Madlenianum, Pajaci, Opera R. Leoncavalla - Pagliacci, Nikola Kitanovski, Branislava Podrumac, Ljubomir Popović, Vasa Stajkić, Marko Pantelić, bariton, Đorđe Stanković, Beogradska Opera, Nova sezona

27.09.2018.

   Gospode!!!!

    Pomiluj nas sve,

 A naročito

         PAJACE!!!!     

Glamur, sjaj i sranje.....“tri u jedan“, a četrvrti deo je u pisanoj formi..... Sve u svemu...... beda u „šljaštećem“ Madlenijanumu.

„Premijerna obnova“.... valjda su mislili na obnovu premijere,.... ali su nepismeni, nedopustivo neuki.... na svu lovu koju imaju, ili kojom se predstavljaju i hvale. Ne zanima me da li Uštirkana Gospođa Madlena plaća, ili ne..... za ono što sam večeras kupila, po ceni od 1400  dinara za ulaznicu,.... plus 200 ako sam htela piće, a jesam.... da se povratim od šoka,.... plus 200  program, sjajan, raskošan, bogat... ali u dodatku.... bedan listic iz kopirnice sa imenima presvetlih likova koji su večeras pojali..... PRESKUPO. Sveukupno. Od  crvenog tepiha,  zlatnih girlandi,  visokih štikli, ili džakova u kojima su se neke ugledne (tako ih zovu, ja ne) ličnosti  pojavile.... do mrtve i dosadne predstave...... Ja svoj i tuđi novac cenim.... zato sam fokus usmerila na to. Jer ništa drugo nisam dobila. Ne dozvoljavam da me neko pljačka na ovako perfidan način. Ali.... ukapirah.   Jer i odjek na dobijenu predstavu  u nepunoj dvorani, a koja liči na jednu zastarelu bioskopsku dvoranu, sa lošim sedištima, lošim ukupnim enterijerom, lošom scenom,.... bio je....., nije ga bilo. Ili, bio je nikakav.

Da pojasnim.... Beše u najavi obnova opere  PAJACI, R. Leonkavala. OPERE!!!!! A imali smo jednu  amatersku opersku predstavu, koju bi osrednji entuzijasti iz Soko Banje bolje uradili. Od režije, scene, kostima, svetla, hora, orkestra i solilsta.

Dakle..... Madlenianum-u.... treba da vas je sramota. Prodajete lažne najave. Lažete. Lažete. Vi niste državna kuća koja mora da laže. Vi otimate ljudima novac za ono što ne postoji.

Zašto sam se uhvatila novca.... jer ne podnosim  da me  neko krade, i da mi sipa sirće u oči.... misleći da neću da osetim. Nasela sam. Sada... i više..... JOK.

Pa da se još osvrnem i na samu predstavu. Kratko. Jer je bilo  jadno.

Nikada nigde, sem kod nas, nije od bilo kog revijskog, kabaretskog, operetskog, ili klupskog pevača moglo da se očekuje uspešno vladanje ozbiljnom OPERSKOM ULOGOM. Večeras je Branislava Podrumac to potvrdila.  Glas zvonak, tanak, jednoličan, drhtav, bez dinamike, energije, drame. Ima i visine... i neki tok.... ali.... Neda????? Oh..... ne..... Branislava nikako, nikada više, nigde.....u operi. Neda je ozbiljna uloga.... Branislava je kabaretska pevačica.... da... da.... završila solo pevanje... pa šta. Neka se drži sastava Libercuatro..... to joj je super. Ovde..... ne.

Mada, moram da napomenem da je svakako bolja (to ne znači i dovoljno dobra za ovu ulogu) u odnosu na dve Nede koje sam ja do sada čula, ili načula.... od Pižurice i Garsije..... Da, Branislava je od njih svakako bolja. Ali samo to.

Nikola Kitanovski..... dobar glas... meni omiljen tenor,.... ali .... glas i dalje postojan, ali daha sve manje, fraze sve kraće, visine sve teže.....

Ljubomir Popović... mala uloga, osrednji doživljaj....

