Beogradska opera, Đuzepe Verdi, Trubadur, Dragutin Matić, Mirjana Matić, Dušan Plazinić, Dragana del Monako, Ivan Tomašev, Ana Zorana Brajović, Piše Laura Miletić

24.02.2018.

Mi-ro, Mi-ro, Mi-ro, Mi-ro….

ili

sa par arija ne postaje se doktorka….

I….. odakle da počnem, a da sačuvam nerve do kraja pisanja?

Od zvanja koje se zove : DIRIGENT

Večeras, A.Z.B…… ali pre nego išta napišem o dotičnoj, moram da napravim digresiju i da napišem nešto što me dugo muči. U Americi, kada se bira predsednik države (čitaj dirigent opere), obavezno se radi anamneza porodice, zdravlja i psihičkog stanja…. a posle … kako bude, u Finskoj pre nego što se iznajmi stan, popunjava se veoma ozbiljna anketa sa veoma detaljnim pitanjima, pa se tek onda ide na razgovor, a do stana…..  samo ako si ispunio sve uslove (da si ZDRAV, tj, normalan, da nemaš hobi koji će smetati okolini……), u Italiji ne možes da živiš u bilo kom kvartu ako si umetnik već tamo gde pripadaš statusno, u MNOGIM zemljama se zna kakva je procedura primanja bilo gde, veoma je važno da si socijalno biće, psihički zdravo i komunikativno, a tek posle dolazi struka na red…… Jedno vreme je i kod nas postojao tzv. lekarski pregled, gde si, između ostalog, išao i kod ČIKE-PSIHE…. Mislim da bi to HITNO trebalo da se vrati  svuda i za sve koji traže posao, a i za zaposlene, povremena kontrola, čovek za čas poludi i ode u aut…. prvo čika Doca, pa posle… boca…. ako treba….

E sad da se vratim na ono pre digresije…..

Pošto je pregled izostao, mi smo večeras dobili HISTERIJU sa njene strane, u svakom smislu te reči. Od tempa koja su ličila na grešku iz doba kada su se slušale gramofonske ploče, pa umesto da se stavi na 45, neko okine na 78….. ko se seća, znaće, ko ne…. nije važno, do lento stanja koja su učinila da pevači izdišu pre nego ih je Bog pozvao da ga posete.

Nikada se ne dešava da pevači prate orkestar. Ali, kod nas je sve već viđeno, pa i večeras, jer su   ti isti pevači  “trčali” za orkestrom koji se raspadao tokom cele predstave i  za rukama koje su sve vreme štrikale kapu za predviđeno zahlađenje….. Dotična  je divljala u tempima, misleći da je Muti, i toliko je zamutila, da je bilo tragikomično…. da dodam da je  “uživala” u arijama, duetima, a naročito tercetu, te je zaboravila na dirigovanje, što se VEOMA čulo, i unela se u visine i bravuroze pevača…. možda je želela da bude pevač, ne znam, ali znam da za nju važi ona stara poslovica: Videla Žaba…… pa nije svako dirigent ako otme štapić i krene da štrika…. Od svih dirigenata BOS…. ovo je nešto najstrašnije što nam se povremeno pojavi ispred orchestra…uz opasku da molim sve ljude dobre volje da doniraju neki dinar kako bi se kupila odgovarajuća garderoba za ovu Pticu Trkačicu, a ne da se pojavljuje na sceni u indijskoj bluzi (uvek istoj, nadam se da je bar povremeno opere), pantalonama koje su veoma tesne i nekakvim prljavim polucipelama ….. SVE SE VIDI…. Dotična je zaboravila gde je i šta radi, na kom se mestu nalazi i kako izgleda…. o dirigovanju rekoh…. UŽAS.

Laknulo mi. Izbacila sam  iz sebe najveću teskobu od malo pre.

Manriko, Dušan Plazinić, Manriko.... ti si RIK’O kao niko ! Prevazišao si  i muflone pred parenje, iako si večeras bio veoma “napaljen” za glumu…. valjda te trgla “sveža krv”… ali zalud. VAI CASA ! VAI CASA ! A tamo se snađi.

Acučena, Dragana del Monako…. Veoma mnogo truda i angažovanja, a rezultat mali. Gluma osrednja, pevanje isto. Dragana nije više u formi da zaseni  na sceni. Dakle…. A evo i spontano prilike da pitam nešto …. Lik stare ciganke…. meni uz naše pevačice, kostime, koreografske kretnje a naročito NE ŠMINKU, enigma. Slepa li je, lepa li je? Mlada li je, stara li je? Luda li je, ili nije? Nikako da odgonetnem ŠTA TREBA DA BUDE! Hajde sve i da prođe, ali ta šminka me izluđuje….. i zašto osoba koja radi taj posao prima platu? Da bi stavila rumenilo i ajlajner pevačicama, a lik… ma ko ga jebe….  neka zamisle staru, prljavu ciganku… ove naše će biti spremne kao za dodelu Oskara….. I šta je briga kako se to radi na SVIM drugim mestima, tj, u svom drugim operskim kućama. Ovde je tako! Žalosno…..

Ferando, Ivan Tomašev, odličan, ali ne sasvim u svom elementu, (zanemarite ovu moju opasku) a i kako bi, uz onakvo vođenje opere. Ipak, to je samo moj utisak, jer znam i najbolje od najboljeg izvođenja ovog divnog lika  koga samo Tomašev sjajno i peva i glumi. Hvala Ti Ivane.

Grof Luna, Dragutin Matić… prva dva čina uspavan, inertan i intonativno veoma nestabilan. Zašto? Druga dva čina…. druga slika, zvuk i gluma. Ali…. JA NE ŽELIM takvo uigravanje i čekanje da se seti da treba da da sve od sebe…. Umor, neraspoloženje, šta god… nije  fer prema publici.  Iako je skoro uvek sjajan, iako znamo da nije svaki dan Badnji dan… ovo je, ipak, OPERA, a ne svakodnevica, pa  očekujem od Dragutina uvek maximum. Mnogo? Ne! Nadam se da se ovo  više neće dešavati….

