Beogradska opera, Rigoletto, Dragutin Matić, Gabrijela Ubavić, sopran, Dejan Maksimović, Ljubica Vraneš, Mihajlo Šljivić, bas, Ana Zorana Brajović, dirigent,...

27.03.2019.

Ko to tamo …. peva?

Ko to tamo…. igra?

Ima li išta gore od mlakog piva?

Ima!

Večerašnji Rigoletto... propast živa...

Ovo je trebalo da bude predstava koja garantuje dobar doživljaj. Solisti dobri, a to je reper za „uspeh“ predstave.... ali.... čuda se dešavaju i kao pozitivna i kao negativna....

Krećem bez reda, jer nije ni bilo reda... ni u čemu.....

Ni ENERGIJE..... zapravo to je bio najveći problem u večerašnjoj predstavi, a kada se na to nadograde druge stvari.....

Beše Rigoletto..... beše, eto......

A.Z.B.    Pojava čudna (mislim umetničko-stvaralačko-dirigentsko) POGUBNA...... Za sve. Za soliste, hor, orkestar, a naročito publiku. Dakle..... problem je nerešiv..... Sujeta, neznanje, netalenat, inat, gramzivost, nekultura, i osionost..... tako zrači ova osoba kojoj je zvanje dirigent, a  koja je upropastila predstavu, samo zato što ima nehumano-neuračunjlivu potrebu da dominira... nije bitno gde, nad kim i zašto..... Finale..... jedna histerično neuravnotežena predstava u kojoj ista, pomenuta, kada se popne na dirigenstki pult, pošto ne čuje apaluz, jer ljudi ne znaju šta da rade, jer nisu svesni gde su došli..... a niko ih nije NAUČIO..... dakle, ne čuje aplauz, onda baci šake na pliš i prstima palaca, ne bi li iko krenuo da tapše.....

Toliko o VODEĆOJ LIČNOSTI U SVAKOJ OPERI.... Dirigentu....

Važno je da joj tapšu.... a da prati soliste?.... NE.... Zacrtala tempo i.... piči.... ko diše, koja je fraza u  pitanju, liriski deo... ma daaaaaaaaaaaaaaj...... samo piči, vojnik je to.... ali palaca da dobije aplauz,... a da li je zaslužila.... publiko, ko vas j...e.... Ja sam dirigent.... (a publika misli.... i reaguje,  u pokušaju, ili u nemoći).... Carevo novo ruho.... menjate ga.... otrcalo se..... izlizalo.... propalo..... postalo staro, nekrpežno....

I tako je upropašćena predstava, pre nego je i počela. Sreća da se brzo završila... pauze su činile svoje, jer smo na pauzama delili sa poznavaocima i ljubiteljima opere, sapatničke impresije o prethodnim činovima....

Ali, zalud..... Vratiš se u ložu... i potoneš.....

Rigoletto..... Dragutin Matić....

Vojvoda od Mantove..... Dejan Maksimović.....

Đilda.... Gabrijela Ubavić....

Ostali..... šta reći.....

Cela predstava bez energije, bez impulsa, bez emocija, bez doživljaja....

Gošća, Gabrijela Ubavić..... ispod svog nivoa, mnogo..... pevački nezanimljiva i veoma tiha, zapravo nečujna, glumački, jel glumila?.... bleda u svakom pogledu..... dosadna, neupamćena... beskrvna,..... a divan glas..... kultivisan, školovan, lep..... leeeep..... i ....NIŠTA.... sa žaljenjem ovo pišem, jer je pamtim u mnogo boljim izdanjima..... Ali.... predstava nema drugu šansu.... A to mnogi zaboravljaju.....

Dejan  Maksimović..... uobičajeno na ivici marice..... hoće-neće-hoće-može li..... Večeras može, uobičajeno riskantno, ali.... pretekao....

Dragutin Matić.... postojano i iskusno veoma dobar, iako je  umeo, (što svi znamo)  i mnogo bolje..... ali je okruženje bilo više za sahranu, nego za predstavu.... pa hajd ti budi pevačko-glumački  ludak, a oko sebe imaš žabokrečinu.....

Žabokrečina nije samo na sceni..... svuda se raširila..... osvaja teren..... i misli da je to dobro..... Eh,.... ne bežite od istine, pod opravdanjima da imate neke VAŽNE stvari..... Važne stvari na mestu direktora, ili nekoga iz uprave, a za vreme predstave? A šta je vaš posao, na tom mestu? Telefon, ugovaranje frizera, vozača, ili ..... Ah... ne,..... smešni ste..... Vaš posao je da sedite na predstavama od početka do kraja. Kraj.

A kraj je početak mojih opisa u daljem odvijanju predstave.

Balet, balerine, baletanke, baletsko posrnuće.....

I ne samo baletsko i pevačko, već, veoma važno.... marketinško.....

Da li je IKO primetio da na glavnom ulazu, sa strane gde stoje plakati.... i dalje imamo Polunjina, koje je odjezdio odavno.....

Ko to tamo igra? Ili  misli da izigra publiku? Ili izigrava nekoga ko nije sposoban da ukloni bajate objave?

Ko to tamo kuca najave za predstave, sa pogrešnim imenima, pa posle ispravlja?

Ko to tamo cupka na predstavi kao haj-hoj družba Pere Kvržice? Ko kako hoće, može, ili pokušava? Balerinice koje su zaboravile šta treba da rade? Treba da IGRAJU..... evo, da ih podsetim.... A ko će da im ukaže na to? Dirigent?, Koreograf? Stenograf? Poligraf?  Graffff.....

A publici..... PAF!

