Beogradska Filharmonija, Kolarac, Kolarčeva Zadužbina, Hans Graf, Andreas Ottensamer, klasična muzika, koncerti,...

24.01.2019.

Weber na kratkom štapu

Dvorak na taktove

A Mahler na rezanca i to „quadrettini“

Ciklus Unterhaltovanje, na paus papirusu, pausirusu, bez slika solista, samo puke reči.... ok.... krećemo ....

Beogradska Filharmonija nije „brend“, već „trend“.... a ko je sve u trendu.... Na zdravlje! Tu ste,.... na pola koraka....

Idem od kraja, koji sam jedva dočekala.

Mahlerov Adagio iz desete sinfonije,  počinje nastupom grupe viola.... ah  Kazna Božija..... za sve.... za njih, za dirigenta, za publiku..... violisti  u grču i skupljneog zvuka..... istražujuće intonacije, pokretanja prstiju kao posle teških lomova ruku, ali... zaboga, viole sviraju...... gde to ima..... 
A onda kreće.... golgota.... skrnavljenje muzike,  rezanje fraza, toka misli, nota, uopšte smisla napisanog..... Puko klepanje i taktiranje nota u FORTE do NAJFORTE i dalje, do besvesti..... uz vrhunac trube koja je zvučala kao pokvaren alarm na kolima (bez vibrata, ali je  zato crevnilo na licu  bio ogroman alarm za zvanje Anlave klinike,  tu dodajem doprinos  gudača koji su se intonativno pronalazili tek na pola treće notea... a dotle klize po žicama tražeći intonaciju, pa piccolo flauta koja je kao bonsek, ravna,  jednako užasna kao i oboa, vibrato, šta to beše...  o hornama.... kako kad, uglavnom,  od četiri, jedna svira na granici da posustane, ostale  se mole),  ..... jedno muzičko mučenje, da skratim. Zahvalnost za ovu muzičku lakrdiju, a svirajući  ozbiljnog i jednog od najgrandioznijih kompozitora,  pripisujem dirigentu, Hansu Grafu. Nisam čitala njegovu biografiju, ne treba mi. Čula sam. I videla. Dovoljno. I najlošiji orkestar, (a  tu ste, ne zavaravajte se, jer mislite da, ako ste se oznojili na koncertu, umete da svirate.... ) uradio bi bar pola od onoga što dirigent zamisli....  a ovaj ne ume da zamisli. Vi ne umete da svirate. Dakle. Tacet. Došao, otišao. Sledeći....!!! kao kod lekara u Domu Zdravlja.

Ja sam zdrava, i ne želim da posećujem nikakve domove... pa ni ovaj, vaš.... dom za skrnavljenje muzike. Pitajte publiku kako je bilo..... Pobegli su odmah. Kažu.... dosadno, sem lepog klarinetiste. Možda smo bili na modnoj reviji? Raspitaću se.

Gospodo.... zapravo ljudi koji svirate.... da li ste ikada čuli ovo delo, sem što ste ga iskasapili? Neki snimak? Neka zvučna informacija?..... Smorili ste i uništili božansku i velelepnu muziku..... Dakle.... beogradska filharmonija (namerno malim slovima) NE RAZUME Mahlera od davnina (kada su još tu svirali veliki umetnici i poznavaoci muzike, gostovali virtuozni  solisti i vrhunski dirigenti sa svih strana sveta, jednom rečju - gospoda  muzičari) ..... i.... nemojte više..... zar nije bilo dovoljno da je publika, koja uvek histerično aplaudira,  kod drugog dizanja orkestra, dok ste još stajali, prekinula aplauze i pošla kućama...... Za nauk, osvrt, pamćenje, da, vama iz BORDA.... (jer uz „bordeaux“ i niste mogli da smislite prikladniji program.... niti da  sagledate megalomanske vizije glave kuće i vas uz njih, koje su  nastale i namnožile se usled pomagala.... ljudskih, igračkih, kafanskih, raznih)..... bude jasno šta vam je.......

Nije sve tako kako ste napisali o ciklusima, umetnicima, delima,  a u  programima.... vi ste Filharmonija, trebalo bi i da čujete to, onako, više da osetite šta možete, a ne šta želite..... Ali, neću ja da dajem savete. Ja samo pišem o svojim impresijama nakon vašeg koncerta. Dakle, iskasapljeni Mahler je jedna ogromna tuga. Ogromna. Pustite bilo koji snimak ovog divnog "adagia".... za plakanje je. I ja plačem, ali zato što sam slušala vas. Onakve. Taktirante u forte... i srećne jer ste „oduvali“. Hvala. Nemojte više.

A pre toga, Dvorak, Uvertira Otehllo....

Kao Mahler. Greota za tako dobru muziku.

Pre toga, Weber, koncert za klarinet, nije bitan broj i opus. Sviruckao Andreas Ottensamer.  Bitno je da sam se dosađivala i prisećala naših klarinetista, sjajnih, vrhunskih. I onda a i sada. Uvek smo ih imali i imamo ih. Sjajne.  Dakle, lepotan nije „upalio“. Osatli smo bez bisa, opravdano, jer niko  i nije tražio.

Pre toga, Weber, uvertira za operu „Čarobni strelac“. Da je taj strelac bio ovakav, poginuo bi na početku.

I tako.... delovi „umetničkog borda“ i najuži saradnici..... pa.... kako izgledaju, takva nam i Filharmonija.... estradno-planinska.

P.S.

A  tek izgled muzičara... od baletanki "na bose noge", preko majica sa bretelama koje vire, pa sve do helanki i fruzira „a la kupanje u kadi“... Farba, šminka, salonke? Psujem..... Muškarci ujednačeni, manje-više, ali biti žena u BF.... nedostižno je. Ali ko pa da kontroliše, ili uniformiše, ili transformiše?  Dakle... “ tehnički dojam 3,24.... umjetnički   2,11“...

Pozdrav iz (muzički) ledene dvorane.