su se strasti zvane "dopadni se publici, jer oni čekaju soprana svetskog glasa". I..... Angela je  sve dala od sebe, veoma profesionalno, i  više od toga.  Odjednom, osetila se uzajamna energija. Za jednu Divu, koja “važi za veoma nezgodnu, prgavu, hirovitu i neprilagodljivu” (ja u to nikako ne verujem, i nije bilo tako), Angela nam se dala. Topla, nasmejana, raspoložena.
Modna i medna. Mazna. Lepa. Zgodna. Odmerena. Umereno razuzdana. Ženka. Umetnica. Diva. Pevačica. Sopran. Svet je njen. Ona je u svetu. I kod nas, na sreću.
Glumački sjajna (kod nas se  na koncertnim izvođenjima samo stoji i zapeva), pevački jako solidna, iako je imala mnoge propuste, nećemo o tome.
Njen partner je bio tenor  Charles Castronovo, dirljiv, predan, emotivan, glasan, preglasan,  tenor, ali glas izvajan, lep, srčan. Divota. Nema piana u duetima, pokriva divan piano Angele, ali…. Volimo tenore. Da se čuju.
Bili su simpatičan i veoma usklađen pevački par na sceni. Ona je “mačka” koja sve zna, njemu treba malo vremena da to pokuša da dostigne.
Svakako smo, ili bar ja, oprali dušu.
Mnogi će naći hiljade zamerki, pa možda  i ja, ako krenemo u analizu..… ali… možda možemo i da uživamo u jednom gostovanju svetske Dive, divnog tenora i HEROJA Bojana Suđića, koji je svaki hir Dive (a bilo ih je mnogo, od nepoštovanja ritma, corona, viđenja arije i tempa koji se pojavio i promenio u mometnu….) uspeo da isprati.
Ja sam, uprkos detaljima koji su prešli u neopisivu dosadu, (narcisoidna želja da se predstavi pompa kroz orkestarsku muziku, pompa zvana Ravel, La Valse), pompa zvana SUĐIĆ,  uživala. Nisam umrla od emocija, ali je bilo lepo.
Hvala, ipak smo imali DIVU.







03. 10. 2019.

Beogradska opera, Andre Šenije, Dušan Plazinić, Jasmina Trumbetaš Petrović, Dragutin Matić, Višnja Popov, Dubravka Filipović, Vuk Matić, Milan Panić, Nikola Mikić, Svetlana Đokić, Mihajilo Šljivić, Darko Đorđević, Sveto Kastratović, Miroslav Markovski, Đorđe Pavlović, dirigent.












Prepotentni Beograde!

Pokrij se preko glave nekim kožuhom i ĆUTI !
Otvaranje operske sezone u Beogradu, 2. oktobar 2019.
Svečano je bilo, da ne može svečanije.
Crveni tepih, Domaćini Pozorišta i Opere, cveće, koktel, atmosfera, 
TV ekipe,  predstava....
N.O.T.
Ništa od toga, NARAVNO!!!!!
N.O.T.
 Samo SRAMOTA!


