51. BEMUS, Kolarceva Zaduzbina, (Anđela) Angela Gheorghiu, Charles Castranovo, Bojan Suđić, Simfonijski orkestar RTS, Jovan Kolundžija....,

06.10.2019.

Megalomanija na otvaranju 51. BEMUSa

(Kao i uvek kada je Bojan Suđić u pitanju)

Ako ikada poželite da saznate nešto o umetničkom profilu Bojana Suđića, pogledajte samo programe kojima diriguje i biće sve jasno. Megalomanija u svim segmentima muzičkog izražaja. Fortissimo, veliki ansambli, horovi, kompozicije koje su “pucačke”, muzička grmljavina  i sreća nakon svršetka….. To je Bojan Suđić. Ali mu uspeva. Uvek.

Bojan, koji je svojim radom  orkestar RTSa svrstao u sasvim dobar, od dna na kome su bili, do ovog kvaliteta koji, za naše uslove, nije užasan, ponoviću, kakav je bio, već veoma, veoma dobar.

Većeras je Bojan Suđić bio, sa jedne strane heroj, sa druge strane je herojstvo naplatio “davljenjem publike” u izboru programa, van operskih gostiju. Može mu se. Uspelo je.

A može se  i gošći.

Angela Gheorghiu…..

Dama, sa oscilacijama od vodviljske histerije, preko nepotrebnog koketiranja, do   dubokog poimanja arija i dueta.

Dama, od izgleda do izvoljevanja.

Diva.

Možda malo u opadanju, MALO, iako je izbor programa bio, manje više solidan i prijemčiv publici.

Od Angele smo dobili nekoliko različitih …. hm, pa recimo, pevačko-glumačkih predstavljanja. Od  nepotrebnih, do sjajnih. Naročito u drugom delu koncerta.

Prvi deo koncerta je bilo zagrevanje,  i jedna Habanera, koju je pevala nepotrebno. Niti je Angela španska ciganka, niti je mezzosopran. Koketna za ovu publiku, bila je groteskna, za mene. Nepotrebno. I... stekla sam utisak jeftinog predstavljanja.  Prenaglašenog "treptanja". To se, srećom, menjalo kako je koncert tekao. Drugi deo.... druga priča. Smirile su se strasti zvane "dopadni se publici, jer oni čekaju soprana svetskog glasa". I..... Angela je  sve dala od sebe, veoma profesionalno, i  više od toga.  Odjednom, osetila se uzajamna energija. Za jednu Divu, koja “važi za veoma nezgodnu, prgavu, hirovitu i neprilagodljivu” (ja u to nikako ne verujem, i nije bilo tako), Angela nam se dala. Topla, nasmejana, raspoložena.

Modna i medna. Mazna. Lepa. Zgodna. Odmerena. Umereno razuzdana. Ženka. Umetnica. Diva. Pevačica. Sopran. Svet je njen. Ona je u svetu. I kod nas, na sreću.

Glumački sjajna (kod nas se  na koncertnim izvođenjima samo stoji i zapeva), pevački jako solidna, iako je imala mnoge propuste, nećemo o tome.

Njen partner je bio tenor  Charles Castronovo, dirljiv, predan, emotivan, glasan, preglasan,  tenor, ali glas izvajan, lep, srčan. Divota. Nema piana u duetima, pokriva divan piano Angele, ali…. Volimo tenore. Da se čuju.

Bili su simpatičan i veoma usklađen pevački par na sceni. Ona je “mačka” koja sve zna, njemu treba malo vremena da to pokuša da dostigne.

Svakako smo, ili bar ja, oprali dušu.

Mnogi će naći hiljade zamerki, pa možda  i ja, ako krenemo u analizu..… ali… možda možemo i da uživamo u jednom gostovanju svetske Dive, divnog tenora i HEROJA Bojana Suđića, koji je svaki hir Dive (a bilo ih je mnogo, od nepoštovanja ritma, corona, viđenja arije i tempa koji se pojavio i promenio u mometnu….) uspeo da isprati.

Ja sam, uprkos detaljima koji su prešli u neopisivu dosadu, (narcisoidna želja da se predstavi pompa kroz orkestarsku muziku, pompa zvana Ravel, La Valse), pompa zvana SUĐIĆ,  uživala. Nisam umrla od emocija, ali je bilo lepo.

Hvala, ipak smo imali DIVU.