Leonora, Mirjana Matić, devojka koja se usudila da “doktorira” uz ulogu Leonore…. Hrabro, veoma hrabro. A da li je i pametno…. procenite. Komisija je bila svuda po operi, spremna da sluša.

Iako je bila veoma sigurna na sceni, sa kompletno naučenom ulogom (to se i traži i očekuje od onih koji polažu ispit, nije važno kog stepena), Mirjana je još uvek daleko od ovih pravih operskih dasaka. Ako neko dođe do tog zvanja, onda se očekuje da bude PEVAČ, a ne neko ko polaže ispit. Ogromna je razlika….. Iako je povremeno imala odlične delove, celokupan utisak je, meni lično, veoma šaren. Izjednačeni registri, lepa pijana, odlične, ali samo neke,  bravurozne deonice na kojima bi SVE naše PRIMADONE mogle da joj pozavide, solidna gluma….. Sa druge strane, povremeno izuzetno oštar i nekontrolisan glas, davanje akcenta na visinama…. (pa nije opera samo  “pući”  tri visoka Ce),  nedostatak daha i završeci fraza kao odsečeni nožem…. Uglavnom…. Mirjana još nije za ovu scenu. Ima tu još mnogo posla, iako će zvanjem da parira mnogima. Jedino ne sme da zaboravi da nikada, nikada i nigde NE PEVA PAPIR, VEĆ PEVAČ SA GLASOM!!!!!

Beše tu i jedan užasan skočimiš u ulozi Ines, mučena Jovana Belić. Mlada, a već tatjana…. Gospode, smiluj nam se. Smiluj nam se i u “slučaju” starog ciganina, Gligorića. Vidim ja, mučiće nas on još dugo. Kao i njegova sabraća iz muškog hora. Ali neka znaju….. SRAM IH BILO.

Ruiz (Darko Đorđević)  i glasnik (Siniša Radin)…prelazna oceana.

Ceo hor…. Nula. Cela predstava….. Nula.

Utisak…. Jedva dočekah kraj, a na kraju…. cirkus, kao na stadionu.

Ovacije, aplauzi kao da smo u MET-u, i poneko zviždanje upuceno onima koji su to i zaslužili. Kada bi bilo više zviždanja, kome treba, i više  aplauza, kome treba, a ne svima isto, možda bi se neko i zamislio…. Ovako….. Idemo dalje. Sreda. Molim se. Za sebe.

P.S. Nisam videla Janka. Sedela sam mu iznad glave (čitaj druga galerija) te ga nisam uočila. Odmorih se bar od njega, bar večeras.

I sačuvah nerve, nekako. 

.O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2018/02/uzepe-verdi-trubadur-dragutin-matic.html

Beogradska Opera, Don Giovanni, Don Žuan, Miodrag D, Jovanović, Sveto Kastratović, Aleksandra Petrović, sopran, Marko Živković, Aleksandra Stamenković Garsija, Vuk Matić, Gavrilo Rabrenović, Nevena Bridgen, Bridžen, sopran.

                                                                                                             

                                                                                                            

                                                                                                              17. 02. 2018.

Znate li šta je jako tužno?

Kada nakon jedne operske predstave ne nastavite da misli I utiske odmah pretočite na papir, jer nisu vezani za pevače, ili celokupan utisak, već ste u REBUSU. I onda čekate…. A rebus je:  Ko je Dijana Cvetković? Nakon imena koje se našlo na programu za večeras,  (napisano: Dirigent Dijana Cvetković), poželeh da saznam nešto više…. ko me i zašto tako zdušno, izuzetno, neznalački, amaterski, neprecizno i uporno maltretirao kroz predstavu koju smo dobili kao otpadak sa kojim ne znate šta će te. Dakle, “muzičko-slušno-scenski” UŽAS. Zahvaljujući ovoj “osobi”.

I onda…. Tražila sam to ime na sajtu Narodnog Pozorišta, među umetnicima, u operskom delu, čak i među pokojnicima…. NEMA. Dakle, biće koje je dirigovalo…. ne postoji! Bar tako (ne)piše na zvaničnom sajtu gde je ime ispisano. Zaključak…. dirigovao je anonimus. Kojom zaslugom? Ili uslugom?  A na drugim net mrežama….. ojha…. ima …. Svega tamo…. Horskih ujdurmi, koje sam pronašla na net mreži… diletantizma,  amaterizma….. ali ovo je, Gospodo, OPERA, ne KUD. I onda, zaključih, ako može Big Lale, može i Cvetka. ili Tetka,…. ili ….. ima ih, muzičkih zlikovaca, nakaza i otpada…. 

Teško mi je da se vratim na predstavu…. Jer nemam mnogo pozitivnih razloga…..

Dosadaaaaaaaaaaaaa…..

Ne znanje o Mozartu.

Šta dalje….. malo bolje nego na premijeri….. a da li želimo da se zadovoljavamo mrvicama…… u operi? Ja ne. Ni u operi, ni uopšte.

Zato ste na listi za odstrel…..

Uloge….. MI NEMAMO PEVAČE ZA MOZARTA!!!!!!!!!

E onda… ovako….

Don Đovani….. Miodrag D. Jovanović….. DOKLE TRI imena, slova, brojeva?????????

Ipak, Zamalo MOĆAN….. skoro u svemu, glumi, dikciji, sceni, karakteru, zavodništvu,….. ali ne i pevač. Bar lepo izgleda i drzi pažnju. Glumac. Volim. Italijanski. Volim. Zavodnik. Volim. Ali pevanje….. NE !

