Toska, Ana Rupčić, Janko Sinadinović, Miodrag D. Jovanović, Aleksandar Stamatović Mihailo Šljivić, Darko Đorđević, Iskra Sretenovič, Ana Zorana Brajović, dirigent.

 

 

Preuzeto sa:

 

https://pravoumetu.com/2021/10/16/ili-toska-ili-koska-laura-miletic/

ILI TOSKA, ILI KOSKA

 

 

Nova uprava

 Njojzi hvala!

 Uvališe nam Tosku,

Kao žabi kosku

ili

 

Zašto sam do te mere lakoverna i naivna i uvek pođem na predstavu sa ogromnom željom da mi bude lepo, iako znam ko peva….. a UVEK se nadam da će baš ovog puta biti dobro

 

Avaj……. NEĆE!

 I uvek se zaje…..

 Bar ovde.

 Bar u našoj operi.

 I u …poslednje… vreme, koje jako dugo traje.

 Večeras Toska, a pride iznenađenja….. razna.

 Bina. I deo. Bina kao četvrtasta kada, manjih dimenzija po dužini i širini,  ali  veoma duboka. Taman da stane po neki solista, zbijeni hor i….. basta. Nema hodanja, bar ne na kakvo smo navikli. Nema dobrog dela scenografije, nema zvezdanog neba na kraju, nema ambisa gde se Toska baca…..mora da čučne i sklizne ….objasniću.

Bina. II deo. Orkestar postavljen iza ,,I,, bine,  u šreh, i publici okrenut leđima, (čitaj dupetima). Vidimo po neki obris nekog većeg instrumenta, nekakvu masu valjda muzičara i zvuk. A imamo i ozvučenje. Kao na poljani. A bina mala… mala….. ali…. zvuk kao iz bunara, (čitaj gore opisane kade)

 Kažu… orkestar nije hteo, ili nije smeo da bude na razdaljini manjoj od ne znam koliko metara… uglavnom….. nije u ,,rupi,,, nego pozadi na sceni…… Razlog… kao.  A na sceni mogu da se ljubakaju kako dolikuje ulogama. Tu razloga nema. Objašnjenje  uopšte ne želim da čujem…., ali je orkestar bio sasvim solidan, kakav ume i da ne bude. Zahvalna A.Z.B. Sitne detalje oko tempa, neusklađenosti sa solistima i tako to, pripisujem tehnici…. monitor tamo, monitor ovamo, nivelacija zvuka….Tonac, šta to beše?

 

Binska muzika, tj. Odgovorno lice Dijana Cvetković….. a da li ste imali probu, makar jednu, pa da čujete da u II činu, kada ide cabaletta, hor urla iz sve snage, soliste (Toske) nema nigde, tj, ne čuje se,  a na bini I, troje solista peva kao tri mutava  lika, i svi su u deset sekundi raskoraka ??????? Gospođo binska dirigentice….. jako loše, takoreći očajno.  Vežbajte da slušate.

 Idemo dalje.

 Deoba bine I i II. Skandalozna providna zavesa od nekakvog tila. Čemu?

 Toska, Ana Rupčić….. večeras izuzetno oscilatorna i većim delom loša. Kašlje na sceni, u donjoj lagi nema glas….. ako je prehlada…onda se najavi da je pevač indisponiran, ako nije….. više sreće drugi put. Sve vreme predstave i njenog pevanja, ONA mrmlja sebi u bradu, pokušavajući da nam dočara nečujni piano, onda malo vrisne, i tako u krug. Gluma solidna, ume i bolje. Očigledno se nije dovoljno ozbiljno pripremila za večerašnju predstavu, jer nije baš bila ni sigurna u ono što radi, pa se dešavalo da, ili ubrza, ili uspori gde mu nije mesto, a očigledno iz nesigurnosti neurađene uloge. Sorry.

 Mario Kavaradosi, Janko Sinadinović, večeras  raspevaniji nego ikad. Siguran, raspoložen i za pevanje i za glumu. Nema veze što nema dah, PEVA. Opraštamo sečenje fraza, reči, melodije…. čuli smo šta je trebalo da čujemo, izeš jezik, frazu i legato. Daj visine, od njega dosta. Hvala.

