Narodno Pozorište Beograd, Beogradska Opera, Muzej Narodnog Pozorišta, Dejan Maksimović, solisticki koncert, Tamara Hadzi-Ðorđević, Dragan Stevović... 25.05.2019.

Veče Tostija (Paola),

ili

Dejan Maksimović i Tamara Hadzi-Đorđević,

ili

pozdrav lepoj ideji

Čudan  neki svet.... mislim čudan, neki  začuđeni..... a željni lepog. Lepo. Biti željan lepog je lepo. Mi smo večeras imali nešto lepo. Lepu zamisao. Lepu atmosferu. Lep ambijent.

Dejan Maksimović je odabrao pesme Paola Tostija.

Klavirska saradnja je bila poverena Tamari Hadzi-Đorđević.

Muzej Narodnog Pozorište je bio ispunjen publikom.

Sve je bilo kako treba. Ili.... skoro sve.

Kao što rekoh, najlepša je bila zamisao da se održi ovaj koncert. Da se ovaj prostor oplemeni divnim zvucima Tostijevih pesama. Da se prenese duh i dah Italije.

Da emocije zavladaju prostorom.

Emocije..... Tostijeve pesme toliko toga mogu da pruže slušaocu.

Koliko je toga bilo večeras, zavisi od samog slušaoca. Meni je malo zasmetao izbor pesama, jer je većina bila elegična i sentimentalna, samo je par pesama bilo vedrijeg duha, te mislim da  je malo više energije i temperamenta nedostajalo, ili je možda moglo da bude još više patosa u tim elegičnim pesmama... Svejedno, nego.....

Nešto što mi je samo delom zasenilo koncert, je moje iznenađenje o ne dolasku kolega, operskih kolega, na koncert Dejana Maksimovića. Čudan neki svet. Baš čudan, to je taj opis sa početka mog pisanja. Mogu da budu na sceni zajedno, da se vole, mrze, ljute, smeju, ljube, strahuju, kriju, umiru, besne... kao kolege, partneri. Ali da dođu na koncert koji je u kući u kojoj provode veliki deo života, da pozdrave i podrže kolegu..... NE !

E to je ta „čudnovatost“  koja kod mene izaziva verbalne šamare. Pa nisu sve kolege na Maldivima, ili na tezgama, niti na operskim daskama širom sveta. Sigurna sam da je bar neko bio večeras u Beogradu. Divno toplo majsko predvečerje nije ih izvuklo iz domova, ili splavova, niti iz lenjih misli.... Ma što bi i došli, ionako se gledaju skoro svakog dana (možda)... on peva, znaju  kako peva.... bla, bla, bla..... Sramota za operske kolege. Sramota za Direktora Opere. Sramota za umetnički svet.

Kolege nisu u stanju ni da dođu, a ne da naprave koncert. I to je za pohvalu. Ne muče nas. Ali, Dejan Maksimović nam je dao svoju viziju, radost i pozitivnost na večerašnjem koncertu. Bravo za ideju i ostvarenje iste. I hvala.

O istoj  temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2019/05/narodno-pozoriste-beogradska-opera.html

.

Doniceti, Lučija od Lamermura, Snežana Savičić Sekulić, sopran, Dragutin Matić, Dejan Maksimović, Darko Đorđević, Nenad Jakovljević, Ljubica Vraneš, Igor Matvejev, Zorica Mitev Vojnović, 15.05.2019.

Lucia di METLA,

ili

METLA di Jasmina,

ili

Ko to tamo iza scene viče,

ili

Što sam ja morala sve da vidim,  

ili

Dokle nam prodajete vaše propuste i  gluposti, umesto opere, BRE???????