Dona Anna….. Aleksandra Petrović….. Odlična.  Mlada, perspektivna. Ako bi je uprava češće angažovala, možda bi se nivo Opere makar malo podigao. Devojka, za početak objašnjavam ja neznalicama, peva ČISTO. Glumi odlično. Ne gleda histerično u dirigenta (večeras bi to bio samo promašaj), slobodna na sceni. Veoma lep i prodoran glas, odlična dikcija….. Malo samouobličavanja visina…. I eto nama dobrog i perspektivnog soprana. Čuje li me iko?

Don Otavio…..  Marko Živković. Neka lepo spava i traži drugi posao. Nije ovo za njega. NIje on pevač. Ne operski.

Dona Elvira….. A.S.G.     U odnosu na prethodnicu u istoj ulozi…. jako dobra. I ako peva kao đak (ali u svim predstavama), dobismo večeras jedno veoma solidno izvođenje, sigurno, postojano, bez straha  da će išta da zataji. Dakle, zadovoljni smo i  ovim malim zahtevima…..

Leporelo…. Vuk Matić….. Hajde….. nemojte  NIKADA VIŠE da mu date uloge veće od najmanjih. A i to je za preispitivanje. Večeras…. UZAS. U svemu!!!! Toliko.

Mazeto… Gavrilo Rabrenović….. Simpatičan….. moze da  bude solidan za ovakve uloge.

Cerlina….. Nevena Bridžen…. Jedna TETKA u svemu. Iako je uloga manjeg obima i  značaja (bar meni), i tu je bila osrednja, ili nikakva. Ne znam kada ćemo je čuti u nekoj ozbiljnoj ulozi… a nije ni bitno. Jedan glas neupečatljiv, gluma nikakva, frizura sopstvena…. Hodanje po sceni, shodno ulozi….  diskutabilno…. Nevena….. radi nešto drugo…..  ipak.

Za pred kraj, ostavih ulogu Komendatorea….. u pokušaju  i   izdisaju Sveta Kastratovic…. Gospode, kada već uprava nije milostiva... SMILUJ SE! Udalji ovog čoveka iz Opere.  Ili ga, budi milostiv, pošalji kod logopeda, iako je prezreo… možda  se bar neki suglanik popravi…..

Gospodo…. Imate defektne u govoru, defektne u glumi, defektne u dirigovanju, defektne u režiji i defektne u pevanju ČLANOVE koji se pojavljuju na sceni!!!!

Koliko ste VI DEFEKTNI da nam to plasirate i  otimate novac za ulaznice?????

Janko bio…. i  pobegao…. I ja bih, ali sam postojano ostala… da mogu da pišem. Ne da lažem.



.O istoj predstavi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2018/02/beogradska-opera-don-giovanni-don-zuan.html

.

Čajkovski, Beogradska opera, Evgenije Onjegin, Sanja Petrović, Anastasija Holc, Anastasiya Holz, koncert sopran, Vladimir Andrić, Tamara Nikezić, Dejan Maksimović, Dubravka Filipović, Ivan Tomašev, Mihailo Šljivić… Aleksandar Kojić …

Večeras Evgeny Onegin

A u stvari....

oLJga, tanja, njanja i još gomila sranja

07. 02. 2018.

 Najave velike, rezultat 00.... ili .... NIŠTA!!!!!!

Prapočetak izvođenja.... opet glas iz kutije, večeras unjkavo-jadan.... i obavest da je došlo do izmene u ulogama, zbog „iznenadne bolesti pevača SavA Vemića, koga će .... ma briga me za dalje....

Izgovor „KNJIZEVNO-GRAMATIČKI“ sa osobenim dijalektom od koga mi se diže dijafragma (da imam onu stvar, digla bi se i ona, al' od muke). A do sinoć je sve bilo KAO ok. Malecki je pevušio i mislio da može. A ne može. Pa se bahato noćas, ili jutros odrekao pevanja. Ovde, u ovoj beogradskoj čatmari. A prodaju nam informacije da je pevao u MET-u..... Hejj...... Kod mene to ne pali...... youtube... (za one koji ne veruju mojim rečima), a  potom i sa drugih strana..... pa od toliko muzičara čuti ISTO..... a samo od uprave drugo?  Da mali ne može...... Ali najava!!!!! ..... samo vam je to i ostalo.... da najavljujete...  i menjate.....  kao puzzle.....  Upravnici!  Ahahahahhaahhahaha....... samo vi upravljajte, ali motokultivatorom..... još vam je jedino to preostalo kao izbor, dok vas i tamo neki pošteni i radni seljak ne izmaršira. Upravo, vi ste .... 00! Čak vam ni 00, ili toalet, za one koji ne znaju šta su dve nule, nema toaletni papir. Možda mislite da  nije potreban, nego da ljudi koriste prste, kao vi? Neandertalci. U svemu. Ja tamo nisam ušla večeras..... ali sam čula kakvo je stanje.... Jedan toalet je sasvim dovoljan da se  upozna  kakva je uprava.   Nisam ušla, dovoljno je što sam sedela na predstavi. ISTO JE !

A onda......

Ne želim da pišem  o pojedincima, pisala bih  celu noć, a imam  mnogo lepše osmišljenu noć..... Jedno lepo piće,  da nažvrljam ovo, jer niste ništa drugo  zaslužili, mediteranska večera uz vino i ..... LJUBAV.
A vi se sa ovom predstavom..... slikajte.

Ja  PIŠEM REQUIEM

Tanja, Njanja, Olga, Larina, Lenski, Onjegin.....

Duunave..... Duunave....

SVI gore navedeni bi trebalo, ili milom, ili silom da odu iz opere. HITNO!!!!