A na  par dana pre ovog blama, Novi Sad je otvorio svoju opersku sezonu, blistajući. Pisala sam o tome, Rigoleto u Novom Sadu (za one koji nisu upućeni, a njih je, mislim, zanemarljivo mali broj, no, neka i oni  saznaju). Od divne predstave,  pevača, svih protagonista, orkestra, dirigenta, reditelja, koreografa, kostimografa.... do publike, uglađene, lepe, kvalitetne i mnogobrojne.
A večeras.... situacija sledeca, pre početka predstave, opis vizuelnog.....
U holu, sablasno praznom,  kao da smo u propalom salonu automobila, reklama za NISSAN,  neko cveće u vazama, pomislih, ima li predstave uopšte?  Bojažljivo odoh u salu.... tu i tamo po neko biće. Na drugoj galeriji, đaci iz  neke srednje  skole... deca, ok. Sve u svemu..... sablasno prazno, neprijatno....
Predstava kasni skoro 15 minuta, niko se ne oglašava ni sa DOBRO VEČE, DOBRO DOŠLI, bla, bla..... MUK.
I poče mučenje.
Posle prve pauze.... HOP, gospoJo direktor, za Vašu informaciju, kao domaćici (kuće u kojoj ste Direktor i Pevač),  SVI ĐACI SU OTISLI.
Posle druge pauze, i onaj čemer od publike se rasplinuo, jer su penzioneri, koji dolaze da popune salu i uvek sede u prva tri reda u parteru, odlazili, iako su  došli da utucaju vreme, A NE DA UŽIVAJU, (demagogija upravnika o uživanju penzionera), valjda im je bešika proradila, prevoz čeka, a predstava.... ma ko će to da sluša, ČAK NI ONI, koji vole. Onaj jadni „bife“ u  holu partera, sa plastičnim flašicama vode, konzervama fante i još nečega .... OPERA i PLASTIKA????? GospoJo direktor.... kakva ste vi domaćica? Pa  zvučnici su i dalje prljavi? Ako to niste videli do sada, a toliko puta sam pisala.....vidite već jednom, sramota onolike prašine, pa ne možete da pevate kad ste u takvim uslovima.... ili,  nije do prašine?
Kolege na otvaranju sezone? Samo jedna, jer peva sledeću predstavu. Upravnica? Na otvaranju operske sezone u kući u kojoj je GLAVA iste? Vere se, u međuvremenu, uz neki zid  na Bitef-u..... Avangarda.
A neka reklama, pompa, svečarska atmosfera?   Ahahaahhahahaha, haluciniram.....
Igramo se upravnika, direktora, odbornika, pevača i ložača.
I evo...
Imali smo Otvaranje sezone sa predivnom operom Umberta Giordana, Andrea Chenier, ali ZAŠTO sa tom operom?
Prvo, naslovnu rolu nema ko da peva.
Naslovnu rolu nema ko da peva.
Naslovnu rolu nema ko da peva.
A pevao Plazinić.
Toliko.
I dobio zvižduke.
Malo.
Malo, za ono što nam je bezobrazno uvalio.
Maddalena di Coigny..... Direktor Opere, Jasmina Trumbetaš Petrović.
Sad sam napisala sva imena i prezimena, za početak sezone, i više NE.
Umetnik nema sto imena, kao kod Markesa.
Ovo je od mene samo opaska, da se zna. Nema više, od sada, kao i do sada, za pevačice  sa dva, tri, devet.... nečega.... ništa,  samo inicijali.
Zamislite operske veličine o kojoj pišu samo uz inicijale. Lepota, kad ne znaju da odele privatno od profesije. Privatno od umetnosti. Privatno od seljaštva.
Direktorka nam se, kroz ulogu,  prikazala da je na sceni kao na koncertnom podijumu. Hladna, bezizražajna, kamena. Scena i koncertna bina.... egal... Gluma? Zaboga, šta to beše? Pa ko još gleda izraz lica u operi, hajde.... Što se mene tiče, ovakvi kakvi su sinoć bili, mogli su da se prekriju preko glave i da mumlaju ispod.... isto bi bilo, bar ne bih gledala izbezumljene izraze lica i tela....
Ali... zato  nam je primadona   pokazala  kako se čitaju note.
Relativno tačno, iako malo sluđeno na početku, gde se približavala mestu da bolje čuje šaptača koga sam i ja čula, ali....  možda jednog dana i NAUČI bilo koju ulogu do kraja. Ovu nije.
Nije ni Leonoru, nije ni Tosku, nije NI JEDNU.
Zato je direktor.
Zato je pevala sa Plazinićem, zato su kraj promašili, pa smo, umesto naboja, dobili PRC.
PRC.
Prvo tišitna, djoka maše, daje znake da počnu da pevaju.... ali... ništa od toga. Odjednom, eto ih.... u sred fraze, „uvatiše“ nešto i.... Svemu dođe kraj.  A nisu otpevali najubojitiji deo, kulminaciju pred sam kraj, ali čemu kraj bez prethodne muzičke i dramske najave..... tu je DJOKA doprineo za tri veka unapred.
Orkestar je bio  jedna razularena bezočna muzičarska banda, koja grebe, falschira i maltretira publiku  čak i preko (ne)dopustivih granica frekvencija u ludilu kopanja.
Sram vas bilo, pavloviću. Niste zaslužili veliko slovo, samo veliko SRAMITE SE!!!!! Koncertmajstor, limeni duvači, vođa viola..... nema pomoći za te muzičare i njihove boljke. Jedno nedopustivo nekulturno sviranje.
SRAMITE SE!
Idite u Novi Sad, idite do Kolarčeve Zadužbine, idite u Madlenijanum, idite na FMU.... IDITE BILO GDE! Ali šta vredi da idete, kad ne čujete. Odustajem....
Hor..... jel pevao? Bio neki haos, nisam ukapirala. Samo sam videla na sceni  neke tetke koje leže i pevaju nešto, jedna od njih, u prvom redu, alt, nije ni pevala.... mrzelo je, bolesna, dosada, šta god.... Uvek ona ima problem.... A ja uvek vidim..... Sramota. A prima platu. Sramota. Druge pevaju. Makar minimalno. Zarađuju platu.  Trude se.
I pošto ova divna opera vrvi od različitih uloga..... Višnja Popov kao Bersi? Šta će Višnji ovo? Ovde? Ovako? Posle Eboli, Azucene... lep glas, ali ne za ovu ulogu u ovoj podeli.
Dubravka Filipović kao  La Comtesse di Coigny..... Jedan užasan tremolo glas, glas starice, lik pun grimasa i ponašanja kao da je u pitanju žena pekara kome se prosulo brašno, pa će seljani ostati gladni..... a ne lik sa dvora..... hajde..... režija, umrli ste?
Bilo je i solidnih likova, a bilo je i užasnih.....
Vuk Matić, Milan Panić, Nikola Mikić, posebno Svetlana Đokić kao Madelon... BRAVO....
Mihajlo Šljivić, Darko Đorđević, Sveto Kastratović, Miroslav Markovski..... nova sezona, godine se nižu, falcshevi se množe, glas ponestaje..... DOKLE?
I.....
Ova opera bi, od kada je izvedena premijera kod nas, pa do sada, morala da ima naziv  CARLO  GERARD, Dragutin Matić.
Najduži aplauz, najbolje pevanje, zna se sve. Bili i neki ljudi koji poznaju evropska dešavanja i standarde. Pored mene.  Dragutinu aplauz do kraja.... nekima manje, a propalima..... samo su savili glavu. Eh, ali to ništa ne znači. Objašnjenje nekom drugom prilikom, za sada samo..... ja tebi, ti meni, mi vama, vi  samo meni, svi vama, svi samo meni.
Dobro je biti Direktor, Upravnik i imati Upravni odbor.
Srećan početak sezone, vidimo se, MOŽDA, u novembru. Ako zaslužite da mi oduzmete vreme koje sam odvojila za nešto lepo, a hoćete da mi uvalite ono što vi mislite je lepo, a to je, PRC (poče rika ciketana!)
P.S. Naučite, bar,  siže opere i  šta vaša uloga treba da prikaže.... kad već ne znate da pevate. Malo solfeđa bi bilo sasvim ok, pod uslovom da nije falsch, malo  sricanja  nota..... do... mi... sol... i bili bismo zadovljni. To je nivo u  koji ste  se sunovratili.


