Umberto Giordano, Umberto Đordano, Andre Šenije, Andrea Chenier, Beogradska opera, Dušan Plazinić, Miodrag D. Jovanović, Ana Rupčić, sopran, Ljubica Vraneš, Dubravka Filipović, Đorđe Pavlović, Đandomeniko Vakari (Giandomenico Vaccari), Kuzman Popov, Asja Stojmenova

23.06.2018.

Seci uši, krpi dupe,

Na kraju nam zapade,

 Đoka iz rupe

Andrea i Đorđe… ili Giordano i Pavlović…..  gubitnička kombinacija za medalju. Kome? Malobrojnoj publici.

Pred samo gašenje svetla i početak dugo iščekivane  ponovne postavke opere Andrea Chenier, Umberta Giordana….. doživeh blagi šok…. dvorana BO poluprazna. Dugo nije bilo tako. Premijera, crveni tepih ispred Opere, Domaćin koji čeka zvanice…. a zvanicama nit traga ni glasa. Prva galerija skoro prazna….. spustiše se neki padobranci da je popune….  parter, šarena laža… ostatak,….. tu  tamo….

Dakle,….. pitanje? Zašto? Odgovor….. pitajte upravnika.

Utrošen novac na spremanje premijere, pozvan italijanski dirigent,….. bio malo… i pobegao! Ima li to igde? Pozvan bugarski dirigent…. Došao, radio, radio… i odustao,…. kao bolestan,…. kao mi ludi…..

I hop…. spadosmo na Đoku. Bar da valja. Ali ne valja. Loš. Veoma. Šta ćeš….

Ceo Traktat o Đoki (na sajtu Narodnog Pozorišta)  svodi  se na opis angažovanja oko srpske muzike i njegovih  nastupa sa horovima ???? (Ovo je Opera, da podsetim) ….. na čuvanje srpske tradicije, na osvrt ka  savremenom srpskom stvaralaštvu,  pominje se  tu i tamo neka ruska bajka, a sve godine koje  se navode povodom njegovog iscrpnog i prilježnog rada, dirigovanja i tog izuzetno važnog  angažovanja na očuvanju srpske tradicije,  u toj tiradi su napisane samo  do 2009. Posle toga,….. pojela maca Đoku.

I kakve veze on ima sa operom… pogotovo sa ovom večeras izvedenom? Đoka i Chenier? Ma dajte….

Zašto? Zato što je orkestar zvučao kao nikada do sada!

Nikada glasniji, nikada lošiji, nikada raspadnutiji, nikada ovoliko falsch!  Zvuk ovog užasnog orkestarskog haosa je pokrivao pevače, jedni su žurili, drugi su kasnili…. a formalinsko mahalo je pred kraj opere, u čuvenom duetu, toliko divljao u tempu, da, ionako siroti pevači, realno nisu mogli da otpevaju ono što treba. Đoka se uzbudio i konačno svršio nad svojim zlodelom dirigovanja.

Izdahnusmo.

Pevači? Kao i do sada, sa malim pomacima, unapred, ili unazad, sve jedno.

Čak su sporedni likovi, a bilo ih je … sveukupno bili bolji od glavnih…. Ima li to igde? Ima. U “Savić pašaluku”…. Sve je moguće.   Pu,… pu,…. pu,…..

Andrea Chenier je  “tenorska opera”…. Dobismo Plazinića. Tenora nigde. I????  Mučio se, mučio, “od srede do petka, ali nije odmak’o dalje od početka”…. Jedino je bio lepo začešljan. Bar nešto. I podržala ga je njegova supruga sa nekoliko visokofrekventnih BRAVO,….. nakon prve arije,….  posle je nestala,… ili ućutala…. Poštujem podršku. Iako je više nego smešna. Hi,… hi,… hi….

Carlo Gerard…. Miodrag D. Jovanović…..  glumački, kao i uvek, veoma solidan… al’meni je malo muka od “samo toga”. Pevački malo bolji, ali mi je tek  tu muka…. Dokle BOLJI… dokle NAPREDUJE… dokle? Otiči će SVI o kojima pišem u penziju, a imaće rečenice….”napreduju ….. sve su bolji…. bla,… bla,… bla,… a odoše…. ” Paradoks.

Maddalena di Coigny…, Ana Rupčić. Od svih večeras, najsolidnija. Sa svim svojim manama, lošim donjim registrom, povremenim neartikulisanim zvucima…. Glumački podnošljiva. Grehota…. Ima dobar dramski sopran. Ali ima i falinku…. Neće da pusti glas. Taman krene… pa ga uštine. Lepa piana, ali nejasna gde i zašto. Dakle…. Deja vu !!!!

Bersi… Ljubica Vraneš….. sasvim dobra. U svemu. Šta je to “sve”… otkrijte….

La comtesse di Coigny… Dubravka Filipović… Preživesmo… trudila se… i ona će skoro u penziju…. Nemam snage da pišem više o takvima… peva kako ume… da li je dobro… nije… može li bolje… ne može… i???

Slede razni sporedni, a neophodni likovi, zapravo pevači. Uh….

Nisu bili loši, kako ko, ali su bili smešni. A ova opera je sve, samo ne smešna. Neka ih…. Za “tacne i vrata” su ok. Manje više. Rekoh… ukupno bolji od glavnih…..

I… režija… Mamma mia! Toliko dreke, histerije, mučenja, rada…. Giandomeniko Vaccari…. dobio lovu, kao i otpala dva dirigenta…. Poklonio se par puta, dramio da je ljut tokom rada…. Ništa se nije videlo da je uradio kao reditelj…. Ovi naši mučeni pevači  bi isto tako odradili sami, onako, “na osećaj”… A on…. Ode svojim putem…. bole ga brodarice za ovim što je prčkao i folirao…. Kakav teren, takva utakmica.  Oh šta se radi u “Savić pašaluku” ????

Kostimograf…. Asja Stojmenova…. Anoreksična kičerka… Kakav kostimograf, takvi  i kostimi…. Kič do bola. Papazjanija. Smeh.

Evo, ostala sam zgranuta nad kostimom La comtesse di Coigny.  Jer…  sem ružne haljine modro-mrtvačke boje,  imala je najčudniji prizor na glavi. Nekakvu periku ili šešir ili nešto slično… a što je  trebalo da prikaže ne znam šta…. Ličilo mi je na košnicu. A ja sam alergicna na pčele. Pomoć!

I tako… pauze duže od činova. Na momente sam imala osećaj da sam u limarskoj radionici… kucaju, udaraju…. blagodeti pauza. A atmosfera pogrebna.  

I tako… dođe kraj gde (u)izdahnusmo.

A onda poče pravo mučenje.

Izlaze…. svi…. Nepotrebno…. Smešno… statisti… horisti (izađe i mali Đoka što “sprema hor”, čuli smo kako… užasno!!! ), haos na sceni…. Gungula… sporedni, glavni…. Đoka,  Italijan, kičerka…. Klanjaju se,… klanjaju se,… klanjaju se,…. dosadiše i Bogu i publici…. Spusti se konačno zavesa… ali pre što dođe do kraja,  aplauz utihnu.  Publika jurnu…. da ih neko slučajno ne zadrži još…. Toliko….

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2018/06/umberto-ordano-andre-senije-andrea.html

.