Ko je zaposlen, ko nije, ko je gost ko nije...... NAPOLJE!

NISU ZASLUŽILI da budu u kvartnom okruženju, a ne da  kroče u to zdanje i još da pevaju!

Ne zna se ko je bio gori. Urlanje, skičanje, krkljanje, dranje..... sve sem.... PEVANJA !

Jedino je IVAN TOMAŠEV, (Hvala ) bio   ono što treba. Ali Tomašev je ozbiljan umetnik, pevač, gospodin u svojoj biti...... Profesionalac  i ZNALAC.  DIVAN!!!!! A Vi to, jadna UPRAVO, ne kapirate..... Zovete „goste“ (znamo već sve o diskutabilno-neprimerenoj maloj Holc) i određujete nekim mizernim pevačima da dobiju uloge u ovoj (i bilo kojoj drugoj) operi. Na osnovu čega? Veza, kreveta, love?

 A nekima, koji VAM drže repertoar, seckate konopčić do granica neizdrživog? Ahahhahahahaha...... Ipak, videh večeras u publici i neke UGLEDNE  I  MOĆNE KOJI  MNOGO MOGU I ZNAJU!!!!!! A VI ne znate za njih. Pa se nadam da će se nešto desiti. Loše po vas, dobro po nas.

Njanja (Dubravka Filipović), Tanja (Anastasija Holc, alias SANJA PETROVIC, gost iz Rakovice), Larina (Nataša Rašić), Olga (Tamara Nikezić.... debitant u ovoj ulozi) ?????? Molim vas......

Imate li uši, ili su ih vam „kupirali“????

Kvartet u prvom činu...... Imate li svest kako je bilo?

Lenski? Dobro je što je ubijen pre kraja opere. Ali nas je zato Onjegin mučio. Valjda je bio očajan.... i zbog ljubavi i što je ubio Lenskog, pa se DRAO od početka do kraja. Bariton. Aifon, megafon, drndafon......

Gospodin koji je bio zadužen da sprovede ovo muzičko-scensko delo je, tako piše, dirigent. Aleksandar Kojić. Likom i delom kao zalutali nastavnik opštetehničkog vaspitanja od pre trideset godina u osnovnim skolama. Likom, delom i stasom (dodajem, da ne zaboravim), ne znanjem i vizulenim pogledom na njega...... a slušnim na orkestar, hor i soliste...... dobismo još jednu muzičku kreaturu..... Malo nam je  postojećih. Da li je ikada čuo kako ova opera zvuči? Greota za nastavnika. Vođa violončela.....  solo  kao iz filma „Let iznad kukavičjeg gnezda“..... ćelista je promašio tonalitet, pozicije, fraze i sve  ostalo.....  Da li je to moguće u ovom veku, gde deca od petnaest godina sviraju  do bola..... a on, toliko godina u ovoj „zadruzi“, toliko proba, predstava i nota.... pa tako da se istovari, da mu se ljudi  smeju..... Jedino se i dalje cuje NIKOLA! Bravo za njega. Violistkinja i dalje „melje“ čim vidi tri takta pauze, obučena kao jahacica apokalipse, ali samo Jankove i Dejanove, ostatak orkestra kao na dijalizi.....

Scenografija...... Šta to beše? Kako mali neznanac zamišlja .... nebulozu....  E to, baš tako. Histerija kombinacija i neukosti. Da li je biće koje se bavi tim poslom OTIŠLO NA TREĆU galeriju, da vidi kako to izgleda iz perspektive domaćeg vrapca? Nije. Pa neka ode. I onda   neka sleti na tu istu scenu..... i neka vidi šta je nasrao.

Mislim da VI, i ostali iz uprave..... (a Janko, koji je došao tek posle pola predstave....  valjda je imao posla sa neuračunjlivim ljudima, da ih smiri.....) uopšte ne razumete o čemu ja pišem...... Jankov zamenik večeras, za prvi deo, ili njegov „ćovek od poverenja“ je na početku bio VELEDIRIGENT Đjorđe Pavlović. Posle je došao Janko. To je bila primopredaja ŠTAFETE NEZNANJA Zašto ovi ljudi sede tamo i „slušaju“, kada nisu  sposobni da ČUJU.

I dokle ćemo da trpimo ( što reče jedan moj prijatelj... samo mora da se umre, sve ostalo je naš izbor.... a moj izbor je i opera!!!....)

I da ne zaboravim...... Kada nam već plasirate razne predstave..... i imamo SREĆU da u holu kupimo piće..... Janko! Gde si? Dođi u taj isti hol u kome je MINUS 200, pa pij, ako ti se išta pije na tom minusu!. Ali......  pošto su predstave kakve su.... recimo večeras, ili prethodna..... publika IŠTE osveženje. Može. Ima. Plati. Ali NEMA SLAMKU SPASA, a ni ČAŠU  UTEHE, makar papirnatu.... plastična je luksuz....., te za svoj novac mora da LOČE iz konzerve..... Veoma NOBL..... Ali, kakav sardžaj, takav doživljaj.

Koliko ste  uneredili motku..... osetićete kada vam dođe blizu nosa, dotle, a malo vam je ostalo...... divljajte..... Ali vam se KRITIČARI, MUZIČARI, PEVAČI, KOLEGE, POKLONICI OPERE...... spremaju.... .na .....  dvoboj,  ili stoboj..... drž’te gaće i u njima..... ako imate išta....  tu je snaga!  Sem ako vam se učkur nije već prekinuo.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2018/02/cajkovski-beogradska-opera-evgenije.html

.

Narodno pozorište, Beogradska opera, Gaetano Doniceti, Ljubavni napitak, Gabrijela Ubavić, Ljubomir Popović, Vladimir Andrić, Mihajilo Šljivić, Tatjana Mitić, Đorđe Stanković.

