Beogradska Opera, Verdi, Otelo, Janko Sinadinovic, Dragutin Matic, Ana Petrovic.....

                                     25.01.2018.

OPELO za DEZDEMONU

Ili

1 naspram 8

(Nađoh ovo i padoh u nesvest zbog novinara koji je OVOLIKO nepismen.)

 “Muzičko obrazovanje  je stekla na Fakultetu muzičke umentnosti u Beogradu, a usavršava ga učeći od mnogih priznatih umetnika iz inostranstva. Najvažniji mentori od kojih uči o umetnosti pevanja su  baritone David Bižić i Ajra Sif, vokalni pedagog opera Metropoliten. Završila je studije na Filološkom fakultetu u Beogradu, na katedri za Engleski jezik  i književnost,  i posebno je ponosna na svoj rad na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Redovno nastupa sa Dečjom filharmonijom.”

Ana Petrović, pokušaj u ulozi Dezdemone, večeras u Verdijevom Otelu. Daleko je Ana od te uloge. Predaleko. Niti je glas za Dezdemonu, niti je razumela ulogu, zapravo. Nije samo dovoljno otpevati sve note. Libretto? Scenske kretnje? Čak ni  tehnika, polupristojna, nije ništa doprinela…. intonacija nedopustivo neprecizna, tj, falsch. Glas kao kod grlice, sa nekim nervoznim vibratom… I tako….. Gluma? Sugestivnost? Scena?  Samo jedno bledilo. Beskrvnost. Dosada. Ne mora više da nam peva. I ovo je bilo previše. Hvala, ima drugih.

Janko Sinadinović kao Otelo_________.

Rebus: Nema stas, nema glas, 
koliko se dere, dobiće fras .

    Pevač nije, glumac nije,  Otelo  li je?  

Ljubica Vraneš kao Emilija, standardno solidna. Jedino sam u čudu zašto neko ko je pevao Karmen illi Eboli, opet peva male uloge?

Marko Živković, “odličan” 3.

Slobodan Živković, “odličan” 2.

Sveto Kastratović…. Sakloni Bože kreature, pevačke, glumačke, hodajuće. Ali, do penzije može opet da napreduje, i da nam se pojavi kao, možda, ne znam koji lik, jer ne mogu da odredim koji je glas…. jer nema glas. A peva. Kod nas su čuda ne samo moguća, već  veoma   rasprostranjena.

Dakle… Nisam u skorije vreme bila očajnija na nekoj operskoj predstavi. Razvučen i dosadan, Otelo,  pod vođstvom A.Z.B. (pojavila se na sceni i prepala me svojim izgledom, kao da se upravo vratila iz bakalnice, dronjava, u pantalončinama i vezenoj bluzi, polupatikama….. upečatljivo scensko-kulturno izdanje jednog pravog dirigenta koji poštuje kolege i publiku), dakle Otelo….   trajao je  “beskrajno dugo”. Jedno beskrvno izvođenje, haotičan hor i orkestar, solisti, scena, režija….. bogu plakati. Sem!

Sem Dragutina Matića, u ulozi Jaga, koji je  i večeras bio sjajan. Kompletno donet lik, najpre  pevački, da ponovim, jer volim da ponavljam lepe stvari, dah na zavidnom nivou, fraze do kraja izrađene, dinamika i ogroman dijapazon raspoloženja uvek majstorski i znalački doneti, potom retko dobar italijanski, jedan apsolutno sugestivan, moćan, lukav, prefrigan, duhovit, dramatičan  Jago. Bravo za Dragutina.

Čekamo treći februar .

O istim temama, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/

.