Trubadur, Dragutin Matić, Višnja Radosav, Jasmina Trumbetaš Petrović, Dušan Plazinić, Dragoljub Bajić, Dejan Savić,... Ivana Dragutinović Maričić

 

 

 

Od Lune konačno mnogo radosti,

od Manrika i dalje gadosti,

ili

Najzad  Il Trovatore

A da nije

„kombinatore“

 

Ko razume…. ko ne…..

Solidna predstava za naše uslovljene uslove.

Ako ćemo realno…… od  pet glavnih uloga…. imali smo DVE i trecu kao poštapalicu….. A preostale  su bile…. kako u kom delu, negde podnošljive, negde nepodnošljive, ali  „očekivane od nekih tamo“….

Uostalom….. čitajte, ako hoćete.

Il Trovatore….

U najavi Narodnog Pozorišta, na zvaničnom sajtu, dnevna lista…… jedna podela. Na PLAKATU Narodnog Pozorišta, ispred ulaza,  u 19: 15…. druga podela….

Moja greška što nisam slikala……

Na sajtu, jedno ime dirigenta, Dejan Savić,  ispred pozorišta…. drugo ime dirigenta, A.Z.B.  Ja mislila…. nije bitno…. A BITNO JE !!!!!! Ljudi se raspituju…. mnogi poznaju opersko stanje, umetnike i podele…..

Ludost!!!!!! Kuc, kuc…. ko vodi računa o tome, to su krupne greške, u svakom pogledu.

Idemo dalje…..

Predstava kasni 17 minuta, ja mislim…. umro… pa sad cekaju da dođe drugA… Kad…. Sve po „sajt planu“…… Lošem po soliste, hor, orkestar, PUBLIKU……

A ON divlja……

Preskačem redosled pisanja, koji sam započela i pišem ono što sam čula i videla. II i III galerija….. DECA !!!!! Naručeno im (svojim ušima čula) da tapšu…. i kada da viču BRAVO….. A nisu ih naučili da se u operu, pozorište, balet, na koncerte ne dolazi u patikama….. Nova publika…. nikada, ne ovakva, a na tome treba raditi. Zar ne bi svi ti mladi ljudi bili srečni da se malo više „picnu“ za neki takav izlazak, sigurna sam da bi im, nakon nekog vremena prijalo. Ali, to nije moj zadatak. „Moji“ znaju kako se gde pojavljuje.

Elem, povodom tapšanja i Bravo poklika,   pojavila se tu  i osoba, (ovaj deo je samo za poznavaoce opere, one koji  poznaju stanje i situaciju) !!!!! iz poslednjeg reda partera desno….. Žena koja je lojalna, kao svaka prava žena…. kome, njena stvar…. viče Bravo….. tamo gde nema nikakvog razloga, a i jedina je…. apsurd… čak su i deca ćutala…. dakle…. režirano, uobičajeno, već dosadno do bljutavosti !!!!!!!

Lojalna i Truba. Za godišnju nagradu, kad bude vreme. Večeras  UVEK, UVEK, UVEK, kada  Plaza peva….. trubica  ima „GROMOGLASNU I PRIMARNU ORESTARSKU DEONICU“,  JER SE NOTNO POKLAPA SA TENOROM…..  pokriva PLAZU, jer on  ne može da otpeva, a dirigent…… POGODI KO SAM…. to neguje sa ogromnom strašću (videsmo i taj delić u njemu)….. Platiću Mu za tri dana sudski dodeljenih, bednih 100.000. rsd, a  sa pisanjem, naravno, nastavljam.

BLJUC…… BLJUC….. a posle…. PLJUC …..

Pa da li  IKO  misli da ne poznajem do te mere parituru, pa da ne znam ko koga, kada  i na koji način pokriva…… (da pojasnim, to se radi samo kod nas)

A Dalton uprava… izvinjavam se zbog izraza….. ne kapira pola stvari, ili imaju maske, čepove i puder, ali uveče, kada se smeste  u svoju sobu i sve poskidaju….? Kako Vam je?

Gruba????? Samo sam realna,  i na osnovu onoga što vidim i čujem, pišem.

Odoh predaleko….  a zanelo me sećanje, slika i reči  sa TVa…… na sta su mi ukazali, pošto ne gledam TV….

