Vitezovi, Malta, Rakija,Travijata, Beogradska Opera, Narodno Pozorište, Klen Kulen, Alberto Gazale, Dejan Maksimović, Dejan Savić

20.06.2017.

Obeležavanje Nacionalnog Dana Suverenog Malteškog Reda

šta god to značilo,

ili,

Travijata….

a  „maltezeri“ kasne,

dok  predstava uveliko  teče

Volim svetkovine, glamur, sjaj, ali ako ima pokrića za tako nešto  i ako je TUTTO. Večeras,  malo šta od toga, ali smo zato  doživeli  prilično trapav početak i  proslave i predstave.

Prvo izađoše neki šmokljani  na binu, uneli zastave, mikrofone…..

Onda se pojavio ambasador Malteškog Reda u Beogradu Alberto di Luka i ……neko iz Narodnog Pozorišta koji je čitao prevod. Uobičajeno tupljenje kao na svakoj “odrađivanoj“ proslavi…… bla, bla, bla…. predugo, nezanimljivo…… o divnom prijateljstvu dve zemlje, o saradnji, o humanitanom radu…..ah, ne padam ja  na demagogiju bilo koje vrste koja se JAVNO PREDSTAVLJA. Dve himne. Hajde da počne predstava, nisam na  stranačkoj akademiji. Ali …. gospoda koja su držala govor, nisu mogla da odu sa bine, jer  ŠMOKLJANI ili ONI KOJI SU ZADUŽENI da se motaju oko zavese…..nestali. Gospodin Ambasador i “sapatnik mu”,  pokušavaju da nađu prorez na zavesi….tamo, amo, šetaju, traže…..na kraju su se podvukli, kao siroti,  pod zavesu, i nekako otišli. Dobiše aplauz! E potom su vaskrsli šmokljani da odnesu  donete zastave……oni nađoše prorez o čas posla, dok se  Gost i “sapatnik”   nisu snašli, jer to nije u njihovom  domenu…..a pomoći ni odakle…..

Srećom, završi se ta ujdurma, ali poče nova.

Uvertira……predivna uvodna priča, a orkestar u raspadu, neusklađen, jadan, bezzvučan, mrtav, Savić diriguje, violine cvile…..jad i čemer.

Nema smisla prema gostima, sveštenim licima, ambasadorima, diplomatama. Prva galerija ispunjena zvanicama, uglednim ličnostima,……. običnu publiku ko j…e. Navikli smo. Ali se zato taj uglađeni svet, koji poznaje protokol, (ali samo tamo negde, a ne ovde, jer  je ovde SVE dozvoljeno, iz primitivne snishodljvosti jer smo, zaboga, počašćeni njihovim dolaskom i mrvicama donatorstva  !....  na toj istoj prvoj galeriji , nakon prve pauze, a za  vreme koje  su se  naručkali kanapea i  napojili  viskijem, vinom i ostalim tekućinama koje su im konobari užurbano prinosili,)  taj uglađeni svet se bezobrazno ušunjavao  posle  početka II čina, (nisu stigli sve da pojedu i popiju tako brzo), larmao u mraku i tražio gde ko sedi, palio mobilne, a razvodnice su ih NAJLJUBAZNIJE smeštale na sedišta kao degenerike,  dok je Alfred Žermon, tj. Dejan Maksimović pevao  predivnu ariju “De’miei bollenti spiriti “, a ona  traje  oko 6,7  minuta… e tek onda su se, konačno, ustoličili na svoja carska mesta. Dejana ko sluša, ma koga, uopšte, od njih,  zanima Travijata….. Jedan od crkvenjaka  je, nakon završetka predstave,  iz opere izašao rumen i srećan, bučan, raskalašan…. to je poenta protokolarne gospode…..prija im domaća rakija….. kakva opera…. MASHALA !

A ja da se vratim na predstavu o predstavi, bolje…..

Gosti, sem u publici, i kao pevači.

Alberta Gazalea se sećamo iz Rigoleta, pevao je  prošle godine povodom iste proslave. Tada je bilo mnogo bolji,, ili mu je uloga Rigoleta  bila bolji izbor. Večeras kao Žorž Žermon….prilično neujednačen, rekla bih neuredan, ili čak aljkav. Veliki glas, samo povremeno obojen i prezentiran kako treba, uz svu punoću, dobru boju, raskoš. Tek da nam pokaže, kroz mrvice ,da može, ili da je nekada mogao. U većem delu predstave, čas ovako, čas onako….malo nema vibrata, koji ce mu, malo mu glas liči na muflonski, neki falseti i utihnjavanja bez logike……dakle, rekoh….neujednačen. Više kvarcovan, nego kvalitetan. Šteta…..glas koji BI mogao, ali…..ah da, zbunih se, jer pročitah u programu koji ne znam ko je sročio, ali je sročio amaterski….da je Gazale jedan od “najvećih umetnika svoje generacije”???????  A kao važan podatak dobili smo i rečenicu da je Gazale diplomirao  književnost!!!!! Bravo!  1998. je debitovao, pa izračunajte koja je generacija, ja nemam vremena da računam, još manje da verujem napisanim rečima. Čula sam. Dovoljno. Jedan  bariton divne boje, ali nedovršen u školovanju. Ili je  nama večeras udelio parčence njegove glasovne moći, ili je, od prošle godine, opao u kvalitetu….. Ili je tek u usponu….a možda je mlad….otkud znam…. Nije važno. Otišao je.

Sopran Kler Kulen….čudna priča. Od toga što smo pročitali ( pisao isti autor, zapravo samo je prepisao ono što je dobio kao informaciju, a to je nebuloza) da je Kulen “studirala pevanje u muzičkoj školi na Menhetnu u Njujorku”,??????,  pa do ostalih nevažnih informacija, jer njene snimke nećete naći na YouTube, a kritičari je hvale. Kakav je rebus? Elem, šta god da piše…..čuli smo. Kler ima  jedan veliki  i ujednačene boje glas, otpevala je  SVE  što je napisano u roli ( to od naših Diva nećete  čuti), solidne glume i želje da bude dobra…… I  bila bi sasvim dobra, da nije bila, u gornjoj lagi, a  tokom cele predstave, falš do neizdrživosti slušanja. Onaj najgori falš, neizmerljiv….. onaj što udara direktno u mozak….poluton, cetvrtton..i još gore…..nepodnošljivo, ZA MENE.   I za nju šteta…. a možda je  i ona  u usponu…. Ali meni je dosta  tih “ u usponu”….hoce li se pojaviti ovde neko ko se već negde  popeo?

Dejan Maksimović….u početku stegnut, uzdržan, kao i svi večeras, ali kako je  predstava tekla, tako se Dejan raspevao. I razigrao. Odlično….. i on je u usponu, ali je naš, pa nam je lakše. Malo šale. Dakle, Dejan je bio sasvim dobar. Siguran, sugestivan, punog glasa.

I da zaokružim ovo pisanije. Kao što rekoh na početku, orkestar loš. I do kraja loš. To već nije šteta, nego bezobrazluk. Umorni? Kraj sezone? Neka ne sviraju. Neka ne primaju platu. Neka  se odmore. Da se i mi odmorimo od njih. Bio bi red.

I tako….. ovo je, za mene, predposlednji dolazak u ovoj sezoni.….i rastaćemo se za kratko. Čekam Gala, pa da vas ne mučim više.

Na istu temu, ali iz malo drugačijeg ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2017/06/beogradska-opera-travijata-narodno.html