19.01.2019.
Aida za pamćenje
ili
Sanja iz daleka stiže
I publiku na noge diže
Večerašnja
Aida.... još uvek mi po koja suza sleće na obraze....
Nisam jako dugo, duuugo, doživela da su mi, u našoj
Operi, izazvane ovolike emocije..... Euforija, drhtanje, „kugla“ u grlu, suze,
radost, ostanak bez vazduha od siline
glasa, glume, doživljene i interpretirane uloge.....Još me obuzima nemir
pomešan sa ushićenjem, nevericom, srećom...
Amneris....
Sanja Anastasia.
Vrhunski
mezzosopran. Druga dimenzija svega.
Ne
mogu da pišem o kvalitetu pevanja, dovoljno je reći.... Ivrhunska, svetska. Da.
Ali
ono na šta želim da obratim pažnju su detalji koji su doprineli ovom vrhunskom
doživljaju. Na momente sam se osecala kao u Pariskoj Operi.
Sanja
je Amneris. Bogata, ohola, moćna, ali zaljubljena, ranjiva i povređena. Svaka
reč i svaki pokret kroz pevanje su
pričali priču. Svaka fraza nas je vodila kroz
tok života egipatske princeze. Od umilnog pokušavanja da sazna od Aide
da li obe vole Radamesa, preko lude ljubomore kada sazna za istinu, kroz
momente kada je srećna jer će postati njegova žena, do očaja kada shvata da ga
gubi zauvek..... Taj spektar i obrt emocija i sugestivno dočaravanje istih, magija najfinijih nijansi
u pevanju, gluma koja prestaje da bude to, jer nas je ubedila da je ona stvarno
Amneris....., glas od najdirljivijeg drhtavog piana, do fascinantno moćnog i raskošnog glasa koji
„nosi“ celu salu i publiku koja je sve
vreme na ivici da aplaudira i kada se ne aplaudira... A desilo se. Bas to.
Nismo mogli da izdržimo. Ovacije nakon
„scene sudjenja“, ludilo u sali..... A meni teku suze, ne mogu da ih zaustavim.
Sanja.
Amneris. Dirljiva, ubedljiva, topla, beskrupulozna, očajna, srećna,
uplašena.... emotivna, jer je vrhunski umetnik.
Sanja.
I Sanjin glas. Za pamćenje. Za želju. Za
poštovanje. Za čuvanje. Za opet.
I
verovatno, kada se pojavi furiozna,
neobuzdana, pozitivna i ogromna energija i moć fantastičnog glasa i želja da
predstava bude dobra i nesebično davanje u svemu, mnoge se stvari pokrenu.
Aida....
Jasmina Trumbetaš......... Večeras više nego sjajna. SJAJNA. Da.... da.... DOBRO
VIDITE. Svaka fraza izvajana, dahovi
neverovatno dugi, čak je i gluma bila za
pohvalu..... kakva bi nas sreća „pogodila“ kada bi Jasmina uvek bila
ovakva...... Dakle, može.... uprkos nezahvalnom
momentu u kome je..... em pevač, em direktor.... Ali.... ako ovako
nastavi..... može..... Ja uvek podržavam kvalitet.... I.... nije prilika da
pričam o drugim stvarima.... ima vremena..... Poenta.... Jasmina, (sem dva
ispucana tona, moram da kažem, da ne bude da nisam čula), MOŽE!... Iiako do
sada, sem na premijeri Moći Sudbine, nije bila ovako dobra, a nekada i veoma
loša.... MOŽE!!! .... Vi ste, Jasmina,
ipak, IPAK, prvenstveno PEVAČ! Gospođo..... ne štedite se, jer ni publika se
neće štedeti u konstatovanju mnogih stvari. Dajte primer... možete... i....
pokušaćemo svi da doprinesemo boljem
stanju u Operi
Prvi
vidljivi znak je.... Sanja.... Idemo dalje.... Neka nam je svima sa srećom ....
