Nemoć Sudbine, Đuzepe Verdi, Moć sudbine, Beogradska opera, Narodno pozorište, Ana Rupčić, sopran, Dušan Plazinić, Miodrag D. Jovanović, Aleksandra Angelov, mezzosopran, Nebojša Babić, Dejan Savić,...

                     

                          
                   
                     
                Moć Sudbine,  ili Noć operske kolotečine

Gde ja stadoh, ti produži. Dani su sve duži. A večerašnja operska predstava, doživljaj mi ruži.

Da li da napišem nešto počevši od kraja, ili od početka, nije bitno. Valjda je proleće u najavi, pa se naši pevači bore sa alergijama (na uloge),  a mi na njih (pevače). Borba teška i dugotrajna. Pobednika,  možda,  neće biti.  A u stvari,  ili ce oni  opstati, ili cemo mi umreti.

Pesnički rečeno,.... KO IZDRŽI,  ŽIVOTINJA JE,  KOJA PRŽI.

Iako je predstava počela sa, skoro dvadeset minuta kašnjenja, a to je, ipak, čak i kod nas neuobičajeno, niko se nije oglasio da  to objasni. Orkestraši,  (a kroz njih se, ko poznaje operu, ili uopšte dešavanja u operi  prate dešavanja vezana za predstave)  su izlazili, ulazili, ćaskali, većina je u dokolici  UDARALA,  ili DUVALA,...  mislim na omražene instrumente, .... a to je, IPAK, nekolicini  u publici smetalo, iako se veći deo publike bavio mobilnim telefonima, i svemu što ide  uz to,..  jer ko se, zaboga, danas PRIPREMA za jednu opersku ( ili bilo koju drugu , pozorišnu) predstavu,... da „udje“ u priču  onoga što ga čeka.....

Mislim da pričam  previše......

Dakle, početak je kasnio!  Kod mene dovoljno.... da ..... dobijem adrenalin.....

Moć Sudbine !   Kao pokušaj i reklama, veoma loše predstavljena, bez obzira na  sva gostovanja i najave na PINKU i drugim "pink" medijima.

Ali zato plakat za KINESKA GOSTOVANJA, koja su PROŠLA.... i dalje stoji na ulazu u Operu.  Kinezi,.. ja tebi, ( uprava)  ti meni (uprava),....

A ovo večeras,... upravu ne zanima, jer nema interes. SRAMOTA, iako ja prva  kritikujem. SVE.  Ali i primećujem, SVE.....  A naročito gramzivost.  

Ipak, moramo da shvatimo da je naša Opera jedna velika klackalica. Ono što  u jednoj predstavi bude dobro, u sledećoj padne. Da li po pitanju pevanja,  glume  ili nečeg trećeg,... nije važno.  Klackamo se.  Kockamo se.

Večeras smo se najviše  klackali sa  likom Preciozile. U nekom nerazumnom „kostimu“ iz trecerazredne klase bordela, nisam shvatila kako je moguće da u ISTOJ predstavi postoje različiti kostimi. Ili to mora da bude ispunjena želja aktera? Na premijeri vidimo „Jahačicu Apokalipse“ u  crvenim pantalonama, večeras  imamo „negližiranu“ i neprimereno obnaženu sredovečnu pevačicu, koja se  par minuta bori sa  „bretelama koje su spale“. Imamo mi i boljih sisa od njenih, i u operi i van nje. Pevanje  nije važno, iako je bilo malo bolje nego na premijeri, ali,.... nije vredno  ni reči više.  Pitanje su KOSTIMI? Možda  u sledećoj predstavi vidimo neku tigricu,..... ili zečicu? Eh, onda se pitam,  gde sam?  Pitam. kostimografa,  reditelja,  dirigenta,  obućara...... Koga  VI  iskušavate.....????????

O duetu,  sopran - tenor, ili  bariton -  tenor,..... nekom sledećom prilikom,  kada mi bude bolje. Večeras su me, nakon navedenih impresija, dodatno  svojim NEMOĆIMA ubili. Plazinić - Jovanović..... Gospode, smiluj mi se.  Ja sam dobra osoba, samo po nekada krvoločna, ali tek kada budem naterana na to. Večeras, UBIŠE ME  ne samo oni, nego i svi ostali, sem Melitonea, tj.  Nebojše Babica. Ponoviću.  Sramno, ali za njega nema mesta u  ovoj operskoj kući. A možda je  i bolje. Da ne kvari usidrene. Pevače, a i publiku.

Markiz..... tako daleko od uloge, po svemu.... jedino je bilo ubedljivo FALŠ pevanje, ali to nećemo jednom „vukovcu,“  „diplomiranom elektrotehničaru“ i operskom pevaču da zamerimo. „Tri  u  jedan“  recept.... kome uspe,  svaka čast. Njemu ne, ali,... zar je to bitno? Hirurg ?  Kao mesar u klanici..... grozota..... Gospodo,  razni prateći elementi, ali važni kao  deo timskog rada.... moraju da prate radnju. Imate li sposobnost da  baratate kompjuterom, da  pokušate da pronađete nešto iz vaše branše ? Da vidite kako to NEKI TAMO RADE? Ovo je, ipak, OPERA ! Nije Matijević klanica. Malo šlifa, estetskog poznavanja i umetničkog šarma, uz UKUS i ZNANJE, ne bi škodilo. Ili preterujem? 

A sada......!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Leonora, Ana Rupčić??????? Mamma Mia!!!!!! Toliko puta najavljivana, objašnjavana i hvaljena, unapred, lična premijera naše pevačice, a dobismo... neuravnoteženo, povremeno nemoćno, a često nepotrebno dinamičko ljuljanje. I pevanje "u zemlju" ili ti dole, lice ka dnu, tj. daskama. PONOVIĆU: Lice i glas nagnuti  DOLE !!!!! A u donjoj pevačkoj  lagi NIŠTA,  u gornjoj, sem povremenih kričanja, uzimanja dahova "gde god nadješ  NEOPHODNO mesto, ti uzmi dah, da ne umreš",  apsolutno muzički neopravdano, a kod nje uobičajeno. Glasovni slalom bez logike!!!!  Želi da pokaže   piano?  Da, ali kada?  Kada misli da  je to cool!  Piano, da, ali ne  kao nemoć u forte delovima, preko koga  se krije.  Smešno.  Neuko.  Diletantski. Pa već nam je dosta  tenora na tu temu.  Toliko !

Bilo je tu još promašaja,  rekoh..... lik Gvardijana,  jedno sirovo zapevanje sa UŽASNIM izgovorom.  Beše tu i neko biće koje je rikalo iz sve snage.......

A „plaćeni tapšači“  su HIT, ili HOT. Smešno, uz sav trud,  jadno...... i.... na kraju su propali. Ipak je završetak opere  i  pojavljivanje aktera pokazalo koliko ko, kako, zašto ili ne .....  zaslužuje  aplauze.

Radujem se sledecoj Moći Sudbine..... možda  dobijemo...... nešto drugačije, npr. Leonoru u helankama...... ili, ko zna..... Videćemo ishod  JA TEBI - TI MENI.  A oni meni...... paunovo perje...... Očerupaću ga...... može mi se.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/