24.12.2016.
Zaccaria -glavni lik u Verdijevom Nabuku,
zasluženi
hvalospev ili-sta se večeras dogodilo?
Ne prolazi stas ako nemaš glas. Ne prolazi ni
glas, ako nemaš stas. Ivan Tomašev ima sve!!!! Drugi po nešto, a neki ništa!
Sama ogromna i veoma sugestivna pojava (pre bilo
kakvog pevanja) ovog divnog i kvalitetnog basa, je dovoljna da nam ulije
sigurnost da će ON biti odličan. I bio je. Kao i uvek, ali večeras posebno.
Ljutit ili nežan, ranjiv ili besan-baš kako je uloga zahtevala. Predivne fraze,
dugačak i kontrolisan dah, uverljiva
gluma, moćan glas. Ivan je bio Nadahnut. Dominantan. Tako nam se
predstavio. Ubedio nas je da slusamo
Zaccaria kao glavnu rolu. Bravo !
Što se mene tiče, ostali pevači, koji su se
večeras pojavili u svojim ulogama tek da bi opera bila kompletna, nisu morali
da pevaju, iako sam, nakon cele predstave,
stekla neobičan utisak. Svaki
solista je dao svoj maksimum i bio je daleko bolji nego u prethodnim
predstavama tokom ove sezone, ali celina je apsolutno izostala. Predstava je
imala uspone i padove, dinamičke
oscilacije i nedostatak sveobuhvatne energije, te sam delimično bila izmučena i
dovedena u skoro pospano stanje, iako je povremeno bilo nekog mlitavog pokušaja
da se nešto pokrene. Ili me trglo
štucanje pojedinih solista....Iako Zorica Mitev Vojnović daje sebe uvek, nesebično i do
kraja, uz ogromu energiju i volju da orkestar zvuči dobro (što i može, ali neće
!!!!) pusti muzičari samo po nekada
reaguju, ali česće ne.
Ali danas neću o tome. Danas ću spomenuti još
neke stvari koje mi konstantno remete
celokupan doživljaj slušanja operskih predstava.... Na primer : Kostimografija.
Često za neke uloge neuspešna, a za
horske pevače u nekim predstavama
sačuvana od pre trideset
godina...Ili....šaptač koji se čuje do druge galerije!!!! Ili... škripanje
pokretne scene.....Ili....loža rezervisana za Upravu....Ili...jedni nose perike, drugima gledamo zamršene lokne u svakoj ulozi ????....
A o
publici, koja ne ispušta mobilne
telefone u svakom svojstvu, njihovom oblačenju koje liči na odlazak na Taru,
srkanju pića iz konzerve za vreme pauze,ili prašini na zvučnicima iznad bine,
drugom prilikom.
Drugom prilikom, ali sa ogromnom radošcu i o divnim razvodnicama i portirima, mirisu
izbledelog pliša i sećanju na stari bife.....
.
.
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.