POMISLIH…( al greška)
Ima nade
za moje jade
ili
videh pomak mali, za koji su se pripremali,
„kad ono
međutim“…
Prc, prc, prc…
ipak je u njima kvrc…
Mučitelstvije moje
Početak.
Na ulazu u Pozorište, zapravo na vratima, svi pod
maskama i prskaju nam ruke, ali nam i uturiše lep, „MASTAN“ program. Lepo. U
hodnicima galerija…SVETLO… Ne verujem….. I u pravu sam što ne verujem. Sedosmo
na mesta, pogledasmo program, kad….. krete
prvo od ostalih iznenađenja….. Program žut, slova bela i crna… haos. I
još uvek ista nebuloza. Malo ćirilica, malo latinica, malo na srpskom, malo na
nekom drugom jeziku, italijanskom, ruskom, francuskom, a gde nisu znali kako….
opet na srpskom. Seoska priča.
Ali, moram da
kazem na samom početku pisanja, da je celokupan umetnički program IPAK bio nešto bolji nego prethodnih godina, uz
opasku da neke numere nisu bile dopustive, jer izvođači, čitaj solisti, nisu
dorasli tim ulogama ni dan danas, iako pevaju već „sto godina“, ali smo bili
pošteđeni čuvenih ustaljenih „intermezza, hora jevreja, poloveckih igara i
ostalih nebuloza“…..
Pa da krenemo, jer ako su mene mogli da muče više od
dva sata, ja zelim o tome i da pišem i da VAS, ČITAOCI, mučim bar 15 minuta….. A
možda NEKO i shvati o čemu pišem…..
Ni tri pauze me ne bi relaksirale. Ne jedna.
I…… poče GALOP… solista, orkestra i hora, sa
dirigentima kao zvezdama vodiljama, u prevodu, vodimo vas u haos.
Slepi Miš, uvertira. Prikladan naziv za večeras, a i
uopšte, bio bi I SLEPI I GLUVI MIŠ. Nit
orkestar vidi note, ne daj Bože da ih prepozna, nit dirigent moze da ih
uravnotezi. Dakle…. gore nego ikad. Dina i Svetozar divljaju, valjda su
nervozni, šta li je…. I ne pitajte ko
su… mineri orkestra.
Početak, Na Zdravlje.
Vladimir Andrić i Don Đovani…. kratko, podnošljivo.
Bio je ispeglan. Napredak. Dirigent DIJANA CVETKOVIĆ u muškom izdanju. U
prevodu….. pojela maca dirigenticu. Jel, mozda, najavljena promena….. MA KAKVI.
Kao i u nastavku MASTNOG programa, koji se, naravno, razlikuje od dnevne liste.
Ali ko J….. publiku. Dobili ste program, šta hoćete više. A i nije bitno ko
peva, ionako je sve, manje, više, isto.
Željka Zdjelar…. baš se lepo napevala. Kerubino joj
jako pristaje. Ali AVAJ….. to je pevala
večerašnja „zvezda sa pet numera“, Ljubica Vraneš. Lepo. Zaslužuje da bude
toliko „rabljena“. Nešto je bilo njeno, nešto je menjala. U svakom slučaju,
neki ništa, neki svašta. Ravnopravno… u proseku. I da nastavim sa dotičnom, da
ne idem redom, mislim, da je odradim. Dakle, pevala, pevala, pevala i NIŠTA. Nit
gluma, nit harizma, nit glas…
Sekstet iz Figarove Ženidbe…. totalni promašaj..
komplet.
I.R.K. kao Mizeta…. njeno najbolje izdanje. Sem
„dijademe“ koja je izazvala kompletno odvajanje od numere. I bila je
„stegnuta“, ume to ona raskošnije, u glumi.
Aleksandra Stamenković…. izuzetno prijatno
iznenađenje, za mene. Konačno je pokazala glisanda gde treba, i time se
oprostila od đačkog pevanja, te smo dobili jedno prefinjeno i suptilno, a i
snažno u izrazu, izvođenje numere „O mio
babbino caro“…. Jako lepo. Bravo. Dijana Cvetkovic, kao dirigent, je
blistala?????
S.S.S. i aria Lučije….. kataklizma. Od izbora ove numere za ovaj novogodišnji program, do
izvođenja, iste, užasne i dosadne. Žena peva u tempu u kome ne može ni to da
otpeva, „tri sata“ davljenja jednom arijom, dva visoka tona i …ajde zdravo.
Intonacija…. muka mi je.
Dragutin Matić… Dragutin Matić. U svim nastupima. I
najveći aplauz, a nema sise….
Ivan Tomašev… Ivan Tomašev…. U svim nastupima.
Kompletan umetnik. Prefinjen, profesionalan, divan. A ni on nema sise, ali ima
ogroman aplauz.
Sofija Pižurica ….. lepo izgleda, zrači pozitivnošču,
lepo je pevala. Druga priča u odnosu na pre. Srećna sam.
