G. Bizet Carmen, Narodno Pozorište, Beogradska Opera, Vikena Kamenica, Armaldo Kllogjeri, Armand Likaj, Renisa Latska, Ana Zorana Brajović, Jasmina Trumbetaš Petrović, direktor Opere

15.12.2018

Kad izostane  dranje, publici je sve s....e

ili

 kultura pevanja, šta to beše

ili

Oj publiko, publiko,

Prepozna li Karmen iko?

Ni jedna „domaća“ Karmen, a imamo ih četiri, ne beše večeras da čuje i vidi kako bi to moglo da se peva i glumi.... zato su neke druge buduće nesretnice pomno pratile dešavanja na sceni, iako je to od njih daleko devet svetlosnih godina,..... ali, cilj je obnoviti „glasovni sastav“ sa još gorima nego što nas ovi sadašnji muče.

Zašto ovo pišem? Pa, večerašnja publika nije ukapirala da može da se peva veoma solidno, a da se niko ne dere. Mi stvaramo i prezentujemo „derače“, „nemuštovce“, „falširaše“ „krajputaše“..... a onda dođu pevači, kultivisani... pevaju, glume,... a publika hladna.

Vikena Kamenica (Karmen), Armaldo Klogjeri (Don Hose), Armand Likaj (Eskamiljo), Renisa Lacka (Mikaela), gosti iz Tirane, pokazali su kako se peva. Svi dobro školovani, kulturnog pevanja, svako u ulozi koju je jako dobro proučio i razumeo, veoma jasnog izgovora teksta i sasvim dobre (i odlične) glume. Šta će nam više? Blago Operi u Tirani i njenoj publici. Ako  im ovi pevači ulepšavaju večeri u raznim operskim izvođenjima.... neka... neka  uživaju kad ih imaju. Mi imamo drekavce. Svako ima nešto, valjda po zasluzi.

Karmen je bila živa vatra.... u svemu. Bravo. Od glasa koji je  voluminozno ujednačen u svim registrima, divne, prave  mezosopranske boje, od notnog teksta koji je do poslednje note i ukrasa ispoštovan na najprofesionalniji način, preko sjajnih fraza i uvek zaobljenih završetaka, do izvrsne glume koju sam na ovoj sceni prvi put videla u ovom svetlu, a tako bi trebalo da se „ponaša“ svaka Karmen ( trebalo je ove naše da vide, VIDE..) Dakle, Bravo za Vikenu....

Don Hose....TENOR, možda isuviše „nežan“ za ovu rolu, možda u krajnjim visinama nedovoljno izražajan, ali, AVAJ, on je divan, lepo izvajanih fraza, toplog tumačenja uloge.... odličan. Mi nemamo takvog... ma ni sličnog... mi nemamo tenore.

Eskamiljo, više je ličio na nekog princa nego na toreadora, ali, rekoh, mi smo navikli na urlatore i grubijane.... Bariton sa odličnim dahom, kao i svi večeras (a to je za nas toliko nedostižno, da se uvek pada u nesvest kada neko normalno „pevački“ diše), lepim frazama, muzikalan i glumački solidan. Otmen. 

Mikaela.... sopran! Sopran, zvonak, prijatan i zanimljiv za slušanje, sa divnim dinamičkim idejama, odlične glume i celokupne pojave. Bravo.

I ?????

Ništa. Aplauzi kao na svakoj predstavi i kada ovi naši nesretnici urlaju, i kada krkljaju, i kada stenju i kada pevuše.... isti. Publika u snegu i opsednuta mobilnim telefonima. Ali, ako može glava, može i ostatak tela. Gospođi Direktor je na svakoj predstavi neopisivo dosadno. Moj utisak. Zato i pišem. Mala pauza, eto radosti mobilnog telefona. Udubila se u problematiku svega? Razmišlja o kući u kojoj je direktor? O idejama da se bar nešto promeni na bolje, o tome kako peva Mikaela, dah, fraza, gluma....  A fb? A ćaskanje? A kad će kraj? Divi je sve dozvoljeno. Samo ja nigde ne vidim Divu.... A da kupim još jedne naočare, ružičaste, možda?

Orkestar standarno neuredan, malo svira solidno, malo spava, pa opet se malo trgne.... Zorana.... korbač (čitaj palicu) u ruke,  pa neka se više  angažuju, poteraj ih....

Scena i sve na njoj, kao u kanalizaciji (asocijacija). Sporedne uloge nisu za pisanje. Ali „čukanje i udaranje“ za vreme male pauze.... dokle tako? Pa gubi se nit predstave. Ljudi u publici zaboravili gde su i šta se dešava.....

A ima i presedana..... Gosti dobili cveće!!!!  Ko je zaslužan, neće od mene biti pohvaljen, već će biti upućeno jedno: Dobro Jutro. Videćemo da li cveće važi samo za „ove“ goste, ili će biti praksa i za neke druge, a našima bih ja, umesto cveća, tutnula vokalize, pa da krenu od početka,.... od nule. Stići do kraja neće, jer su već odavno u  invalidskoj pevačkoj penziji... neki zbog godina života, neki zbog godina lošeg pevanja... elem... cveća za njih nema ....

I tako, otreznih se brzo (posle putovanja i slušanja Luise Miller tamo negde....), Bogu Hvala da su bili ovi gosti.... jer da sam se treznila uz naše.... uh, uh... nego... plašim se....Sivo nam  se piše uz sve njih u upravi,... rekoh već, sjahali, uzjahali, doleteli, preleteli,.... naleteli,... zaleteli... ista stvar ... u drugom, izguzvanom pakovanju.... A ja se ponadala da je svemu lošem došao kraj.... Javašluk...  Majstori javašluka.... M.J.....

Igramo se  opere... Igre bez granica... Igrice... Igrarije... Igračke... Majstorije.... Majstorske igre... Jadan teatar... J.T.

Divan je sneg... i sve je belo.... pobelelo i  celo opersko selo ... Grudvanje sledi.
.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2018/12/zorz-bize-karmen-vikena-kamenica.html