Beogradska Opera, Verdi, Otelo, Janko Sinadinovic, Dragutin Matic, Ana Petrovic.....

                                     25.01.2018.

OPELO za DEZDEMONU

Ili

1 naspram 8

(Nađoh ovo i padoh u nesvest zbog novinara koji je OVOLIKO nepismen.)

 “Muzičko obrazovanje  je stekla na Fakultetu muzičke umentnosti u Beogradu, a usavršava ga učeći od mnogih priznatih umetnika iz inostranstva. Najvažniji mentori od kojih uči o umetnosti pevanja su  baritone David Bižić i Ajra Sif, vokalni pedagog opera Metropoliten. Završila je studije na Filološkom fakultetu u Beogradu, na katedri za Engleski jezik  i književnost,  i posebno je ponosna na svoj rad na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Redovno nastupa sa Dečjom filharmonijom.”

Ana Petrović, pokušaj u ulozi Dezdemone, večeras u Verdijevom Otelu. Daleko je Ana od te uloge. Predaleko. Niti je glas za Dezdemonu, niti je razumela ulogu, zapravo. Nije samo dovoljno otpevati sve note. Libretto? Scenske kretnje? Čak ni  tehnika, polupristojna, nije ništa doprinela…. intonacija nedopustivo neprecizna, tj, falsch. Glas kao kod grlice, sa nekim nervoznim vibratom… I tako….. Gluma? Sugestivnost? Scena?  Samo jedno bledilo. Beskrvnost. Dosada. Ne mora više da nam peva. I ovo je bilo previše. Hvala, ima drugih.

Janko Sinadinović kao Otelo_________.

Rebus: Nema stas, nema glas, 
koliko se dere, dobiće fras .

    Pevač nije, glumac nije,  Otelo  li je?  

Ljubica Vraneš kao Emilija, standardno solidna. Jedino sam u čudu zašto neko ko je pevao Karmen illi Eboli, opet peva male uloge?

Marko Živković, “odličan” 3.

Slobodan Živković, “odličan” 2.

Sveto Kastratović…. Sakloni Bože kreature, pevačke, glumačke, hodajuće. Ali, do penzije može opet da napreduje, i da nam se pojavi kao, možda, ne znam koji lik, jer ne mogu da odredim koji je glas…. jer nema glas. A peva. Kod nas su čuda ne samo moguća, već  veoma   rasprostranjena.

Dakle… Nisam u skorije vreme bila očajnija na nekoj operskoj predstavi. Razvučen i dosadan, Otelo,  pod vođstvom A.Z.B. (pojavila se na sceni i prepala me svojim izgledom, kao da se upravo vratila iz bakalnice, dronjava, u pantalončinama i vezenoj bluzi, polupatikama….. upečatljivo scensko-kulturno izdanje jednog pravog dirigenta koji poštuje kolege i publiku), dakle Otelo….   trajao je  “beskrajno dugo”. Jedno beskrvno izvođenje, haotičan hor i orkestar, solisti, scena, režija….. bogu plakati. Sem!

Sem Dragutina Matića, u ulozi Jaga, koji je  i večeras bio sjajan. Kompletno donet lik, najpre  pevački, da ponovim, jer volim da ponavljam lepe stvari, dah na zavidnom nivou, fraze do kraja izrađene, dinamika i ogroman dijapazon raspoloženja uvek majstorski i znalački doneti, potom retko dobar italijanski, jedan apsolutno sugestivan, moćan, lukav, prefrigan, duhovit, dramatičan  Jago. Bravo za Dragutina.

Čekamo treći februar .

O istim temama, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/

.

Laza, Laza......Medjunarodno Takmicenje solo pevaca Lazar Jovanovic, Beograd, 2018.

  LAZA !!!!

Za Lazu !

ili

JA TEBI

JA TEBI

JA TEBI

A ti.....

TI MENI, OBAVEZNO !!!!!