Sekstet iz Lučije….. NO WAY. Pomor, čemer, jad i
sramota.
PAUZA….. u kojoj sam se osećala neprijatno, jer me
VELIKI MILETA vrebao na svakom ćosku, a nije ga pre toga bilo mesecima. Dakle,
imala sam masku, kartu, lakovane cipele i pričala sa upravnikom Narodnog
Pozorišta, Gospodinom Goncićem. Nisam nikoga ugrožavala, ali on (Mileta) mene
jeste. Gde god sam se okrenula… ON ! Neka se skloni, u protivnom… tražiću
zaštitu. Ozbiljno. A da me čuo, tj, da su mu preneli moje pisanje, jesu. Nudili
su nam u pauzi da siđemo u Muzej i da tamo kupimo vodu. Ja sam svoju torbu
spremila, napisah danas. A nakon koncerta….. Mileta je dozvolio da se u holu
druge galerije posluži piće u staklenim čašama, na stolovima ukrašenim božićnom
pšenicom….. doduše ili šampanjac ili voda, al daj šta daš. E sad. tu je bilo,
REBUS, samo nas sedmoro, na čelu sa Gospodinom Goncićem, a gde su drugi
PLANIRANI, nestali…. možda su se sapleli na prvoj, ili se odvezli na Četvrti
sprat…. mi smo malo ćaskali, i kada mi se smučilo da Mileta obleće oko nas
(mene)…otišli smo. Hvala Mileti na šampanjcu i na dosađivanju. Tražim zaštitu.
Ozbiljno.
I tako…..
Norma, atak na
batak, u prevodu Sanja Kerkez. Pevala i otpevala, nije se zbunila a ni
pretrgla. Nama bilo dosadno, čak je i Upravnik Narodnog Pozorišta „blejao“ u
telefon za vreme arije. Šta li je bilo to toliko neodložno, da je morao deset
minuta da svetli kao svitac????? Publika
od glave smrdi…. Jel nam to neko rekao?
Dragoljub Bajić, ex „signore direttore od 40 dana ,
bio pomen, prošlo lepo“…al ovo pevanje nikako. Ipak je splav zakon.
I opet ljubičasta. I ništa. Svetla tačka ove numere iz
Don Karlosa je mlada Nevena Đoković.
Lepa, lepo peva, dajte nam je više, kao i druge mlade, ali ne sve.
Nesretna Habanera iz Karmen i još nesretnija
Aleksandra Angelov. Nije čula za francuski? Ili nema sluha? Ili…. najbolje da
ne peva. Njoj „leži cupkanje na kraju koncerta“, kao i svake godine. Ojha,
ha…..
A onda odmah i suprug. Iza leđa. Eskamiljo, nekada bar
bio doteran, sad ni to. Izgužvan, neočešljan, ništa. A poštovala sam ga. Sve je pokvario.
Ana Rupčić….. i Janko Sinadinović…. duet iz Manon
Lesko…..
Meni veoma dirljivo, snažno. Ana u formi, volim njen
glas. A i Janko mi je nedostajao, naspram ovih nekih u pokušaju. Dopalo mi se.
A onda….. mislili neki zamalo „hat trick“…..kad ono…. „Nessun dorma“ i
čeljade Marko Živković, u svojstvu KOM????
koji peva kao gorštak. Iz tela, gaća, dupeta, bez šlifa i znanja…. dere
se…. imamo takve već. Liči na Jankovog naslednika, a to nam, valjda, ne treba.
Publika odlepila, valjda vole derače.
Napitnica iz Kavalerije….. nepotrebna, totalno.
Orfej u podzemlju, Ofenbahov….. Jupiiiiiiii. Publika
voli Can Can…. tapše, plače, srećna…. kao unesrećeni….. pa se raduju…
I za kraj….. „Libiamo“ iz Travijate….. Svi na sceni,
I.D.M. bljesti sa idejama i
inovacijama…. jedni amo, drugi tamo….
haos… kao i uvek. Ima li promene? Nema. I neće je ni biti.
Levo, desno, jedan, dva…. ko si ti, a ko sam ja? Ideš tamo, ti ovamo, to je tako, nego kako.
A onda čuveni Marš na Drinu i u p…. m…. udarači sa
šajkačama, a i Big Lale to voli…. raspustio ruse kose pa mlati li mlati…. a
publika u delirijumu od tri minuta… i… hop, kaljače i gunjevi… i odoše….
Kakav Gala…. !!!!!!!
Bili neki dirigenti, niko vredan pomena, sem na 40 dana, kad im dođe, a neće još.
Preživeh…. uz neke male, ali totalno beznačajne
pokušaje promena….. a ja se i dalje nadam…. biće …. biće…. samo šta?
Laura Miletić
PREUZETO SA:
https://pravoumetu.com/2022/01/14/pomislih-al-greska/
.
O ISTOJ TEMI, ALI IZ DRUGOG UGLA
https://umetnickihel.blogspot.com/2022/01/operski-gala-koncert-2022-ana-rupcic.html
