Slepi Miš. Opera u Beogradu, Biljana Jovanović, Ivanka Raković Krstonošić, Ljubomir Popović, Sanja Annastasia, Nikola Kitanovski, Tanja Bošković, Aleksandar Dojković, Dejan Savić, Svetozar Goncić, Nikola Mijailović

 

Slepi miš, živi piš

Ne daj Bože još jedan ovakav,

Pu… pu… pu…

Iš… iš… iš….

I bi, šta bi. Novogodišnji urnebes, al kao na ulicama, buka i dreka dva dana pred praznik, valjda se razumemo….

Iako volim “ovu” predstavu, iako znam za jadac….. bla, bla, bla….. Zabole me glava od pelikana…..

Dakle….. ništa. Od ulaska u predpraznično okićen hol, i jelke koja je godinama u ovo doba tu…. Sve je isto. A nije. A ne bi trebalo.

Potresno je da je  jedna trećina publike na pauzi otišla…. OTIŠLA. Dakle, stanje uobičajeno, već viđeno….

A moglo bi da bude bolje. A nije. Dokle?

Zar nisu mogli NEKI da se potrude da ulepšaju i sebi i drugima događaj, kad je već morao da bude?

Direktor Opere, Nikola Mijailović je na kraju predstave izašao da pozdravi oboistu koji je u toj čuvenoj “rupi”, ostavio mladost, ljubav, profesionalizam, kolegijalnost….. moj drug, Slavko….. koji odlazi u penziju. Lepo. Za publiku nejasno, jer je Slavko virio iz “rupe”, a pozdravljali su ga sa scene, onako, sa visine….. bedno. BEDNO!

Zar SLAVKO nije mogao da stane na scenu, ravnopravno sa večerašnjim celokupnim ansamblom…? Ali je I.D.M. izašla…. ZAŠTO? Šta je pa ona uradila da je “izvedu”?  NIsam upoznata,  briga me…..

Kao što sam uočila samo jednog člana orkestra, čuvenog violistu sa impresivnim nadimkom, koji jedini ima belu košulju, svi ostali muskarci su bili u crnim odelima ili  u frakovima…. valjda je lojalan belom labudu…. Ma orkestar kao i uvek… dronjav i u izgledu i u sviranju. Dopušta im se.  Bili su, kao i uvek, u raspadu, preglasni, neusklađeni….. užasni. UŽASNI. I doprineli da i predstava bude užasna, ako ćemo profesionalno. A nećemo, nemam želju da pišem isto.

Od svih uloga, večeras su  skoro svi bili pristojni. Neki su bili odlični glumački, a pevački ništa, ali je većina bila ok.

Moram da izdvojim Biljanu Jovanović kao odličnu, kompletnu, i nadam se da ćemo je još slušati i u drugim predstavama, umesto što slušamo one izrabljene i zanemoćale soprane koji nisu ni za šta…..

I kad smo već kod soprana, pitam se, pitam se….. Jel J.T.P. živa? Mislim, nema je niđe, a plata ide. Pa i da je sramota što je tu gde je i bila, morala bi da peva…. ili joj je od stresa otišao glas? Onda invalidska…. penzija… jer, opet je bahata….. ne peva, a prima platu, kao i još nekoliko njih kojima se to i dalje dopušta….. Ko je odgovoran? Direktor? Pa, novi Direktore…. Ima li promena, ili? Da pojasnim, uopšte mi ne nedostaje…. pitam samo.

Izdvajam i I.R.K. kojoj ova, a i druge komične uloge odgovaraju. Odlična, iako se nije baš uvek čula u potpunosti, ali tu je kriv  Beli Labud i njegova banda…. Bravo za Ivanku.

A sad….. vežite se. Dojković. Mislim da mu je ovo životna uloga. Da ne zna da peva, ne zna. A da ova predstava moze to da istrpi, pod uslovom da je gluma primarna, moze, a on je komičan i srećan. Kao i Ljubomir Popović. I mi sa njima, ali samo ovde. 

Ostali su ostali tamo gde su i bili, kod mene. Moje impresije, moje mišljenje. I da se vratim na veliku okosnicu svake predstave….. orkestar.   Veliki “poglavica” je nešto bio raštimovan. Sve vreme je dirigovao samo desnom rukom, levom je držao partituru, ili se pridržavao za pult…. valjda ga boli manjak na koji nije računao…. I, kao i uvek, čekao (Godoa) da mu NEKO da znak kada da uposli orkestar, oni divljali kako hoće, preglasni, pokrivali ceo horski ansambl…. Valjda svi mrze operu….. ne znam….

Ah, da, bili i gosti. Ništa senzacionalno, a trebalo je… kao. Hajde Sanja Anastasia, preskrasan mezzosopran, ali sa pogrešnom arijom za ovu priliku….. Nikola Kitanovski…. divan glas  koji se posle nije poklonio publici…. skandal neki, verovatno…. I totalno neuklopljena pojavom, recitacijom i mumlanjem, kao pevanjem, izrabljena i nikakva glumica Tanja Bošković. Moje mišljenje.

Streljajte me, većina tako misli.

Celoj halabuci su izuzetno doprineli udarači iz orkestra, jedan dairac, “mornar sa kapom” i njegov sapatnik, koji je iz sve snage udarao, do besvesti, u bubanj i zvona. Nepodnošljivo, ali uz odobravanje Belog Labuda. Valjda je zima, pa mu nije dobro. A proleće je daleko.

