
09.05.2019.
Ko je ko?
Ko je gde?
Ko je kakav?
Ko je kriv?
A ko je ostao živ?
Misli
idu ovako, posle ću da ih složim....
Kostim
kod Karanca? Gluma kod njega i Zekića? Lajanje na publiku... Zekićeva arija....
Pucanje glasa, pet balerina, od toga jedna je dovoljna za tri.... Orkestar
solidan, dirigent se trudi.... Sveta mumla, Manevski mrmlja, Mitić ljulja, Gligorić
šuška, Živadinović krešti, Sanja peva
vokalize.....
Gde
sam bila?
Na
Verdijevoj Travijati.
Sta
sam čula?
Parčiće
neke lepe opere.
I
?
Hajde,
idemo redom, po mojim mislima, gore naškrabanim.....
Stevan
Karanac.... ko je to? Nevaspitan, neispunjen, a napaljen i uspaljen najružniji
tenor koji sam ikada igde čula. Pevao večeras u rangu primadone i prvaka.... a
niko i ništa, po statusu Opere u Beogradu. Dakle, prva opaska traži odogovor na
pitanja.....
Što
se tiče uloge koju je dobio, ne znam kako, zašto i kada.... ovako. Da li je
polagao audiciju koju je Mama uvela kao obaveznu za sve koji žele da pevaju
neke, NEKE uloge, a nisu dovoljno afirmisani, ili zaposleni, ili pod ugovorom, ili, ili..... Neki
"polažu“ audiciju, neki NE. Gde je Karanac u tom vrzinom kolu. Da se
razumemo..... Svakako je upotrebljiv i daleko poželjniji od onog unesrećenog i
propalog Plazinića, ali....
No,
kad se već tu zadesio, i na granici podnošljivog odradio ulogu, sa solidnom
tehnikom koja se povremeno gubila, ali razumljivo, prvi put se peva ova uloga,
sa naznakama emocije u pevanju, i antitalentom za glumu i scenu, ipak..... Zar
Opera nema krojače? Na šta je ličio u onim predugim i preširokim pantalonama?
Kako vas nije sramota da unakazite pevače? Nisu vam oni krivi što ste
nesposobni da obavljate posao i što nećete..... Sramota!
Mama......
uradi nešto po tom pitanju, i to je u opisu tog radnog mesta. Da, radno mesto.
Ne krinolina, već briga o svemu. Ali, mama je otišla posle nekog vremena.....
valjda joj dosadilo da bude mama..... Zato ima opomenu od mene. Da se vrati na
predstave do kraja. Nema šta da radi u 21 sat, a predstava teče. Nema prečeg.
POSAO JE TO!!!!
Karanac
kod mene završio u opisu. Ružan glas, napadan u visinama da umreš, trudi se,
pokušava, ali ovo nije poligon za upevavanje..... razmislite o tome. Šansa
mladima da, ali ne na ovaj način.
Zekić.
Problem No 2. Dere se, dere se, DERE SE! Poređao note, sve na po dva takta,
cepka fraze, stoji kao krajputaš (možda daje primer mljađem kolegi), dere se,
dere se, DERE SE i..... pukne mu glas, ode za oktavu niže. Prvak. Svež. Mlad.
Ali beznadežan.
Imali
smo i lajanje na publiku.... od početka do kraja. E sad, kako ko.. Neko
povremeno, neko stalno, neko više, neko manje. Uglavnom, lajavci su bili, a i
plašili me: Najgrozniji.... Ivana Živadinović.... molim vas, na Tatjanu Mitić
smo navikli, ona ne laje, samo ljulja, ali ovo biće, ako postoji takmičenje u
lajanju, pobediće. Čuje li iko taj užas? Odmah iza su Predrag Gligorić, ili su
pata-karte, to kartonski-šuštavo krč
anje, slede Igor Matvejev, Aleksandar Manevski i prezreli i prekuvani Sveto Kastratović.
anje, slede Igor Matvejev, Aleksandar Manevski i prezreli i prekuvani Sveto Kastratović.
A
imate mlade za koje se zalažete. A ne date im ove uloge, nego nam i dalje
poturate ove izrabljene penzionere i krčeće glasove..... Rebus? Koga farbate
pod tim parolama? Mama laže. Kakvi mladi.... sem Jelić, niko. Pošto ovde nema
uloge za nju.... niko od mladih neće pevati. Jasno.
Zekić,
napisah. Puko ko tikva, jer se dere.
Onda
smo imali baletski proliv. Dijareja onolika. Pet balerina, „glavna“ i da prođe,
usijane kose, lepo je izgledala, oštro igrala, sasvim solidno. Ali ostale su četiri.... Jedna „vredi za preostale tri“. Debela. Debela.
DEBELA. Kostjukov možda voli debeljuce, ali neka ih vodi kući... na sceni su
nepoželjne. U svakom smislu.
Orkestar
je „vodio“ Đorđe Pavlović. Nekada sam ga kasapila, večeras neću, jer je bio
solidan. Zvučali su angažovano i energično, on je pratio soliste veoma brižljivo.
Sve u svemu, za orkestar i Đorđa pohvale, uz sva unutrašnja dešavanja koja sam
čula, ali nije to bitno. Ukupan utisak je dobar. Bilo je „con forza“. To je
bitno.
I,
konačno dođosmo do Violete Valeri, Sanje Kerkez. Odgovara joj ova uloga. Većim
delom. Dopala mi se, uglavnom. Glumački, pevački, sem u ključnim delovima za
koje se svaki ljubitelj opere „oštri“ i
koji su neopravdano izostali, a najvažniji su. Svi čekaju tzv. „visoko
ce“ koje je izostalo. Pljuc. Aria „follie“.... ništa, pola nije otpevano.
Ostalo je bilo ok, ali šta to znači? Imam pola jela, pola je zagorelo? Pljuc. Ali
najveći problem, nedostatak i nedopustivost je NERAZUMEVANJE teksta. Dakle,
Sanja je pevala skoro bez ikakvog razumljivog izgovora, pola je bila samo
vokaliza. Može li tako? Ne može.
Suma,
sumarum..... Sanja Kerkez, ipak ime, uz mladog i „šta je to“ Karanca? Čemu?
Zašto?
Neko
se baš igra. Neko će da se zaigra. A neko pleše čitav život. Laku noć vam želi,
što napisa mali, nevaspitani, ružnoglasi
Karanac, „sumnjiva blogerka“,
ahahahhahaah......
P.S.
Reče mi pre dva minuta moja dobra prijateljica, neko ko poznaje operu jako
dobro: „Slušala bih ga samo ako baš moram“, a ne moram nikada više.... Na žalost, i publika je, ionako bedno posećenu predstavu, opet u talasima napuštala, pa smo sa početka predstave, gde je bilo delimično publike na svim galerijama, do kraja imali praznu treću okrnjenu prvu i drugu galeriju i poluprazan parter. Odlaze. Jednom ću i ja, da se spasem.Laku
Noć.
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.