LAZA !!!!
Za Lazu !
ili
JA TEBI
JA TEBI
JA TEBI
A ti.....
TI MENI,
OBAVEZNO !!!!!
I bi takmičenje, međunarodno, Lazar Jovanović, cenjeno..... samo ne znam po čemu? Znate li o
kome i o čemu je rač, a da niste pre toga izguglali....... Ne znate. Ne zna se.
I onda....
Pišem bez reda...... jer je i bio haos.....
Haos u najavljenom ziriju, a nije bilo tako, u
prodaji knižica, a nije bilo tako, u organizaciji snimanja takmičenja..... e to je već bilo NEDOPUSTIVO. Da se jedan
fićfirić kudrave kose sve vreme takmičenja šeta kao paun pred parenje po,
ionako maloj Sali, remeteći PEVANJE KANDIDATA.... šetao im se non-stop „oko
glave“, ometajući i nas koji smo želeli
nešto da čujemo i VIDIMO, pravio jedan nepotreban nemir i pijačnu atmosferu......
ali..... dobio je i pojačanje... pa se sve dupliralo..... a žiri je bio
imun na to, jer je sedeo pevačima pred
„onu stvar“, ili „ispred nosa“.......... (mala digresija, ali neophodna).....
Pojavi se „uciteljica“ koja svom duetu
sve vreme izvođenja programa, „od pozadi“ diriguje i daje znakove šta i kada
treba da urade ovo, ili ono.... takoreći „uživo čas na takmičenju“.... za
diskvalifikaciju odmah..... ali.... oni dobiju Prvu nagradu...... Živote..... ovo
valjda još samo koda nas postoji.
Ali novčane nagrade ne postoje. Samo nekakav beznačajan i
diskutabilan koncert ranga osrednje seoske manifestacije. I dobi je STEVAN
KARANAC...... „dečko koji obećava“.... ne znam kome i šta, ali..... tako je
okarakterisan. Važi.... ali ne kod mene. Dakle, imaće koncert, jedino se ne zna kada i sa kim je koncert......
a objavili, sa ponosom. To što je nepotpuno, nema veze. BRAVO! Nagrada je maglovita, ali je kotizacija za takmičenje obavezna. Mora da se
plati žiri, koji inače sedi na metar od izvođača, i njihov težak rad...... težak do te mere, da
nemaju ni sekund slobodnog trena, ni za sebe,, ni za jelo, ni za toalet a ni a
za svoje bližnje...., zaboga, slušaju kandidate čitavih PAR da to u toku par dana..... zamor neopisiv, možda da
ih poštede nastave i rada u sledećih devet godina? Elem, jednom
članu žirija (Aneta Ilić) u sred arije jedne od takmičarki..... zvoni mobilni telefon, koji NIJE ISKLJUČILA!!!!!!! PROFESIONALNO!!!!! I onda ona
usplahireno isključuje zvuk, ali revnosno u naredna tri minuta, sakrivši mobilni u tašnu,
iskrivljena, čita, ili piše nešto.... a
o pevanju kandidata..... ma šta je briga, ionako je sve stvar dogovora. A i
nije neki član.... mislim.... bolje da
ne mislim.....
Stojim iza ovih reči, jer jako dobro poznajem
dilove na takmičenjima..... svuda po svetu, a tek ovde...... samo je nivo
drugačiji. TAMO negde sasvim pristojan, pa
te razlike nisu toliko očite, a ovde...... čudi me da nije i onaj
mučenik što je eliminisan u prvoj etapi, a stvarno je bio očajan, zapravo nije dobio šansu za drugom etapom i
nagradom. Pišem o IV B kategoriji. Prethodne
nisam imala želju da čujem, te i ne pišem o njima.
Svi ti mladi ljudi su na korak, od operske scene, a neki se već uveliko tamo.. HOROR
!!!!!!!!
Zato nam je takva opera.
Rezultati su samo dokaz malverzacija, narodne
kuhinje i sitne love, hajde da dodam i onog sramnog razmenjivanja usluga. Ja
tebi, ti meni. Može, ali da ima nivo.
Ovaj nivo nije ni za srednju školu. Sa blagim
oscilacijama. Ali zanemarljivim.
Rangiranje pevača ..... sramotno.
Navešću, iako znam da će mnogi.... zapravo svi
koji SU DOBILI PRAVO DA DAJU OCENU, pokušati da mi OBJASNE.....
NE!!!!!!!
Ništa od toga.
Zašto? Zato što imam UŠI.
Nikako, nikako, nikako ne može jedna NEVENA
MILOŠEVIĆ, da dobije prvu nagradu, devojka koja ima ogroman glas, pa šta? I
koja peva FALSH do bola, tehniku samo polupristojnu, dikciju ni toliko, ali je
u klasi Katarine Jovanović, člana žirija. DOVOLJNO.