E taj „paf“ je bumerang..... vraća se odakle je stigao, a stigao je  sa „one strane tuge“, pevačke tuge, orkestarske tuge , baletske tuge.... (ipak, sve pohvale za obou, večeras, a engleski rog neka odjaše na neku poluvisoravan, i neka tamo duva.... ne nama, ne ovde....) 

Tuga preovladala večeras. Publika traži utehu u piću.... ali avaj..... sem onih dečijih limenki.... Ha, kada ćete da promenite mesto Muzeju i Bifeu? Prvi da ode gore, drugi da se vrati dole? I da publici prodajete vino, kao u svetu? I da zaradite nešto, ionako ste bedni, ne samo finansijski, več statusno, vizuelno i kvalitativno......

I, idemo dalje....

Imli smo još nekoliko veoma diskutabilnih likova..... Grof Moterone.... Aleksandar Stamatović.... možda životna uloga, jer nje ni za šta bolje. I ovo je premija.

Grof Čeprano.... Filip Vučić, šta je to?

Grofica Čeprano.... Biljana Jovanović.... u te tri muzičke rećenice, pristojna.... ali glumački nije, valjda, ukapirala o kom se liku radi..... Svi misle, mala uloga, daj da otpevam i ćao...... Ahahhahahahaha...... naša nečuvena neškola..... Čeprano je veoma važna uloga,.... ali.... ko to tamo peva?

Marulo (Pavle Žarkov)  i Borsa (Siniša Radin) ODLIČNI, prijatnih glasova, spontani, sigurni, pružaju osećaj lepote, u svakom smislu.....

Sparafučile .... Mihajlo Šljivić..... Ooooooooooo, Ivaneeeeeee....... vrati se, ovaj „profesor“  falschsira bez premca... Madalena (Ljubica Vraneš), večeras baš inspirisana za glumu..... A vojvoda od Mantove iskoristio, pa vaćari li vaćari.... a ona odbija li odbija,... a rediteljka nasadila šešir na glavu, i ide svojim putem, kroz holove Opere.... briga je šta je na sceni....

U celom haosu, Djovana je opet bila Mina Gligorić..... za sada, njem maximum što se tiče opere..... I na kraju, malecna uloga Paža vojvotkinje (Katarina Čolaković)... kao prolećna muva..... tamo, amo, nešto je prcnula i... otišla..... sramota.....

Svaka je uloga važna i čini celinu.... mislim da to ne shvataju čelnici koji oblikuju opersku predstavu.... Grešni ste, jer ste neuki.....

Da dodam skandalozni duet violončela i kontrabasa..... ko je gde, kada i zašto onoliko bio van intonacije.... Znamo.... Čelo visoko, Bass šta će? Ko je kriv? REBUS?

I tako.... aplauza na otvorenoj sceni minimalno,... tu i tamo, a bolje da nije..... Tercet u poslednjem činu..... A.Z.B. da je imala tomahavku, malo bi joj bilo..... gruvali su kao maloumni, ne bi li dobili na dramatici, a dobili smo dramoseranje bez kraja, a solisti se nisu čuli.... Dirigent? Čemu? Kod nas, da uropasti soliste.... da rasturi predstavu..... večeras dotična NE SLUŠA soliste, tera svoj tempo, misli.... JA SAM DIRIGENT. Jeste, ali gde? U ovoj Operi? Pa to je blam. Nije za pohvalu. Da se na kraju čuvene Vendette ne pojavi aplauz? O..... završi se i ovo..... Iako nije bilo tragično, bilo je problematično....

I jedno pitanje? Od kada se na kraju predstave pojavljuje grofica Čeprano, kao lik ( bez obzira na debitovanje, jer i drugi su debitovali, pa se nisu pojavljivali)? Onda je trebalo da se pojavi Grof Čeprano, i.... SVI.... ali....  mnogo pitam....

Eto gde mi idu misli,..... a neki pevaju jer vole, umeju i uživaju u tome, a i publika sa njima.

Beogradska Opera.... nekada sam je ludo volela, a sada me  mnogo zabolela....

April u Beogradu...... gde će da nas operski umetnici odvedu?  

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2019/03/verdi-rigoleto-dejan-maksimovic.html

Mizerija trenutno vodećih, Beogradska KULTURA, Beogradska Opera, Umetnici, Operski pevači, Pink, Žika seljak, TV, RTS, Prva Tv, 25.03.2019.

Rekla ... kazala....

svoje lice prikazala...

a argumente nije pokazala !

Beše jedna lepa bajka pod nazivom „U cara Trojana kozje uši“....

Mislim da je frka zbog  ušiju,
 a ne zbog  sviraljki.....

ili

1.deo

Koliki moraš da budeš jadnik,  (ko nije čitao Viktora Igoa, Jadnike (Victor Hugo, Les Miserables )..... a ne znam baš da li na svim odsecima Filološkog Fakulteta to postoji kao OBAVEZNO štivo, NE ZNAM, ali se pitam.... i u slučaju da sam u pravu, ali i u slučaju da grešim, obezbedjujem se,  ovo moje pisanje onda, u varijanti dva, nema mnogo efekta na ove neupućene u to ali, zato, u varijanti jedan ima nade, no,  ZABOLELO  ME....... da se ikome pravdam šta i zašto mislim....  vraćam se..... koliko i koliki  moraš da budeš jadnik,  da bi sebi dozvolio da cviliš okolo i pokušavaš da moliš one koje ne zarezuješ kada ti se obrate zbog nekog problema, ali sada su dobrodošli... kako da nisu, te ih, ponavljam, moliš da utiču na „one koji pišu“, da  „oni grozni ne ujedaju tako slobodoumno, grubo i gnusno, jer to, ipak, čita ceo svet, pa kakva je slika naše Opere u svetu?“.... a   „oni“  SAMO imaju svoje viđenje ili... ah, da, svoje misljenje..... (dokazano veoma  realno i tačno o mnogim stvarima koje  „TI GNUSNI" opisuju u našoj  Operi, i  isključivo ono  što je javno predstavljeno)....  o znanju ne pričamo...  A što se većina publike i orkestra, pa i „saučesnika“ u tim mišljenjima i pisanjima  slaže.... oslušnite, ionako sve kruži eterom oko vas... samo ste vi zaglušeni međusobnim hvalisanjima, pa ništa ni ne vidite, ni ne čujete.... jer da ČUJETE.... ne bi se događale kataklizmične predstave...... ili neka viša (stavite koji god hoćete opis) sila upravlja vašim diskutabilnim  organima....?