Radames.... Janko
Sinadinović.... Trudio se..... trudio.... i delimično uspeo. Uspeo bi i više,
da nije propali Savić, dirigent, ako ste
zaboravili, ili, svrgnuti Upravnik, pustio orkestar da URLA bez granice.... Čak
je doprinosio, misleći da će tako dobiti na dramatici radnje,..... a dobio je... očajan, nepotrebno gromoglasan,
a naročito isprazan zvuk orkestra, sa
volumenom koji pripada Vašaru u Mionici,
ili Leposaviću...... Zaglušiše pevače, hor, publiku i sve do Kalemegdana
prostor.....
Pa
nije Aida za trku na Ušću....., to je,
Saviću, OPERA. Tu se ne viče, ne urla, ne grebe i ne divlja po
instrumentima..... Moralo bi da se vodi računa o BALANSU.... pevači, hor, balet,
orkestar, publika.... Ali, i u toj haotičnoj svirci.... po neki instrument se
dao prepoznati kao dobar, i istaknut gde treba..... Večeras.... Tuba. Sjajna.
Prava. Retko ovako izdiferencirana. Pre
neko veče, ista tuba je bila za ubistvo. I onda mi se javlja pitanje..... Kako
je moguće da isti sastav jedno veče svira onako, drugo ovako, jednom su duvači
dobri, sledeći put su užasni.... Znamo da zavisi od dirigenta, ali zaključak je
da su ipak BAHATI I BEZOBRAZNI, kada
mogu da se provlače kao psi kroz rosu.. Ali što bih ja učila NJEGA na šta da
obrati pažnju... a pitanje je i da li hoce? A on nas je večeras zvučno urnisao.
Dakle.... ni svi muzičari nisu prihvatili ruku pozdrava na kraju predstave, kao
što je red. I bili su u pravu. Bilo ko bi ovo oddirigovao bolje. Kultivisanije,
kulturniije, umetnički, znalački. A Ovde se samo prikazao bes, ljutnja i
očaj.... Ali... opraštam.... Opraštam gubitnicima, i ne želim da pišem više o
njima. Imali su dugogodišnje prilike, iskoristili su za svoje posebne potrebe.
Dovoljno. Neka odu u zaborav. Ili neka
nađu balans. U svemu. Zbog sveće.
I
još nešto.... Ima li iko odgovoran za horsko pevanje..... Muški hor, večeras, u
sredini sa najvišim likom koji se najviše drao.... O celini i kompaktnosti
pevanja.... ko da ih „posavetuje“.... onaj ko vodi hor.... A vodi.... idemo
dalje.... beznačajno je da trošim redove na osobu koja NE UME.
A
ne ume ni režija.... rekoše, nakon
predstave, a u prostoru gde su se nalazili umetnici, neki viđeni ljudi.
Znalci. A kažem i ja. Koji put.
Ko
to tamo peva, igra, glumi.... režiju? I dokle? Scena prazna, hor, statisti, ili
radnici na bini.... kao robokapi.... leva, desna, jedan,.... tri,.... haos na
bini.... i..... ŠKRIPA na kraju predstave.... još od ONOMAD.....
Rekoh,
ali sada potvrdjujem..... doniraću kolomaz, da u sceni umiranja, ništa ne
škripi.... dovoljna je samo smrt.
Ali tu nije kraj....
Amonasro, Miodrag. D. Jovanović..... uvek me
fascinira gluma, harizma i fenomenalan italijanski jezik, koji oslikava svaku
frazu, doživljaj i opis radnje..... večeras i glasovno mnogo bolji nego do
sada.... Mišo.... samo napred..... Umeš da kupiš publiku.... priznajem.... mene
posebno ....
A ostavila
sam i još po neku pohvalu za frizere i
šminkere, koji su, najpre Aidi, konačno
dali pravi izgled..... o Sanji.... prirodno lepoj i harizmatičnoj.... šminka je
samo dodala LUDILO....
I
da se vratim na početak.... ili da sa početka dođem do kraja ovog pisanja.....
Mnogo
mi je trebalo vremena da ovo sročim.
Remetile
su me suze, snažno osećanje ispunjenosti
i dubina doživljaja, i još uvek utisnuti zvuci tog gromadnog, moćnog
glasa,... a tek boja,.... nijanse.... Vrhunska pevačica.
Sanja.
Da,
Sanja. Ime koje se pamti. Ime koje izaziva ushićenje.
Da.
Sa ponosom, i bez objašnjenja, Moja Sanja.
O istoj temi, ali iz drugog
ugla:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.