Ljubavni Napitak,

Delimično užitak,

Delimično slušni gubitak

                                                                                                 05. 02. 2018.

Čudna neka pojava. Neuobičajena. Zagonetna. Rebus.

Imamo mi pevače…. Operske…. Sjajne…. Poznate….

Samo ne  u našoj bednoj Operi. Na njihovu radost. A i na našu. Zašto se ne bismo radovali uspehu naših ljudi. Tamo negde, svuda, zapravo. Šta će nam ovde takvi. Njima je mesto na drugom mestu. Nama su dovoljni ovi iskrzani. Čak ih je previše. Nama ne treba Opera. Ne ovakva.  A rebus je: Kako to da SVI pevači poreklom odavde,  kada nam se posreći da gostuju, imaju GLAS, kristalan, DAH, fascinantan (za ovdašnje pojmove), DIKCIJU, GLUMU, LAKOĆU PEVANJA ??????

Molim sve zainteresovane da pokušaju da reše ovaj rebus. Hvala!

Gabrijela Ubavić…. Adina…. Lepota glasa, kristalno čistog, divne boje, NAJPOŠTENIJEG PEVANJA. Uživala sam u ulozi, pevanju, glumi. Draga Gabrijela….. sem dubokog naklona koji si i te kako zaslužila, moram da napišem da si HEROJ. Jer pevati uz ovakvog dirigenta je pravi podvig.  Ali, o tome malo kasnije. Želim da te nahvalim. A nedostaju mi reči….. Koliko je velika večeras bila moja sreća slušati kompletnog operskog pevača, i samo uživati u svemu, a to je ovde zaboravljeno.   Bravo, Bravo, Bravo. Da te poželimo ovde još? Naravno. Ali ne ni tako često. Nisu te zaslužili. Ipak, dođi nam opet, da nam podariš svu lepotu pevanja, glume, stila, scenskog umeća…. svega. Srećno ti bilo svuda u svemu.

Ljubomir Popović…. Nemorino…. Meni odavno omiljena boja glasa. Il tenore siciliano! Večeras skoro besprekoran. Glumački sjajan, komičan, liričan, očajan, besan, srećan. Bravo! Jako  mi se dopalo. I pitam se…. zašto Ljuba nije tenor u našoj operi? Zašto moramo da slušamo one unesrećene mučenike?

I da se vratim na jednu opasku….. Napisah gore…. NAJPOŠTENIJE PEVANJE:  Čitate li, o jadna upravo! Pošteno pevanje. Da li znate šta to znači? Ma kakvi, jer da znate, ne bi ste tapšali onim okrnjenim polupevačima. Ne biste mirno spavali, a  sečete operska dela zbog ONE STVARI. (Gospođa  je konačno shvatila da ne ume da peva. A vi….. Kasapi vam nisu ravni….. Sram Vas bilo, opet! Ljudi ne veruju da  se izvodi opera iz koje se za čas izbaci nekoliko delova. Kakve veze ima, šta će nam sve? Ljudi se zgražavaju nad javašlukom.)  Ne biste mirno spavali da čujete kako ljudi  u publici počinju stidljivo da zvižde, negoduju…. Ne biste mirno spavali da ste bar malo pogledali u Đorđa Stankovića, tzv. dirigenta, muzičko-scensku neznalicu, nekoga ko SVE VREME ne diže glavu od partiture, a zapravo samo taktira kao đak u srednjoj školi. I dokle će jedan HORSKI dirigent da zaj….a ceo operski ansambl? Da unakazi predstavu, da muzičari, i u orkestru i na sceni, ne mogu da se snađu od njegovih nebuloza. Da NIJEDANPUT! Bilo kom instrumentu, solisti ili grupi u orkestru, horu ili solistima ne da znak za “upad”…. Već samo maše li maše. U prazno. A opera se raspada, tempa gore, dole…. Jedna ludnica koju vodi Đole. Dokle?

Vladimir Andrić…. Belkore….. Ne čuje i ne čita njemu upućene prekore…. NE UME DA PEVA!!!! NEMA VIBRATO!!!! DERE SE KAO NA KLANjU!!!! SKLONITE GA!!!!! Neće biti jedini koji je za odstrel. Ima ih.

Mihailo Šljivić…. Dulkamara….. SKORO ISTO STANJE kao i na prošloj predstavi o kojoj sam pisala. Ali pre svega, kupite mu gaće. Da ne mora ceo prvi čin da ih vadi iz dupeta. MIslite da se nije videlo? Videlo se. Sramno, jadno i vulgarno. E onda ide ovo: NEMA RITAM. NEMA RITAM. NEMA RITAM. NEMA SLUH. PEVA FALSCH. Ali ima tikove. Svaki visoki ton, diže ruku i hvata se za grudi. SMEŠNO JE. Pošto je i nepismen, jer  ne ume da pročita NOTE, pa peva šta hoće, recite mu. Kakva Italija i uspeh? Magla….. Jedino ako tamo nije bio njegov brat blizanac. Ovaj Šljivić sa ovakvim pevanjem….. nikako….. sem ako i  Italijani nisu odlepili, pa zovu sve i svašta, ali sumnjam.

Tatjana Mitić…..      Đaneta….. Zašto ona? Dokle ona? Gde je Aleksandra  Petrović…. Ili neka druga mlada i  dobra pevačica? Zašto ova kreatura?

O Janko, jadan ne bio, I ako si već ugled izgubio, dokle će da ide taj bezobrazluk iz vaših kancelarija? Vidite li šta se dešava? Na šta liče predstave? Ko vam sve peva?  Po neki dobar gost, bez najave, bez reklame….. ali zato propalitetima dajete sve….. Neće ovo dugo. Sigurna sam. Mojih pristalica je mnogo. Samo ćute. Ali se  množe. Na sreću. Jer vide i čuju šta se dešava….. Pa kada GRUNEMO, onako intelektualno… biće fešte.  Nikome nije do zore gorela…. pa neće ni vama, o upravo Opere!