Intervju Direktora Opere, Nikole Mijailovića sa Mirom Adanjom Polak

Pitanje M. A. Polak (između ostalih) : „Da li to znači da nećete pevati u Operi? “

Odgovor N.M.“ : Ja mislim da bi bilo potpuno nepristojno i neprimereno sa moje strane da ja sada, kao direktor Opere, sebi pišem premijere i predstave, stvarno bi to bilo potpuno neprimereno sa moje strane……“  I, da Vas pitam…. da li biste Vi sebi, kao direktor,  napisali predstavu i, sebi kao direktoru , napisali honorar? Ne! Siguran sam da ne biste, a ja to necu uraditi… JA TO NE !!!!!

?????????????

NIKADA NEĆE SEBI NAPISTI ULOGU I HONORAR??????? A u Aprilu peva?????? Pogledajte sajt NP … 16. april Toska i Baron Skarpija!!!

 

Ili sam ja luda, NISAM!!!!!

Dakle….. sve je isto, samo u drugom pakovanju…. Jedno misli, drugo kaže, treće radi, … aj oladi.

Skraćujem pisanje….. i ipak da navedem imena i uloge, za populus koji nije upućen u sinoćnu predstavu, a zna po nešto o ovoj operi.

Dirigent, Dejan Savic, Reditelj, I.D.M., Leonora, J.T.P., Manriko, Dušan Plazinić, Grof Luna, Dragutin Matić, Acučena, Višnja Radosav, Ferando, Dragoljub Bajić, ostali….

I ovako… Leonora (a radovala sam se Mirjani Nedeljković)

Imali smo do sada baba Jacu, sada imamo i baka Jacu…… Mrtva trka. A meni muka.

Penzija…. kako ne bismo večeras slušali KRIKE i urlanje jedne nemoćne pevačke bake….. TUŽITE ME….. Po „umetničko-pokojničkom uzoru“….. Pa Leonora se toliko drala, da je na kraju izgubila glas u donjoj lagi…. kome to treba? O visinama…. MOLIM VAS…. NEMOJTE JOJ DAVATI OVAKVE ULOGE…. nesto lakše, pa hajde da podnesemo. “Diva” bez glasa, “Diva” se dere… to ne pripada “Divama”. “Dive” imaju meru. Ova “Diva” se vratila na daske…. Sviđa mi se poslednja reč. Daske. I sa dasaka urla….. valjda joj teško…., a mene baš briga…. neću da slušam urlanje, a još manje objašnjenje da “moraju da pevaju za platu”. A gde su “bele medvedice i međedi” ??? A gde je mesečna podela, pa da mogu da BIRAAAAAAM !!!!!! ?????

A Manriko…. vikʼo, rikʼo, vikʼo, rikʼo, i na kraju ciknʼo.

Oboje me mučili, bejah u strahu da li će, ili neće…..

Grof Luna…. konačno da čujemo miljenika publike, sjajnog, dugo očekivanog, baritona kakav se uvek želi. I da peva i da glumi i da uživamo uz njegove role. Evropska klasa. Zato i peva u inostranstvu, a ovde, ovde kad se smiluju i popiju lekić, jer…. Ćuti, Laura….. Ali ta gostovanja nikako nisu prepreka za podelu u našoj operi…. prepreke su druge prirode…… Ćuti, Laura. A kada će nam ga opet „pokazati“, pitajte prodavačicu ljubičica.

Acučena, „uskočila“ i pokazala svu moć jednog mezzosoprana evropskog kalibra…. sjajna i glasovno i glumački, i scenski…. do naježene kože….. I šta će njima (mislim na Lunu i Acučenu) ova preostala pevačka, sedma klasa, iako su se svi trudili, iako je bilo neke dobre energije i dinamike na sceni,  ali šta to znači? Neka se ne trude, neki neka ne pevaju uopšte. Najbolje. A objašnjenja da ne može da se napravi jedna kvalitetna predstava, jer na ostale neće niko da ide…. Ahahhahahahahaha……. No Way….. Zašto nemamo odlične i očajne…. ionako se održavaju… pa negde ima, a negde nema publike…. npr… Don Kihot….. Totalni promašaj one sa “dasaka”….. i one iz fotelje….. a novajlije moraju da trpe….. Heeeeej……

Ferando, solidan, napreduje u pedesetoj, daleko će dogurati, do sedamdesete, mislim pevački….

