06.02.2109.
Nije nežno, ali je od mene neizbežno
Rigoletto
Dragutin Matić
Rigoletto
Dragutin Matić
Znate, to je onaj fenomenalni bariton koji u
nasoj operi drži prvi operski baritnoski fah i sve vodeće predstave, ali
nije zaposlen.
Nije zaposlen !!!!!!
Nacionalna sramota. Skandal.
Zakon... i upravnici.... dvojac za
odstrel...
Rigoletto, Dragutin Matić. Sve.
Jedna umetničko-pevačko-glumačko-scenska gromada.
Neko ko na evropskim scenama dobija ovacije, neko ko ima
takav glas i sve uz glas, neko ko mnogima izmami suze.... meni i
gospođi Branki Radović, uglednom i uvaženom muzičkom kritičaru, uvek.
Još? Da! Najbolji, najveći, skromno i nezahvalno ću reći da je na
domak da nadmaši neke najbolje baritone za kojima čeznemo, koji su „harali“
našom, i operama Evrope, nekih davnih i ne tako davnih godina, i kada nam se
učinilo da se neće skoro pojaviti takvi glasovi i sve uz te
glasove, pojavio se Dragutin. Na svakoj predstavi dobija duge i
frenetične aplauze, iako ja tu istu publiku režem u svemu i svačemu, ali kod
ovakvih rola koje su pevački i glumački donete na izuzetno visokom nivou,
ta ista publika i te kako ume da reaguje, ume da prepozna.
Dakle.... Hvala Dragutinu na večerašnjem Rigolettu. I na Renatu, i na Jagu, i
na Figaru, i na ...... na svim ulogama koje nam nesebično do izgaranja daje.
Nezaposlen.
Zato neke druge treba protnuti uz slogan, „moramo mladima da damo
šansu“. Da, ali kome i u kojim rolama?
Teška tema, ali je zgodno da baš večeras to nekako nabacim i
komentarišem, kroz uloge.
Pričali su neki veoma ugledni ljudi, a umetnici, a i
priznati i pravi poznavaoci opere i kulture uopšte kod nas, samnom. Da, i to se
desilo, da pričaju samnom. Ponavljam zbog zluradih. Da ukopčaju dugme u rupu i
da shvate da nisu toliko moćni koliko misle. Tek da se zna, jer mi je muka od
svih tih istih.
Čudno, gorepomenuti, složiše se samnom, sto posto (100%).
I čude se šta se dešava.... pitaju mene.... a ja nemam odgovor,
jer ne znam. Ja samo pišem o svojim impresijama i svom viđenju svega što je
vezano za operu, vezano lancima koji su već izlizani od dugogodišnjeg
rabljenja. Ali, još se nisu dovoljno istanjili da PUKNU. E ja radim na tome....
da, na pucanju od rabljenja.
Nemam želju da se vratim na predstavu.
Meni je bio dovoljan Rigoletto.
Ostali su bili...
Indisponirani, novi, stari a novi, stereotipni, navalentni,
neki dobri.... neki očajni,... neki slučajni
Ipak, nije fer da, zbog onih manje dobrih, preskočim neke koji su
bili pristojni, a znače im reči pohvale, jer ih niko drugi, sem nas, ne
spominje.
Red hvale, red kuđenja.
Dejan Maksimović, Vojvoda od Mantove, večeras izuzetno poletnog
glasa, ali ne tokom cele predstave, što je bilo za žaljenje. Rasoložen,
svež i inspirisan (moj utisak), većim delom je bio jako solidan, ali se u nekim
momentima glasovno gubio i „ljuljao“.... Zašto? Odgovor potražite kod njega. U
svakom slučaju, bio je bolji nego do sada u ovoj ulozi.
Đildu nismo imali, (S.S.S.) bila je indisponirana, tako su
najavili, a ja poštujem najavu, iako nisam videla veliku razliku u pevanju
večeras i kada nije ovo stanje... Visine imamo, sredinu nemamo.... uvek, pa i
sada,... ali.... poštujem....
Aleksandar Stamatović, Grof Monterone, bio je i pevački i
naslovni višak, daleko od svega, prenapadnog, ali neukog glasa. U tu
grupu neukih, bez obzira na godine, spada i Marija Jelić, kao
gorfica Čeprano, ali u suprotnom utisku, ovakvu groficu nismo ni
primetili, a ni čuli. Imamo novu NEČUJNU? Pa imamo ih već, šta će nam
još? Ove „naše“ su bar scenski uigrane, ova ni to. A neće ni biti, jer joj ovo
nije prva uloga. Dakle, NE. Sledi grof Čeprano.... po libretu
groficin muž, pevački,.... groficin sapatnik, loš kao i ona....
dvojac (još jedan) nečujnih. Pa dokle????? Ili se sprema novina u Operi....
opera za gluvoneme...? Katarina Čolaković, kao paž, ili puž.... nije joj ovo
prva uloga, bila je OČAJNA. Izgubila se, nije znala gde je, nije ništa
otpevala, surovo, ali je bila smešna i očajna. Sram vas bilo da joj dajete
uloge u ovako zahtevnoj operi, ona je, mučena, za „tacne i poslužavnike“ bez
pevanja. Čak ni to. Ovoj plejadi neuspešnih dodajem i dobro nam znanog Mihajla
Šljivića.... nema ritam, večito kasni, nema sluh.... peva falsh, nema školovan
glas. Ima samo glas, od boga dat. I? Nije na planini. I niko ne može da me
demantuje da nisam u pravu. Dajte suprotne dokaze... ja ću se povući.