 Skarpija, Miodrag Jovanović….. moj omiljeni lik u ovoj operi. Miodrag je uvek, i uvek će biti sugestivan na sceni, harizmatičan, okupira pažnju, bez obzira na pevanje, koje je večeras bilo malo bolje nego inače, ali on to majstorski pokrije svim mogućim, ali opravdanim efektima glume, mimike, a naročito prekrasnim italijanskim….. U svakom slučaju, volim da ga vidim na sceni. Znam da je sve osim pevanja dobro, ali…. i to ume da bude bolje od nekakvog solidnog pevanja, što imamo u ovoj operskoj kući, a gluma i emocije, o jeziku i da ne govorim, očaj. Mišo, hvala.

 Anđeloti, Aleksandar Stamatović, nespreman totalno. I nebitan, totalno.

 Spoleta, Darko Đorđević….kao i uvek… ubrzan, glasan…. jedno te isto.

 Ali…… Zato imamo neviđen slučaj….. U većini produkcija, koliko likova, toliko pevača. Eh….. Mi smo nebeski narod. Tri lika peva jedan lik. Pa gde to ima? Ovde. I? Strašno. Mihajlo Šljivić kao crkvenjak, tamničar i žandar. Rebus….. Šta mu više ,,leži,,? NIŠTA.

 I na kraju…..pastirica. Kakav lik, takav glas. Iskra Sretenović. Polaznik ( gde polazi, a gde dolazi????? ) operskog studija. Katastrofa. Znate zašto? Zato što svi ti ,,mladi,, polaznici, kao prvo nisu mladi, kao drugo završili su FAKULTET, a pre toga srednju školu, a pre toga nižu školu, dakle najmanje 10, do 12 godina školovanja, pevali razne repertoare, arije, duete iz opera, išli na master kurseve, spremaju se za operske pevače,  a ne mogu da otpevaju dva reda notnog teksta. Poražavajuće. Ne samo za ovu devojku, nego za sve ,,mlade,, od preko 30.  E onda nekako dođu do operskog studija, a tamo ih ,,vrli znalci,, i ,,svetski pevači,, (čitaj magla) zavaravaju i zamajavaju da rade, pevuše i naprave dva koncerta godišnje….. eto sreće….. ako stignu i do Negotina….. IHAJ…..

 Pitam se….. čemu služi operski studio na Fakultetu Muzičke Umetnosti, a posebno u operskom studiju pri Operi?????????

 I onda, ako imaju sreće, završe u nekoj školi, tamo negde u Srbiji….. a hteli da budu zvezde. Neki su mogli da budu jako dobri, neki ne, a niko im na vreme nije rekao da imaju ili nemaju predispozicije, glas, talenat, …. ali, kad su već doprli do vrlih profesora (tema posebna) oni ih ,,lože,,. Ne bi bilo loše  da ova nova, iako, sam sigurna, kratkog daha, uprava opere, malo razmisli o tome. O operskom studiju. Ko dolazi, koliko ima godina i da li može da otpeva pastiricu, glas sa neba ili glasnika, a da ne budu u dijareji, a iza scene?

 Novi, privremeni, (moj lični utisak u koji sam sigurna) VD opere, Dragoljub Bajić…… Nije lik. Nikako. Ne za ovu funkciju. Iako je večeras bio na ulazu opere, i izgledao kao šef kuhinje…. pantalone, (ne daj boze da ih nema), košulja, PRSLUK, leptir mašna, lakovane cipele…. ali neprimetan za posetioce, jer ni ne znaju ko je on. Nije prijatan lik. Zrači traženjem da se prepozna…. Nije prijatan lik. Tačka. Možda je neke i pozdravio, ali…… ako si DIREKTOR, makar i V.D….. ili pozdravljaš SVE, ili nikoga. Poslovnost davno zaboravljena. Dakle, za mene, kao što imam odavno mišljenje…. NIJE LIK. Publika više poznaje ,,naše višegodišnje,, na ulazu…. a ovog ,,lika,,, retko ko, jer nije bitan da stoji na ulazu. Zašto bi bilo koji direktor ustanove stajao na ulazu i dočekivao, u ovom slučaju, posetioce….. jedini razlog je da bude različit, tj. da ga prepoznaju, pošto je sa splava doplivao do kopna i postao ….. V.D. WAU….. MJAU…… KRNJAU….. DRLJAU…. MOJE LIČNO MIŠLJENJE. Ne može, splav i opera ….. ne ide, nije išlo ni sa mnogim veličinama, pogotovo njemu neće ići….. ali…. ahahhaha, ali…. možda bi i neko sa estrade, da radi taj posao, bio bolji. Možda bi hteo da se dokaže. Možda bi mu se dopalo…. nikada se ne zna….. Vlast je čudo, videli smo decenijama unazad…. no….. Novi V.D……. nema šanse, moje mišljenje. Može i on da me tuži, kao prethodni upravnik, ili bilo ko…… iskreno, ne savetujem…. ali….