Sreda je tu….. pevači najavljeni…. Već imam viziju….. Ja ću da spavam noćas srećna, čula sam jedan divan sopran. A vi se prevrćite do jutra, kao na ražnju. Niste zaslužili bolje. Samo gore…..

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2018/02/narodno-pozoriste-beogradska-opera.html

.

.

Verdi, Moć Sudbine, Beogradska Opera, Dragutin Matić, Dušan Plazinić, tenor, Ana Rupčić, sopran, Nebojša Babić, Dejan Savić, NEMA ANGELOV !!!!!!

Nije ni Noć Kupovine, ni Noć Muzeja, ni Noć Knjige

Ovo je NOĆ LAURE !!!!!!

Znate, to je ONA VEŠTICA što piše utiske o operskim predstavama…..

Večeras, 03.02.2018.

Verdi, Moć Sudbine

Kakva ironija !

Janko i Dejan, to su braća Ta, Saška ih sredila za minuta dva.

                        Večeras je publika imala  SEX bez SEXA.

A to je, priznajte, loše. Veoma loše. Po zdravlje, psihu, telo, um….. A po upravu?   UŽASNO!!!!!  ALI….. već Veoma prepoznaljivo. Kada neko apstinira, ovako dugo i teško, poremeti se. U svemu…. Vidite i sami. Ljudi u psihozi….. predstava bez jednog lika…… Dijagnoza teška, da  ne pišem, neprijatno mi je.  Nešto slično šizofreniji. Isterivač đavola je malo dete za ovo.

Verdijeva Moć Sudbine BEZ lika Preciozile!!!! Gde smo? U psihijatriskoj klinici, pa se pacijentima plasira PO NEŠTO?

DEJAN SAVIĆ  i JANKO SINADINOVIĆ….. glavni krivci, a vidim, večeras su delovali kao da ih BAŠ bole jaja. Nekako su bili ….. zgrčeno - unesrećeno - mlitavi.  Ali, počeće….. ne da ih bole, nego da se češu, i to javno.

DOSTA BRE !

Gospođa Angelov….. "Razbole se lisica..." ...nju je “iznenada” zabolela ona stvar. A i to je, priznaćete, baš tužno. Depresivno. Imaš, a boli te.  Lek…… zna se, ali ga nema. Deficit. Te se  svi odmah sabraše i  napraviše NOVU operu, iseckanu, osakaćenu, nakamčenu,  SJEBANU !    Sve zbog ONE stvari. Bravo! Jedino…. Znalo se da će “boljka” da se pojača već pre koji dan. Ali, čekalo se……

Dokle?  Pa da li janko i dejan misle da ovo može da prođe ovako????? NEEEEEEEE !

Neće se završiti samo na pisanju…..  počeću da crtam. To  će tek biti HIT.

U slici i reči !

A o osakaćenoj predstavi, sledeće:

DRAGUTIN MATIĆ….. BRAVOOOOOO !!!!!!

Zbog pevanja, naravno, ali zbog svega u šta je morao da bude upleten. Duet sa onim pokojnim grofom iz Opova…… Ja bih ga udavila na onom krevetu, da sam, kojim slučajem bila na mestu Dragutina. UDAVILA. Da spasem sebe, publiku i umetnost.  A Dragutin je bio…. Profesionalan, kolegijalan i SJAJAN.  I pitam se…..

Nebojša Babić….. Ja ću se LIČNO izviniti tom divnom i kvalitetnom umetniku na ovom sranju što ga je zateklo, i gde se, naravno, pokazao postojano odličan. Bravo…. Za sve što ga je snašlo. Nije lako biti “dobar glas” u ovoj “bolesnoj operskoj kući”.

Ana Rupčić….. standardno neusaglašena i neuravnotežena. Ona Toska je bila….. slučajna, mislim.

Ostatak…… sem izuzetno OČAJNOG Jakovljevića, svi standardno užasni. Najgori je Gligorić. Pandan Plaziniću. Mrtva trka….. samo je  onaj glavni, a ovaj sporedni. A učinak….. isto sranje, isto odstojanje.

I da se vratim na Jakovljevića, moram. Svaki put kada “zine”, meni se povraća. Mislim, taj glas liči na nekoga ko će se svake sekunde ispovraćati. Blejav, drečav, kmečav, otvoren, dželatski posađen, jezički unakažen. DOKLE?????? Drvoseča u ulozi pevača?

Tu je, naravno, hor, mešoviti i muški….. Sakupljeni….. ubačeni da  nešto otpevaju. Onako, uz put. A čuli smo i videli svašta. Jedna ugledna članica  hora, igra se topovskim đuletom? Klati ga kao jaje….. Đule? Ili je mislila da je klik-klak? Ili nešto drugo?  I ona je puštena sa neke klinike? Ili je dobila takav zadatak? Da se igra topovskim đuletom?.... Ima jedan broj koji nije loše imati, onako, za prvu pomoć ovakvima kao što je ona…..

Koncertmajstor ovog jadnog orchestra. Žalosno. Sramno. Nedopustivo. Solo sve vreme FALSCH!!!!! A nakon “sola”, VELIKI BRAT diže palac, u znak odobravanja. Veliki Brat. Mali. Brate!

A sada…… ŠLAG !

Plazinić. Šlag! Plazinić. Šlag! Plazinić. ŠLOG!!!!