I tako……

Predstava od 19 do 22;30, nigde vode, ljudi izlazili na pauzi, neki otišli zauvek, neki kupovali vodu na drugoj strani Trga, sramota….. Opera….

Idemo u Novu Godinu sa lepim i iskrenim željama da će se BAR NEŠTO promeniti. Za sada…. Ništa.

Srećna Nova, Nova !

Laura Miletić

O istoj temi, ali iz drugog ugla

https://umetnickihel.blogspot.com/2021/12/slepi-mis-opera-u-beogradu-biljana.html

I od goreg može gore

                                                         

I od goreg može gore 

I od goreg može gore

 I od goreg može gore

I od goreg može gore

I od goreg može gore

I od goreg može gore

I od goreg može gore

I od goreg može gore

8 puta, malo li je?

Može još, ali mi je i ovo previše

 

Ko god da je zamislio kako Norma opet treba da ide kao predstava, ili nema dovoljno znanja, možda nema dovoljno sposobnosti da  proceni šta može, šta ne, IQ?,  ili je nateran, ili se zaneo, ponela ga “misija”….

I da počnemo !

1. “I od goreg može gore”

Orkestar…. Neće da sviraju u “rupi”, je lˈ? A zašto? Epidemiološka situacija? Možda u njihovim mozgovima, zaraženim neradom, bezobrazlukom i tiranijom nad ostalima u operi. Može im se, dopušteno im je.  Hor može? A solisti mogu? Oni ne.  Nabili se u dno scene, iza svih katakombi, stubova, lanaca i celog hora i solista. Ne čuju se. I ne treba, onakvi kakvi su. Njima ni čarobnjak iz Oza, ni kompletno Madonino ozvučenje ne bi pomoglo. Rešenje….nazad u “rupu”, na mesto. Sa “sve beloglavim supom” koji je zaboravio da je ovo večernja predstava za FRAK, a ne matine za “belo odelo”…..

2. “I od goreg može gore”

Norma, Sanja Kerkez.  Nije Norma, neće biti kakva treba da bude Norma. Nije obnovila ulogu. Grešila, kao djak u školi. Upadala gde joj nije mesto, nije upadala gde treba. Bravure nema, intonacija katastrofa (nikako da se počne sa….nije se čuo orkestar…NE !) Čuvena “Casta Diva”…NE! Sve ostalo, NE!

3. “I od goreg može gore”

Prvi duet. Gori od Casta dive. Ne verujem, ali…. Tako je.

4. “I od goreg može gore”

Tercet. Mamma mia, imate li milosti. Svako u svom svetu, ali ne muzičkom. Zapevaju kao dodole, ali mi nismo u etno selu, već u operi.

5. “I od goreg može gore”

Opet duet. Oh la la. Ovaj pokušaj je neverovatan, mislim diletantsko_ cirkuski….. Za smeh. Za podsmeh. Za pitanje: Ko dopušta ovakav dilentatizam?

6. “I od goreg može gore”….. već posustajem i u očajanju

Hor. HOROR. A hoće  platu? A ne mogu da se sete da treba da rade, npr. Normu? Kao razularena horda raspuštenih veterana. Pa jedna klapa iz Istre ili sa Brača bi ovo “spremila” za tri dana…I svi bismo uzivali. Hor. Muški, dva tenora upadaju 8 taktova pre nego što treba????? Greška slučajna, mozda kada bi omašili jedan takt, ovako….. Šta je radio veliki Djoka? Da ne pitam, bolje.

7. “I od goreg ima gore”

Za malo, pa finale. Ali kakvo?   Halabuka na sceni,  čuje se neko pričanje, valjda daju uputstva šta da se radi…. Fale im probe? Fale im otkazi. Pomoćnik dirigenta, Dijana Cvetković…. I ona hoće platu? Pa dajte joj. Mislim, dobija. Kad mogu da je dobijaju drugi, može i ona. Bar je “mlatila”  nešto, drugi ne pevaju godinama, a primaju plate prvaka…. Druga tema, ali me povuklo ovo rasulo.

8. “I od goreg ima gore”

KRAJ.

Ali ne sasvim.

Bili su tu i drugi pevači, pevali, glumili, šta li već….Neki kao ruski kozaci, neki kao policajci, neki kao mučenici, neki kao gladijatori… kako ko..…..nadglasavali jedni druge, takmičili se ko će jače, brže, a naročito pogrešnije….. Dueti… terceti…. Mutacije, modulacije, meditacije….Bili su i sminkeri, vlasuljari, krojači, binski radnici….. Norma raščupana, valjda nisu stigli da očeljšaju periku, pa je, na sve napisano bila i dronjave kose (perike…. vizuelni šok), izgovor italijanskog da se “smrzneš” od nebuloza, itd, itd…. Da te Bog sačuva od predstave večeras.

 

I da ne bunim populus koji nije mnogo muzički obrazovan, pa da zaključAm pisanje….

Bilo je UZASNO.

P.S. Toliko sam iznervirana očekivanim, da sam i ovo jedva napisala. Ko razume, ok, ko ne, nije važno. Laku noć želim svima, sem protagonistima večerašnje predstave, oni bi mogli da ne spavaju bar noćas, i da sagledaju realnost…. Iako sumnjam da je to moguće. Toliko.

 

Laura Miletić

O istoj predstavi, ali iz drugog ugla

https://umetnickihel.blogspot.com/2021/12/norma-ana-rupcic.html