Ako nije tako, čemu insistiranje na molbi, ako nije tako, molim da se pojavi bilo kakav DEMANTI.... reč koja označava da nešto, ARGUMENTOVANO, nije tačno i onda se postavi suprotno........ ako nije tako, recite kako..... Ako nije tako.....????

Ahahahahahahha..... čekam !

O „dotičnom“ slučaju „Les Miserables“ .... kod mene se ništa dublje nije pojavilo, do  samo neverica o nemanju  nečega što se zove SNAGA SOPSTVENOG  STAVA. Hteli ste,  istrpite. Ne samo nas (grozne), mi smo sa ovakvim pisanjem tu i pre vašeg „slučaja“, a u Operi davno pre nego što ste i znali za tu reč (o samoj srži Opere i dešavanja u njoj ne pričam),   već istrpite  sve oko vas, što je  mnogo gore, teže  i po vas ubitačnije, jer mi pišemo javno, a ova „glet masa“ oko vas,  obmanjuje,  vama  se ulizuje, a iza leđa ogovara, olajava, opanjkava.....  i posle ide ulizičko....  „vidite, Laura piše ovo i ono“.... a vi „to“ ne čitate, ali u nekim momentima, neke delove veoma tačno citirate.... ahahahhahaha....

Les Miserables....

Zova odaje sve.

Ako vam, o vi umišljeni moćnici,  nešto smeta, ne idite okolo. Deluje mizerno i bespomoćno. Postoji direktan put... Ja  DIREKTNO PIŠEM sve što mislim, a i kažem,  iz puste želje da nam ikada svane, U OPERI!!!!! ..... a oni (vi) „važni“ to ne vide, već sve pripisuju na adresu ... LIČNO.... e tu je GREŠKA. TEŠKA.  Ali za poimanje „šta je pisac hteo da kaže“  potrebno je mnogo IQ..... Sorry..... Vežbajte!  IQ (teško da može), ali pevanje...  ma isto je.... neizvesno..... gotovo beznadežno....

I da ponovim.... (za one kojima je to potrebno, a ima ih.... mnogo.....)

Beše jedna lepa bajka pod nazivom „U cara Trojana kozje uši“....

Pročitajte, podsetite se. Dobra je. Poučna, veoma.

Mislim da je frka zbog  ušiju, a ne zbog  sviraljki....

Ima tu još raznih misli..... šarenih.... pa....

Evo još jedne ...... meni  zanimljive....

2.deo

Pitam se....

Šta, ko ili zašto „povuče“ „UMETNIKA“, da se sroza na najprizemniji  nivo reklame i pojavljivanja u raznim i raznoraznim medijima? Želja za popularnošću? Postizanje „rejtinga“? Nada da će se promovisati (čitaj: napredovati, ili se katapultirati u elitnu pevačku orbitu), ili da će promovisati kulturu i  neki viši nivo među ljudima koji TO gledaju? A svi UMETNICI zaposleni, ili honorarci, kako tako, imaju  neku platu...... neku, na žalost, siću..... Dakle, suština, po meni, je lična čežnja, želja, nada za  bilo kakav pomak da se neko grabi za njih, da ih bolje plati, da ih promoviše.... na ovaj način, a tek na ovom mestu..... čista UTOPIJA!!!!

Pojave se naši VRLI i manje vrli umetnici..... a razni.... i raznorazni, (pričam o ljudima iz branše kulture, tu mislim na Operu, Filharmoniju, RTS (klasični deo), Balet, Pozorišta).....

I ?????

Kako ko.....

Neko njima (medijima)  hrli, neko neće da se sa njima grli.....

Kod mene, ovi drugi .... PRAVI.....

Na žalost, jako ih je malo.... svi su se prodali za reklamu za prašak, kafu, gajbu piva, ili  doprli da se pojave kod ŽIKE.  A „Žika seljak“, „tambura sa svima“..... svi su na istoj tacni..... E sad.... ja ne krivim Žiku... nikako. Žika je „svoj“ i prepoznatljiv. Ne kurči se da je nivo. On je narodni čovek, sa narodnim temama, doda po nešto „odavde, o čemu ja pišem“, i odande, šta stigne, pa ko se upeca, upeca.... Nije problem u Žiki. Problem je u ONIMA KOJI HRLE KOD ŽIKE.

To mi nikada neće biti jasno.... i nemojte da se trudite da mi „objasnite“ stvar. Neobjašnjivo, u mom poimanju umetnosti i nivoa umentosti.   Primer da će, od ne znam koliko miliona

gledalaca, bar 2% ljudi da upamti te „neke umetnike i njihove najave“, je čista propast. Za umetnike sramota. Da trče kod Žike,.... ili Jovane,.... ili Pere,.... ili.....

Znam, pitaće se neko.... pa gde da idu? 

Nigde.

