Rossi fest, Ansambl Salomon Rosi, u sastavu Marta Fumagalli (alt), Issei Watanabe (violončelo), Diego Cantalupi (lauta) i Giovanni Togni (čembalo), dirigent Stefan Zekić direktor Rossi festivala.

Vino rose, sok od borovnice, sok od paradajza….

Koktel u boji znaka otvaranja Rossi Festa 2020.

Pre koncerta, obavezno slikanje sa direktorom i osnivačem,

Stefanom Zekićem

Uvek primereno obučen, večeras je direktor omanuo. Publiku u sali, koja je bila svečano odevena, a uz prisustvo zvanica, prijatelja, sponzora i dragih gostiju, pozdravio je Direktor u farmerkama i košulji. Nedopustivo. U svakom smislu.

Idemo dalje. Kratak govor (hvala na tome) i koncert je počeo.

Ansambl Salomon Rosi, u sastavu Marta Fumagalli (alt), Issei Watanabe (violončelo), Diego Cantalupi (lauta) i Giovanni Togni (cembalo) pokušali su da nam prikažu i dočaraju dela Lidartea, Rossia, Zambonia i Marcella.

Nisu uspeli.

Iako ova muzika ne vrvi od strahotnih oscilacija u dinamici, tempu, strasti i ne pršti kao vatromet, svakako ima svoj tok, doživljaj i energiju shodnu epohi  komponovanja. Na žalost, ovaj anasmbl u večerašnjem sastavu je bio sve, samo ne  neko ko je mogao da drži pažnju posetilaca duže od 6 minuta. Zašto?   Bili su apsolutno bez ikakve energije, dela su se vukla jedno za drugim, iako je moglo da se napravi čudo od atmosfere. Svi kao u povorci ka groblju. Da ne ulazim u previše detalja, iako me to uvek i iznova čudi, ali na neke stvari ne mogu da ne reagujem. Sastav je sve vreme bio totalnoo raštimovan (vrućina, hladnoća, globalno  bla,bla,bla….) intonacija je bila katastrofalna, čembalista je bio kao đak koji sriče note, sa gomilom grešaka i veoma nespretnim i mlitavim sviranjem,  u čemu mu se, sasvim slobodno mogu reći, pridružio i lautista. Čelista i pevačica su bili malo bolji, malo, malo življi, ali….. sve u svemu….. mlako pivo.

Ali, ima još dana pred nama.

Danas je bio  i prvi dan master classa za pevače, ali o tome, nakon svih časova i završnog koncerta. Ima mnogo  dobrog materijala za pisanje, bar nakon današnjeg dana.

No, ne zamerajmo na lepoj ideji osnivača i direktora, trudu da se nešto novo udahne u naša kulturna dešavanja i želji da sve bude što kvalitetnije. Ima vremena, stvari će se popraviti, nivo će se podići, sigurna sam. Raduje me da je bilo publike, da je ceo početak ovog festivala dobro reklamiran i  organizovan  i da je bila jako  lepa i pozitivna  atmosfera.

Sutra je novi festivalski  dan. Srećno nam svima.

Ceo tekst objavljen na portalu pravoumetu.com

https://pravoumetu.com/2020/01/25/koncert-ansambla-salomon-rosi-laura-miletic/

Otvoreno pismo Ministru kulture i informisanja, Gospodinu Vladanu Vukosavljeviću - Laura Miletić

Gospodine Ministre,

Kada ste se već usudili da otvorite profil na jednoj od najvećih društvenih mreža, FB, onda ste morali mnogo da razmislite kako će ta Vaša strana, objave i komunikacija da izgledaju. Da ste samo običan građanin bez funkcije, ok. Ali niste. Vi ste Ministar kulture.

Sreća da postoji online komunikacija, sreća da postoji  na FB i tzv. „zid“, pa mogu preko svog „zida“ da Vam se obratim sa saznanjem kako niko ovo pismo neće baciti u koš, a pre nego što ga onaj kome je namenjeno,  pročita, zapravo pre nego Vam neko pročita,  pošto ste me sa Vašeg profila na Fb obrisali, nakon kratkog i neprijatnog dijaloga.  Neprijatan, jer ste ga Vi izazvali postom koji mi je podigao želudac.