Tekst objavljen na portalu P.P.




O istoj temi, ali iz drugog ugla:


27. 09. 2019.

Srpsko Narodno Pozorište, Novi Sad, Đuzepe Verdi, Rigoleto, reditelj Aleksandar Nikolic, Željko R. Andrić, Stevan Karanac, Darija Olajoš Čizmić, Goran Krneta, Jelena Končar, Strahinja Đokić, Nikola Basta, Maja Andrić, Branislav Stankov, Igor Ksionžik, Marija Matić Vasić, Vladimir Zorjaj, Aleksandar Saša Ilić koreograf, Saša Senković scenograf, Senka Ranosavljević kostimograf, Marko Radanović majstor svetla, Mikica Jevtić dirigent, Foto Srđan Doroški..






25.09.2019.



Novosadski Rigoleto 

Prepotentni Beograde!
Nije daleko, nije ni teško ako se hoće, nije ni strašno kako mnogi misle, naprotiv, predivno je, ali je, za neke  i  neophodno!
Da se ode u Novi Sad. Da se ode na neka koncertna i operska događanja, a posebno da se VIDI i čuje Rigoleto. Posle, u najavi i FAUST.
Zašto?
Zato!
Jer je BO (beogradska opera) prepotentna, navalentna, prazno konkurentna, često  dementna, nekada adolescentna, ali retko kvalitetna.
Eeeee…… more BRE.
Dok se “dve” protežiraju, i jedna drugu vuku, po propalom trgu, po raskopanom bezobrazluku,   neki ljudi rade ozbiljan, nadahnut, kvalitetan posao. Bravo.
Ja ću, sigurno, svoje odlaske u operu da obogatim Novim Sadom, a smanjim dolaske u beogradsku opersku prćiju,  u kojoj druge “dve” (jedna direktor, druga upravnik) dozvoljavaju da im nova sezona počne fenomenalnom operom U. G. Andrea Chenier, u kojoj glavnu tenorsku i neopisivo zahtevnu ulogu peva propalitet  zvani  Plazinić. Pa dokle ide  VAŠ BEZOBRAZLUK?  Pitaju li “dve”, a i ostali koji kuvaju tu kašu, pitaju li kolege kako im je, kolege koje pevaju po Evropi, koji imaju evropsku reputaciju,  ili, pitaju li,  ne daj bože, publiku?
Ma kakvi.
Repertoar za oktobar? Dva Cheniera…. Čemu? A nemate tenore. Pojava na BEMUS-u. I Koštana zvana Jeremić. Koštana zvana Jeremić i u Vranju? Gde su vam druge Koštane?
Dakle….. 2. oktobra je moja sledeća, kako kažu “vaši umetnici” za moje pisanje, “pljuvačina” .  Unapred znam da je zaslužena, bar za neke. Ostatak ponuda za oktobar  je više nego sraman, pa odahnite, stvarno ne mogu da slušam baš svašta…. Begovića kao Rigoleta….. IGRAMO SE OPERE.
I zašto ja pišem unapred? Jer unazad 20 godina niste otišli dalje od trga. Kakav god da je.
A ja se vraćam Novom Sadu, da vam pokvarim noć, a i sledeće dane. Želim. Jer….. Zaslužili ste mnogo gore, ali, početak je…. čuvam se, imam dinamički plan za vas, shodno onome što nas čeka, što ste mi ponudili, kao publici.
Novi Sad i Rigoleto.
Operska predstava nije Čekajući Godoa. Ili... sad ja pevam, posle čekam da opet pevam, a dok drugi peva, ja čekam i tako redom, kao kada praviš musaku. Operska predstava je velika priča koja mora da te opčini  i uvuče u radnju, da te „kupi“ i omađija. Da ne znaš šta ti je, a lepo ti je, da budeš u snu iz koga ne želiš da izađeš. Takav je bio sinoćni Rigoleto... Priča, performans, doživljaj.
Atmosfera raspoloženja, radosti, iščekivanja lepog. Lepe muzike, pevanja, glume….. doživljaja.
I DOBILI SMO!!!!!!