Ako su kvalitet, sve će predstave biti rasprodate, svi koncerti, sve izložbe, svi performansi.... ljudi saznaju.... NE PREKO ŽIKE, NE PREKO ŽELJKA..... ovo je mala sredina. Umetnost uvek ima svoje kanale, umetničke.... i niko, ko iole vredi, nije se proslavio preko Žike, već preko sopstvenog kvaliteta koji je, volšebno, bio poslat tamo gde treba.....

Čika Žika i čika Željko  odbijaju  KULTURNE.

Ako nisi kvalitet.... ni od Žike ni od Željka  nema vajde....

Ako SI  kvalitet, opadaš ako se pojaviš kod Žike ili Željka...

Samo je velika  sramota  da ti isti „umetnici“ pokušavaju da  se tako ponizno ušniraju kao Žikine, ili Željkove  „zvezde“..... a  sve vreme, lažno i folirantski  „pljuju“ sve njihovo,... filmove, vesti, razne emisije, grand i ostale parade, zgražavaju se nad farmama i zadrugama.... beovizijama i raznim emisijama.... prevrću se nad  „njihovim dnom“ ....  a tu su....  i sa Žikom i sa Željkom, u  korak sa istima.... ili čak ruku pod ruku sa njima,.... tonu....

Srećno takvim „Umetnicima“. Ali ne i od mene. Kod mene su.... potonuli. 

I, zgražavate se nad PINKOM i vlasnikom istog, a idete tamo?

Ko je gde?

Smejete se Žiki, a idete baš tamo?

Ogorčeni ste na Željka, a idete baš tamo? Nije bitno koji je po redu program, važno je da vas Željko „udomi“ u bilo kom terminu, na tri minuta.... na pet, ili samo kao najava...... Uuuuuuhhhhh....

Ko je gde?

Oni na svome, a Vi?

Hrlite mečki na  rupu?????

Ko?

Pa….

Naši Velikani

Kao pelikani

Otvaraju usta

i love lajkove

3.deo

Mislim na pevače, onoliko samoreklamirajuće...

Ma važi!!!! (rekli klinci)

Ali samo kada MI dodaju snimak.....

Sve bez snimka....

Šuplja priča....

Priča o uspesima, hvalospevima, aplauzima, ovacijama, ludilu, bunilu, strašilu, kvačilu, .....

Ne!

Tek kada postave snimak onoga o čemu besomučno pišu i pišu kako su genijalni..... tek nakon snimka.... što se mene tiče, ide reakcija. Za druge ne znam. Ali, ovo sam JA.

Svi koji su „pokorili, rasturili, nabudžili, izdominirali, sabili.....“ i koristili sve verbalno-mizerne izraze kako su NAAAAAAJJJJJJ..... neka se čuvaju samohvalnih prepotentnih izjava, bez pokrića.... Em mi je muka, em, kad mi je muka, njima od mene još veća.  A o kvalitetu  su, tim svojim NE reklamama, i NE snimcima dovoljno rekli, za mene..... ako ikada postave, a neće, ne slušaj !

HVALI SE I POKAŽI !

HVALI SE I POKAŽI GDE!

HVALI SE I POKAŽI SA KIM!

HVALI SE I PODARI NAM SNIMAK!!!!

Ali..... neki se ne hvale, a imaju pokriće.... Snimke. Bravo.

Drugi ne stižu da SVE objave  na društvenim mrežama, jer imaju toliko slika i lajkova.... ali nemaju pokriće!!!!! Samo pusta magla.

E.... meni je magle dosta, jer  u ovakvu maglu  svakako ne verujem, ali se pitam zašto drugi gube vreme da me ubede da su „oni“ SJAJNI, oni treći gube vreme da me razuvere u mom mišljenju...... iako se  svi   međusobno ne podnose.....  a ja sa svim tim pojavama  nemam nikakve spone.... ne kapiram njihov trud?

Demantujte me.

Hvala !   

P.S.

Na kraju svega, kupite kartu za predstavu kojoj je „majka“... rekla-kazala. Glavni protagonisti su Les Miserables, okrečeni ŽikinoŽeljkovim bojicama, znajući unapred da će dobiti stotine i stotine lajkova virtuelnih „prijatelja“, koji nisu nikada prisustvovali njihovim nastupima.....

Realnost....

Nakon spuštanja zavese, svi koji ste kupili karte, i koji ste bili znatiželjni i došli da uživate, otići ćete neispunjeni, a potom će vas samleti teška amnezija. Za utehu, „ta, gorepomenuta  predstava“ je stalno na repertoaru, nećete ostati uskraćeni. Naprotiv.... I, da.... ponesite jednu kesu, za svaki slučaj.

O sličnim temama, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/

Verdi, Nabuko, Beogradska Opera, Dragutin Matić, Aleksandar Dojković, tenor, Dragoljub Bajić, Sanja Kerkez, Aleksandra Angelov, Mihajlo Sljivić, Tatjana Mitić, Mihajlo Otasević, Dejan Savić...

23.03.2019.

Neko je pravi NABUKO

A neko je uvek NAPUKO

ili

predstava sa jednim pevačem

i nekoliko karikatura

Dešava se, eto i to. Uvertira večeras više nego dobra. Odlična, bez obzira na neke sitne zamerke tipa, nisu sva tempa bila ujednačena, ali..... da ne trazimo pogaču, ako imamo lebac. Treba biti zahvalan i na tome, jer sve posle uvertire, što se tiče orkestra je, kao i uvek pod ovim okolnostima, ista priča..... Preglasni, bezobrazno preglasni. Kome se svete, koga bojkotuju, kome se ulizuju..... publika pati od glavobolje zbog previše decibela.... Ali... ko j... publiku? SVI sa one strane dvorane i bine.

E..... sad malo o tome....

Prvo hvale, iako ih je malo....