Ali nikako njega da pogodi, samo publiku, ne onu plaćenu što viče bravo…. nego  pravu. Večeras u publici kolege. Njegove. Zli. Tapšu, a smeju mu se.  Ima i razloga, još odavno. Kao prvo, Plazinić mora da dobije otkaz. Zašto? Zato što ne ispunjava “zadatak” već stoti put. NE ZNA ULOGU!. Čeka pomoć…. Ujedinjenih Nacija, Bangladeša, ŠAPTAČA, kolega…… Kao unesrećen. Koluta očima ka sufleru, preskače rečitative i fraze, peva na MANDARINSKO-USRANOM jeziku….. stenje, to već znamo, samo ne znamo dokle, oronuo…. UŽASAAAAAAAN!!!!! Njega samo, mislim, još može žena da sluša i trpi. Ali ja nisam njegova žena, Ja sam PUBLIKA.

Janko, ČUJEŠ LI, tamo iz lože…… ili samo aplaudiraš i zavaravaš pavače….. Slatka je vlast, ali nije zauvek. Tek ćes onda da se češeš. Ali kasno. Bićeš mizeran tenor, na milosti…  a naročito nemilosti ovakvih kao što sam ja. Propašće ti vlast, a od pevanja….  nema ništa. Bićeš drugi Plazinić. Neka. Sam si izabrao.

Ja neću da trpim. Ne za novac kojim sam platila kartu. Pošteno. ŽELIM DA MI SE VRATI PROCENAT …. jer nisam dobila predstavu u celosti.

Isekli ste  operu zbog ONE STVARI. Da li ste normalni? Molim da mi vratite deo, jer nisam slušala celu operu.. izračunajte VI, bolje nego ja. Jer ako ja krenem da računam….. pa posetim neke ustanove….. Nemojte da me terate na to. Vi ne znate koga ja znam. A ja znam koga vi sve  znate. Tu je razlika…. meni u korist……

Hoćete igre bez granica? Može.  Pobednik je onaj ko duže izdrži. Vi ste već svi poljuljani, skrhani, slabih živaca i glasova. Ja mogu. Postojano. Da vas trpim. I da vas DRNDAM. Dok mi ovako plasirate sve što se dešava na sceni.

Nema jedne uloge, nema delova opera, ostali ste ne podojeni, pa meni  gurate BEBELAC.? Ne, neće moći. Ne ovoga puta. Ni ikada više.

Osakaćena….. Predstava…. Rekviziti, šta to beše? Osakaćena scena… Uskraćena publika….. Namučeni ostali protagonisti, a najviše Matić? Da peva duet sa onom mizerijom od glasa i sluha? Sram Vas bilo!!!!!!

A VI? Gospodo od važnosti? Mislite da ste BELI MEDVEDI?

Niste, ni beli, ni medvedi. Samo razularena…. (dopuni po sopstvenom izboru)

Ponedeljak, sreda…. IMA DANA… Dobra kafana…. Postojano dobra. A ima i dobre “muzičare”…. Slične…. Ali  originalne. Plagijat je u Nacionalnoj kući. Neka tamo i ostane. Original je na pravom mestu.

Vratite mi deo novca!!!!!!!!!!!!! Da mogu da kupim ulaznice za sledeće ujdurme.

.
.

O isdtoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2018/02/beogradska-opera-uzepe-verdi-moc.html

.
.

Srpsko Narodno Pozorište, Novi Sad, SNP, Opera, Đakomo Pučini, Toska, Dragana Radaković, sopran, Nebojša Babić, bariton, Hector Lopez Mendoza, Gianluca Marciano, Goran Krneta, Strahinja Đokić, Igor Ksionžik, Vladimir Zorjan, Maja Andrić ….

Tako blizu, a tako daleko

Toska

i

Vissi d’arte na BIS

Doživesmo jednu odličnu i veoma ujednačenog kvaliteta predstavu Pučinijeve Toske. Konačno. Zbog toga je trebalo napraviti iskorak iz uobičajenog mesta dešavanja i otići u Novi Sad. Iako je blizu, zapravo je jako daleko. A vredelo je...  i to mnogo.

Dragana Radaković. Floria Tosca. Veliki profesionalac. Velika glumica. Velika pevačica. Neopisivo mnogo prija kada slušate nekoga ko zna svoj posao i još unese emocije do momenata kada kod publike suze postaju sastavni deo jedne dobre predstave. Uživanje. I razmisljanje..... o tome malo kasnije, da ne kvarimo utisak koji me još uvek drži, muzika koju i dalje slušam.... ja sam i dalje  prikovana za onu sinoćnu stolicu u pozorištu.

Ja sam još tamo.

A zašto i ne bih bila, kada sam uživala.

Nebojša Babić. Il Barone Scarpia. Ogroman glas, ogroman stas, sjajan pevač, izvanredan glumac. Pravi zastrašujući Scarpia tokom cele predstave, ali na mene poseban utisak ostavljaju dve scene u Toski, (ako ih izvode pravi pevači) TE DEUM..... sinoć tako silan, moćan, sa rastućim nabojem do samog kraja  i duet u drugom činu, gde  Skarpia lud od ljubavi, goropadnosti  i nemoći u isto vreme, cinično, smišljeno i podlo mrcvari Toscu do granica neizdržljivog. E baš tako sam se osećala..... nemoćna da udahnem vazduh od jačine naboja i pravog doživljaja napisanog i u libretu i u muzickom delu. Umreh, za malo.

Hector Lopez Mendoza. Mario Cavaradossi. Tenor prelepog glasa kojim lako i toplo plovi kroz muziku. Miluje slušaoce. Kada on peva, opušteno ga slušate, nemate onaj „beogradski grč“ koji izazivaju „naši čuveni“ tenori.... Glumački sugestivan i siguran..... Visine prave, tenorske, lako dosegnute.  Ali....  ali...... nije nam dao maximum. Nije.  Nije nam dao ni pola od onoga što može. Čulo se. Posustajao je, kako se bližio kraj opere,  te je poznatu ariju „E Lucevan le stelle“ pevao bojažljivo i neubedljivo. Možda je bio indisponiran, umoran, ili nešto slično tome, ali,.... nema opravdanja, svakako.  I žao mi je, jer smo mogli  da uživamo do ludila u tom božanskom glasu, predivnim visinama.... svemu. Šteta. Da se razumemo..... ove „zamerke“ su sitne i male, nedostižan je Hector našim pevačima i publici.... Daleko je ON od svih njih. Tenor za svaku pohvalu, čak i ovako „bocnut“ od mene. Eh, da imamo sreće.....

