Čelo fest 2021., Kolarčeva zadužbina, Buđenje, Profesor, Dragan Đorđević - Suzuki, Atanas Krastev, Denis Severin, Razvan Suma, Sandra Belić, Dejan Božić, Srđan Sretenović, Dejan Božić, Nevena Busarac, Ivan Jarić, Aleksandar Latković, Ognjen Milosavljević, Milutin Mladenović, Vuk Ovaskainen, Pavle Popović Damjan Stanković, Danijela Milutinović Nedić, violončelo

 

Pepel in kri

a u sali vri

ili

Gala Koncert Čelo festa

u Kolarčevoj zadužbini

 

Lepa zamisao našeg vrsnog čeliste Dragana Đorđevića -Suzukija, da se nekadašnji čuveni Čelo fest, posle 8 godina pauze obnovi, pod nazivom Buđenje,a posvećen prvom idejnom tvorcu festa – Vesni Kabiljo

Moja lična sreća neizmerna!

Bravo za ideju, bravo za trud, bravo za entuzijazam i radost….

Ne bih da kvarim, ali…..

I da je sve to što je lepo zamišljeno bilo i ostvareno, pišem o večerašnjem koncertu, uživali bismo. Ili bar neki, iako je u sali  bila histerija posle svake numere (12), uporno vrištanje i padanje u trans, naročito od strane par uspaljenih “gospođa”, koje su na sceni izbrojale 11 muškaraca! i na kraju svisnule od sreće i konačno umukle. Ili je to možda bila zakasnela reakcija na neku od vakcina.

Postoje razni događaji u dva ili tri čina. Večeras smo imali j….. u dva čina. Počela u 20, završila u 22:35, sa malecnom pauzom od deset minuta. Koncert ne bi toliko trajao da nije bio osmišljen kao interni čas koji je počeo sa jednim solistom, a završio sa 13. Trebalo je svaki put dodavati po jednu ili dve stolice, pa pulteve, razmeštati, premeštati, donositi, raznositi….. sa leve na desnu….. posao poveren …. (m)učeniku koji je to radio veoma staloženo i jako nelogično….

Program.

Kratak osvrt na obnovu ovog festivala, večerašnji program, popisani učesnici i biografije 4 “predavača” na majstorskim kursevima tokom trajanja festivala, tako sam razumela. Iako sam uporno tražila da saznam ko je držao master class, nigde nisam taj podatak uočila, te mi je preostalo da verujem da je samo njih četvoro bilo….Atanas Krastev iz Bugarske, Denis Severin iz Švajcarske, Razvan Suma iz Rumunije i Danijela Milutinović Nenić iz Srbije. Nije logično, ali …..

Sto se tiče odabira numera za večeras, ideja je odlična, numere atraktivne. Muzičari strani, domaći  i mladi koji su bili na kursevima. Divna kombinacija, ali smo je doživeli uz neobičnu konstataciju….. Mladi su veoma virtuozni, željni nastupa, opušteni i srećni, što i jeste cilj pravog muziciranja. E sad, što nisu navežbali, nikom ništa, pred njima je dovoljno vremena. Ali što su profesori bili užasni, a i oni opušteni i srećni, e  to je muka, velika.

Posebno se osvrćem na par poznatih numera. Rosinijeva uvertira za Seviljskog Berberina, a pre toga su me, sa 4 numere već prilično namučili, pokušali su da izvedu Razvan Suma, Atanas Krastev, Dragan Đorđević  i Denis Severin. Ijao, majko mila, to je trebalo preživeti, a bilo je posle  još iznenađenja. Uvertira je  odsvirana, ali nikako onako kako je  napisano. Ko u klin, ko u ploču, u prevodu, svako čelo u svom tonalitetu, ili koliko ko može, a ne može.

Bizeova Karmen Fantazija je bila još crnja i gora, iako nas je u međuvremenu malo oporavio Sentimentalni Valcer Čajkovskog, koji su pristojno, iako su podsećali na nekadašnje “čuvene” muzičare u hotelu Moskva pre četrdeset godina, izveli Dejan Božić, Srđan Sretenović, Sandra Belić  i Dragan Đorđević, pomalo kič, po malo sladunjavo, ali slušljivo…. I onda…. Šok… Karmen…Tri gosta, uz Sandru Belić i Draganaa Đorđevića. No, no, no, nikako. Nikako. Ni uz daire, ni uz triangl, ni crveni šal. Performans u prazno. Iako…. Ideja je sjajna, još samo da se realizovala kako treba, tj kako mora.

Pauza i…. (j)opet na mučenje. Do kraja je bilo pakleno neizdržljivo, neuvežbano, neopisivo falsch, kao i tokom celog koncerta, 13 muzičara na sceni, zgledaju se u kom pravcu da vuku gudala, jedni ovamo, drugi onamo, očigledno I NEDOPUSTIVO bez dovoljno proba, po sistemu, mi smo profesionalci, lako ćemo. Hoće i jesu. Lako i tragično. Tezgaroški sistem.  A trudili su se, ali samo u tom trenu na sceni. Prethodnog rada i vežbanja nije bilo, ili nismo doživeli.  Mozda su se satrli, ali nismo čuli. A publika u delirijumu. Zapravo, rekoh, deca sa kurseva, neki poznanici učesnika, žene, muževi i desetak usplahirenih baba.

I tako dva ipo sata.

Neopisivo mi je žao lepog i upropašćenog programa, naročito  Violoncelles  Vibrez, napisao Đovani Salima, fenomenalnog dela, prerađeno za 8 čela, a poprilično urnisanog i neurađenog, sa jedinim izuzetkom mladog Atanasa Krasteva, koji je bio najsolidniji kao i tokom celog koncerta, iako je i on imao velike propuste. Zapravo, on je, u odnosu na još dva gosta, bio najsolidniji, šteta što nema bolje violončelo.. I kao što bi rekli sportski komentatori tenisa, Švajcarac i Rumun imaju dobre instrumente, prilično solidan zanat, ali su večeras zglajznuli totalno. Odnos prema mestu, povodu, umor, provod…šta god…. Sramota za njih. Bila je tu  Metallica, kao i Pirati sa Kariba… puki pokušaj…. ali ovih 12 violončelista nisu ni približni istom broju violončelsita koje  je svojevremeno vodio    čuveni  Young-Chang CHO, a mi smo samo uživali. Ili 12 čela minhenske filharmonije…..

Kad porastem, želim da budem pilot, a postanem pekar.

Ako na ovaj način bude i sledeće godine zamišjen  i održan Čelo fest, ne ide na dobro. Para ima, mladih ima, želje ima, publike ima, ali kvaliteta nema. Da se ne prisećamo kako su uopšte izgledali sadrzaji  i koncerti prethodnih Čelo festivala, na koje smo redovno odlazili i danima pratili majstorske kurseve, a uveče vrhunske koncerte, uz mnoga velika imena koja nisu navedena večeras u programu, ne zna se zašto, a i te kako su morali da budu spomenuti…..dovoljno je reći još Ksenija Janković, Alexander Kniazev…. kao i pijanisti,  orkestri i dirigenti svetskog ranga. Behu svetkovine  koje smo dugo, do danas pamtili.

Na zdravlje nam svima, uz nadu da će iduće godine biti bar MALO bolje.

Jer, večeras nismo čuli taj predivni, sonoran zvuk violončela… ni jednog, ni svih 12.

Laura Miletić

Ceo članak je objavio P.U.M. portal:

 https://pravoumetu.com/2021/09/29/pepel-in-kri/