Sreća, postoji online komunikacija, pa mnogi mogu da pročitaju kako se jedan običan građanin obraća Ministru kulture.

Razlog ovog pisanja je Vaš post na Vašem FB profilu. Mislim kako ćete se složiti sa mnom da je obraćanje javnosti preko društvenih mreža postala uobičajena praksa, ne samo političara, već i umetnika, biznismena. Elem, Vi ste, kažete u želji za šalom, postavili jednu fotografiju sa tekstom. Tekst nije sporan, sporna je fotografija koju niti mogu, niti želim da razumem.

Na fotografiji je nasilje. Bez ikakvog objašnjenja na šta ste mislili, (pored postavljene fotografije, nije bilo nikakvog Vašeg objašnjenja) a nije ni bitno, nasilje je.

Da li tu muškarac (da li su „Supermen“ ili „Betmen“ uopšte muškarci) udara mušku, ili žensku osobu, teško je zaključiti. Na kraju, nije važno. Šamar, ili šamarčina je očigledna. Pitali ste me da li ne razumem šalu ili ne poznajem dovoljno engleski jezik. I šala i nekoliko jezika su mi veoma bliski. Nismo se razumeli, niste hteli da razumete šta Vam zameram.

Vi ste Ministar u državi gde se povećava vršnjačko nasilje,  u državi gde manjka broj sigurnih kuća za žene koje beže od porodičnog nasilja, u državi gde nema dovoljno domova za nezbrinutu decu, u državi gde je policija jednog silovatelja i otmičara devojčice (koja je išla ka školi) jurila 17 dana. A da se ovo zadnje desilo kada šuma ozeleni, da li bi bilo dovoljno dve ipo nedelje.

Analitičari prate izjave političara na svim mestima. Je li ovo nagoveštaj da ćete da uvedete „Kulturnu policiju“, po uzoru na onu komunalnu  policiju, to jest supermene i betmene  koji će ljudima na javnim mestima da otimaju mobilne telefone, tablete, laptopove… da im prete… Ili pak da ih prevaspitavaju na određenim mestima za to. Ili ćete, pak da obučite bibliotetsko i drugo osoblje da kratkim i delotvornim vaspitnim merama (kao na slici) ubedi ljude kako i zašto treba da čitaju knjige, da idu na koncerte, u pozorišta ili da gledaju filmove.

 Podsećam Vas na jednu činjenicu, a koja javnosti promiče. Kod nas je knjiga skupa  iz razloga  što je oporezovana. Onaj ko je željan znanja lepe poezije Jesenjina, ili Vaska Pope, ili romana Dostojevskog, ili Siniše Pavića, mora da plati  i državi zadovoljenje svoje potrebe.

Ni pijanom, ni drogiranom, ni nenormalnom nije dozvoljeno nasilje. Nikome nije dozvoljeno nasilje. Sprovođenje, podržavanje, veličanje nasilja je u svim civilizovanim društvima krivično delo. Da niste slučajno zaboravili u kom veku živite i na kom kontinentu?

Naravno da ste pobegli iz dijaloga na Vašem profilu, izbrisali ste dijalog.

Ne brinem se za Vašu fotelju i Vašu reputaciju, a ubeđena sam i da Vas sve ove reči neće dotaći, ali bar neka ostane trag mog stava. Sa nasiljem nema šale, bar ne javno, u ličnom okruženju, među četiri zida svako može svojim skrivenim potrebama da pruži oduška, ali samo pod uslovom da ništa od toga ne iscuri van. U suprotnom, državne institucije moraju da reaguju. Intelektualci, crkva, umetnici,… moraju da reaguju.

Razmislite, Gospodine Ministre, da niste preterali, da niste pogrešili, da se niste zaneli i previše u ubeđenju da ste van domašaja običnih građana. Pa čak i tada, gde Vam je odmerenost, kultura (Ministar ste) gospodstvo jednog  finog muškarca?

Srdačan pozdrav, uz nadu da neću snositi bilo kakve posledice  zbog iznošenja svog stava koji  nije u saglasnosti sa Vašim mišljenjem.

Laura Miletić

Ceo tekst je objavio internet magazin pravoumetu.com

http://pravoumetu.com/2020/01/14/pismo-ministru-kulture-i-informisanja-gospodinu-vladanu-vukosavljevicu/