23.01.2019.
Tosca
Uđoh večeras u Narodno Pozorište ranije
nego obično. “Tamam” da ponovo sagledam neke “stvari” koje, PONAVLJAM po ko zna koji put, ali promene nema.
Da li će Direktorka, ili VD Upravnica ikada
to da saznaju, ili će i dalje da pročitaju, ne znam…. Ali se nadam da će bar neko od onih
“koji blogove uopšte ne čitaju”, da im prenese.
ZVUČNICI NA VRHU BINE!!!!! Prašina
stara ne zna se koliko godina, dovoljan je opis da je skamenjena, siva,
nepomična. RUŽNA. Ne bih o tome ponovo pisala, da u ovo zdanje ne zalaze stranci, a
posebno Kinezi i Koreanci, koji, kao nacije, imaju falinku da SVE SLIKAJU, kako
bi mogli da se nekada, ikada ili nikada, a nije ni važno, podsete gde su bili i
šta su slušali, a naročito videli. Te su večeras, neki od tih, slikali svojim
ogromnim aparatima, koji izgledaju kao boce za ronjenje, a ne fotoaparati, “blickali”
sve i svašta, a naročito svašta. Od toga da na II galeriji levo, postoji
mesingana pločica na engleskom jeziku, ali na suprotnoj, desnoj, nedostaje i
sam broj koja je galerija u pitanju, (piše I, nedostaje još jedno I), preko još čuvenijih toaleta koji su i dalje
u istom, katastrofalnom stanju, pa sve do opisanih zvučnika i te prašinčine.
Posetioci, stranci, TO SLIKAJU. Iz toaleta izlaze zgranuti, smeju, se, čude….. Mashala za Upravu. Pa zar je teško da se to
sredi? Nemate koga da angažujete? Nemate sredstva za čišćenje? Nemate
saznanje….. pa pogledajte malo oko sebe, a i iznad sebe…. Niste vi na
nedostižnom pijedastalu, pa da vidite samo dole. Ima iznad vas JOŠ…..
Sledeća “stvar”…. Garderoba. Svest o
pojavi zvanoj “garderoba”. Znate li, o Upravo, da se svuda u svetu plaća i da
je OBAVEZNA?????? Kod nas se ne plaća (mislim
na naša zdanja iz oblasti kulture, a ne na splavove i sale za proslave, venčanja i neke kafane) pa zato
većina ulazi kao da su pošli na put prema Durmitoru. Jakne, kape,
gojzerice, šalovi, rančevi…. U sred plišanih sedišta i krinolina na sceni?
DOKLE? Zar je teško reći razvodnicama, zapravo uvesti pravilo, NAPISATI, da
ljudi vide, da je ostavljanje garderobe obavezno i da ne može da se uđe u salu
sa kaputima i jaknama…. O obući i daljem "dress code"…. USKORO!!!! Ipak je ovo OPERA
a ne stadion.
Treća “stvar”, u ovom momentu možda
najvažnija…. REKLAMA…. Vi nemate reklamu. NIKAKVU. NIKADA. NIGDE. To što po
neko nekada ode na neku TV i pokuša da kaže par reči… ne mislim na to. I
uglavnom su neubedljivi, mutavi, nepripremljeni. Zato mislim na reklamu. REKLAMU. PANOE. UDARNE
VESTI. NOVINE. Ko su vam mučenici zaduženi za marketing…. Nepismeni, neuki i
krajnje lenji, pišu gluposti na sajtu, i to je to. Mrzi ih da žive, a ne da
rade. Kada bi ljudi viđali, kao svuda, pa čak i u manjim mestima
kod nas, a da ne pričam o svetu, reklame… fotografije, plakate…. Dovoljno da
bar novih 20 ljudi dođe, jer su videli da se nešto događa. Shvatite….
Reklama. Pa deset mojih prijatelja,
ljubitelja opere, umetnosti…. NE ZNA da je neko gostovao…. Nisam ja dužna da ih
obaveštavam, oni ne posećuju, kao ni većina, sajt pozorišta, u trci i
obavezama… nemaju nikakvu informaciju…. i…. to je kraj. Ne znanje da se nešto
dogadja. Pa vi nemate ni u “izlogu” na ovoj umetničkoj kući, na onom staklu gde
stoji bordo plišana zavesa, skamenjena od starosti, NIŠTA. Sem, sto se Opere
tiče, kada je proslava Malteškog Reda Vitezova…. negde u junu mesecu, ili neka,
RETKA, premijera. Ostalo…. Ma briga vas.
