1.11.2018.
„Uz’o deda svog unuka“...
Ne, nije to...
„Uz’o tata svog sinčića, met’o
na sred bine,
On batrga kontrabasom u dve
četvrtine“.....
Mnogo
je dinastija..... ali neke su.... nepristojne u svom isticanju......
Volim
umetnost, ali volim i gazdinstvo, ono pravo...
Budi
gazda u svojoj kući i dobar domaćin..... Budi dostojanstven, čak i ako nije
sve taman. A javno, ne kukaj.... ne „mrači“, ne žali se u
svečarskim trenucima. Oslušni, pa proceni.... nije ti prvi put... Ako nisi
dostigao nivo da te drugi sami iskreno poštuju i cene, nego „prosiš“ hvalospeve
i priznanje za neki trud i rad pišući traktate o dostignućima, o planovima, ali
najviše o nerazumevanju „ovih i onih“..... nemoj..... ništa na silu, ne ide....
uz malo više kolomaza, možda i može, ovako.... dešava se veštačko i neiskreno poštovanje,
koje sledi iza prisilnog tapšanja
vrlih prijatelja i publike koja, samo što nije umrla od dosade... ko zna koji
put,... a večeras na šestom otvaranju BUNT-a. Gospodnjeg dana, 1.11.2018.
Kolarčeva Zadužbina.... balkon zatvoren, „vežbe u parteru“ depresivne, jer je
parter poluprazan....
I
sada, pljunite me.... ja ovako mislim i ne dodvoravam se (ili ne plašim se) nikoga
i nikome .... Šta je potrebno da bi Vlasnik ovog BUNT-a ukapirao da sa imenima
koje plasira, programima i kvalitetom, NIKAKO ne treba da se zanosi mišlju da
je „KOLARAC“ pravo mesto za tako nešto. Šta još treba da se desi? Jako je tužno
videti tako mali broj ljudi (familija, familija, ortaci, prijatelji sa slave, dokone gospođe koje vole da se udenu u
ovo dešavanje jer je kiša, a dobile kartu, po neki kolega po moranju..... i
deca, sopstvena, deca kolega, komšijska, skolska) kako sede i jedva čekaju
KRAJ... bilo čega, stava, koncerta, celog dešavanja.....
Otvaranje
BUNT-a, nakon desetak minuta od početka programa..... i čežnja da se što pre završi. Priznajem. Otišla sam
posle prvog dela koncerta.
A
na programu....
Kamerni
orkestar „MUZIKON“
Solisti
Una Stanić, violina
Stevan
Jovanović , kontrabas
Betina
Šmit, dirigent i ?????
Vesna
Stankovič, koncertmajstor... ?????
Da
se ne upuštam u priču kada i gde se piše ime koncertmajstora.... idemo
dalje.....
Meni
je bilo dovoljno da čujem kamerni orkestar u prvom delu.... sakupljeni na
brzaka, dronjavi u pojavi i sviranju... likovi poznati, samim tim i njihovo
(ne)umeće.... Blago rečeno, jedan loš
tezgaroški pokušaj. Zvuk kao „toblerone“... jedan počne, drugi se setio da
treba, treći će ubrzao..... dirigentica priučena (takav sam utisak stekla)
solisti.... mala porodično-kolegijalna manufaktura..... Neka se deca raduju....
A ako stignu, neka nešto i nauče,... ali nije bitno..... važna je želja i motiv
festivala....
A
o ukusima i nekom znanju, ili
kvalitetu.... ne treba raspravljati. Ovo je moje mišljenje.... Buntovničko.... protiv
ovakvog BUNT-a.
P.S.
Nisu
dobili pare od Republike (u takvom žalopojnom uvodu je počeo BUNT).... uz
obaveštenje da će od sada SAMI (uz mnogobrojne prijatelje kao finansijere) da
organizuju ovaj festival. Bravo za Republiku (prvi put).... Zašto bi državna
kasa finanstirala tatu i sina? Majku i ćerku (Veljković-Culus) Dedu i unuka,
komšiju i pekarku..... ma dajte..... sprdnja.
Sutra počinjem da razmatram finansijsku konstrukciju osnivanja jednog neopisivo zanivljivog
međunarodnog takmičenja u okrugu zvanom Tašmajdan..... pa kad konkurišem i.... hop.... dobijem.... možda mi se posreći..... ahahhahahahaha...... al’ necu da tražim „Kolarac“ i neću da mećem decu.... samo starce, jer bez starca nema .... umetnosti.....
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
,
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.