48. BEMUS. Žal za Burdušem,... ili ... Šta sam ja Bogu skrivila? Laura i muzika.

ŽAL ZA BURDUŠEM

30. 10. 2016. 

Neofarbana, sa frizerskom štipaljkom u kosi, apsolutna kič pojava pijanistkinje Nataše Veljković, uz nepotrebno i prenaglašeno glumatanje koje je u suprotnosti sa zvučnim doživljajem, kod mene je izazivala razmišljanje o stepenu njenog, (opisah stil i stav “a la piazza”, (ne)poštovanja muzike, kompozitora, instrumenta i odnosa prema publici. Uz neusklađenu i nesigurnu pratnju Bavarskog kamernog orkestra, očigledno okupljenog “na brzaka za još jednu tezgu”, Šopen je masakriran. Totalno. U svemu. Od svih njih. Za nedostojnim “čekičanjem” po klaviru, zdušno se povela i kontrabasistkinja, te sam, u tim užasnim momentima, silno patila za Burdušem. Drugi stav koncerta NISAM PREPOZNALA, čule su se "sve note uredno poređane, iste jačine,bez ikakve naznake da u Šopenovom koncertu, kao i u svim delima, postoji dinamika zvana PIANO. Bis sam, ne verujući da će ga biti, ali naša publika je neprincipijelna i poltronska, izbegla, na svu sreću. Ostatak večeri sam provela, pitajući se i mozgajući, gde se zaustavila ping-pong loptica? Ko je osmišljavao program? Ne samo večeras, uopšte na Bemusu? Kako iznemogli vojvođanski orkestar da svira Rahmanjinova? Ili Nataša Šopena? Ili odličan, ali ne i totalno upečatljiv,  Berezovski Skarlatija? Nešto ne ide, pa makar ko da je u pitanju. Nismo doživeli DOBAR  KONCERT. Šteta, bar za nas koji volimo i prepoznajemo kvalitet . Trgla sam se iz ovih razmišljanja na kraju koncerta. Eto koliko su me opčinili. Mlaki, nezanimljivi, dosadni. Slusali smo i neke mnogo, mnogo bolje ansamle ovakvog sastava. Pamte se i danas. Ja se za svaki koncert ozbiljno pripremam. Od stanja iščekivanja, oblačenja, rituala odlaska na vreme, preko želje da uzivam.  Obično pre odlaska, ili koji dan ranije, odslušam  razna izvođenja dela koja nas čekaju na koncertu, ili pročitam o umetnicima koji nastupaju. Večeras smo prevareni. Ovi Bavarci i „Oni“ koji imaju svoje snimke na youtube, nisu ni slični. Da sam znala, ne bih ni došla. Samo je želja za nečim dobrim preovladala. A oni su moju želju uništili odmah na početku. Ali, sutra je još jedan udarač. Izgleda da nam oni mnogo nedostaju, pa ih slušamo tri večeri za redom. Možda će on da bljesne, stvarno.  Bez štipaljke, samo sviranjem.  Nadam se, uzdam se u izbor selektora. Kao do sada. …..Ne mogu više da pišem, jer već drhtim unapred, za sutra…  i prekosutra…. i nakosutra…. do kraja Bemusa. Živeli!



.

48. BEMUS, Boris Berezovski svira, "Politika" izveštava. Laura i muzika.

31. 10. 2016.

BEMUS 2016. ...A sramota se nastavlja.......Večeras ozbiljan pijanista Boris Berezovski, Ozbiljan koncert, ozbijna publika, ozbiljne novine--POLITIKA....A na večerašnjem koncertu program promenjen....u „Politici“ unapred pripremljen tekst brže-bolje postavljen .....DOKLE BRE ????? SRAMOTA !!!!!! Pa autor ne zna šta je Berezovski svirao, a priča o odusevljenju publike???? To, valjda, ide automatski, po liniji....beozbraznoj, bahatoj. Zar misle da NIKO neće da primeti LAŽU i PARALAŽU ?

Politika online, veceras u 22:50, autor A.J.

"Jeдан од најбољих пијаниста данашњице Борис Березовски одушевио је публику још једним солистичким концертом у Коларчевој задужбини. У оквиру 48. Бемуса, руски пијаниста извео је дела Беле Бартока, Едварда Грига, три фрагмента из балета „Петрушка” Игора Стравинског и сонате Лудвига ван Бетовена.

Березовски се убраја у ред најпознатијих пијаниста средње генерације који успешну каријеру гради након победе на такмичењу „Чајковски” пре 26 годинa.

Наступа с највећим светским оркестрима и диригентима у престижним концертним дворанама и на угледним фестивалима широм света. Поред изузетне концертне активности, престижни музички магазин пре десет година прогласио је Березовског за најбољег инструменталисту.

