04.10.2018.
Luganski sanjari,….
a
u sali “hladno”…
“Sanjario”
Schumanna i promašio,
ili
Nikolaj
Luganski i BF
Koncert dosade…
Evo kako ja vidim neke stvari. Šta
čovek, ako iole poznaje geografiju, ili istoriju, (a ja sam tu veoma tanka, ali
sa osnovnim, minornim znanjem mogu da se
usudim da pišem)… šta čovek može da očekuje od ljudi koji u toku jedne godine imaju
i polarne i bele noći? Sterilnost? Hladnoću? Stegu u svakom smislu….. sa, ponekada, malim iskoracima iz iste, ako su dovoljno
snažni da mogu da se razbaruše u exponiranju,
kao umetnici npr, ali taj pečat
hladnoće ostaje uvek u većem delu, pa tako i u ovoj drugoj simfoniji Jana Sibelijusa. Poznavaoci i znalci istorije, muzike, ili muzikolozi, teoretičari i kritičari neka pišu o delu… šta, kad, kako,
zašto….
Ja iznosim lične impresije. Na čudan
način volim Sibeliusa, ali ne umirem za njegovim delima.…
Objašnjenje…
Ko se Sibelijusa lati,
mora umetnički, do bola, da “mlati “.
Večeras, iako nije bilo tragično, nije
bilo ni sasvim dobro. Niko tu nije kriv. Orkestar je onakav kakav imamo, u
sastavu kakav je…. i šta očekivati više od njih? Dali su svoj maximum. Prilično
diskutabilan i prilično amaterski. Nema
znanja, ni škole, ni tehnike… ponajviše. Tu i tamo zazvuče solidno….
Ali to su mrve od potrebnog. Zato je
Estrada na nivou. Pojedine članice orksetra…. lepe, zgodne,… ali neuke. U svemu.
Od vaspitanja, do neznanja. O bontonu….. nekom drugom prilikom. Smeju se tamo gde nema mesta smehu, mlate
telom tamo gde nema mesta telu, već umetnosti…. Misle da su RIBE, možda i jesu,
ali ne na ovom mestu …. Ovde je umetnost na prvom mestu, a izgled samo čini
kompletan utisak,…. a pošto takvog utiska nema,…. one su zapravo, samo tutisti u
orkestru….. I Estrada!….. Živela
Estrada….. Živela Lambada, još
malo….. A Dirigent Aleksandar Vedernikov se trudio, imao je sjajne ideje,
odličnu koncepciju (po mom ukusu, da se razumemo)… ali nije mogao to da dovede
do kompletnog izvođenja….. zaboravio je da je
u BF i da muzičari imaju svoj limit u smislu tehnike i mentalnog sklopa,
o znanju neću….), a to je osnov za dobijanje kvaliteta i doživljaja. Dakle…..
Gudači su “na estradi”…. Sindrom “kola
srpskih sestara”…. Imaš sliku, nemaš ton. Trude se…. i? Duvači nešto bolji….
Kako ko…. Horne za svaku pohvalu…. Zapravo ceo holtz…. Ostali drvenjaci neka
porade na intonaciji, detonaciji, pljuvanju u instrumente i razlici između
krkljanja i sviranja….. i tako…. Ima tu svega…..
A najviše dosađivanja, tokom celovečernjeg koncerta, gde sam imala
vremena da mislim o raznim stvarima, za koje, inače, nemam vremena,…. ali večeras, prikovana za
stolicu…. eto prilike…. (šta skuvati sutra, kako osmisliti program za koncert đaka, kada otputovati u Nemacku, a da se poklope dva dobra koncerta i opera…. ostaviti
još malo turšije…. zvati majstora za mašinu za veš, eh, beše ono putovanje baš
dobro) ……. prilike i da
vidim mnoge stvari….. od vizuelnog do slušnog….. da nemaju svi muški muzičari
adekvatne frakove, pa moraju rukave da saviju, ala jeans trend…. neki
neobrijani, neočešljani, žene kao kaubojke,… kako koja,…. jedna u džemperu, druga
u helankama, treća u haljini,… četvrta u faltama,… šminka…. tu i tamo…... Fazon
direktora da mogu da se pojave kako hoće….
Jedna od
PR (Menadžer
za odnose sa javnošću) u
cirkuskoj tolaeti, druga, urednik programa, u pidžami….. šareno, volim te. Tako izgledaju u
upravi, a tako im i sviraju u orkestru.
Nasa BF. Naša i ničija više. Ali ne i
moja. Moja je nekada bila. Ova…. NE! Ali
to ne znači da ne želim, uvek sa veliki optimizmom i nadom da će biti bolje,
da ih slušam. Ja sam optimista. Stil, kvalitet, (večerašnji programi skoro na
pergamentu….. moderno? Ne, Užasno…. hrapavo, deluje veoma jadno, slova iz praistorije…. a tim koji radi
za BF megalomanskiji nego ikad…..UMETE LI? Mislite da je ovo IN? ….)
Ah, da….. zaboravih. Beše u prvom delu pijanista
Nikolaj Luganski…. Nije morao da dođe. Uopšte. Bilo bi mi lakše. Lepše.
Iskasapiše Brahmsa…. Kao drvoseče u
šumi. Udri po delovima. Seci. Cepaj, ali nežno, ahahahahhaha. Nije bilo celine, nije bilo ideje, nije bilo
prožimanja…. O strasti i silini, da ne govorim…. On prčka po dirkama kao
dete…. oni sviruckaju za sebe. Gde je tu Brahmsovo ludilo koje će da te odnese u
nepovrat? Da te izdigne i sunovrati u par minuta? Da ti ne bude žao da si bio
živ, a da umireš od siline doživljaja? Da te (što reče moja… MOJA najbolja
prijateljica i veliki poznavalac muzike) uzburka i uzdigne okeanska silina i da
te baci nazad u smiraj? Da talasaš i
umireš, da talasaš i uživaš?…. Ooooooo…. ništa od toga…. On je skakutao po
potočicu i bio srećan, jer ne ume više. Infantilan. Nezreo, tj. prezreo, “ostario”
i potonuo. Hej, pijanista “svetskog glasa”? Umrla sam od dosade!!!! Sve je
mlako, kao mlako pivo u seoskoj prodavnici, gde isto cirkaju na suncu i
stepeniku ispred. Luganski je u nepovratnom sunovratu, bez života i snage.
Umire kao pijanista,… kao umetnik,…. kao,…. On nema muda. NEMA MUDA. Brahms unakažen.
Publika je zevala, gleala na sat
(moblini), dremala, dosađivala se, ali na kraju… hop….. skočiše i urlaju…. Zaboga… Luganski je to. Naša
publika…. neuravnotežena i histerična.. kao i u sopstvenim životima. Reflex svega. Ja u šoku. Jer je isto stanje kao pre godinu, dve, tri….
Klon... Klonj…Klonja…Vulgarno? Pa to su mi dali….. vulgarnost u tumačenju Brahmsa
i Sibelijusa. Ti meni, ja tebi. 1:1
I onda…. bis….. Schumann…. Sanjarenje.
Sanjario Luganski da je pijanista.
O istim temama, ali na drugačiji način:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.