RTS, Sava Centar, Novogodišnji koncert RTSa 2019. Hor i Orkestar RTSa, Bojan Suđić, dirigent, Dragana Radaković, sopran, Ivana Srbljan, mezzosopran, Nikola Mijailović, bariton, Snezana Despotović, Ljiljana Ranđelović....

14.01.2019.

Sujeto sjaši, ustupi mesto boljima

Još jedan  tradicionalan Novogodišnji koncert

RTSa

Sava Centar

ili

U prevodu

Odličan koncert

AUUUUUU i to da se čuje od mene, ahahahhaha...

                Prepun Sava Centar..... vrvi od ljudi, lepe atmosfere, nekako su svi pozitivni..... iako je napolju vetrovito hladno, skoro neprijatno, a, moja procena, oko 3500 ljudi je došlo ko zna odakle i željno iščekuje  koncert. Programa NEMA. Devojke koje su pitane za program, kažu, nismo dobili. Čudno, ali.... Nakon koncerta, mislim da je bilo bolje što nije bilo programa.... Jer, da je pisalo, većini ne bi ništa značilo (što ne umanjuje njihovu radost i rešenost da slušaju „nešto što godinama vole“),  a neki bi,  a priori, našli više mana, nego pohvala.... takav smo „svet“....

I.... krenusmo u muzičko putovanje....

Scena ispunjena muzičarima, horom, orkestrom, jelkama, zvezdama, kamermanima, video bimovima, panoima sa kojih se slivaju snegovi, štras, kugle, slike,..... Šareno... na granici kiča. Na najtanjoj graničnoj niti.

Ali, kada je koncert počeo..... sve sporedno je nestalo. Iako je bio ozvučen tokom celog koncerta, orkestar je zvučao jako dobro. Jako dobro. A kroz ozvučenje se još više  čuje i dobro i manje dobro. Ogroman izvođački anasmbl, potpomognut i muzičarima iz drugih orkestara, svojski se trudio i uspeo da nam priredi jedno lepo veče. Lepo i u zvučnom,a i u vizuelnom smislu. Uživanje je bilo videti članove orkestra (ženski deo) kako diskretno  svetlucaju zahvaljujući garderobi koja je bila glamurozna, a dostojanstvena. Bravo.

Bravo i za hor. Naročito u pevačkom smislu. Vratio se veliki deo kvaliteta koji je nekada bio prepoznatljiv i kod nas, i u Evropi. Bravo za posvećenost i interpretaciju. A i izgled.

Tokom večeri, smenjivala su se dela raznih kompozitora, ali je sve bilo smišljeno u jednom smeru.... svečanom i prihvatljivom za svakoga. A muzičari su se trudili, i to svojski. Posebno  su bili izuzetni udarači, fenomenalni klarinetista,  kao i limeni duvači (iako je, na momente, bilo nekih diskutabilnih tonova, kao i kod harfe, jer, rekoh, sve se čuje, ali sve može i da se zanemari zarad opšteg dobrog utiska), te   Bravo za ceo orkestar. I .... ponoviću.... BRAVO!

Neka drugi razmisle.... o mnogim stvarima. Zašto imaju koncerte koji se ne snimaju, zašto su se zatvorili u sopstevne ljušture imaginarnih ideala kao su najbolji, zašto se kriju od mnogih i samo određeni broj publike može da ih čuje, a ta ista publika mora da se isprsi u maju da kupi cele cikluse,... zašto... zašto,.... zato što ne smeju da se pojave u stvarnoj javnosti.....

Idemo dalje....

Pojavili su se i baletski igrači, folklor koji je bio odličan, Dečiji hor RTSa i Kolibri.  Sve pohvale za dirigente Snežanu Despotović i Ljliljanu Randjelović, jer su vratile dečijim horovima DECU koja pevaju program prilagođen uzrastu. Uz svu profesionalnost, ponašnje na sceni, pevanje, izgovor, dikciju i muziku, deca du bila deca.... radosna, opuštena, srećna a,... muzički sjajna. Bravo.