I bi takmičenje, međunarodno, Lazar Jovanović,  cenjeno..... samo ne znam po čemu? Znate li o kome i o čemu je rač, a da niste pre toga izguglali.......  Ne znate. Ne zna se.

I onda....

Pišem bez reda...... jer je i bio haos.....

Haos u najavljenom ziriju, a nije bilo tako, u prodaji knižica, a nije bilo tako, u organizaciji snimanja takmičenja..... e to je već bilo NEDOPUSTIVO. Da se jedan fićfirić kudrave kose sve vreme takmičenja šeta kao paun pred parenje po, ionako maloj Sali, remeteći PEVANJE KANDIDATA.... šetao im se non-stop „oko glave“, ometajući  i nas koji smo želeli nešto da čujemo i VIDIMO, pravio jedan nepotreban nemir i pijačnu atmosferu...... ali..... dobio je i pojačanje... pa se sve dupliralo..... a žiri je bio imun  na to, jer je sedeo pevačima pred „onu stvar“, ili „ispred nosa“.......... (mala digresija, ali neophodna)..... Pojavi se  „uciteljica“ koja svom duetu sve vreme izvođenja programa, „od pozadi“ diriguje i daje znakove šta i kada treba da urade ovo, ili ono.... takoreći „uživo čas na takmičenju“.... za diskvalifikaciju odmah..... ali.... oni dobiju Prvu nagradu...... Živote..... ovo valjda još samo koda nas  postoji.

Ali novčane nagrade ne postoje. Samo nekakav beznačajan i diskutabilan koncert ranga osrednje seoske manifestacije. I dobi je STEVAN KARANAC...... „dečko koji obećava“.... ne znam kome i šta, ali..... tako je okarakterisan. Važi.... ali ne kod mene. Dakle, imaće koncert,  jedino se ne zna kada i sa kim je koncert...... a objavili, sa ponosom. To što je nepotpuno, nema veze.  BRAVO! Nagrada  je maglovita, ali je  kotizacija za takmičenje obavezna. Mora da se plati žiri, koji inače sedi na metar od izvođača, i  njihov težak rad...... težak do te mere, da nemaju ni sekund slobodnog trena, ni za sebe,, ni za jelo, ni za toalet a ni a za svoje bližnje...., zaboga, slušaju kandidate čitavih PAR da to  u toku par dana..... zamor neopisiv, možda da ih poštede nastave i rada u sledećih devet godina? Elem,   jednom članu žirija (Aneta Ilić) u sred arije jedne od takmičarki..... zvoni mobilni telefon, koji NIJE ISKLJUČILA!!!!!!!  PROFESIONALNO!!!!! I onda   ona usplahireno isključuje zvuk, ali revnosno u naredna  tri minuta, sakrivši mobilni u tašnu, iskrivljena,  čita, ili piše nešto.... a o pevanju kandidata..... ma šta je briga, ionako je sve stvar dogovora. A i nije neki član.... mislim.... bolje  da ne mislim.....

Stojim iza ovih reči, jer jako dobro poznajem dilove na takmičenjima..... svuda po svetu, a tek ovde...... samo je nivo drugačiji. TAMO negde sasvim pristojan, pa  te razlike nisu toliko očite, a ovde...... čudi me da nije i onaj mučenik što je eliminisan u prvoj etapi, a stvarno je bio očajan,  zapravo nije dobio šansu za drugom etapom i nagradom. Pišem o IV B kategoriji. Prethodne  nisam imala želju da čujem, te i ne pišem o njima.

Svi ti mladi ljudi su na korak, od  operske scene, a neki se već uveliko tamo.. HOROR !!!!!!!!

Zato nam je takva opera.

Rezultati su samo dokaz malverzacija, narodne kuhinje i sitne love, hajde da dodam i onog sramnog razmenjivanja usluga. Ja tebi, ti meni. Može, ali da ima nivo.