Rigoleto u Srpskom Narodnom Pozorištu.
Rigoleto, Željko Andrić. Dočarao nam je lik. Skoro u potpunosti. Neverovatna gluma, iskren doživljaj i davanje sebe do maksimuma. Ogroman dijapazon dinamike u svemu….. glumi, osećanjima pa  i pevanju, iako, bez obzira  što sam uživala, taj glas nije veliki bariton. Ali je jako kultivisan, a naročito emotivan.  I sve ostalo što sam navela, pokrilo je nedostatak volumena u glasu. Ali, nekada taj volumen i nije tako važan, ako je opšti utisak sjajan. A bio je. Svakako, BRAVO za Željka. Doći ću opet. Da uživam u liku koji je izradio, doživeo i preneo nam. Hvala.
Đilda, Darija Olajoš Čizmić. Divan, kristalno čist i lep glas. U Beogradu nema takvog glasa. NEMA! Kao Đilda, smerna i možda previse “zakopčana”  u glumi, a naročito  u po nekom delu pevanja, a nema potrebe.  Želeli smo taj glas da JOŠ čujemo, kristalan, zvonak i nadasve  kultivisan. Svakako, solidna uloga, iako može da bude mnogo bolja, jer ima sve kvalitete za tako nešto. Darija,…. idemo….
Primetih da sam i za Rigoleta i za Đildu napisala…. “kultivisan glas”. Da. Opčinjena sam tom pristupu pevanja, koje se u Beogradu NIKADA NE MOŽE ČUTI, sem kod pojedinih pevača, zna se kojih.
I svi koji su bili u večerašnjoj podeli, bili su “KULTURNI PEVAČI”. Oduševljena.
Ima jedna čudna stvar, a ima još jedna.
Prva…. Hor, muški. Toliko preciznosti, uigranosti, volje, energije, topline u glasovima  i lepote pevanja…… Hvala . Retko se to ovde čuje. Hvala.
Druga… Sporedne uloge su nam izvajali divni glasovi, kvalitetni pevači i od njih mogu da očekujem  u skorije vreme i neke veće uloge. Divno, divno.  Bar kod vas, ima realne nade za mlade. Tu posebno mislim na Stahinju Đokića, koji se neverovtno uzdigao za jako kratko vreme. Bravo i za napredak i za pojavu i sugestivnost lika.
I da se vratim na pevače koji su nas večeras usrećili.
Vojvoda od Mantove, prvi put u ulozi, Stevan Karanac.
Iako je kućno nevaspitan i nadobudan, neotesan, bezobrazan i beskrupulozan (to će mu, na žalost, u bilo kom momentu možda pokvariti nekakvu karijeru, jer nema širinu umetnika, već je  primitivan, “tesno skrojen” u mislima, ponašanju, i  poimanju ophođenja, pa i spoznaji gde je ko, na kom mestu ) večeras je na sceni bio odličan. Pevački jako dobar, sa dobrom tehnikom, lepim frazama, glumačkim doživljajem i odličnom  scenskom  pojavom (zahvaljujući, naravno, reditelju, kostimografu i sminkeru), iako meni lično ne prija  njegova boja glasa, taj nedostatak (u mom slučaju) je nadomestio osećanjem  da se zaista uživeo u ulogu, da je zaista zavoleo Đildu, da je stvarno bio opčinjen Madalenom…. Bilo je mnogo toga u liku. A najviše da sam bila sigurna da će sve da otpeva bez problema, što  mi uvek, što se tiče tenora, nedostaje u BO.  U potpisu, da me prepozna, a da se postidi, ako zna za taj osećaj…. “Zadovoljno piskaralo “. 
Jelena Končar kao Madalena…… BRAVOOOOOOO…… Ja sam, konačno, čula lik koji volim. Glas, gluma, strast…..sve….. Divnoooooo….
Sparafučile…… Goran Krneta….. za sve oko mene je bio iznenađenje….. svake vrste….. od izgleda, do pevanja…. Valjda su svi navikli da tu ulogu tumače izrabljeni i fizički i pevački neki tamo…… Ha…. Kad…. Pojavi se “ubica dečjeg lica”, vižljast i zgodan dasa, a ima i glas….. Pa neka  jednom i takav ubija…. Ne žalim, naprotiv….
Shodno svima u glavnim ulogama, doživeh lepotu u  omiljenom mi tercetu i kvartetu. Energija, vizuleni doživljaj. Pa neke sam delove, posle dugo vrremena, a vezano za slušanje u inostranstvu, opet večeras čula i oduševila se….
Dirigent Mikica Jevtić, ništa ne znam o njemu, priznajem, nisam čak ni u programu pročitala, ali je čovek bio sjajan. Meni je utisak najvažniji, a bio je po mom ukusu.   Toliko energije, znanja, pravih tempa,  dinamike, snalažljivosti u situacijama kada većina publike  ne oseti da se nešto “razlabavilo”, iako  po neko iz publike  ulovi da je “frka”, a on sve prevaziđe bez slušnih i vidljivih problema, vodio je orkestar kako treba, i više od toga. Duo kontrabasa i violončela, duo flauta, ceo orkestar, deonice koncertmajstora……. “Cortigiani”…. Bravo za odnos teme i pojave  pevača, smenjivanje dinamike. Konačno da čujem ono što treba. Pravo nivelisanje uz pevače i dramatiku opere….. Mikice….. BRAVOOOOOOOOOOO. Bravo i orkestru koji UME da nam podari jedan kvalitetan i prefinjen zvuk.  Bravo.  (U beogradskoj operi NIKADA to nećete čuti, verujte na reč, bez imalo šale…. Zatvara se škola za dirigente male….)
Rezime, deo 1.
Kostimi sjajni, devojke i momci u baletskom delu razuzdani, lepi, provokativni, pravi, shodno libretu, a “krivac” je….  divni Aleksandar Ilić i njegovi saradnici.
Scena odlično napravljena, svetla i scenski efekti doprineli jako dobrom utisku.
Odlično.