Imali smo i soliste..... soprana  Draganu Radaković, mezzosoprana (gošću) Ivanu Srbljan i baritona Nikolu Mijailović. Poznate numere i arije publika je nagradila aplauzima.

Ja ne pišem ovako, ali celokupna atmosfera me  navela da budem drugačiija, za sada.... sve dok me insipracija ne odvede tamo negde, ahahahhahaha...

Nakon još nekoliko kompozicija, usledio je folklor sa numerama koje su svakom biću u publici pomerili damare. Sjajni, efektni, profesionalni, lepi, laki u koracima, žestoki u ritmovima.....

Kraj. Po meni, kraj koncerta.....

Ali, naša posla... Uvek se pojave  „neki tamo" koji nemaju meru ni za šta. A ni smisao za finale, što se tiče toka, ovog puta, koncerta. Folkolrna igra, uz sve neophodno koje je vodilo ovakvom tempu, bila bi idealna za kraj. Ali MORALO je da se ispoštuje još po neko „zahtevanje“, da se  „prikažu“ bas svi  odseci RTSa... nepotrebno, smarajuće, dosadno, iako je muzika bila ok. Ali ne bez pauze. Svaki tok ima svoju „najvišu tačku“, posle koje sledi pad.

Ali, izdržasmo herojski dva sata bez pomeranja. A na kraju, već sasvim izlizan Marš na Drinu. Dokle? Sa nekakvim vojnicima na vrhu bine....  No, ipak  je publika gromoglasno pozdravila celovečernji koncert, te smo imali i BIS..... jedan, dva, ili tri, ne sećam se, bilo mi je (iako  je bilo lepo) previše za to veče, pa se sećam samo „Vinske pesme“ uz troje solista... a uz njih se pojavila i „nepoznata muška prišipetlja“, kao četvrti solista. Otkud je ispao i kako, ne zna se, (prvo je doneo cveće za gošću) a onda...hop... osta na sceni, da peva sa solistima koji su bili najavljeni kao „specijalni gosti“...možda je  on „specijalac“. Ali ne liči.... ma  nije ni bitno, ali je smešno i totalno ne pripadajuće.  

Rekoh, ništa neću previše da zameram.

Svakako, publika je  bila ispunjena, a  ja veoma prijatno iznenađena.

I da završim ovo pisanje sa nekoliko misli o  osobi koja je sve ovo uskladila do maximuma koji su nam dali...

Dirigent  Bojan Suđić.

Nekada ga hvalim, nekada kudim. Zavisi od mnogo čega. Ali u jednom sam veoma postojana, a to je da Bojan ume, može i veoma dobro da ostvari izuzetne  megalomanske performanse sa horom orkestrom i solistima.... što je najteže. Radan, uporan i nemilosrdan. Treba. Za naše muzičare, najmanje takav. Da se ukrote i sviraju. To im je posao. A Bojan nekako uspe u tome. Bar sam tako čula na koncertu. Svaka čast.  Mislim nešto, možda bi mogao da diriguje u Operi..... jer UME da drži na okupu veliki izvođački ansambl.... Eh, koliko je spreman da udovoljava solistima u njihovim „ispadima“, da „muzicira do ludila“ ne znam, ali mislim da to nije loša ideja. Ha, svakako bi bio bolji od nekih tamo..... Bojan je „čovek zadatka“, a našim raspuštenim muzičarima, ma gde da sviraju, treba baš takav neko. Lako ćemo mi sa „dinamikom i frazama“.... dajte prvo BAZU. A Bojan ume da postavi i bazu i neophodnu radnu disciplinu,.... ostalo ide uz to..... manje ili više.... kažem to, misleći za naše, ovakve, muzičare.....  

Dakle..... Prijatno veče, lepa atmosfera, dobri muzičari, i .... Hvala, vidimo se sledeće godine .....

P.S. Ima nešto što se menja..... na bolje.... na radost.... a i kvalitet.... Orkestar RTSa je munjevito dostigao jedan sasvim pristojan nivo za naše prilike.... Ako ovako nastavi.... bojim se da će biti... zabave na temu .... „Čik pogodi ko je bolji?“