Ovaj nivo nije ni za srednju školu. Sa blagim oscilacijama. Ali zanemarljivim.

Rangiranje pevača ..... sramotno.

Navešću, iako znam da će mnogi.... zapravo svi koji SU DOBILI  PRAVO DA DAJU OCENU, pokušati da mi OBJASNE.....

NE!!!!!!!

Ništa od toga.

Zašto? Zato što imam UŠI.

Nikako, nikako, nikako ne može jedna NEVENA MILOŠEVIĆ, da dobije prvu nagradu, devojka koja ima ogroman glas, pa šta? I koja peva FALSH do bola, tehniku samo polupristojnu, dikciju ni toliko, ali je u klasi Katarine Jovanović, člana žirija. DOVOLJNO.

Ali zato drugu nagradu dobija Zala Hodnik...... FALSCH, FALSCH, FALSCH..... ali sa mnogo boljom tehnikom..... i  profesorom koji je takođe član žirjia..... Edita Garčević-Koželj.

I šta je uopšte bitno ko ima bolje ovo, a ko ono?  Bitno je ko ti je u žiriju.... ko se bolje igra, bitna je kuhinja, razmena, lova.... takmičari nisu bitni. To je samo zavaravanje  takmičara a i publike, da se nešto dešava.

Sa muškim delom isto. Nemam energije da pišem ko je bio bolji, gori, ovakav, onakav. Nagrade su dodeljene TAKO, kako žiriju i „suvlasnicima istog“  odgovara, preko sms poruka, razgovora ili sličica i emotikona sa mobilnog. Jebeš UMETNOST.

Poenta je da je celokupan nivo bio  više nego zastrašujuće loš i  na dnu podnošljivog.

Zato, valjda i nema novčanih nagrada. A prodaju se za NAJCENJENIJE TAKMIČENJE U REGIONU. Pa ko će da vam dođe na PRAZNO???????

Aman. Znate li kakvi se pevači neguju i školuju u Rumuniji, Bugarskoj? Pa gde su vam sada?  Daleko od vas, na nekim pravim  takmičenjima.

Kako može jedan „uvaženi solista beogradske opere“ (Dragoljub Bajić) da dovede pod svojim imenom takmičara koji je eliminisan u prvoj etapi?????? Jedna nedopustivo-kreštavo falsch amaterka? Kriv je  takmičar, jer nije dao sve od sebe? Ili je „teko došao u klasu“? NEEEEEE!!!!!! Zapitajte se ko je profesor, koji je procenio da na ovakvo takmičenje ionako veoma lošeg nivoa (kao i prethodnih godina), može da da AMIN za svog kandidata koji propadne........ A profesor kuburi sa  samim sobom, peva falsch i po kafanama????? Onda na pauzama slede „objašnjenja o slučaju“..... meni totalno nepotrebna.

ČUJEMO!!!!!!! Ne želimo slučajeve mogućih prespektivnih u trideset i osmoj?

ALI!!!!!   Ima i jako dobrih.  Katarina Radovanović.... upamtite to ime... i glas..... I  Strahinja Đokić..... UPAMTITE!!!!!

Ansambli ? Pola njih  već odavno peva u operi? I?  Ništa. Ništa...... Kao da smo slušali interni čas pevačkog odseka u bilo kom manjem mestu, bilo gde, u bilo kom evropskom gradiću. GRADIĆU !!!!!

Gospodo organizatori, članovi žirija, uvaženi pedagozi, saradnici i tlačitelji onih koji nešto MALO znaju o pevanju....... OOOOOO, GOSPODO......