Vasa Stajkić.... ima stas... nema glas. Pojava prazna. Možda bi bio solidan maneken,... tu se ne traži ništa sem pojave....

Marko Pantelić,... nešto bolji od gorepomenutog. Ali ne i dovoljno dobar za jednu ovakvu opersku ulogu. Da ne pišem kako su PROLOG pevali zajedničkim snagama..... Pa kome VI prodajete neznanje kroz „kvazi“ koncepciju? Sramota!!!!!

O ostalim učesnicima.... ne kao o pokojnicima.... osrednji hor, osrednji orkestar, ispod osrednjeg dirigenta. Mahao, mahao... a predstava mlaka sve više. Umorili se ljudi..... tek su počeli...  napor je to,.... a i dosada.....

Ili ja nisam shvatila ideju ove postavke? Možda,... ali znam šta sam čula..... Jednu amatersku predstavu. Amaterska scena. Amaterski užasni kostimi. Ne moderni, već užasni. Zbog neznanja o svemu. Amatersko pevanje. Amaterska gluma. Amaterska atmosfera. A lova kao za PRAVU predstavu. E .......

Posle se čude što je neko napisao kako ova predstava nije „zaživela“, ali se sada obnavlja..... Neće ni sada opstati. Pitajte se zašto.

I ....  teško nama, ljubiteljima opere, što smo osuđeni da početak sezone, i još koji mesec pride, dolazimo u ovaj hladni, uštogljeni, nezasluženo preskup prostor.... a možda i nećemo..... Previše je okolo izazova koji nude život i radost, da bismo ih podredili halogenim svetlima i bioskopskoj Sali. Pevače znamo, isti su.... za sezonu stariji i još više oronuli..... Neka.... čekaćemo da se radovi na zgradi Narodnog Pozorišta završe. Ionako će sve biti slično. A  Madlenijanum se pokazao kao ......

Zato su Šaran, Reka, Toro, Saint Andrea..... izazovi kojima sam pohrlila na pravo uživanje.....

U prethodnom blogu napisah....

Predsezona je počela,....... polećemo,..... a gde će ko, kada i kako da aterira....

Nastavak sledi......

.

O istoj predstavi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2018/09/opera-madlenijanum-beogradska-opera.html

Operski Gala koncert, Opera na vodi 2018. Beogradska Opera, Dejan Savic, dirigent, Jasmina Trumbetaš Petrović, sopran, Vladimir Andrić, Snežana Savičić Sekulić, sopran, Dejan Maksimović, Sofija Pižurica, sopran, Aleksandra Angelov, mezzosopran, Jovan Kolundžija, Janko Sinadinović, Aleksandar Stamatović, Dušan Plazinić, Miodrag D. Jovanović, bariton, Jadranka Jovanović, mecosopran,........

                                                                                                              22.09.2018.

Bila kao “Opera na vodi“
a divi autobus više godi,
ili
diva za taxi nema para,
al' ni za oblačenje nema dara,
ili
u BUSu cvetne sise,

još bolje vise

.......

Kao što nagovestih... idem od pozadi,... tako mi nadošlo. Ali pre bilo kakvog pisanja, jedna moja lična uverenost... tačna, ili pogrešna,.. moja je.

Nikada od prozaičnih ljudi neće biti umetnici.

I tako,.... nakon završenog ludila na vodi.... (OPASKA!!! Ništa nije imalo dodirnih tačaka sa vodom.... bilo kakvom..... sem što je iza nas bila reka.... kao na svakom šetalištu pored vode....) krenusmo kući... pevajući ono što je trebalo da čujemo od zenskog dela solista....Snezane Savičić Sekulić,  Sofije Pizurice, Aleksandre Angelov, Jasmine Trumbetaš Petrović i Jadranke Jovanović.... a nismo.

Kad.....

Vidim autobus GSP, ili B... nije važno... i u njemu..... DIVA. Tako se samonazvala. Ne verujem očima,.... šta će DIVA u busu? Ipak..... na radost vozača i još jednog..... a ko se od te fele ne bi radovao da vidi pozamašno poprsje..... odveze autobus DIVU.... samu u busu....