Rezime, deo 2.
Jedna sjajna predstava, puna energije, dešavanja na sceni, toka radnje, kvalitetnih protagonista…. imala sam osećaj da su svi u tome, da svi žive baš tada tu predstavu, a to je veoma redak osećaj, naročito kod nas. Hvala svima, divni ste, dolazimo opet, jer volimo lepo, a vi ste nam to, nesebično podarili.
I za kraj, najvažniji momenat, lik koji je zaslužan za ovaj utisak tokom predstave.
Aleksandar Nikolić, reditelj.
Treba još nešto?
Mlad. Pun znanja. Pun želje za radom. Pun volje. Pun energije. Pun mašte. Pun ideja. I sve to ima. Samo NEMA KO DA GA ANGAŽUJE U B.O.  Normalno li je?
Vraćam se na početak…. Kakva režija…. kakva predstava…. Koja energija, koje ludilo, potrebno, neophodno…. I svi uigrani, posvećeni, srećni  i predani…. To se uvek oseti. Pa koliko kvaliteta ima ovaj divan reditelj?...
I?
Paralela….. Beograd NEMA reditelja Aleksandra Nikolića.  A treba da ima, ohoho. Ima I.D.M. koja ne služi ničemu. Ni sebi ni drugima. Predstave su joj mrtve, na izdisaju, kao i njen dojam o režiji, poimanju opere. Ali je ZABORAVILA da ima odgovornost, ako ne prema umetnicima, onda bar  prema poslu za koji prima platu. Dakle, ne radi svoj posao, jer ne zna. Evidentno. Viđeno. Dokle? Ah, da…. Eto… o njoj toliko, i previše. Pa nek piše po mrežama šta hoće, ovo je realnost.
A ja sam srećna posle ovakve predstave, i željno čekam sledeću.
Novi Sad nije preko Okeana…
Za neke…. baš jeste.


Fotografije sa premijere Srđan Doroški


O istoj temi, ali iz drugog ugla:

Isti tekst objvljen na portalu  PP:

15. 09. 2019.

Koncert Opera na vodi, 2019., Sanja Kerkez, Janko Sinadinovic, Dušan Plazinić, Jelena Vlahović, Dragoljub Bajić, Sanja Anastasija, Snežana Savičić Sekulić, Nenad Jakovljević, Ivana Dragutinović Maričić, Đorđe Stankovic, Đorđe Pavlović













14.09.2019.


Hvala što me niste inspirisali
Hvala što me niste uvredili
Hvala što sam ostala bez utiska
Hvala na nečemu što se zove
NIŠTA