Jedina pohvala koja će stići od mene, a i to nije bitno, to je samo moje misljenje, ide klavirskom saradniku Milivoju Veljiću..... mladom, apsolutno sjajnom saradniku, pijanisti, nekome ko POZNAJE operske arije i duete, doteranom, odmerenom, PROFESIONALNOM, a umetnički emotivnom.... Milivoje... savršen za svaku saradnju. PRAVI  LIK ZA OVAKVA DOGADJANJA, najpre SVUDA, a potom  i kod nas. Svakako bi negde TAMO bio uvek rado viđen, angažovan  i rado  slušan. Bravo za Milivoja, uživali smo. Za razliku od svih drugih „klepača“, domaćih i stranih, koji sa operom nemaju nikakve veze. Žalosno, ali tako. Sviranje za sebe, kao u nekom klubu, van svakog operskog poznavanja, dakle,  klavirska saradnja nikakva. A kao ugledna imena, samo ne znam gde. Neću ih ni navesti, jer su ispod svakog nivoa. Prepoznaće se. Na žalost.

I  tako...... završi se ova sramota. Od nivoa, organizacije, a naročito rezultata.

Koliko je nizak nivo, kakav je rang nagrada..... pa mi smo srećni  šta nam sve peva u operi. Da, dobro ste pročitali, ŠTA NAM SVE PEVA.

Opustite se, gospodo „žirijevci“, do sledeće godine. Taman imate vremena da smislite nove akrobacije. Meni je samo žao i to malo pevača koji su se zaleteli i došli, puni nade da će se NEŠTO DESITI. A neće ništa, jer ono što  je u vezi nagrada, a unapred planirano, nema veze sa takmičenjem, a ono što nije, neće ni doći na red - Na zdravlje - Idemo dalje.

O istim temama, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/

.

Verdi, Aida, Beogradska Opera, Sanja Radisić, Sanja Kerkez, Janko Sinadinović, Ðorđe Pavlović

       

             

15.01.201

                                                                          AIDA                 

I 

AMNERIS

Amneris....

Egipatska Princeza, ohola, razmažena, besna, zaljubljena, ljubomorna, uplašena, ostavljena, razočarana, slomljena.... a jaka.... i graciozna....

Ogromna lepeza raspoloženja koje treba dočarati publici, ubediti je u sve gore napisano. Teško, ali moguće. Samo večeras i samo kada gostuju vrhunski izvođači. Sanja Radišić. Sanja sa stilom i znanjem u svemu što radi.  

DIVA.

DAMA.

PEVAČ.

GLUMAC.

SVE.

A onda se pojave „znalci“..... sa večitim dlakama u jajima.....

Pokušaju da pokvare utisak i osećaj lepote, jer je sami nemaju. Sve znaju, a ništa ne umeju. Kao muzički kritičari. Šteta, jer....znate li šta je manir kod umišljenih umetnika? Svako ko vredi, ne vredi!

Večeras je Verdijeva Aida, iako je napisana za 8 likova, od toga su tri glavna..... bar za mene....  imala samo ženski dvojac, i to jako, jako dobar, da ne kažem odličan. Pitate se šta mi je? Ništa. Čula sam jedan mezzosopran svetskog ranga i dobro mi je. Imate zamerke? Može, ali tek kada budete na istom nivou. Dotle...... vežbajte, o dragi nam operski pevači, da bar ne strepimo  hocete li umreti na sceni ili odmah nakon izlaska sa iste..... hoćete li pasti u nesvest od DRANJA, ili ce vam pući glas kao vrela časa u koju ste sipali ledeno piće.