 Razmišljam nešto, šarene mi misli, dok čekam da „krene“ ludilo od Lucie.... Finale.... niti je bilo ludilo, daleko od toga, niti su mi se misli pomerile sa početka pisanja..... A razmišljala sam o nekim normalnim, ali nemogićim stvarima. Recimo..... sređuje se ceo Trg, samim tim i ulica iz koje ulazimo u Operu. Možda, možda..... kada sve bude gotovo i uglancano, možda će se neko (DIREKTOR i UPRAVNIK) setiti da se pozabave malo publikom od koje (ne)žive. Boli ih. Šta, nije bitno, ali deluje da ih boli „ona stvar“. Koja? Kako za koga, svako ima odgovor. I mene boli „ta stvar“..... NEBRIGA. O svemu.

O , koliko li sam puta napisala, i evo, opet ću, o zvučnicima na vrh bine, iz kojih izleće sve i svašta, ali, TA KOLIČINA ZALEPLJENE MASNOĆE I PRAŠINE..... NEDOPUSTIVO!!!!!! A ljudi fotografišu, stranci se ježe, odlaze..... a prašina postojana. Hajde, da razumem (ovo je, ipak Balkan i velika količina primitivizma) da je prethodni V.D. Opere bio muško, ali sada..... Žena na čelu jedne kuće, operske, a dozvoljava da joj kuća bude prljava. Ili ne vidi, pošto uđe na predstavu  kao slepi miš, ušunja se u ložu, i odmah ispari iz nje, kada se završi čin, ili predstava, te nema uvid u STANJE GORE.

Gospoja..... žena li ste, šta li ste,  imate kuću, čistite li je ikada? I ovo je Vaša kuća..... Ili je, očito,   ne doživljavate tako? I gde ste VI večeras?????? Ili neko ko Vas zamenjuje? Kako ćete znati kakva je bila predstava? Od prepričavanja raznih, pa ko Vam je drag, tako ćete prihvatiti opis? Pa ne ide to tako, Gospoja.....

Vraćam se na publiku (od koje NE ŽIVITE), zato ovako sve izgleda..... sramno, smešnooo, jadno. Publika dolazi kao da je pošla na pijacu. Ko je kriv? VI. NARODNO PPOZORIŠTE, OPERA, BALET.

Ja neću da vas učim kako se postiže da se publika obrazuje u tri koraka. Pitajte Filharmoniju kako su naučili publiku da ne kasni, da stigne na vreme. Garderoba nije uspela, jer direktor ima promaju u glavi, i meša orkestar klasične muzike sa putujućim cirkusom.... ali to je njihov problem.  Vaš veliki  problem je u NEDOSTATKU ČAROLIJE.

Kako da ubedite bilo koga u publici da je TOSKA primadonna, da je Lucia poludela, da je Aida robinja, ako vam protagonisti, namerno sam opisala ženske uloge,  kače slike sa letovanja u bikiniju, iz restorana gde krkaju mesište, gde loču razna pića, gde se kreću, slikaju se sa šminkerima, konobarima, taxistima, u gaćama, sa jelkom i jajima...... Heeeeeeej...... ??????????

I tako...... čarolije odavno nema. Mi se sećamo Vlatke Oršanić, kao Lucie. I tu je kraj. Večerašnja Lucia (S.S.S.) je bila neznatno bolja nego prošli put, ali je sve to jako bedno i amaterski odrađeno, a i dalje  stoji veliki znak upozorenja što se tiče intonacije. Pitajte muzičare, pitajte kolege, pitajte publiku..... Ostali deo izvođača je bio.... bolji..... od prošlog goreg izdanja. I to nam je uteha. Biti bolji od goreg. Hvala.

Ipak, moram da napišem još nešto, jer sam to tako i doživela. Nešto je bilo nedopustivo, a doprlo iz orkestra. Na kraju I čina, orkestar divlja bez kontrole, ili bez čvrste ruke dirigenta i zbunjuje  baritona u svojoj ulozi..... avaj, to nije bilo samo tada, već tokom cele predstave su se dešavali slični propusti..... ko je kriv? I čemu probe, ako ih ima, a da se dešavaju ovakve stvari. NEDOPUSTIVE. Avaj, Yasmin se nije pojavila da to vidi, ili, ako ne ume da oceni i primeti, bar da bude tu. Da joj MI, omraženi spisatelji blogova, pojasnimo, kad već ne zna sama da primeti. A i da spremno i veoma raspooloženo saslušamo bilo koji demanti.... ali, ..... ništa od toga.... ni NJE ni NJU, ni NJA, ni BLA......

