I bi NIŠTA! Od
obećanog “Svašta”.
Znamo se već
dobro.
Nismo verovali
I dobro smo procenili.
Vreme je
praznika, slava, opraštanja, mirenja, radosti, pozitivnosti.
Pre svih reči koje ću da ispišem
Srećni
Praznici!!!!
Verujte, svima treba sreća. E sad…. Kome će se osmehnuti…. Pa…. Kako
seješ, tako žanješ.
Večeras sam bila na trećoj predstavi od početka sezone. Na SAMO trećoj.
Zašto? Pa nije bilo ponude, sem ako ne računate milion “Prcka” (Krcko Oraščić),
pola miliona “Ugaraka” (Na Uranku) i 250 hiljada Koštana. Ostatak je bio
krajnje nezanimljiv i ispod svakog nivoa, čim vidite ko peva. Gostovanja iz
inostranstva? Iz drugih operskih kuća, nama bliskim…. Tu i tamo, zanemarljivo.
Neke nove predstave (čitajte uvod), nešto NOVO????? Neeeeeee. Direktorka opere
nema vremena da se bavi umetničkom kućom u kojoj je domaćica. Ona nije domaćica ni u svojoj kući, što bi bila ovde? Bavi se
malverzacijama, laganjem, protežiranjem ljudi koji njoj mogu da “pomognu”, krči
sebi put ka Novoj godini, jer će nastupati u Sava Centru, 31. decembra. Bez
honorara? Ahahahahahahahahah…. Ona nigde ne ide bez love. Samo zgrće za sebe.
Treba joj.
Pa svima treba! Eh, ali gospoja, u
kuću u kojoj radi, ne ubacuje lovu. A
može. Ali NEĆE. Dakle, vreme je da ode,
hitno, i da se pridruži pokojniku, iako
nikada neće dostići taj nivo demagogije, beskrupuloznosti, laganja i ostalih
nedela i sramnih situacija, koji je,
kada je sebi nameštao gostovanja zgrtao
lovu za sebe, ipak ovde dovodio razne
“umetničke protuve” i najveći pevački krš (koliko vrediš, toliko dobiješ), i,
iako je to bilo sramno i bedno, a veoma retko solidno, bar se nešto dešavalo. Pa i ćorava koka ubode
po koje zrno! Jer, kada dođe stvar do dna, onda se setite
prethodika, tzv. pokojnika, Bog da mu
dušu prosti, ali ide logičan sled stvari, tako da….. odbrojavanje je
počelo. Novi umetnički pokojnik na vidiku.
Jer da se izbegne cela ova loša atmosfera, mora da se NEKO osvrne oko
sebe. Ali, nema ko. Ok.
Večerašnji Seviljski Berberin nije bitan. Bio je solidan. Problem je u
atmosferi. Ukupnoj. Opera puna. Na pauzi nema ljudi. Nekako su svi mrtvi, nema
graje, svi ćute.
Za mene je to OČAJ.
A Direktorke nema na svom mestu, u loži.
Ko zna gde peva za sitnu lovu i još sitniji broj publike. Ali, valja
zaraditi. Funkcija je tu, a lova ide uporedo. Kod nje. A nije skapirala da su
joj, JOOOOOOJ, NJOJ, večeras predstavu održali ljudi koji nisu zaposleni u
Operi. ???? Četiri znaka pitanja, četiri
glavna lika.
A ja sam baš bila iznenađena kako se u toj pevačkoj ekipi nije našla
šipka uz njen bubanj. Čudo. Ali, koraci od sedam milja će učiniti svoje. Eto
nje ubrzo. Za stalno. Zauvek. Preko noći, ona će doći.
Ej živote.
Gospoja!!!!!! Vama nezaposleni drže predstave!!!!! Na uranku, Koštana,
Seviljski berberin, Rigoleto, Trubadur ….. i da ne nabrajam
A vi tražite, HEJ, tražite da se zaposli Vaša miljenica!!!!!
Ovo je mala čaršija i sve se sazna za deset minuta.
Loše Vam je. I treba da Vam bude. Obećavate, a ne ispunjavate. Nemate moć
da zaposlite kvalitetne, one koji Vam pune salu, koje publika voli, koji pevaju
po inostranstvu, koji su sjajni, nemate moć ni za mlade koji vrede (pa rekoste
da ćete se zalagati da mladi dođu na „daske na kojima večeraju kompanije“), ali imate hrabrost i bezobrazluk da tražite
za druge koji uopšte ne pripadaju klasi pevača?
Ide još jedno moje pisanje o Vama, za koji dan. Pa zaslužili ste. Od
mene. Obavezno.
A ljudi se, kako ko, zabavljaju, ljute, šize, smeju, čude.
Prodali ste salu. Prodali ste umetnike, Vaše zaposlene. Po sistemu, uz
zakup ide i inventar.
Jadno. Jadno.
Setite se ovih mojih reči. Iako
Vam deluju odvratno, zamislite se. Šta Vam sve to treba? Za ugled? Slavu? Lovu?
Sve će to brzo da se sruši, ostaćete samo sopran u Operi. U ratu sa
kolegama, okruženjem. Setite se. Pevački
vek nije dug, pri kraju ste, a politički
je još kraći. Mnogo ste uložili lošeg, nemojte da očekujete dobro.
I tako…..
Idemo dalje. Na Pepeljugu ne idem, na Gala koncert još manje. Što bi rekle
ugledne „pevaljke“, odakle meni pare za karte?
Ahahaha, eto, nemam pare za Vaš Gala koncert. Za Dojkovića,
Jakovljevića, Plazinića i ostale, a za taj novac????? Eh, da mi servirate i
večeru, pa da razmislim. Ali, za te pare
idem u kafanu, na radost. Da slušam Acu Lukasa. Igračica da budem, i da
uživam. Kod Vas, u Vašoj kući ne uživam, samo me mučite, zato me i nema.
Srećni Praznici, još jednom. Videćemo se u narednoj polutki, mislim
godine. Možda. I prijatno Vam štucanje, jer se večeras nismo videli.
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.