I…. naravno…. dirigent….. odavno zreo za posmatranje…… PONAVJAM….

Orksetar, podboden njegovom histerijom koja nije pod lekarskom kontrolom…. divlja, udara iz sve snage, grebe,  gromoglasno svira….. on u sreći, valjda psihotičnoj…  a solisti…. ko vas j… ?????

A da malo prati senzibilitet pojedinih solista? A ne da se deru iz sve snage ne bi li ih publika čula?

I jedno pitanje za rediteljku  I.D.M…. može li Acucena, kada se pojavi na sceni, da se malo pomeri ka sredini bine…. pola publike je ne vidi? Ili da pitam nekog ko to zna?

Eh …… Otkriću jedan deo moje „tajne pasije“….. od „para“, potom „dva para“ pa „trilinga“, zatim „kente“ …… Triling je uvek dosta loša pozicija. A nama je stalno ispred nosa….. Čekamo dalje nivoe…. Ja volim „Rojal Fleš“….a do njega…. teško.

Suma sumarum….. nije bila kataklizma….. čekamo najavljena aprilska gostovanja…. ipak se (o)kreće…. samo da se ne prevrne.

Laura Miletić

Ceo tekst objavljen u P.U.M. Magazinu:

 https://pravoumetu.com/2022/03/27/idi-mi-dodi-mi/

O ISTOJ TEMI, ALI IZ DRUGOG UGLA

https://umetnickihel.blogspot.com/2022/03/trubadur-dragutin-matic-visnja-radosav.html

Žil Masne "Don Kihot", Đorđe Stanković, Ivana Dragutinović Maričić, Miraš Vuksanović, Aleksandra Angelov, Ivan Tomašev, Ale4ksandar Stamatović, Sara Ristić, Anastasija Stanković, Stefan Živanović, Siniša Radin,...

 

BRAVO

BRAVO

Premijera opere

 DON KIHOT (Žil Masne)

 Za naše uslove

 ODLIČNO !!!!

 

A bio je i koktel posle predstave. O da, na jednom mestu  za umetnike, na drugom mestu za publiku. Staklom odvojeni. Ali je bio. 

Ne dešava mi se često, bolje reći, dešava mi se retko, da ne znam odakle da počnem, a da je celokupno dobro.

Pokušaću, po redosledu dnevne liste, možda mi olakša pisanje.

Žil Masne, opera Don Kihot.

 Premijera u beogradskoj Operi.

 02.03.2022.

 Dirigent Đorđe Stanković, kod mene ima pseudonim Big Lale.

 Ali, Big Lale je doveo, na prvom mestu, orkestar u jako dobru formu. Dakle….. MOGU DA SVIRAJU VEOMA PRISTOJNO.

 Kompaktan zvuk, gustina, kultivisana jačina. Solo violina, Edit Makedonska, sasvim dobra, a solo čelo, Siniša Jovanović je konačno pokazao da ume  da svira. (Do sada sam ga sto puta “krpila”, večeras ga hvalim). Dakle, orkestar za svaku pohvalu, iako, da se razumemo, ima tu primedbi, ali celokupan utisak je jako, jako dobar. Bravo Big Lale. Bravo i za kompletno vođenje opere, naravno. A orkestar se zaista veoma potrudio. Kada bi nam ovako izgledale sve predstave, kako bismo uživali. Nadamo se da će ovakvi utisci pomoći da nam i druge predstave budu kvalitetnije, ali, naravno, sve zavisi od dirigenta. Nećemo sada o tome.

 

Reditelj, I.D.M.  Skromno, ne mnogo maštovito, ali…. polupristojno. Bilo je tu solidnih ideja. Popravlja se.

 Scenograf, Miraš Vuksanović…. Loše. Previše jednostavno, od toga da mu binski radnici pomeraju praktikable tamo, amo, do siromašne scene koja se ponavlja kroz činove.…. Ipak nema potrebe za tim. Mogao je da se napne, ali nije. Primiće platu.

 I onda kreću likovi.

 Pre glavnih, moram da pohvalim sporedne, a važne, koje su pevali mladi, iz operskog studia, Sara Ristić, Anastasija Stanković, Stefan Živanović i Siniša Radin koji je već zaposlen, svakako svi, SVI dobri, odlični. Bravo za pomak davanja šanse mladima.