Smešno li je? Ohoho.... Znate kako je izgledalo..... kao u skrivenoj kameri. Da sam to videla malo ranije,... dala bih  Divi pare za taxi.... J.... sramota. Kakva god da bude priča na tu temu. Jad i Čemer operske Dive, u busu GSP, ili B.

E sad, da se vratimo.....

Na sise koje vise. Surovo? Ni malo. Na svakom Gala,... ili završnom,.. ili površnom,.. ili rečnom,.. vodenom,.. šumskom koncertu,... ista meta,.... iste sise. A pevanja NEMA. Samo puko otvaranje usta sa po kojim užasnim zvukom. Kao sinoć.

Ne, neću pisati o izvođenju numera, niti o izvođačima. Napisaću samo jednu reč: UŽAS!!!!! (sa nekim čudnim oscilacijama, npr. Dejan Maksimović kao veoma dobar, ali sa loše izabranom arijom za ovu priliku, ili Janko Sinadinović koji je pustio glas do maximuma, ali voda je to..... neće svaki put....)

Pisaću i dalje o  sisama.... to me fasciniralo.... 4X2=8

A godina previše za taj broj. Izgled još gori. Pevanje... 0.

Nego,.... sem sisa, pitam se..... Čemu sve ovo?

Ljudi su se zabavljali, pričali.... sreli sa prijateljima i slatko izrazgovarali.....

Ja sam, npr. bila fokusirana na jedan stan, gde su dvoje, za velikim okruglim stolom večerali..... ona je mahala rukama, on je dolivao vino sebi,.. njoj ne,... iako im se pod prozorom dešavala OPERA NA VODI (...ni opera, ni na vodi, već operske arije između zgrada).... nije ih zanimalo,.... imali su SVOJ svet.... nije ni mene mnogo doticalo,... iako sam tendenciozno, priznajem, došla da VIDIM I ČUJEM OPERU NA VODI.... a bilo je.... sve samo to ne.  

Aaaaah, da... idem unazad.... Ceo spektakl je počeo sa uobičajenim zakašnjenjem od petnaest minuta.... Nije akademsko, jer nije ta institucija u pitanju. Nego bezobrazluk. Marva neka čeka, za bolje nije. Ili,... čeka raja da dođe čika.... ups,..  baba Jaga i čika  Deja.... A raju briga..... zabavljali se i pre i za vreme i posle. A počelo je mumlanjem neke fufice koju nisu naučili kako treba da čita i gde treba da zastane, a gde da stane (znate ono iz osnovne škole... inetrpunkcija....)   Ma šta zna ona o tome, ili bilo čemu drugom.... dobila tekst, sriče, kaže....(napisano, ali ne i inteligentno u momentu promenjeno) „pod zvezdanim nebom“... a nebo puno oblaka..... Hit. I eto..... Bogu hvala, nismo potonuli... bar ne moja ljubav i ja,... a koliko sam primetila,... ni svi koji su bili.... Ali ovi sa bine,..... delovali su kao „Potopljena katedrala“ (Claude Debussy), ili u prevodu..... neće sve što pluta i da opstane.

I bi nešto na vodi..... čamci, bove, talasići.... ali opera.... JOK !

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2018/09/operski-gala-koncert-opera-na-vodi.html

53. Mokranjčevi Dani 2018. Negotin, Dom Kulture Negotin, Bojan Suđić, Dragutin Matić, Aleksandra Jovanović, Vlatko Stefanovski, Iva Mrvoš Anukić, Snežana Savičić Sekulić, sopran, Mokranjac, koncerti

Sve je pošlo naopačke

za tačke predugačke,

da probamo da vratimo,

makar naglavačke…

A onda ću i ja da krenem istim putem…..

Prođe leto, lenčarenje i opuštanje….. uživanje bez trzavica, obaveza i moranja…..

I… nekako spontano, tradicionalno, ali  i opet željeno…. stigoh u Negotin…. na poslednja tri koncerta  “Mokranjčevih dana”.