Niste vi, operski pevači, nekog velikog „kalibra“ pa da možete iz noći u noć da pevate iste numere i da iznova osvajate publiku. Nikako. Vi ste na nivou malih đaka koji, kada izvedu nešto jednom, drugi put, a tek treći, ne mogu ni slično da ponove. To se vežba. Da, i to se vežba, da uvek budete u top formi, a ne da pevate samo da odradite.
E, tako je bilo večeras, kada sam bila na koncertu zvanom   Opera na vodi (nelogičan naziv, ali.... idemo dalje).
Ima tu pristojnih pomaka. Stolice. Veoma važan momenat za publiku. I na otvaranju Trga je bilo isto. Lepo. Udobno. Svetski.
Veliki video-bim, solidno ozvučenje. Lepa atmosfera, mislim, vodena, kao na plaži. Ljudi galame, ćaskaju, još kada je numera nezanimljiva, a bilo ih je.... divota.... bla, bla, bla... Baba dedu zove telefonom 40 minuta, priča, objašnjava gde je ona, pita ga gde je on... viče, šeta.... ma kakav koncert. Ona traži dedu. Konačno ga nadje, mi svi odahnusmo. Samo što joj nismo aplaudirali, neka ućuti već jednom. Iza nas, tri muškarca i jedna žena.... neprekidno melju, svi ih opominju, nakon sat vremena, konačno, odoše. Malo se odmorili i.... tutanj.
Dakle, publika mora još da uči. Marljivo, uporno. Kako da se
ponaša. Ovo je dobar početak.
Idemo dalje.... Kamermani.... za odstrel. Tokom koncerta koji je počeo na vreme, bravo, i trajao sat ipo.... mi smo uglavnom gledali dve dirigentske glave u gro planu.... velikog i malog Đoku,(Stanković i Pavlović) tj, njihove glave. Oni srećni, mašu, smeju se, pevaju, divota...... možda su se dopali kamermanima.... da snime pevače, ma kakvi pevači.... tu i tamo... ali dovoljno da se vide mnoge prateće stvari.
I dobismo za svakog učesnika titl koje se delo izvodi. Ali, AVAJ, nismo znali ko peva. Ma nije bitno. Neko je prvi put došao da čuje i vidi deo operske priče. Možda je saznao šta se peva, ali KO TO TAMO PEVA????? Nismo saznali.
Propust neverovatan, nedopustiv. Čiji????
Sam program..... shodno onima koji su ga pravili. Bez ideje o dinamici koncerta, bez ideje o numerama, bez logičnog redosleda nastupa solista, pa nam se pojave dva tenora jedan za drugim, neke atraktivne numere u početnom delu koncerta, hora i orkestra previše, izbor solista..... ne zna se po kom osnovu.....
Ali..... to je što je. To nam je servirano. Poprilično bezukusno. Opera? Ne, ovo je bilo odrađivanje, iako se svaki solista zaista trudio da pokaže šta zna i koliko može. E sad, što to nije bilo dovoljno... bože moj....
Izgled pevača.... šaren.... od najklasičnijih komada odeće, preko veoma  neukusnih, kao iz Granda, do vidljivo sjajnih. Gošća.
Pevanje..... rekoh na početku... Niko me nije uvredio. Ali me nije ni oduševio. Ista meta, isto odstojanje. Svi su već dobro znani. Ko nešto može, ko ne.
I, opet, pitanje o odabiru numera i shodno numerama, pevača ???? Čemu Vladimir Andrić i Figaro? Bilo je za grohotan smeh. I bio je grohotan smeh. Čemu Dušan Plazinić i Nessun dorma? Čemu on uopšte?       A tek pevanje.... Kako vam nije dosadno da čitate jedno te isto, jer mi servirate jedno te isto, očajno. Čemu Janko Sinadinović i Dejan Maksimović jedan iza drugoga, tenor, za tenorom? Čemu SSS sa već izlizanom Arijom iz Sicilijanskih večeri, pisah več o  tome i nemam šta da dodam....
Zašto onoliko hora i orkestra, sa dirigentskim glavama u gro planu, a izvođenje.... 
Ali, neki su bili i solidni. Dragoljub Bajić kao Mefisto. Jelena Vlahović, veoma prijatno iznenađenje. Divan glas, ogroman, večeras sasvim dobro vođen. Bravo za Jelenu. Bravo i za Sanju Anastasiju,  kao Karmen (oh čuli smo na Trgu nešto što je zapevalo istu ariju... skandalozno neprepoznatljivu,  u izvođenju Aleksandre Angelov). Sanja nas je oporavila. Karmen, onako kako se peva u svetu.  Ali, iznenadih se u drugoj ariji, ariji Eboli, iz Don Karlosa... Nismo imali duet sa sopranom.... samo je flauta imitirala glas koji, valjda, nije mogao da se nađe u našoj operi.... okrnjeno, pa šta. Nije prvi put. Ko je to dopustio, neka malo razmišlja, ako ume.... Any way.... Sanja je Sanja.
Bila je još jedna Sanja, Sanja Kerkez i njena knjeginja Čardaša. Sve note tu, ali krvi i impulsa nigde. Nekako, stekla sam utisak da joj se ne peva, već samo reklamira look. A i nije baš bio otmen. No, o ukusima se ne raspravlja, ali se iznosi mišljenje.
I na sav taj estetski šareniš, pojavi se Nenad Jakovljević u kostimu iz Onjegina. Šta bi? Reditelj je zamislio, to je već prepoznatljiv manir, ali ne znači i da je dobar, da se uvek na koncetu NEKO pojavi u kostimu? Rebus? Zašto? Svi u svojim kreacijama, ali neko u kostimu? Prosvetlite me, molim vas....
I tako..... suma sumarum.... mlako pivo.

A to ne podnosim.




09. 09. 2019.

Gala koncert Opere na Trgu Republike, 2019., balet "Ko to tamo peva", Dejan Savić, Đorđe Stanković, Đorđe Pavlović, Sofija Pizurica, Dragoljub Bajić, Aleksandra Angelov, Aleksandar Stamatović, Dragana del Monako, Janko Sinadinović, Miodrag D.Jovanović, Snezana Savičić Sekulić, Dejan Maksimović, Jasmina Trumbetaš Petrović, Jadranka Jovanović, Sanja Kerkez..













08.09.2019.


                 Tresao se ceo kraj
Al’dobismo, zato, RAJ.
Dal’ na zemlji
Il’ vazduhu
Sačekasmo i tu bruku.
Čitam, piše, opet, GALA
Mašta vam je jako mala.
Al’za mene to je dosta
Još po neka reč mi osta

I
Iiiiiiiiiiiiiii
Idemo.....
 