Idemo dalje.....

Večeras, moj utisak, za one koji se bune kako pišem, a, zapravo po njima,  ne znam šta se dešava...... NE ŽELIM DA ZNAM i NE ZNAM, jer pišem kao publika!!!!!! Dakle, večeras je Dejan Maksimović bio u formi, skoro do pred kraj, tada je popustio, jer nema tehniku da izdrži do kraja. Dao se ceo, ali nije stvar da se izrabiš do koske, već da budeš školovan i uigran da izdržiš jednu CELU predstavu. Ovo nije „dajem se, pa šta bude“, ovo je OPERA, u kojoj pevaju (trebalo bi) školovani i osposobljeni pevači. E sad.... ko je gde.... čujemo. Svakako, jedna od boljih Dejanovih uloga.

Dragutin Matić.  Nezaposlen i dalje. Pevač. Bariton. Školovan. Ubedljiv. Prepoznatljiv (za one koji išta znaju o operi) po frazama, dahu, toplini glasa gde treba i osornosti gde treba. Kompletan, pevački, glumački. Nema posao. Gde će vam duša, moral i profesionalnost?????? Dakle, sjajan, a sporedan (kod vas u papirima)..... Srećom, ne peva papir, već Dragutin. Da, hvalim ga, jer je zasluženo, kao što sam i SSS pohvalila da je bolja od prošlog puta..... Šta nije jasno?

Jakovljević kao sveštenik..... samo da se prekrstim. PREKRSTIM!!!!! Gde ste IKADA  čuli i videli, makar i u operi, da se sveštenik DERE? Da skače po stolu? Samo ovde, samo kod Jasmine, koja to nije uočila.....

Lord? Darko Đorđević..... ahahaaha... Ma dajte..... NULA. 00. Cirkus, ali ne ovde....

Normano.... Igor Matvejev.... penzos.... nemate drugog? Roknite se.

Alisa? Ljubica Vraneš.... Karmen, La Cenerentola, Eboli?    Hit. Mislim da ste bolesni, VI KOJI DAJETE OVAKVE PODELE... Malo sam zvezda, malo sam sobarica..... ????????  A da posetite čika Lazu? On je veoma simpa, a i razumeće vas......

I tako.....

Beše i nepredviđeni momenat, krivicom KO ZNA KOGA...... Na samom kraju jedne slike, poče zavesa da se spušta, ali  pošto čekrk ne radi, a i škripi u svom neradu, u tom metežu zvuka i padanja zavese, izleteše na scenu dve žene u keceljama i sa Džogerima kojima su krenule da brišu „latice ruža“ i..... hop.... urlik „vraćaj se“ prekide čaroliju metle u sred kraja  čina.

ČUJTE, i DOĐITE..... SAMO U VAŠEM GRADU: CIRKUS ZVANI LUCIA .... SAMO DANAS, SAMO ZA VAS..... METLA JE VAŠA, ostalo nije bitno. 

A Yasmin odsustvuje. Nedopustivo.

Sledi...... za upravu, ako uopšte reaguju na ove  članke, a reaguju, koliko vidim, mada dosta traljavo, valjda ih sramota da priznaju koliko sam u pravu...... elem....