Ali....
Ah, da. Sem Šljivića, svi su mladi pevači iz operskog
studija. Mislim skoro svi loši. Imamo dve solucije.... Ili ne znaju da pevaju,
a tu su zalutali preko veze, ili nemaju dobrog pedagoga u studiju,
ili ih sve boli ona stvar, nego se ređaju kao na internom času, pod sloganom,
rekoh već, MLADIMA se daje šansa.... Ja pitam KOME? Jer ima tu mnogo
boljih, kvalitetnijih i predanijih.... E sad, kako se ko bira, pitajte Operski
Studio.....
Jedni od tih mladih, a veoma vrednih pažnje su Siniša Radin, kao
Borsa, jedan divan tenor, glas koji pleni svojom bojom i lepotom
tenora i Mina Gligorić kao Đovana.... iako mala, ova uloga joj sasvim
pristaje, a i nama je zadovoljstvo da čujemo neke lepe i sveže glasove....
Naravno, Pavle Žarkov, kao Marulo, ili kao bilo koja druga uloga
koju peva.... uživanje za slušanje. Divan glas, topao, uvek dobar, što je
retkost.
Željka Zdjelar kao Madalena... KONAČNO da čujemo šta nam
peva Madalena. Naročito sam srećna, jer sam „kvartet“ prvi put, posle jako dugo
vremena, čula kako stvarno treba da zvuči. I tercet. I ona sama. I gluma.
Preporod u odnosu na prethodnice koje ne želimo više ikada da slušamo.
I tako.....
Orkestar živ, ali preglasan, Ana nije baš načisto šta treba
da radi u „Cortigiani“ sa orkestrom, ali, šta je, tu je.... A ni u „Si,
Vendetta“..... tu je stretta samo na kraju, nema acceleranda tokom arije, tj,
dueta, .... ali, što ja da je učim... ionako sam na listi za mogući odstrel kod
nje... što nema nikakvog opipljivog i dokazanog rezona, sem ljutnje što ukazujem
na njeno neznanje.... Ukazuju i drugi,.... dakle,... isto za sve,... kako
da ne, ahahahhaha....
Ali ja nemam ništa sa svim tim „demonima“ koji opsedaju ove
pomenute....
I... veoma interesantna pojava..... deo publike večeras....
Podrška kolega.... za mlade... Podrška civilizovana i krajnje kulturna.....
Bravo... a to su sve mladi ljudi iz Opreskog studija ili sa redovnih
studija,... još jednom bravo,... ali.... tu nije kraj.... Neke druge
kolege, iz istih muzičkih studija, istih kretanja, druženja, ili scene,
večeras nisu bili. Sreća. Nisu VIKALI i bili deca koja navijaju.... Ima
razlike. U svemu. U jednima iz operskog studija, i nekim drugim.... iz istog
studija. Nisu ovi bili gori od onih. Ali nisu imali onu neumesnu i gadljivu
podršku, počevši od kolega, pa sve do pedagoga. Bravo za VEČERAS.
Bravo za predstavu. Bravo i za ložu „ustoličenih upravnika“ koja
je bila šarena... sad me vidiš, sad me ne vidiš..... gosti su
tu.... predstava ide, nema veze.... Posle se pitamo zašto Dragutin nije
zaposlen? Ko da ga čuje.... Delimicno, nekada, ikada, KADA? Pitamo sada
direktno.... ZAŠTO? Ostajemo na
milosti, a naročito nemilosti, uprave, i molimo Gospoda da nekako reši ovo
stanje neizvesnosti..... kako bismo slušali Dragutina. Sve dok se nešto ne
promeni.
A objašnjenje o zakonima i nezapošljavanju..... BLA, BLA,
BLA.... Prošle godine je bilo toga, ali ne i za Dragutina. Nego za lovu, slavu
i za pokojnika.
Sigurna sam.... dolazi novi talas kvaliteta..... Odakle i kako
znam.... čuće se. Ozna sve dozna.
A vi me i dalje mrzite. To je jedna jako loša osobina. Žalim vas
takve. NEUMETNIKE.
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
https://umetnickihel.blogspot.com/2019/02/uzepe-verdi-rigoleto-narodno-pozoriste.html
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.