 Dulčinea…. Aleksandra Angelov, na žalost, najlošiji lik večeras. Pevački, glumački, govorno (fransuski užas, a ni drugi nisu bili bolji….) kako god hoćete.  Mislim da uopšte nije shvatila ulogu koju peva, kao ni druge uloge koje peva. Jedna bleda osoba na sceni, peva nešto, loše, glumi loše…. Prepada me nekim nekultivisanim glasom…..  Ne treba nam.

 Don Kihot, Ivan Tomašev. Upravo kako je komponovano, tako je i izvedeno. Tomašev kao Tomašev. Dirljiv, melanholičan, manje komičan, a ima i tog dela, u svakom slučaju, odličan.

 Sančo Pansa, Aleksandar Stamatović…..

 Za mene…. ŠOK. Ali izuzetno prijatan. Dakle, Stamatović ume i zna da peva, glumi, doživljava ulogu. Zašto ga krijete od publike kroz neke sitne uloge. Ovo je uloga za njega. Doživela sam spektar glasovno-glumačkih emocija, potpuno izvajan lik.  Koliko sam ga puta “kudila” do sada, večeras samo jedno VELIKO BRAVO.

 Lično, ovu operu večeras sam doživela kao jedan Masneov promašaj, haos od neusklađenosti lika Don Kihota, sa muzikom. Ništa za pamćenje, a ako u jednoj operi ne možete da upamtite bar jednu melodiju…. ništa ni od opere. Možda je za to kriv Štraus i njegova poema Don Kihot, koja vrvi od oprečnih muzičkih momenata, od muzičkog ludila i ushićenja,  do krajnjeg smirenja, od euforične tenzije do laganog odustajanja od života. Mozda me to buni, pa sam zato ovu operu doživela kao melanholičnu, jednolinijsku, nezanimljivu. Meni uglavnom dosadnu, sa malim muzickim iskoracima. Sigurna sam da je neći slušati drugi put, bez obzira ko bude pevao, bez obzira na večerašnji solidan kvalitet cele predstave. Ne volim ravnolinijska dešavanja, uopšte, a u ovoj operi upravo to preovladava, ili je tako izvedena.

 Bilo je tu još uposlenih na ovoj predstavi, ali nisu, za mene, značajno ništa uradili. Samo odradili. Kostimi nikakvi, potpisan asistent kostimografa Sara Bradić, valjda je kostimograf nestao, kao sto nismo imali ni ime inspicijenta, ali je zato vođa statista (Zoran Trifunović) jako bitan…. svetla na sceni obična (Miodrag Milivojević), efekata nema, scenograf, rekoh, lenj, sem što je postavio, jadno drvce u četvrtom činu, na panou, umesto vetrenjača dizalice kao pozadina, ok, moderna vizija….. klavir i čelesta (Nevena Živković i Tatjana Ščerbak Pređa) uobičajeno grešne, kažem, ostali uposleni, a svi “majstori”, nisu značajni, iako su neophodni. I oni će primiti platu. I na kraju predstave, pojavi se većina njih,”pozadinaca”, ali nismo znali ko je ko. I skoro svi dobiše cveće, sem DON KIHOTA I SANČO PANSE. Kućo, bila jedna domaćica, bile dve, loše se pokazale. Sad je na redu domaćin. A za domaćina, popravni. (Bilo je tu malih buketića, tzv. kitica, i jedan veliki, “premijerni”, ali je lepo, šareno i time iskazano poštovanje umetniku. Na samo 50m od ove kuće, prodaju te iste a i veće bukete, pa što je teško da se UVEK oficijelno, bar glavnim protagonistima obezbedi cveće. Ili da se sklopi dogovor sa nekom cvećarom… da vas ne učim, imate dovoljno godina. Dakle, domaćin -zapravo ima ih 2 komada- na vama je potez, a nije skup.)

 Čekam Trubadura. Više mi prija.

 

Laura Miletić

Tekst je prenet sa portala P.U.M.

https://pravoumetu.com/2022/03/02/don-kihot-premijera/

O ISTOJ TEMI, ALI IZ DRUGOG UGLA

Trend koji se decenijama neguje za Zapadu,

a kod nas samo u P.U.M. Magazinu

https://pravoumetu.com/2022/03/03/od-kikota-do-kihota-ivan-tomasev-aleksandar-stamatovic/