Muški hor, odličan, precizan, živ, sa izvajanim frazama.... ne znam šta im je bilo..... ali, bilo je lepo.....

Zato je hor Jevreja zakazao..... Umesto da nas dirne svojom toplom zvučnom aurom, ošamario nas je gromoglasnim pevanjem kao na sletu. A da mogu, mogu, a da nisu, nisu.

A sad.... ono manje dobro.....

Aleksandar Dojković, Ismail, prvi na udaru. A nije za udar, već za jedan nezaustavljiv verbalni  udarac. SRAM TE BILO, dno jedno pevačko, glumačko i vizuelno. SRAM TE BILO! Ljudi su kupili karte da, između ostalog, čuju i Ismaila (to je uloga u ovoj operi), a dobili smo iskašljavanje propalog horskog pevača i vizulenu karikaturu koja otvara usta i zeva kao riba na suvom, a..... nema tona. SRAM TE BILO! A sram bilo i onoga ko te postavio da ćutiš.....  a primaš platu za pevanje.... I ? Jel će iko da ti oduzme od plate zato što nisi pevao, već samo zevao? Ne. E zato..... idemo dalje..... u nadi da se nećeš skoro pojaviti na ovom mestu. Mislim, ne bi smeo, posle svega.... NE BI SMEO.

Sledeći je Dragoljub Bajić, Zaharija. I tebe da bude SRAM! Veći nego Dojkovića. Prodaješ se po netu i šarenim emisijama kao neko ko je imao „ovacije, ogroman uspeh, bio srpska alijansa, leteći tanjir, vanzemaljac i bla, bla, bla“ tamo negde, a ovde nisi makao dalje od falsch intonacije i falsch intonacije.... ili tamo propevaš i zablistaš (utopija, jer NIGDE  NEMA SNIMKA) , a ovde te uši ne služe, iako nemaš ni kapu, ni  šlem, ni krunu, a ni ostalo..... samo jedan štap, e taj štap je veoma bitan..... čemu služi i šta treba da radiš sa njim, pitaj velikog maga obnovljene režije.....

 O Ivane, O Ivane..... vrati se, dođi, O Ivane..... čuješ li moj vapaj ....Tomašev, naravno!

Ništa manje ne zaostaje Aleksandra Angelov.... Beskrvna, bela, siva, providna, dosadna u pojavi, užasna u pevanju. UŽASNA. Mag obnovljene režije je „bacaka po sceni tamo, amo“ i to je to..... TO je lik i uloga Fenene.... Bravo....  „Duboko obrađena rola“..... I da li iko može da shvati ili da se zapita (postavljam pitanje odbegloj direktorki koja  je otišla posle I čina, nije joj se dopalo ono što je čula, a to je sama aminovala,) dokle će da nas, PUBLIKU, omalovažavaju i misle da „će sve da prođe kod njih“.....

Ahahahah, ništa neće proći. Možda će jedan deo publike da istrpi, drugi da odustane, treći da se ljuti, ali PROĆI OVO NEĆE !!!!!!

Posle one užasne Karmen, poturate mi ovaj SKORO užasni Nabuko..... skoro samo zbog glavne role, koja je bila sjajna..... ali nije opera samo jedna uloga.... ako ste zaboravili.... Operska predstava je SVE.... ne mogu da objašnjavam, ne vredi.......

Tu su za odstrel bili još i Tajana Mitić, SRAMOTA koja blati prepoznatljivo i u operskom svetu, SVETU, veoma cenjeno prezime Mitić.... (toliko sam tužna i ljuta)..... potom nepopravljivi u falschiranju Mihajlo Šljivić i uplašeni, nesposoban za scenu, mučenik Mihailo Otašević.....(još jedan promašaj iz čuvene Jasminine Jenejart kolekcije nesposobnih, a beskrupulozno poturanih pod "parolom mladi pevači". Koješta. Jad I čemer. Zato je, moźda, gospoja i pobegla,... plašljiva je... sa razlogom....

Gospodo iz Uprave, prvog reda, drugog reda, trećeg reda, celog karavana....... da li ZAISTA mislite da ovakve predstave mogu da prođu? Znam ja da ste vi zadovoljni aplauzima koje započinju udovice i ulizice..... priklone se đaci, potom uvlakači, pa tapšači.....

I?

Zavaravate najpre sebe, pa sve ostale, ali im se broj smanjuje..... Sve je manje prave publike, sve više rodbine i đaka.... ali za kratko......

I sa kojim pravom (nema opravdanja) je majka otišla posle prvog čina...... Ne može da sluša, ima malu decu, boli je glava?

POSAO je u pitanju, za koji prima novac. Dakle, ko će to da reguliše zakonski? Ahahhahaha.......

Dobro mi je, jer sam posle predstave bila na piću i kvalitetnom druženju sa divnim, divnim, ljudima..... to mi je ulepšalo veče, a vi..... pobegulje, foliranti, prevaranti i falschiranti..... eto me ubrzo, opet, postojano i uporno, da vas lagano satirem, jer moram da se spasem...... volim operu, ali ne i vas.... dakle.... morate otići, morate otići i ustupiti mesto mladima koji mnogo više od vas i znaju i mogu i žele.... vi ste kao larve.... učaureni, trulite polako..... ja bih da taj trulež odstranim što pre. Ako ovako nastavite, a hoćete, jer ne umete drugačije.... smeši mi se ostvarenje ideje.... da nam Opera opet bude Opera, a ne poselo, naravno, bez svih vas, ima drugih, divnih, ne boljih, nego sjajnih, ne brinite ko će da vas menja, vi ste u svom tom neznanju i sranju nezamenljivi  ......