 I tako…. odoh od teme…. bila sam srećna, ali promeni se sve, te ta ista tema… i nije neka…

 Bila večeras Toska….

 Bila.

A ja već zaboravila.

 

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2021/10/toska-ana-rupcic-janko-sinadinovic.html

Čelo fest 2021., Kolarčeva zadužbina, Buđenje, Profesor, Dragan Đorđević - Suzuki, Atanas Krastev, Denis Severin, Razvan Suma, Sandra Belić, Dejan Božić, Srđan Sretenović, Dejan Božić, Nevena Busarac, Ivan Jarić, Aleksandar Latković, Ognjen Milosavljević, Milutin Mladenović, Vuk Ovaskainen, Pavle Popović Damjan Stanković, Danijela Milutinović Nedić, violončelo

 

Pepel in kri

a u sali vri

ili

Gala Koncert Čelo festa

u Kolarčevoj zadužbini

 

Lepa zamisao našeg vrsnog čeliste Dragana Đorđevića -Suzukija, da se nekadašnji čuveni Čelo fest, posle 8 godina pauze obnovi, pod nazivom Buđenje,a posvećen prvom idejnom tvorcu festa – Vesni Kabiljo

Moja lična sreća neizmerna!

Bravo za ideju, bravo za trud, bravo za entuzijazam i radost….

Ne bih da kvarim, ali…..

I da je sve to što je lepo zamišljeno bilo i ostvareno, pišem o večerašnjem koncertu, uživali bismo. Ili bar neki, iako je u sali  bila histerija posle svake numere (12), uporno vrištanje i padanje u trans, naročito od strane par uspaljenih “gospođa”, koje su na sceni izbrojale 11 muškaraca! i na kraju svisnule od sreće i konačno umukle. Ili je to možda bila zakasnela reakcija na neku od vakcina.

Postoje razni događaji u dva ili tri čina. Večeras smo imali j….. u dva čina. Počela u 20, završila u 22:35, sa malecnom pauzom od deset minuta. Koncert ne bi toliko trajao da nije bio osmišljen kao interni čas koji je počeo sa jednim solistom, a završio sa 13. Trebalo je svaki put dodavati po jednu ili dve stolice, pa pulteve, razmeštati, premeštati, donositi, raznositi….. sa leve na desnu….. posao poveren …. (m)učeniku koji je to radio veoma staloženo i jako nelogično….

Program.

Kratak osvrt na obnovu ovog festivala, večerašnji program, popisani učesnici i biografije 4 “predavača” na majstorskim kursevima tokom trajanja festivala, tako sam razumela. Iako sam uporno tražila da saznam ko je držao master class, nigde nisam taj podatak uočila, te mi je preostalo da verujem da je samo njih četvoro bilo….Atanas Krastev iz Bugarske, Denis Severin iz Švajcarske, Razvan Suma iz Rumunije i Danijela Milutinović Nenić iz Srbije. Nije logično, ali …..

Sto se tiče odabira numera za večeras, ideja je odlična, numere atraktivne. Muzičari strani, domaći  i mladi koji su bili na kursevima. Divna kombinacija, ali smo je doživeli uz neobičnu konstataciju….. Mladi su veoma virtuozni, željni nastupa, opušteni i srećni, što i jeste cilj pravog muziciranja. E sad, što nisu navežbali, nikom ništa, pred njima je dovoljno vremena. Ali što su profesori bili užasni, a i oni opušteni i srećni, e  to je muka, velika.