Ali treba, ne da vam bude zaista briga ta reklama, nego da se zapitate i
zakukate nad, recimo večeras,
polupraznom salom, nikakvom atmosferom, a imali ste gosta, I to
solidnog. Ko je uopšte čuo, ili pročitao išta o njemu? Gde je bio najavljen? Ko,
kako i kada da sazna za njega. A ako ste mislili da je dovoljna “januarska
podela pevača” na sajtu…. onda se ne čudite praznoj Sali. Najavljen nekakav
italijan, anonimus, sem njega,u podeli
naši pevači. Najpre Plazinić. Pa da li će iko normalan poželeti i doći
da ga sluša? Verujte, mnogo ljudi zna o njegovom stanju pevanja i ne žele da se
muče. Čak ni zarad gosta. Ali, tu je najlošije, a nepravedno, prošla Ana Rupčić
kao Toska. Večeras dobra, dobra, sem nekoliko promašaja u čuvenoj ariji u
drugom činu, “Vissi d’arte”…. ali praštamo, jer nije lako pevati pred poluraznom
salom, a tek sa partnerom kao što je ovaj gubitnik, to je pravi podvig.
Naročito u duetu u trećem činu, još i “a
capella”, gde se ovaj nesretnik izgubio u intonaciji, stanju, svemiru, svemu,
ali je zato Ana bila postojana, svaka čast. Podvig, ostati uz njega na mestu.
Bravo Ana. Samo….. žalosno je dovoditi umetnike u takve situacije. Sklonite
Plazinića zarad dobrobiti čovečanstva.
I da ne zaboravim, Ani posebno BRAVO za izuzetno temperametnu i emotivnu glumu. Prava Tosca.
A onda malo o gostu. Bariton Krum Galabov.
Ogroman glas, veliko pevačko iskustvo, sjajna gluma… a nekako… nije ostavio
utisak za pamćenje… “Zahvaljujući” šugavoj atmosferi i polupraznoj Sali.
Mislite o tome, UPRAVO.
Par sporednih uloga….. baš tako….
Sporedne. I sve isto. Mihajlo Šljivić se drao i drao kao lud, ali i dalje bez ritma, Predrag Gligorić je uobičajeno
kreštao, škripao, šuštao i kreketao bez glasa, Vuk Matić solidan kao i uvek i
zašto ga nema češće, Darko Đorđević se ponašao kao kicoš, a ne policijski agent….
I na kraju….. Dirigent Dejan Savić. Dirigent, ali....Bezobrazan. Bahat. Nekolegijalan. Samoživ. Prepotentan. Namerno “gura“ orkestar u zvučni haos, dopinguje ih da sviraju najglasnije i najprimitivnije. O izgledu pojedinaca u orkestru, možemo opet. Violistkinja kao jahačica apokalipse, ili bajkerka na pauzi…. Kožne pantalone, cokule…. Vizuelni cirkus. Još se dovikuje iz “rupe” sa prijateljima u Sali. Dogovaraju se da se, posle predstave, nađu na ulazu iz Francuske…. Što to publika mora da sluša? Aman, sramota. Pa bar ona ne ispušta mobilni ni za vreme predstave, neka se dopisuje, a ne da viče. Ali, Savić to ni ne primećuje. Ma on ne prati ni soliste u njihovim muzičkim zamislima, što mu je zadatak, već “tera” svoje. Može, to “svoje,” ali kod svoje kuće. Ne ovde... I ponavaljaću: Kako te nije sramota da namerno gušiš pevače, da nepoštuješ pevanje, dinamiku izvođenja, muziciranje….. Došao si do kraja. Ovo su tvoji poslednji muzički trzaji. Meni je samo žao umetnika koji moraju pod tvojim mahanjem da pevaju. ... Ah… I ja sam se zanela.… Žal, velika, za takvom "umetnickom pojavom". Ipak, ako ga Uprava, publika i kolege odstrane, bar malo, makar samo iz misli i pročiste se, možda krenu i dalje… za početak… od prašine….
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.