Imate jako dobre pevače, a nezaposlene, imate loše a nadobudne i neuništive, imate  šaptače koji se čuju do treće galerije, jer, zaboga, Nenad Jakovljević nije naučio ulogu..... pa se šaptač dere, i mi svi čujemo i razaznajemo reči..... ahahahaha..... a on.... kad čuje, EUREKA..... imate najpoznatije duete koji nemaju aplauz.... imate brata i sestru u nejasnom odnosu????? Pa šta još treba da se desi, da se osvestite...... Ili ste zaslepljeni novom premijerom, ako će  uopšte da se desi, a bolje da se ne desi, Koštanom? Pa koga to zanima? To je propast u najavi, a  sa sigurnošću tvrdnje. Publika voli Travijatu, Aidu, Boeme, Tosku, Normu (koja je propala)..... Na Koštanu ćete dovoditi đake, dok ne propadne predstava kao Norma..... I???? Kakvi su vam potezi?  Skandalozni. Kao i sve oko vas. Toaleti, piće u prizemlju (limenke i slamčice kao da smo na izletu)..... Neosvetljeni „tuneli“ prema ložama na drugoj galeriji, (na prvoj svetli,) ovde je već publika za otpad, po vama, pa joj ne treba ni svetlo, ni ništa..... Pa i ne treba joj ništa, jer  ne dajete ništa...... Opera? Ova? Uprava, Upravni Odbor..... (koja reč-odbor?????) Ahahahha...... Srećom, bliži se kraj sezone..... možda, kada se odmorite i udaljite totalno.... možda vam sine i zasjaji  da i niste za taj posao, pa nam dođu neki, pravi.... Ili ja samo maštam?..... Bar mi je lepo, imam svetlo u vasem tunelu.... moje, lično, uvek sjajno i postojano..... Blago vama samnom i teško meni sa vama..... Pa ko uspe..... Ja se nadam....JA !

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2019/05/doniceti-lucija-od-lamermura-snezana.html

G, Verdi, Traviata, Narodno pozorište, Beogradska opera, koncert, Sanja Kerkez, sopran, Stevan Karanac, tenor, Vuk Zekić, Đordje Pavlović, dirigent,..

09.05.2019.

Ko je ko?

Ko je gde?

Ko je kakav?

Ko je kriv?

A ko je ostao živ?

Misli idu ovako, posle ću da ih složim....

Kostim kod Karanca? Gluma kod njega i Zekića? Lajanje na publiku... Zekićeva arija.... Pucanje glasa, pet balerina, od toga jedna je dovoljna za tri.... Orkestar solidan, dirigent se trudi.... Sveta mumla, Manevski mrmlja, Mitić ljulja, Gligorić šuška, Živadinović krešti, Sanja  peva vokalize.....

Gde sam bila?

Na Verdijevoj Travijati.

Sta sam čula?

Parčiće neke lepe opere.

I ?

Hajde, idemo redom, po mojim mislima, gore naškrabanim.....

Stevan Karanac.... ko je to? Nevaspitan, neispunjen, a napaljen i uspaljen najružniji tenor koji sam ikada igde čula. Pevao večeras u rangu primadone i prvaka.... a niko i ništa, po statusu Opere u Beogradu. Dakle, prva opaska traži odogovor na pitanja.....

Što se tiče uloge koju je dobio, ne znam kako, zašto i kada.... ovako. Da li je polagao audiciju koju je Mama uvela kao obaveznu za sve koji žele da pevaju neke, NEKE uloge, a nisu dovoljno afirmisani, ili zaposleni, ili  pod ugovorom, ili, ili..... Neki "polažu“ audiciju, neki NE. Gde je Karanac u tom vrzinom kolu. Da se razumemo..... Svakako je upotrebljiv i daleko poželjniji od onog unesrećenog i propalog Plazinića, ali....

No, kad se već tu zadesio, i na granici podnošljivog odradio ulogu, sa solidnom tehnikom koja se povremeno gubila, ali razumljivo, prvi put se peva ova uloga, sa naznakama emocije u pevanju, i antitalentom za glumu i scenu, ipak..... Zar Opera nema krojače? Na šta je ličio u onim predugim i preširokim pantalonama? Kako vas nije sramota da unakazite pevače? Nisu vam oni krivi što ste nesposobni da obavljate posao i što nećete..... Sramota!