Студирао је у родном граду Москви, на Конзерваторијуму„Чајковски”. Након дебија у Вигмор холу у Лондону 1988. године, лист „Тајмс” га је окарактерисао као уметника изузетног потенцијала, музичара очаравајућег виртуозитета и невероватне снаге."

Nigde Skarlatija i Čajkovskog!!!!!!!!!....Mogao je neko da obavesti ovo biće da doda šta treba....ali....koga to interesuje....Soraja je zabavnija i rabljenija u medijima. Berezovski "samo svira"....

O istoj temi, ali iz drugog ugla.

https://odknezadokolarca.blogspot.rs/2016/10/48-bemus-koncert-borisa-berezovskog-u.html

.

Beogradska opera, Aida. Operske pevačice, Operski pevači. Dragana del Monako. mezzosopran, Ivan Tomašev, Miodrag Jovanović. Laura i muzika.

MOJA NOVA OPERSKA SEZONA 

Ko ima višak živaca da čita….. dobrodošao…. ostatak … I ne mora .

MOJI UTISCI !!!!

Verdi, Aida…7. 10. 2016….. a zapravo, mogla je da bude bilo koja druga opera…..jer u izvodjenju naših “pevača”, sa manje –više sličnim shvatanjem opere, uopšte nije bitno ŠTA I KAKO PEVAJU. Jer NE PEVAJU !. Ali…..

Svaka opera ima kod publike likove “ljubimce”, a Aida kod mene uvek Amneris. Nije važno zašto, jer je to samo moj lični dozivljaj. DIVA….jedina, i jedina u pravom smislu te reči kod nas  -Dragana Del Monako….iako večeras ni glasovno, ni glumački nije u mnogim delovima bila superiorna, a mogla je, uz malo više discipline vežbanja, a manje exponiranja još uvek neosporne lepote …..uspela je da veoma znalački svoje nedostatke pokriva….a to je UMETNOST.

Ali---- i da bude upečatljiva u četvrtom činu. Dovoljno ! Ako tome dodamo eleganciju, dobro, tj.u svakoj situaciji,odlicno proučeno ponašanje na sceni i prirodnu lepotu---dobijemo rafinirani doživljaj, bez mogućnosti većih zamerki. Ali, “ostatak” pevača… dopalo mi se kako sam ovo napisala,  jer mi “ostatak” baš dobro i tako zvuči… ostatak je samo OSTATAK…. Sa izuzecima divnog Ivana Tomaševa, i mlađanog Čiče. Ali, zato Ramfis treba da se pozabavi ritmom, dikcijom, impostacijom glasa, no,  obzirom da je čovek vec odavno porodičan i u ozbiljnim godinama, neka se okane pevanja….pecanje bi bilo baš dobro, za celu porodicu…..Elem, da nastavim “muzičko hodočašće”….RADAMES, zabrinjavajući u svakom pogledu, bledunjav u licu, uz crne podočnjake, nekako “jadnog izgleda." I sa ogromnim strahom i   nemoći u očima… a nije to slučajno, čovek zaista treba da se TEŠKO zabrine zbog utiska koji izaziva  i stas a i njegov glas, bez imalo škole, je veceras, a i,uobićajeno, proteklih godina, bio  lik izgleda “propalog" lika…. šta god pokušavao da otpeva, a uloga RATNIKA, šta to beše?,. Uz njega sasvim dobro ide vremešna Aida, okovana limenim narukvicama,  koje se usecaju na malim debeljuskastim rukama, nezgrapnih pokreta i užasno limenog i neprijatnog glasa. Ipak, MENI  LICNO veoma upečatljiv utisak je ostavio AMONASRO.....glasovno uobičajeno diskutabilan, ali govorno-italijanski besprekoran,  a glumački fascinantan i, možda, jedini večeras u celokupnom doživljaju PRAVI  LIK !, O debelim balerinama koje su, za vreme leta nabacile po koju desetinu kilograma i da ne govorimo….Hedonizam DA, ali ne kao javno exponiranje u zvaničnim predstavama…..Orkestar, (vodjen dirigentom koji nema snage da pokrene bilo šta, totalno oronuo u pokretima, mislima i celom biću, jer je možda već, uobičajeno, iscrpljen na početku svake sezone) , bolje da ne svira…. neka puste traku iz neke dobre operske kuće, svi ćemo da uživamo…..ovako, slušamo flautu i violinu koje imaju “udvojen unisono” (u parituri, a čujemo “male sekunde i još koješta”, potom oboa, kojoj treba veštacko disanje….)……I vrhunac sledi  u najdramatičnijem momentu libreta, muzike, scene, doživljaja…..smrt dvoje ljubavnika…… a čuje se UŽASNO škripanje dekora, jer neko to nije podmazao na vreme. Pišem utiske o operi? A žalim za uljem za podmazivanje….. Da doniram koji litar? Ma, idemo dalje….pišem nakon sledeće predstave  :)  

 O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/