Lepotu i radost tokom boravka je teško opisati… jednostavno….. volim te svečarske dane, iako su najmanje to, ali ….. i mrvice  istih su dovoljni za radost….

Iako to svečarenje sve manje svetli….. tri poslednja  koncerta su svakako zaslužila osvrt i moje razmišljanje o tome.

Hor dirigenata? Da li ste čuli za tako nešto? Dođite u Negotin da čujete kako dirigenti pevaju i diriguju….. Fantazija. Neki dobri, solidni, neki bolji, neki sjajni (mlada Mina Bošnjak, temperamentna, pouzdana, profesionalna… divna)…. ali svi kompaktni, radosni i pozitivni…. Mozda bi mogli da zasluže salu za koncert, umesto hola Doma Kulture…. ali…. to nije moj deo….. Ja sam u tom koncertu uživala, a to je sasvim dovoljno za osećaj lepote i ispunjenosti. A onda, nakon desetak minuta….

Koncert Tria Vlatka Stefanovskog! Šta reći, a biti drugačiji…. Utisak… previše emotivan, jer je naboj tokom koncerta narastao do granica izdržljivog, ali ne i preteranog, ili napadnog, što može lako da se desi takvom sastavu, ali ne i ovom! Ekipa trojice muzičara…. Vlatko Stefanovski gitara, Đoko Maksimovski bas gitara i Dino Milosavljević bubnjevi. SAN. Na čelu sa Vlatkom. Gospodin muzičar, intelektualac, emotivac, poseban poznavalac muzičkih žanrova, epoha, različitih kultura, kompozitor… i veoma  erotičan muzičar u imrpovizacijama na  svoj način, sugestivan, ali kulturan i  umeren koliko može u tom žanru, a da ne pređe u “rokanje” i bljutavost. A ume da  zapali publiku. I to BAŠ. Bravo…. Bravo i za bas gitaru i za bubnjeve…. Sjajno, vredno svakog sledeceg slušanja.

I dođe treći, završni koncert i Carmina Burana.

Monumentalni sastav koji zahteva ova kompozicija u kome Bojan Suđić dominira, a to mu i leži, kao dirigentu. Da ima ispred sebe milion protagonista, da ih sve pokori i usmeri kako on misli da treba, a za takve megalomanske poduhvate misli dobro, da vlada scenom, a naročito na kraju, kada se poklanja…. ali…. ume. Ume da napravi atmosferu. I veoma je precizan i siguran kao dirigent.  A Carmina jeziva za rad. I onda….. Bravo za sve izvođače i soliste (hor i orekstar RTS… Aleksandra Jovanović, Dragutin Matić, Aleksandar Tolimir) i dečiji hor iz Negotina. A zapravo je Dragutin Matić dominirao…. pevački, scenski, sugestivno, izražajno, glasovnomoćno. Bravo Dragutine za ovako tešku rolu koju smo doživeli kao prirodnu, laganu priču…. (a pevački pakao!) bravo za tebe Baritone Grande, uvek.

Ah, da pojasnim…. Mogla sam da slušam još jedan koncert, bila sam tamo….  koncert “Pesmo moja” (veče solo srpske pesme u izvođenju  soprana SSS i mezzosoprana Ive Mrvoš Anokić (žao  mi je što nisam smogla snage da opet čujem taj divan Ivin glas)…. ali avaj….. kafana je moja sudbina, a naročito ako moram da biram između ove i ove… tako da…. biće pošteđeni mojih impresija. Neka se opuste. Ko može. A ko ne… neka vežba…. ako vredi….

I tako….. put putujem… nazad za Bg…. da stignem na poseban doživljaj OPERE POD VODOM (kamo sreće da je bio takav naziv, sve bi bilo lakše)

Ali nije. Ni pod vodom, ni lakše.

O tome…. sutra….. moram da sakupim energiju za satiranje pre početka sezone…. nekako…. prebrzo je došlo ono loše i još gore… a nismo ni počeli. Jedino je jedan izanđali autobus GSBa bio nadahnut…. o tom... potom....

Nastavak…. eto me za par sati…..

.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2018/09/53-mokranjcevi-dani-negotin-dom-kulture.html