Mama...... uradi nešto po tom pitanju, i to je u opisu tog radnog mesta. Da, radno mesto. Ne krinolina, već briga o svemu. Ali, mama je otišla posle nekog vremena..... valjda joj dosadilo da bude mama..... Zato ima opomenu od mene. Da se vrati na predstave do kraja. Nema šta da radi u 21 sat, a predstava teče. Nema prečeg. POSAO JE TO!!!!

Karanac kod mene završio u opisu. Ružan glas, napadan u visinama da umreš, trudi se, pokušava, ali ovo nije poligon za upevavanje..... razmislite o tome. Šansa mladima da, ali ne na ovaj način.

Zekić. Problem No 2. Dere se, dere se, DERE SE! Poređao note, sve na po dva takta, cepka fraze, stoji kao krajputaš (možda daje primer mljađem kolegi), dere se, dere se, DERE SE i..... pukne mu glas, ode za oktavu niže. Prvak. Svež. Mlad. Ali beznadežan.

Imali smo i lajanje na publiku.... od početka do kraja. E sad, kako ko.. Neko povremeno, neko stalno, neko više, neko manje. Uglavnom, lajavci su bili, a i plašili me: Najgrozniji.... Ivana Živadinović.... molim vas, na Tatjanu Mitić smo navikli, ona ne laje, samo ljulja, ali ovo biće, ako postoji takmičenje u lajanju, pobediće. Čuje li iko taj užas? Odmah iza su Predrag Gligorić, ili su pata-karte, to kartonski-šuštavo krč

G.Rossini, Il barbiere di Siviglia, Seviljski Berberin, Dragutin Matić, Nevena Matić, Nebojša Babić, Ivan Tomašev, Ljubomir Popović, Ivana Dragutinović Maričić, Đorđe Stanković,..

04.05.2019.

Stanković i štapić,

U neskladu skroz,

Ubi me fićfirić,

Kao spori voz

Ne mogu da se setim da li UVEK KOD NAS u trecem činu postoji to neopisivo loše izrežirano „mrtvo stanje na sceni“, zapravo prazna scena i muzička oluja......

HIT!

Nit, oluje, nit žive duše.... Rediteljko..... đe si? Nemamo mi taj orkestar u kome bi publika uźivala..... a mašta može da radi mnogo,... no.... da ne bunim ljude, ili još gore, da ih ne podstičem da me opisuju i da mi prete, jer, ah, zaboga, ko se usuđuje da im kvari imiDŽ?  Laura .

Elem, Seviljac sasvim dobar, uloge podeljene najboljim pevačima koji ovu operu mogu da izvedu. I bilo je tako, verujte, bez šale... otvara se škola.... ah, to nije to.....

Ipak, ima nešto čudno (čitaj trulo) u našem opersko - publičKom performansu (ala sam rečita).... Sve češće ne štima, ili ne štimuje taj uzajamni odnos, baš kao orkestar, ovaj, večerašnji.... (harfa u svom tonalitetu, nama nepoznatom, klarinet, oboa i flauta u svom tempu, nama nepoznatom, horna u svom lavoru, ne želimo da upoznamo, gudači kao u brzacima Tare, čela „prljava“, viole njaču.... bla,bla, bla....) Pitajte Leopolda o čemu se radi..... oTpali fen-kare („Zagrljeni, zagrljeni, Frano Lasić)  neće znati,... jer ne zna ni da je bio dirigent. Kako? Lepo. Od početka do kraja opere, nije podigao glavu prema sceni, verujte bez šale, otvara se škola... ah, to nije to. Ali gore napisano jeste. Kosa nalakirana, mozak uštogljen, vidik skučen i fokusiran na note. Dakle, gnjurac. A u notama ne piše kad će ko uživo na sceni da napravi neki iskorak iz vojničkog ritma, kada će da „udahne“, uspori, ili ubrza. Opaaaaaa...... ubrza.... možda u mašti, ali ne i  kod Ðoleta.  A svi pevači su vapili za tim. Pa i publika, npr, Francuzi u loži pored nas, ili neki Englezi, koji su na prvoj pauzi otišli, jer je „too slow and sluggish - suviše sporo i tromo“.... a mene sramota.