Ushićenje, uzbudjenje, osećaj radosti i lepote... kao da nisam gde sam. Kao da sam negde tamo, gde sam već bila. Gde sam bila srećna. Kao da će stvarno biti tako, kao gde sam bila. Kao da će biti isto, kao gde sam bila. Sanjam na javi. Želim, tako se osećam.
I bilo je tako. Skoro sasvim. Bina, svetla,  stolice po celom trgu. Iščekivanje. Ljudi strpljivi, a nestrpljivi....
I onda je počelo. Bolje da nije. Da je samo ostalo na tom pripremnom stanju.... i da su pustili muziku „sa zvuČnjaka“.... bilo bi idealno.
Neću da analiziram... bilo je kako je bilo, kao da sam ovde!
Pitam se, samo, ko je osmislio program Gala koncerta? Mislim, da ste pitali decu, bolje bi izabrali. Eto, samo to pitanje..... te užegle arije i pevači, „smor“ do bola. Nešto popularno, za ovakvu priliku? Ili mnogo pitam...
Sve ostalo je isto, kao kad sam ovde. Neke reklame po fasadi Muzeja, kamera malo snima, posle ne snima, dron zuji, ljudi pričaju i ODLAZE nakon par prvih tačaka. I treba da odu.
Ko to tamo peva, šta i zašto baš to? Ah, da, postavila sam već to  pitanje.
Preživeh.
Posle je bio balet Ko to tamo peva.
FANTAZIJA. FENOMENALNO. PUNOKRVNO. KVALITETNO.
Oporavili mi dušu odmah. Zahvalna im. Zato i ne pišem o Gala. Tu mi je duša bila mala... mala. Ali o baletu, ubrzo, posebno, radosno, sa uzivanjem.
A za koji dan.... OPET GALA.
Reč toliko rabljena kod nas. 
Čemu? Kome? Zašto?
Jadranka Jovanović i kastanjete. Lepo, veoma lepo. Konačno nešto drugačije. Bar za mene. Sve ostalo je ostalo.
I tako..... Hvala na lepoj večeri, na udobnim stolicama, ljubaznim devojkama, obezbeđenju, ljudima oko mene. Hvala i svim učesnicima oko organizacije. Hvala i učesnicima Gala, potrudili su se, više nego kada je sezona.
Možda se i osvrnem detaljno....za koji dan.... Za večeras....
Ko to tamo peva? Balet da, pitanje .... ostaje.



01. 07. 2019.

Narodno pozorište, Beogradska Opera, Svečani Gala koncert, 2019. Aleksandar Dojković, Nataša Jović Trivić, Dragutin Matić, Aleksandra Stamenković, Janko Sinadinović, Snežana Savičić Sekulić, Vladimir Andrić, Jadranka Jovanović, Sanja Kerkez, … Ivana Dragutinović Maričić, Jasmina Trumbetaš Petrović. Dejan Savić, Zorica Mitev Vojnović, Đorđe Stanković, Đorđe Pavlović. Piše Laura Miletić. 30. 06. 2019.










Opa cupa,Gala nam lupa
Nesta naša orkestarska  rupa,
Popeše se svi na binu,
Da naprave gala večer finu
Iznenadna boleS’
Ophrva nam neke,
Čujete li dobro
Valjda vade „fleke“

