17.04.2019.
PrCmadone....
Šta
bi?
Trebalo
je da bude Lucia di Lammermoor?
A
beše nešto u tragovima nalik tome, ali…
Pre nego što su se,
poslednjih decenija, pojavili “kvazipevači”, zapravo operski umetnici u
pokušaju, neke generacije su imale sreću da u ovoj istoj Operi slušaju PEVAČE.
Prave. Kvalitetne, domaće (naravno i strane, i to kakve!) UMETNIKE.
Beše nekih godina i Lucia
di Lammermoor, i operska pevačica Vlatka Oršanić. Tada je bila jako mlada, 25,
26 godina i sjajna. Neverovatna. Pevala je svake srede i subote za redom,
Luciu. Bez odmora, upale grla, razmaženosti današnjih prCmadona. Mi, ljubitelji
opere, stalno smo dolazili i “visili” na drugoj galeriji levo (prva loža, tik
uz reflektore) , mesto na kome smo se osećali dobro, sjajno. Nekada smo, u
Lucii slušali samo harfu i veliku Milicu Barić. Nekada se dešavalo da, uz
muzikalnog maestra Šureva, orkestar i hor, koji tada nisu bili “ovoliko”
školovani, ali su muzicirali, publika traži na BIS čuveni sekstet... (Jel'
bio sekstet večeras?) Ježili smo se uz Vlatku, Baneta Stankovića,
Stojana Gančeva, Zvonimira Krnetića….. drhtali od lepote pevanja, kristalno čistih
i toplih glasova……
Večeras doživeh ludilo
pre ludila.
Velika uloga poverena
S.S.S. I? Slušali smo jedno nedopustivo i skandalozno falschiranje tokom, može
se reći, cele predstave, sem u pojedinim delovima, gde to beše svedeno na
minimum. Manir ove pevačice je da “puca” samo na visoke tonove i time izaziva
divljenje publike. Može, al' u Topoli, na vašaru. Ne i u operi. Ne kod
mene i kod još mnogih sa kojima sam večeras u pauzi pričala. A
ljudi veliki znalci, umetnici, kvalitetni poznavaoci opere, profesionalci,
ili,… samo ljubitelji. Pa zar mislite da su svi gluvi. Nisu. Složismo se, na
žalost. Jer smo svi želeli samo korektno pevanje. Dobili smo nešto nedopustivo.
Kolege večerašnjih pevača, zluradi, misle da ih niko ne čuje. Šapuću, raduju se
propustima, ali…. Ali, neki od njih ogluve najednom, naročito kada treba
“tamo negde “ da kažu nešto. Uz to, i zaneme. Takav je život ovih današnjih
“kvazi”…
Ja ne spadam u te, pa
pišem o onome što sam čula, a čujem odlično.
Dakle, jedna sramno i poražavajuće
loše prikazana uloga Lucie, i što se tiče njenog pevanja, a i
glume. Imali smo poskakivanja, trčkaranje u pokušaju opisa ludila, čak i scenu
iz Titanika…. Papazjanija na tako malom prostoru. To ludilo Lucie je bilo
veoma neobično, naročito kada, posle svega, dolazi a i odvodi je sa scene
njena družbenica, a ona sasvim normalno hoda, iako je do samog tog momenta bila
u delirijumu…. Ili i odlazi u delirijumu, ili uopšte nije u njemu…. Ko je
odgovoran za takve propuste? Pri tom, i ona, i skoro svi drugi pevači,
zavukli se duboko u scenu….i daleko... daleko od publike, iako je samo par
metara u pitanju, ali i to je previše za njih i nas. Misle, čuće se. Ma
kakvi, pa nisu večeras pevali oni koji se čuju. Ovi naši grguću, ili se deru. I
bi i jedno i drugo. Samo pevanja, skoro niđe. Greota. Rekoh, poludeh pre scene
ludila.
Što se tiče ostalih…..
Dragutin Matić je
debitovao u ulozi Lorda Enrica. Veoma siguran u ono što radi na sceni, odličan
pevački i glumački, kao i uvek, ali me nije “mnogo dirnuo”….. valjda je stvar
energije na sceni….. i kako da nas osvoji, ako su partneri ovakvi, nikakvi.
Sir Edgardo, Dejan
Maksimović, dao je svoj maximum. Ali ta boja glasa i način pevanja me sve više
ostavljaju u nespokoju…..
Imali smo i Lorda Artura,
valjda sama titula govori o kom staležu je reč. A kod nas, Darko Đorđević,
daleko od svega, a od Lorda.... 6 svetlosnih godina.... Detalj..... Lucia na
sceni beži od njega, neće da se venča, želi Edgarda, a on se, sedeci na kraju
stola i klateći noge, „cereka“ kao fićfirić, domunđava sa horistima
i gestikulira kao seoski đilkoš..... Lord? Ma dajte...... promenite ga....
ionako se samo dere.
Raimondo, sveštenik....
Nenad Jakovljević.... Oh, smilujte se, ako znate šta znači ta reč. Ili ga, kao
prvo, hitno pošaljite na kurs italijanskog jezika, potom mu recite da se ne
dere toliko, a još manje da stoji na stolu i zapeva..... sveštenik na stolu?
Zemljo, otvori se, i progutaj neznalice.....
Alisa, Ljubica Vraneš,
postojana. Korektna, jer ova uloga ne daje mogućnost za više. A Ljubica je
pokazala da može i zaslužuje mnogo više. Pre neko veče Karmen, u inostranstvu
Eboli, ovde.... posle svega, sobarica..... Zemljo, otvori se, i progutaj
......
I na kraju opisa
„pevača“, Normanno, komandant u izvođenju „mučenog pevača koji je tu, na korak
od penzije“ Igora Matvejeva. Penzioner, a komandant..... ne ovakav, nikakav.
Gde su vam sada ti sjajni mladi? Ne date im. Jasno je.
I da se manem pevača, ima
i lepših momenata. Ali, ostaviše jednu mrlju..... Na pauzi, ćaskam sa
prijateljima i poznavaocima ove umetnosti, prolazi pored nas Gospodja Harfa,
(pogrešno napisano u večerasnjoj listi da svira Gorana Ćurgus), dakle
Gospođa Galjina Kvasnevski, i ja sasvim spontano, a željeno kažem....
„Gospodjo, čestitam“.... ali daleko je ona od gospođe. Prođe bez zaustavljanja,
promrmlja hvala i ode, okrenuvši nam svima svoju G..... Dakle, prostakluk
ispred sviranja...... Ili, s’kim si, takav si. Greota za toliko
nevaspitanje.
I tako..... bol posta sve
jači, dok me ova opera do kraja ne utlači..... Orkestar poprilično loš, Zorica
Mitev bez uvek prepoznatljive energije. Hor.... Jel' pevao hor? Čula sam
u tenorima samo dva komada, ostali su pevali umesto piano, u falsetu. Valjda
tako treba, ne znam....
Možda saznam na jednoj od
sledećih predstava.... ako ih bude. Ovakvih, nadam se, ne više.
April u Beogradu.... sve
je zeleno i mirisno posle kiše. Uživajte.... Nije sve to tako važno....
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.