O istoj predstavi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2019/03/uzepe-verdi-nabuko-beogradska-opera.html

Bize, Karmen, Carmen, (koncert), Beogradska Opera, Jadranka Jovanović, mezzosopran, Janko Sinadinović, tenor, Vuk Zekić, Marija Jelić, sopran, Ana Zorana Brajović, dirigent... Laura I muzika. Napisala Laura Miletić.

20.03.2019.

OČAJNA  KARMEN (kao predstava)

Diletantizam u expanziji

Publika u iluziji

Pevači  u konfuziji

A ja u stotoj dimenziji

I tako.....

Sve već odavno poznato. Ipak, uvek se iznova čudim nekim stvarima koje se ponavljaju,  na njih NIKO ne reaguje, a loše su, zapravo ZLO. Ili, najbolje opisano..... BEZOBRAZLUK.

Večeras je skoro svako pevao onako, proizvoljno.

J.  J., ili Karmen, peva kako joj se ćefne. I svi je čekaju. Već viđeno. Kad će da udahne, ili ispusti po neki krik, čekamo.... Pauze su napisane, ali ih ona ne poštuje. A i što bi, kad ne poštuje ni napisane note, ni ritam. I ne samo ona, već i drugi.

Haj, hoj družina amatera, pevucka, igrucka, mrmucka..... šta ih briga, ionako pubilka aplaudira. A deo (skoro trećina) su bili neki neandertalci, koji su dovedeni, a ne znaju ni gde ni zašto, pa su od početka do kraja sve vreme  pisali poruke, šaputali, igrali igrice... naravno na mobilnom telefonu. I ništa. Niko ne reaguje, a svetle kao maloumni, dok je na sceni drama. Kakva drama? Preteška. Ali ne po libretu, već zbog pevača.

Bore se za vazduh, bore se za note, bore se da izgovore nešto, borba teška i neuspešna.

J. J. (Karmen), rekoh, peva kako joj se ćefne, Janko Sinadinović (Don Hose) koliko može, a ne može, Vuk Zekić (Eskamiljo) koliko zna, a ne zna, a Marija Jelić (Mikaela) koliko su joj pokazali, a nisu.

 I šta sad? Jedna iznemogla predstava, sa neverovatno neumesnom glumom glavnih protagonista.

Karmen diže noge. Karmen diže haljinu, Karmen se valja po sceni..... Ok. Ali ne u ovoj postavi, ne Karmen pred penzijom, ne Karmen koja je shodno godinama degutantna, jer joj „ne stoji“ da bude Karmen, Karmen cepa košulju Don Hoseu,  ali nikako  ne Janku, jer onako razdrljen, i „napaljen“ bio je najsličniji unezverenom pacijetnu na gerijatriji, koji je  spreman za EKG,.... a pevanje na nuli, sem povremenog dranja iz petnih žila, valjda misli da se tako peva. Eskamiljo, sem arije Toreadora koja je bila mlaka, ostalo je bilo još gore. Ređanje nota,pogrešno upadanje u duetu,  dinamika, šta je to, gluma, ah pa ko će još i to.... I ? Čemu sve to? Ljudi (vrsni poznavaoci opere) su na pauzi oplakivali Janka, čudili se  raskalašnoj Karmen koja neumoljivo diže noge gde god stigne, a vrhunac je bio njen veoma diskutabilan pokušaj da nogom opkorači i preskoči horskog mučenika koji nije znao da li će ona uspeti, jer u protivnom bi ga tresnula po glavi. Ali, pokazati formu  dizanja nogu u tim godinama.... Vežbajte, bićete kao J. J. ali ne zaboravite, ova akorbatika je bila  veoma mizerna. Gluma  kod svih još mizernija, a pevanje... jel' su pevali?

Sve u svemu, tuga.

Sve u svemu, sramota.

Sve u svemu, bezobrazluk.

A mladi?

Mladi da, ali ne ovakvi diletanti.

Jedini solidni likovi su bile Nevena Matić (Fraskita), Željka Zdjelar (Mercedes) i Dankairo (Pavle Žarkov).

I na kraju, nekoliko pitanja....

Ko je dopustio i doveo Mariju Jelić , polaznicu operskog studija, da peva ovako zahtevnu ulogu, a da nema ni malo škole za to? Tehnika na nivou početne srednje škole, daha nigde, fraze nezavršene, INTONACIJA?  Mislim da ima mnogo boljih u O. S. od nje, ali su u zapećku. Voditelj studija... zatajio, pustio lošeg polupevača. I čemu taj studio uopšte, kad uglavnom  pevaju samo određeni i uvek isti... i uvek loši? Tu i tamo se neko drugi pojavi u najmanjim ulogama.... a neki, kao večeras, dobijaju solidne uloge, a nisu sposobni da ih otpevaju ni u sobi, a ne na sceni.

Neko je spominjao audicije za uloge? Polagali svi? Ili neki da, neki ne.... Naša posla. Žalićemo mi za pokojnikom....

I da li ću dobiti odgovor na ova pitanja? Ne.

Kao što rekoh na početku.... večeras je Karmen bila u znaku diletantizma.

To bi bilo isto, kao kada bi neko svirao Čajkovski koncert za klavir ili violinu, ali na „svoj neuk, prljav i amaterski način“, preskako delove, grešio, a orkestar lovio imbecilne misli i vizije nazovi umetnika. Ili kada bi neko čitao poznate stihove, ali preskakao reči, rečenice, sricao bez dikcije, dodavao i oduzimao, ma onako, kako mu se sviđa???? Večerašnji pevači su izostavljali note, ritam je bio proizvoljan, o francuskom jeziku i da ne pričam. Dakle, nije se ispoštovao MINIMUM. BEZOBRAZLUK.

Sledeći je Nabuko. Radujem se, ja volim operu. 