Ali zato drugu nagradu dobija Zala Hodnik...... FALSCH,
FALSCH, FALSCH..... ali sa mnogo boljom tehnikom..... i profesorom koji je takođe član žirjia..... Edita
Garčević-Koželj.
I šta je uopšte bitno ko ima bolje ovo, a ko ono?
Bitno je ko ti je u žiriju.... ko se
bolje igra, bitna je kuhinja, razmena, lova.... takmičari nisu bitni. To je
samo zavaravanje takmičara a i publike,
da se nešto dešava.
Sa muškim delom isto. Nemam energije da pišem ko
je bio bolji, gori, ovakav, onakav. Nagrade su dodeljene TAKO, kako žiriju i
„suvlasnicima istog“ odgovara, preko sms
poruka, razgovora ili sličica i emotikona sa mobilnog. Jebeš UMETNOST.
Poenta je da je celokupan nivo bio više nego zastrašujuće loš i na dnu podnošljivog.
Zato, valjda i nema novčanih nagrada. A prodaju
se za NAJCENJENIJE TAKMIČENJE U REGIONU. Pa ko će da vam dođe na PRAZNO???????
Aman. Znate li kakvi se pevači neguju i školuju u
Rumuniji, Bugarskoj? Pa gde su vam sada?
Daleko od vas, na nekim pravim
takmičenjima.
Kako može jedan „uvaženi solista beogradske
opere“ (Dragoljub Bajić) da dovede pod svojim imenom takmičara koji je
eliminisan u prvoj etapi?????? Jedna nedopustivo-kreštavo falsch amaterka? Kriv
je takmičar, jer nije dao sve od sebe? Ili
je „teko došao u klasu“? NEEEEEE!!!!!! Zapitajte se ko je profesor, koji je
procenio da na ovakvo takmičenje ionako veoma lošeg nivoa (kao i prethodnih
godina), može da da AMIN za svog kandidata koji propadne........ A profesor
kuburi sa samim sobom, peva falsch i po
kafanama????? Onda na pauzama slede „objašnjenja o slučaju“..... meni totalno
nepotrebna.
ČUJEMO!!!!!!! Ne želimo slučajeve mogućih
prespektivnih u trideset i osmoj?
ALI!!!!! Ima i jako dobrih. Katarina Radovanović.... upamtite to ime... i glas..... I Strahinja Đokić..... UPAMTITE!!!!!
Ansambli ? Pola njih već odavno peva u operi? I? Ništa. Ništa...... Kao da smo slušali interni
čas pevačkog odseka u bilo kom manjem mestu, bilo gde, u bilo kom evropskom
gradiću. GRADIĆU !!!!!
Gospodo organizatori, članovi žirija, uvaženi
pedagozi, saradnici i tlačitelji onih koji nešto MALO znaju o pevanju....... OOOOOO,
GOSPODO......
Jedina pohvala koja će stići od mene, a i to nije
bitno, to je samo moje misljenje, ide klavirskom saradniku Milivoju
Veljiću..... mladom, apsolutno sjajnom saradniku, pijanisti, nekome ko POZNAJE
operske arije i duete, doteranom, odmerenom, PROFESIONALNOM, a umetnički
emotivnom.... Milivoje... savršen za svaku saradnju. PRAVI LIK ZA OVAKVA DOGADJANJA, najpre SVUDA, a
potom i kod nas. Svakako bi negde TAMO
bio uvek rado viđen, angažovan i rado slušan. Bravo za Milivoja, uživali smo. Za
razliku od svih drugih „klepača“, domaćih i stranih, koji sa operom nemaju
nikakve veze. Žalosno, ali tako. Sviranje za sebe, kao u nekom klubu, van
svakog operskog poznavanja, dakle, klavirska
saradnja nikakva. A kao ugledna imena, samo ne znam gde. Neću ih ni navesti,
jer su ispod svakog nivoa. Prepoznaće se. Na žalost.
I
tako...... završi se ova sramota. Od nivoa, organizacije, a naročito rezultata.
Koliko je nizak nivo, kakav je rang nagrada..... pa mi
smo srećni šta nam sve peva u operi. Da,
dobro ste pročitali, ŠTA NAM SVE PEVA.
Opustite se, gospodo „žirijevci“, do sledeće
godine. Taman imate vremena da smislite nove akrobacije. Meni je samo žao i to
malo pevača koji su se zaleteli i došli, puni nade da će se NEŠTO DESITI. A
neće ništa, jer ono što je u vezi nagrada, a unapred planirano, nema veze sa takmičenjem, a ono što nije,
neće ni doći na red - Na zdravlje - Idemo dalje.
O istim temama, ali iz drugog
ugla:
.
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.