Goran Krneta. Crkvenjak. Pravi. Iako sam u nedoumici da li je bio promukao, što se sve vreme čulo, ili je tako zamislio svoju ulogu..... bio je više nego sjajan, glumački izuzetno ubedljiv, pevački prefinjen (bez obzira na ovu moju opasku).... Odličan. Uživala sam.

Strahinja Đokić. Angelotti. Veliki glas. Dobra gluma. Mlad. Mora tek da dorađuje tehniku pevanja. Ali je svakako potencijal koji ne sme da se zanemari nikako. Ah, da, bio je sinoć  i tamničar. Može. Prija. (Slušala sam ga i na takmičenju Lazar Stojanović).... Sjajan bas.... I neophodnost dobre škole. Tada ćemo uživati do kraja u tom raskošnom glasu. Samo napred, Strahinja. Imaš veliku podršku i „vetar u leđa“ od nas.

Igor Ksionžik, Vladimmir Zorjan, Maja Andrić. Manje uloge, ali zaslužilli su da se nađu uz ova velika imena. Pevački odlični, glumački ubedljivi, naročito Spoleta (Igor). Likom, glummom, glasom.... Bravo svima.

Ginaluca Marciano. Dirigent. Zalužan za celinu koju smo dobili. Zaslužan za utisak koji smo dobili  kao da smo slušali solidan  evropski orkestar, sa velikim dijapazonom dinamike, veoma precizan, gustog i „teškog“ zvuka (TE DEUM) ili veoma prozračnog,  u Cantati u drugom činu ( inače, taj deo nije Pučinijev, naipisao ga je Giovani Paisiello). Čuveni uvod u trećem činu za tenorsku ariju, gde imamo kvartet gudača, O, DIO MIO, Konacno ! Jedno veoma istančanoi prefinjeno  muziciranje, osmišljeno i vođeno do uplivavanja u klarinetski nastup, a  potom i u samu ariju. Ah, Bravo. Bravo. Jedina moja mala zamerka je  povremeno prespor tempo, iako nije bilo dosadno, možda samo malo tromo....i.... Arija Vissi d’arte , duboko doneta od Dragane Radaković,  zahvaljujući frenetičnim aplauzima, neuobičajeno i retko , izvedena je na BIS. Pevači znaju koliko je dodatno teško ako je tempo spor. Dragani...naklon. Čak je arija na BIS bila bolja, za nijansu....iako je to sumanuto nezahvalno za jednog pevača i ovako kompleksnu ariju. Bravo još jednom.Hor, ozbiljno pripremljen, kao i deo dečjeg hora.
DAKLE  Kompletna Tosca za svaku pohvalu. Za uživanje. Za utisak koji će trajati dugo. Za neverovatnu energiju. Glumu. Pevanje. SVE !

A onda.....ipak, razmišljanje...na temu....sitnica.... Primer, a taj detalj UVEK primetim i UVEK  se pitam: Zašto se u beogradskoj operi, pevači i pevačice u bilo kojoj ulozi  u italijanskim operama  krste kao pravoslavne „gedže“, tipa, „krstim se i prdim“, znaju li razliku tj, poštuju li poreklo opere? Ili  do tog NIVOA obraćanja pažnje, zapravo znanja o istorijatu, epohi i veri, a najzad i ulozi, ni pevaci, a ni reditelji nemaju pojma......  Sinoć je sve bilo TAMAN. Profesionalno. Kvalitetno. Emotivno.
Imam i zamerku. Kostimi. Osrednji, ka lošim. I.... ne može Scarpia da ima isti kostim i na svečanosti, uz Te Deum i , kasnije, na večeri u svom domu..... međutim, sve je to zanemarljivo u odnosu na celokupan utisak.
A onda.... ipak, razmišljanje.... na temu.... kako ovde, veoma blizu, a tako daleko,  nosioci manjih uloga mogu da budu ODLIČNI. U beogradskoj operi, uglavnom su,  ili oni koji tek treba da skinu pelene i nauče da koriste nošu, ili su oni koji moraju da odbace nošu i ponovo dođu do pelena?

A onda.....  ipak, razmišljanje.... na temu... koja je uloga reditelja? Ovde smo videli šta to znači.... Jer, iako je teško osmisliti radnju, ako imate samo dvoje glavnih protagonista i skromnu scenografiju..... Onda se reditelj fokusira, valjda, na LIKOVE i njihove uloge. II čin, Scarpia i Tosca u većem delu sami..... a dinamike  do ludila..... Od kretanja Tosce koja je luda od svega, do cinično mirnog Scarpije...... Pokreti, pogledi, svaki korak...... BRAVO!!!!!  I uvek poređenje sa beogradskom operom, gde se u tom istom II činu ništa ne dešava.....Tosca kao ukopana, malo levo, malo desno, Scarpia  uglavnom lenj.... jedva mrda.  A o pevanju.... kako u kojoj predstavi, ali NIKADA SVI DOBRI. Uvek nešto nedostaje. Ili perje ili kljun.

I na kraju...... ja sam i dalje u Srpskom Narodnom Pozorištu.... i dalje slušam i gledam Toscu? I uživam....  I čekam subotu.....

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2018/02/srpsko-narodno-pozoriste-novi-sad-opera.html

.