Čarobni Breg, Balet, Plesna predstava, Institut za umetničku igru Beograd, Aleksandar Ilić, Aleksandar Nikolić, Igor Jagić, Stefan Petrović, Centar za kulturu "Vuk Karadžić"... Laura I muzika. Laura Milrtić.

02.03.2019.

Čarobni Breg

moderni plesni performans

po romanu Tomasa Mana,

ili

umetnosti nedostaju mladi

Čarobno je večeras bilo nekoliko stvari.... Premijera baletskog performansa koji je izveden od strane plesača iz Instituta za umetničku igru u centru za kulturu „Vuk Karadžić“. Čaroban je naziv „umetnička igra“. Čarobno je što sam se osećala evropski. Čarobno je bilo vino nakon predstave. Čarobni razgovori sa umetnicima. I.... potpuno posebna i visoko profesionalna Čarobnost naših mladih umetnika, a čelnika ovog performansa,  Aleksandra Ilića, Aleksandra Nikolića, Igora Jagića, Stefana Petrovića.

Ali najčarobnije je bilo to što nisam otišla u Operu, da slušam Figarovu Ženidbu. Žalim samo što sam propustila pojanje  naše nove operske zvezde, koja nam umilno falšira svakog meseca.  Ali, čeka me ona ubrzo, sa jednom veoma zahtevnom ulogom, punom različitih  nijansi, raspoloženja, divnih melodijskih prelivanja, ogromnih fraza sa velikim dahovima, raskošnim dijapazonom dinamike.... Čarobna uloga.  I kakve veze ima „ovo sa  ovim“? .... Čarobnost ne odlaska na jedno i dolaska na drugo. A ja....  vraćam se na večerasnje uživanje.

Prvo se okrećem muzici, jer je tako i počelo..... Stefan Petrović.  Predstava počinje tihim zvucima meditacije, koji su tajnoviti, duboki, sa ogromnim dinamičkim rasponom,  dočarali su nam tokom cele predstave potpuno posebnu atmosferu.... Kombinacija tih zvuka i ubacivanje „muzike kroz pesme“, u kombinaciji sa telima koja nam pričaju,... sjajno. Iako je, bar za mene, sam uvodni deo bio predugačak, jer sem mimike igrača, nije bilo drugih pokreta, niti dešavanja, te možda samo malo da se uvod sažme (što je, naravno, moguće) i biće taman.

Scena..... Meta Drčar. Evropska, minimalistička, sa originalnim osvetljenjem koje je davalo mistiku i težinu predstavi.

Kostimi.... Igor Jagić. Retko dobro i balansirano  upriličeni temi, pokretima i ambijentu, svedeni, sofisticirani i nadasve ultramoderni, a  svakom liku dat upečatljiv i prepoznatljiv  izgled shodno ulozi i ostavljena maximalna sloboda pokreta.

Režija poverena maštovitom, već dobro poznatom i originalnom Aleksandru Nikoliću. Slobodno mogu da kažem da je sasvim izvesno da je naš najbolji mladi reditelj. Nesputan u idejama, pun znanja, otvorenog uma, Aleksandar nas uvek oduševi svojim rediteljskim čarobnjaštvom. Večeras posebno naglašena iznijansiranost i harmonija u režiji. Bravo.

Koreograf....  Aleksandar Ilić. Izvrstan baletski igrač, Profesor na Institutu za Umetničku igru, koreograf, autor  dve knjige stihova i i dva univerzitetska udžbenika. Večeras, kao i u prethodnim predstavama...... brilijantan u idejama i zamisli  likova, unikatan u osmišljavanju  pokreta.

Igrači.....  Mojca Majcen, Vladimir Čubrilo, Branko Mitrović, Nikola Pavlović, Jovana Grujić, Anđelija Jovanović, Tijana Koprivica, Teodora Sujić, Snežana Arnautović-Stjepanović, Wanzhe Zhang.

Svi sjajni, osobeni, upečatljivi u donošenju likova. Jedina „mana“, koja je, sigurna sam, posledica uzbudjenja zbog premijere, je ponekad mala neuigranost među plesačima u grupi. Kao solisti su fenomenalni, a ova moja  opaska o grupnoj neuigranosti će  se vrlo brzo otkloniti, jer ih znamo iz drugih predstava u kojima su besprekorni.  

Iako bih mogla da pišem o svakom odigranom liku čitavu priču, a to bi trajalo predugo, reći ću samo....IDITE I GLEDAJTE OVU FENOMENALNU PREDSTAVU.

Ko ne voli modernu igru, neka ne čita ovo dalje uopšte.

Jer, ipak, nešto ne mogu da izostavim, a što je na mene ostavilo veoma jak utisak.... Sve vreme na sceni dominira hiljade maramica, belih, papirnatih..... simbol koji je označavao bolest o kojoj je Tomas Man pisao. Jedna plesačica, sama, udaljena na sceni, sedi i neumitno sporim i jednoličnim, ali identičnim pokretima cepa maramicu na dva dela, polako baca jedan, pa drugi deo, skamenjenog lica... i tako.... opet, opet....  skoro dve trećine predstave. Dirljivo, nestvarno, priča za sebe. Ili .... lik smrti, igrač sa rogovima na glavi, koji se povremeno pojavi kao opomena o blizini kraja,... hodajući ili igrajući sve vreme savijenih nogu u polučučećem položaju... dolazi i odlazi lagano, nečujno.... A u sredini dešavanja, život pred smrt. Čas beznadežan, čas ludo radostan, čas bezvoljan, čas erotičan. I konstantni vapaj za svim momentima koji ublažavaju taj trenutak, upuštanje u raskalašnost, i neprekidna želja da se ne desi odlazak koji je neumitan...... Priča sjajna, predstava fenomenalna. Igrači, i svi pomentui gore.... na vrlo evropskom nivou. Srećno vam tamo gde pripadate. Evropa je sledeća scena.  

Čarobni Breg je bio Čaroban. 

O istoj termi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2019/03/carobni-breg-baletska-predstava-centar.html