O istoj predstavi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2019/03/bize-carmen-karmen-jadranka-jovanovic.html

Tosca, Puccini, Jasmina Trumbetaš Petrović, sopran, Nikola Kitanovski, tenor, Miodrag D.Jovanović, bariton, dirigent, Marija Jelić, sopran, Beogradska opera, Narodno Pozoriste,

06.03.2019.

Vidovita ja sam,

Karte, pasulj, šolja

Al’ važno da kažem,

Tu me prođe volja.

Lakše će mi biti

 da na papir sročim,

suze ćete liti,

  gde uz reči kročim...

    Toska,

ili razlika u

     K.G. ???

U jedva pronađenoj podeli za mart, na sajtu N.P., videh  (znam i od ranije, ali volim da proverim) da pored nekih  imena, večeras pored imena Nikole Kitanovskog, stoji k.g. Za neupućene, to je skračenica za nekoga ko gostuje (najpreciznije tumečenje te dve reci..... KAO GOST)

Ok. Mene zanima koja je razlika među tim slovima i tačkama, iako su isto napisani? ZANIMA ME RAZLIKA?????

Jer kod nekih je samo to, šturo k.g.,  a kod drugih je uz to, bogata najava na sajtu pozorišta. Meni je jasno da to mora da se naglasi za sve koji nisu zaposleni u toj kuci, ili su gosti iz inostranstva, ili čak naši, ali mora da se napravi RAZLIKA, inače umetnici dolaze u neravnopravnu situaciju.... jedne najavljuju, vode u emisije, pišu se članci po novinama, Šarenica bruji.... a za druge .... tacet.

Mislim, to je veliki problem, koji mora da se hitno rešava. Ili je  „k.g.“ isto za sve, ili menjajte slova.... azbuka ima 30 slova.... kombinujte, maštajte, budite originalni.

Raspisah se o dva slova, jer sam iznervirana da NIKO NIGDE NA SAJTU nije najavio gostovanje uglednog i našeg najboljeg tenora koji nije zaposlen u Operi, koji je profesor na FMU, koji ima divan glas, karijeru i harizmu... NIKOLA KITANOVSKI. Za njega nema mesta na prostoru sajta  Narodnog Pozorišta, a za bledunjavog dirigenta iz Rumunije ima? A oboje su „ K.G. !“

E sad.... beše Toska. Beše šugava atmosfera i na sceni, i u publici. Parter popunile neke babe koje dolaze povremeno, kada nije sala rasprodata, pa im neko omogući da slušaju operu. Lep gest. I da ne beše baba, sala bi bila skoro prazna.

A predstava sasvim solidna, da ne kažem dobra.

Tosku je pevala Jasmina Trumbetaš. Jako dobro. JAKO DOBRO, skoro najbolje do sada. Glasovno izuzetno sigurna, glumački.... za mene veliko iznenadjenje.... otvorila se Jasmina, omekšala, postala glumica.... kao Toska, izuzetna. Verovatno zbog svog anđela čuvara.... samo.... ja bih se pre uzdala u sebe nego u anđele.... njima se krila  za čas slome, a ovom Jasmininom anđelu nisu ni porasla, a već zanemoćala.... Opreznost.... ne volimo zanemoćale anđele.

Mario Kavaradosi, Nikola Kitanovski. Skoro sjajan. Mali tehnički problemi u prvom činu, iako sitni, baciše senku na ono što je moglo da bude sjajno. Ali, nije to najvažnije, to je samo opaska o mojim ušima. Važno je da nam Nikola, kao tenor, nedostaje mnogo. Jer je jedan izuzetno topao, prodoran, zvonak glas, glas divne boje, koji plovi po sceni i sali, koji pleni publiku. Greota što nam je to zadovoljstvo, da ga slušamo češće, uskraćeno, ali nam zato neki drugi kvare život svojim „pokušajima pevanja i održavanja na sceni po cenu života“. Sudbina je tako htela, da reč moja bude vrela. Da prži nezaslužne, grešne, nesposobne, neradnike, neznalice, propalitete, pridošlice, priraslice.... za srce i novčanik....

Skarpija, (moja omiljena uloga) poverena Miodragu Jovanoviću.

Bolji, mnogo bolji nego do sada. Mislim pevački, iako to nije kako treba, ali je pokriveno (večeras posebno) odličnom glumom, veoma dobrim detaljima, senzualnošću, grubošću (ali sa velikom, pravom, merom), svim detaljima koji ovoj ulozi daju celovitost i pravi izgled.

E sad, što reinkarnacija nije uspela, žalim. Onaj što je dirigovao nije, kao i prethodnik, umeo da izbalansira dinamiku između orkestra i solista na sceni, ali valjda se to prenosi iz kovčega u kovčeg. I, pošto reinkarnacija nije uspela, večeras je orkestrom „dirigovala jedna histerična,  koja je u usponu histerije“, te ja orkestru ipak čestitam na izdržanoj predstavi uz ova dva „problema“.

Ostali su bili... ne znam ko, nisam ih upamtila, čula se neka dreka, falschiranje, kašnjenje, groktanje.... zanemarljivo, jer je uvek isto.

I tako, predstava solidna, ukupan utisak otužan.

Sutra je balet. Kažu, biće vrhunski. Ja sam skromna. I skeptična. Nadam se, bar  boljoj atmosferi. 

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2019/03/pucini-toska-beogradska-opera-narodno.html

Čarobni Breg, Balet, Plesna predstava, Institut za umetničku igru Beograd, Aleksandar Ilić, Aleksandar Nikolić, Igor Jagić, Stefan Petrović, Centar za kulturu "Vuk Karadžić"... Laura I muzika. Laura Milrtić.

02.03.2019.