ili
Ko se seća, sledi mu klupa magareća.
Gala koncert u Kapetan Mišinom Zdanju.
Gala koncert u Operi.
Gala Koncert u Operi.
Večeras
Gala koncert u Operi.
Jad i čemer koncerta, sa jednom svetlom numerom.
Zna se. Moj ljubimac. Čuli ste valjda aplauze i ovacije, iako publika nije merilo, ali je  bila  izuzetno  korektna.
Dragutin Matić.
Kada me budete demantovali u bilo kom segmentu mog pisanja, neću više pisati. Dotle. Pišite.... ili.... Čitajte! Čitajte, ako ste pismeni.... a ovi napredniji,... čitajte između redova......
Pa da krenemo, vežite se!
Svake godine opada. Gala koncert. Po pitanju.... SVEGA.
Nije bitno da li je na kraju kalendarske ili sezonske.
Ni afrička šljiva ne bi pomogla..... pada......
Koncepcija.... vašarska, bez ikakvog smisla, bez profesionalnog plana koncerta, rasporeda arija, dueta, dinamike od,.... do... jedno očajno prastaro predstavljanje. A publika..... i dalje željna, ali su  komentari užasavajući, za Vas, Upravu, kao organizatore koji ne želite da TO čujete. Važno je da za sledeću sezonu imate kodeks oblačenja vratara, razvodnica i ostalih koji su u službi sale i publike. A publika može da Vam dolazi u papučama i mini haljinama??????
Vaspitani i kulturni ljudi tako ne idu ni na slave, ni na slavlja, čak ni na čuveni „pazarni dan“ bilo gde u Srbiji. ..... Ovi drugi sa prefixom Ne (vaspitani i kulturni),.... idu kako hoće.... kao večeras.  Nekoliko Vaših uposlenih je bilo u mini haljinama pastelnih boja, šortsevima ili izgužvanim duksevima??????? A imate kodeks? Onda počnite od glave. Gde ste videli da bilo koji Direktor ide  onako, leggerezza.... Može, ako je direktor privatne pržionice kafe. Ali.....  Ne može Direktor Opere da dođe u mini haljini na tufne  bez rukava, Upravnica u čakširama, Direktor Muzeja u šarenoj košulji! Oni su, možda, ili ne, Umetnici? Možda, ali ne u ovim ulogama upravnika ili direktora. Ne na ovim funkcijama. Nema kodeksa dok se vi ne dovedete u red. Tek onda dolaze na red zaposleni i publika.  Ne mogu Direktor Opere i V.D.Upravnica,  na Čočečkoj  igri, kojoj, uzgred, nije mesto kao završnoj numeri,da cupkaju kao na svadbi. Gde ste?
I.... da se vratim.... scena bajata, hor užegao, orkestar rasturen.
Rekoh, vežite se!
O ukusima se ne raspravlja..... stara, ofucana izreka. Raspravlja se, nego šta. Jer ne pričamo o privatnom životu. Nego o sceni. O Gala koncertu. Naravno da svako ima pravo da se uvije u ono što misli da je dobro. Ali, ne bi bilo na odmet da pročitaju kako se oblače i ko oblači i kreira operskim umetnicima garderobu za završne koncerte, ili koncerte uopšte. Sigurno nisu prepušteni sopstvenim promašajima. A ako i jesu, sve ide njima na dušu, ali bar pevaju.
Večeras nismo imali kreatore, već kreature.
Rebus, pronađite se sami.
I dođoh do pevanja. A bolje da ne.
Pre početka, glas iz zvučnika nam se obratio  informacijom da se „zbog nepredviđenih okolnosti i bolesti“ menjaju najavljeni pevači, pa smo imali nešto što , MOŽDA, nismo hteli. Naravno, uvek i svuda ima iznenađujućih trenutaka bolesti, ali je to retko i kada se desi, onda je stvarno tako. Ovde nije. To svi znamo.
Plazinić, Zdjelar i Bridžen.... odjednom bolesni. Bridžen nije ovde uopšte, već u Londonu, to se znalo, Plazinić ne može da peva, to se zna, a Zdjelar .... ne znam.
Umesto njih, utrapiše nam one koji su mogli da „uskoče“, ali ih ja, kao publika, nisam htela dva puta. Nema veze. Vama minus, da ne znate ko će uveče pevati...... amateri svom gradu.
I kao što vidite, i dalje ne pišem o pevačima. A hoću, ali me sve drugo sprečava.
Da probam.
Dirigenti..... Dejan Savić,pokojni upravnik,  PREGLASAN MU ORKESTAR, valjda hoće da se pokaže da ume da ih dovede u stanje goromoglasnih  izvođača, po sistemu, što glasnije, to masnije...... Propas’
Big Lale..... performans  zbrka, i na kraju..... frka......
Đole se tu našao onako, slučajno, kao i uvek, A Zorica nema odziv muzičara.... Dakle..... ništa.
Orkestar uz sve njih.... smoren, neuigran... boli ih... nešto.
Hor ne boli ništa, oni pevaju kao ushićene lutke. Tako su i izgledali. 
Solisti.
Sem Dragutina Matića, kome, po mom mišljenju, nikako nije tu mesto,  em nije zaposlen, em peva fenomenalno.... zašto gubi vreme sa ovim pevačkim dnom?
Aleksandar Dojković... čovek pevačka muka. Drhti, trepće, trza, ali nikako da peva. Dokle?
Aleksandra Stamenković.... trudi se u „sto osmoj godini“, ma dajte.....
SSS .... možda ima neku trajnu  infekciju uha, sluha, intonacije.... bolesno nisko pevanje..... preslušavanje snimaka nije na odmet.
Vladimir Andrić.... ponoviću.... pevački dronjav, a tek kao  Eskamiljo, pa gde to ima? Nit harizme, nit izgleda, nit pevanja.  Sramota.
........................SAVET............... YOU TUBE...............
N.J.T.  Prirodni mezzo..... lepa boja, nema visine, nema intonaciju, nema ideju o ulogama (Principessa i Dalila).... sve peva, samo da bi otpevala,  vazduh se uzima gde zafali..... pričamo o profesionalnom operskom  pevanju,.... a da se malo povuče.... dok se ne oporavi pevački? Ako može, a bilo bi ok......
J.J.    tacet. ________________________
Janko Sinadinović dva puta..... Pa mnogo je dva puta godišnje, a ne za jedno veče. Rekoh davno..... Divna kafana „Ima dana“ u Skadarliji,.... idite tamo,....uživaćete,...... rebus,.... nema rebusa.
Sanja Kerkez..... sem odavno prevaziđenje afro frizure, u nekakvoj kratkoj  spavaćici uz noćni ogrtač (kreator je , zajedno sa Sanjom promašio namenu haljine), kao pokušaj Knjegiinje Čardaša..... niti je bilo čardaša, niti knjeginje, samo jedan batak i stajanje na njemu. Gala koncert? Sanja, probudi se. Nisi devojčica sa splava, nego BI TREBALO da budeš operska Diva.
I za kraj..... nema kraja. Čočečka igra iz Koštane? Najveća nebuloza koju sam čula i  videla. Niti je to delo za kraj, niti su ga izveli kako treba..... Vrhunac.... izađoše svi pevači, kao i uvek, poređaše se kao đaci, a Lepi Cane na bis drma Čoček.... Publika čeka pevače na bis, oni,... nema bisa, nego, kako ko uz čardaš....neko cupka, neko tapše, neko priča..... ali mapet loža uživa..... giba se i raduje. Čemu i kome....
Đekna još nije umrla, a ka’će.....
Odoh na zasluženi odmor. Umorili ste me mnogo. Ali, fenix je uvek u pokretu na gore. Uživajte.
P.S. želim svima  lep, opuštajući i regenerišući odmor. I još jednom, Uživajte.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:




Ceo tekst na portalu opušteno.rs.