Posebno se osvrćem na par poznatih numera. Rosinijeva uvertira za Seviljskog Berberina, a pre toga su me, sa 4 numere već prilično namučili, pokušali su da izvedu Razvan Suma, Atanas Krastev, Dragan Đorđević  i Denis Severin. Ijao, majko mila, to je trebalo preživeti, a bilo je posle  još iznenađenja. Uvertira je  odsvirana, ali nikako onako kako je  napisano. Ko u klin, ko u ploču, u prevodu, svako čelo u svom tonalitetu, ili koliko ko može, a ne može.

Bizeova Karmen Fantazija je bila još crnja i gora, iako nas je u međuvremenu malo oporavio Sentimentalni Valcer Čajkovskog, koji su pristojno, iako su podsećali na nekadašnje “čuvene” muzičare u hotelu Moskva pre četrdeset godina, izveli Dejan Božić, Srđan Sretenović, Sandra Belić  i Dragan Đorđević, pomalo kič, po malo sladunjavo, ali slušljivo…. I onda…. Šok… Karmen…Tri gosta, uz Sandru Belić i Draganaa Đorđevića. No, no, no, nikako. Nikako. Ni uz daire, ni uz triangl, ni crveni šal. Performans u prazno. Iako…. Ideja je sjajna, još samo da se realizovala kako treba, tj kako mora.

Pauza i…. (j)opet na mučenje. Do kraja je bilo pakleno neizdržljivo, neuvežbano, neopisivo falsch, kao i tokom celog koncerta, 13 muzičara na sceni, zgledaju se u kom pravcu da vuku gudala, jedni ovamo, drugi onamo, očigledno I NEDOPUSTIVO bez dovoljno proba, po sistemu, mi smo profesionalci, lako ćemo. Hoće i jesu. Lako i tragično. Tezgaroški sistem.  A trudili su se, ali samo u tom trenu na sceni. Prethodnog rada i vežbanja nije bilo, ili nismo doživeli.  Mozda su se satrli, ali nismo čuli. A publika u delirijumu. Zapravo, rekoh, deca sa kurseva, neki poznanici učesnika, žene, muževi i desetak usplahirenih baba.

I tako dva ipo sata.

Neopisivo mi je žao lepog i upropašćenog programa, naročito  Violoncelles  Vibrez, napisao Đovani Salima, fenomenalnog dela, prerađeno za 8 čela, a poprilično urnisanog i neurađenog, sa jedinim izuzetkom mladog Atanasa Krasteva, koji je bio najsolidniji kao i tokom celog koncerta, iako je i on imao velike propuste. Zapravo, on je, u odnosu na još dva gosta, bio najsolidniji, šteta što nema bolje violončelo.. I kao što bi rekli sportski komentatori tenisa, Švajcarac i Rumun imaju dobre instrumente, prilično solidan zanat, ali su večeras zglajznuli totalno. Odnos prema mestu, povodu, umor, provod…šta god…. Sramota za njih. Bila je tu  Metallica, kao i Pirati sa Kariba… puki pokušaj…. ali ovih 12 violončelista nisu ni približni istom broju violončelsita koje  je svojevremeno vodio    čuveni  Young-Chang CHO, a mi smo samo uživali. Ili 12 čela minhenske filharmonije…..

Kad porastem, želim da budem pilot, a postanem pekar.

Ako na ovaj način bude i sledeće godine zamišjen  i održan Čelo fest, ne ide na dobro. Para ima, mladih ima, želje ima, publike ima, ali kvaliteta nema. Da se ne prisećamo kako su uopšte izgledali sadrzaji  i koncerti prethodnih Čelo festivala, na koje smo redovno odlazili i danima pratili majstorske kurseve, a uveče vrhunske koncerte, uz mnoga velika imena koja nisu navedena večeras u programu, ne zna se zašto, a i te kako su morali da budu spomenuti…..dovoljno je reći još Ksenija Janković, Alexander Kniazev…. kao i pijanisti,  orkestri i dirigenti svetskog ranga. Behu svetkovine  koje smo dugo, do danas pamtili.

Na zdravlje nam svima, uz nadu da će iduće godine biti bar MALO bolje.

Jer, večeras nismo čuli taj predivni, sonoran zvuk violončela… ni jednog, ni svih 12.

Laura Miletić

Ceo članak je objavio P.U.M. portal:

 https://pravoumetu.com/2021/09/29/pepel-in-kri/