Zato smo imali jednu MRTVU predstavu, bez bilo kakvog tempa koji ova opera to zahteva, a pevači mogu !, bez dinamičkog, emotivnog, a najviše profesionalnog naboja. Ðole maše u krug, a vi, pevači, publika, ma ko vas ..... Da odmašem i da odem kući.  Laku noć vam.... haj’te spati, laakuu noć vam.... lalalallalalala..... pevaju u Seviljcu, a ja mislim na Đoleta. Pa on ne može ni hor da spremi za neku (ili bilo koju, ili svaku) predstavu, kako onda može da diriguje? Ovako? Hvala, ne treba. Idi kući, Đole, vreme je za spavanje. Muzičko. Od tebe.

Na svu tu muku, još jedna. Direktorska loža.... PRAZNA. Prazna mi duša, jer nemam kompletan doživljaj. Kao kada biste radili  u cirkusu, ili otišli na organizovano turističko putovanje, a nemate vodiča.... a znate da treba da bude tu negde. E naša trenutna voditeljka ove operske kuće nije došla večeras .... a morala je. To joj je posao. Ako je bolesna, mora da ima zamenu. Ako je na putu, ili ima potrebu da se razonodi.... da otpleše nešto, ili otpeva za neki dodatni honorar....mora da ima zamenu. Zaboravih da su praznici. Onda su mogli i pevači da praznuju,ali nisu. Oni pevaju. A direktor? Nema je. A ima funkciju. Ali nema..... pssssst.....  HEJ!!!!!! Šta bi bilo da se nešto nepredviđeno desi,..... a može.... Ne, neću o tome....

O pevačima ću.

Ljuba Popović, Grof Almaviva..... u nekoliko prošlih  pisanja, i sada... ista meta, isto odstojanje... s....nje. Glumački  komičan, pevački smešan.

Nebojša Babić, kao Bartolo.... postojano izvanredan, sugestivan, BRAVO.

Nevena Matić, Rozina..... odlična, komična, spontana, uverljiva. Bravaaaaaaaa......

Dragutin Matić, Figaro..... Pravi, sjajan, najbolji. I?

Oj....... Sram vas bilo. Sve u Operi i Narodnom Pozorištu.

Razumete vi mene dobro, ali se pravite .... selo moje i u njemu toša.... a uz tošu noša, a u noši.... vaša s..... DOKLE?

Da slučajno ne naudite meni, ili njemu, ili nama ili njima? Ha..... Hajde.... Ja imam sredstvo za boj.... upoznali ste ga.... a vi?

Ivan Tomašev, Bazilio. Meni, lično, večeras.... više izveštačen, nego ubedljiv, sa željom da predstava uspe, i, naravno,  postojano dobar, ali ... rekoh.... Toliko.

Ostali su zaista nebitni, bar što se naših pevača u tim ulogama tiče. Jednu divnu rolu Berte, čas slušamo, čas je izbace.... rebus? Dokle? Ili je imaš, ili je nemaš, a koliko vidim, nemaš. Pa koji se onda ..... trzaš?

Lepo i postojano sam se molila da nam još koji dan ostane sunce, jer biste tako bili pošteđeni mojih večerašnjih impresija, ali, kiša dođe i dovede me u gledalište, pa sad, šta se tu može.  

Seviljac sa dobrim pevačima, ja se ubila od dosade.

Pitajte Leopolda.... ali on  spava, umorio se od gnjuranja po notama i  veslanja za pultom.

Eto, idemo dalje, četvrtak je blizu. To, već, nema veze sa kišom, nego sa razlogom..... verujte bez šale,  otvara se škola..... ah, to nije to. A direktorka će biti na tom važnom događanju, znam. Dakle.... Dobrodošli u moj svet opažanja.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2019/05/oakino-rosini-seviljki-berberin-narodno.html