Čarobni Breg

moderni plesni performans

po romanu Tomasa Mana,

ili

umetnosti nedostaju mladi

Čarobno je večeras bilo nekoliko stvari.... Premijera baletskog performansa koji je izveden od strane plesača iz Instituta za umetničku igru u centru za kulturu „Vuk Karadžić“. Čaroban je naziv „umetnička igra“. Čarobno je što sam se osećala evropski. Čarobno je bilo vino nakon predstave. Čarobni razgovori sa umetnicima. I.... potpuno posebna i visoko profesionalna Čarobnost naših mladih umetnika, a čelnika ovog performansa,  Aleksandra Ilića, Aleksandra Nikolića, Igora Jagića, Stefana Petrovića.

Ali najčarobnije je bilo to što nisam otišla u Operu, da slušam Figarovu Ženidbu. Žalim samo što sam propustila pojanje  naše nove operske zvezde, koja nam umilno falšira svakog meseca.  Ali, čeka me ona ubrzo, sa jednom veoma zahtevnom ulogom, punom različitih  nijansi, raspoloženja, divnih melodijskih prelivanja, ogromnih fraza sa velikim dahovima, raskošnim dijapazonom dinamike.... Čarobna uloga.  I kakve veze ima „ovo sa  ovim“? .... Čarobnost ne odlaska na jedno i dolaska na drugo. A ja....  vraćam se na večerasnje uživanje.

Prvo se okrećem muzici, jer je tako i počelo..... Stefan Petrović.  Predstava počinje tihim zvucima meditacije, koji su tajnoviti, duboki, sa ogromnim dinamičkim rasponom,  dočarali su nam tokom cele predstave potpuno posebnu atmosferu.... Kombinacija tih zvuka i ubacivanje „muzike kroz pesme“, u kombinaciji sa telima koja nam pričaju,... sjajno. Iako je, bar za mene, sam uvodni deo bio predugačak, jer sem mimike igrača, nije bilo drugih pokreta, niti dešavanja, te možda samo malo da se uvod sažme (što je, naravno, moguće) i biće taman.

Scena..... Meta Drčar. Evropska, minimalistička, sa originalnim osvetljenjem koje je davalo mistiku i težinu predstavi.

Kostimi.... Igor Jagić. Retko dobro i balansirano  upriličeni temi, pokretima i ambijentu, svedeni, sofisticirani i nadasve ultramoderni, a  svakom liku dat upečatljiv i prepoznatljiv  izgled shodno ulozi i ostavljena maximalna sloboda pokreta.

Režija poverena maštovitom, već dobro poznatom i originalnom Aleksandru Nikoliću. Slobodno mogu da kažem da je sasvim izvesno da je naš najbolji mladi reditelj. Nesputan u idejama, pun znanja, otvorenog uma, Aleksandar nas uvek oduševi svojim rediteljskim čarobnjaštvom. Večeras posebno naglašena iznijansiranost i harmonija u režiji. Bravo.

Koreograf....  Aleksandar Ilić. Izvrstan baletski igrač, Profesor na Institutu za Umetničku igru, koreograf, autor  dve knjige stihova i i dva univerzitetska udžbenika. Večeras, kao i u prethodnim predstavama...... brilijantan u idejama i zamisli  likova, unikatan u osmišljavanju  pokreta.

Igrači.....  Mojca Majcen, Vladimir Čubrilo, Branko Mitrović, Nikola Pavlović, Jovana Grujić, Anđelija Jovanović, Tijana Koprivica, Teodora Sujić, Snežana Arnautović-Stjepanović, Wanzhe Zhang.

Svi sjajni, osobeni, upečatljivi u donošenju likova. Jedina „mana“, koja je, sigurna sam, posledica uzbudjenja zbog premijere, je ponekad mala neuigranost među plesačima u grupi. Kao solisti su fenomenalni, a ova moja  opaska o grupnoj neuigranosti će  se vrlo brzo otkloniti, jer ih znamo iz drugih predstava u kojima su besprekorni.  

Iako bih mogla da pišem o svakom odigranom liku čitavu priču, a to bi trajalo predugo, reći ću samo....IDITE I GLEDAJTE OVU FENOMENALNU PREDSTAVU.

Ko ne voli modernu igru, neka ne čita ovo dalje uopšte.

Jer, ipak, nešto ne mogu da izostavim, a što je na mene ostavilo veoma jak utisak.... Sve vreme na sceni dominira hiljade maramica, belih, papirnatih..... simbol koji je označavao bolest o kojoj je Tomas Man pisao. Jedna plesačica, sama, udaljena na sceni, sedi i neumitno sporim i jednoličnim, ali identičnim pokretima cepa maramicu na dva dela, polako baca jedan, pa drugi deo, skamenjenog lica... i tako.... opet, opet....  skoro dve trećine predstave. Dirljivo, nestvarno, priča za sebe. Ili .... lik smrti, igrač sa rogovima na glavi, koji se povremeno pojavi kao opomena o blizini kraja,... hodajući ili igrajući sve vreme savijenih nogu u polučučećem položaju... dolazi i odlazi lagano, nečujno.... A u sredini dešavanja, život pred smrt. Čas beznadežan, čas ludo radostan, čas bezvoljan, čas erotičan. I konstantni vapaj za svim momentima koji ublažavaju taj trenutak, upuštanje u raskalašnost, i neprekidna želja da se ne desi odlazak koji je neumitan...... Priča sjajna, predstava fenomenalna. Igrači, i svi pomentui gore.... na vrlo evropskom nivou. Srećno vam tamo gde pripadate. Evropa je sledeća scena.  

Čarobni Breg je bio Čaroban. 

O istoj termi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2019/03/carobni-breg-baletska-predstava-centar.html