Sanja Radišić..... lepa i  nadmena Amneris,  prepoznatjiva vrhunska pojava, pevanje, gluma i celokupan stil  koji vidjamo na evropskim i svetskim scenama. Fascinantna gluma. Raskošan glas,..... sjajna tehnika, ogroman dah, ogroman raspon glasa.....  a doživljaj  je prejak. Uz neke sitnice koje  su se potkrale, a nisu važne,  iako postoje, svaki pokret na telu, licu, svaki mig je do detalja prikazan. Oči. I sve u njima.  VRHUNSKA GLUMA koja je samo potkrpila odlično pevanje.... Transformacija emocija u sekundi..... to sam doživela još samo (kod nas) od Dragutina Matića, dakle, promena raspoloženja kod Amneris ide od smerno-pokvarene licemerke, koja pokušava da izmami od Aide informaciju o sumnji vezanoj za ljubav, do momentalnog ludila jedne  ljubomorne, a zaljubljene žene..... i tako sve vreme. Ponoviću, doživljaj prejak. Do suza.  Bravo Sanja. Želim ti da ovde što ređe dolaziš, jer si zaslužila  oko sebe pevače sasvim drugog nivoa. A ti ideš tim putem i treba. Srećno. Ovoj publici su dobri i oni što pevaju, a nemaju glas.

Sanja Kerkez..... Aida. Aida. Prava. Brava. Divan duet Aide i Amneris, pevački, glumački, umetnički. Sanja u svom odličnom izdanju, na kakvo sam  navikla.  Uloga za Sanju. Konačno jedna LEPA, erotična  Aida, a kvalitetna pevački, glumački.... Opet? Da....

I to je to. Ostale uloge nismo čuli. Jesmo, ali.... verujem da bi bilo bolje da nismo. Jer.... Radames (Janko Sinadinovic, VD direktor Opere) je pevački folirant. Sramota. Čuva glas da bi pukao tri visine (i uvek cekam sa strepnjom da li će baš tada umreti, ili će se desiti ono drugo..... ) a dotle markira, mrlja, beži u nepostojeći piano u stilu falseta ili pevuši. Kao...  peva u operi..... Posle se čudimo ko sve tu  peva  i kako je to moguće. A jeste, jer..... kakav kralj, takvi podanici.

Ramfis, Kralj Egipta, Amonasro..... sve gore od goreg. Nenad Jakovljević, neotesano šmirglav, sa užasnim italijanskim i samoglasnicima koji su do karikature otvoreni, peva kao drvoseča. Dragoljub Bajić, sem ako se ne krevelji u nekim ulogama, postojano falš i dalje. Aleksandar Stamatović.... šta to beše? Zalutao totalno. Sveštenica i glasnik..... znamo već. I tako u nedogled.

Da ne beše Sanje Radišić, koja je maximalno podigla umrtvljen orkestar, skončali bismo i bez grobnice na  sceni.

I konačno .... osvrt na orkestar. I dirigenta, tako se zove osoba koja VODI celu predstavu. Ovaj može da vodi samo dve ovce, ili ni to. Mislim da bi razularena muzička horda gromoglasno ludujući u rupi bolje svirala da nije bilo njega, oronulog, beskrvnog, jadnog. Đorđe Pavlović. Valjda ne čuje koliko su glasni, pokrivaju pevače, sebe same, njih ne bi nadjačao ni Era Ojadanić sa cirkuskim razglasom. Briga ih, sve zajedno. ALI GOSPODA muzičari zaboravljaju nešto. RUPA nije pokrivena, te se sve i  vidi. Večeras posebno jed(i)na violistkinja u orkestru. Nervozna, više histerična, SVE VREME predstave priča, grize nokte za vreme picikata u poslednjoj slici, ćušne violu na krilo i udri..... grize, priča i razgleda po sali ko je gde. Kad se seti, svirne malo i opet..... Otkaz? Momentalni. Ljudi pevaju, kolege sviraju, ona divlja..... Otkaz? Momentalni. Sram Vas bilo, violistkinjo! Ja ću i dalje motriti na Vas.

I tako..... usponi i padovi tokom moje omiljene opere. Večeras je  Aida  ipak ostavila lep utisak na mene. Ali samo zahvaljujući Sanji i Sanji.

A znalci i pevači neka analiziraju i traže i dalje greške..... Ko traži, taj ima šanse i da nadje. Neko uživanje, neko dlake , neko greške.... svako prema sopstvenim mislima. Moje su pozitivne, uvek. Sem kada me operski magovi ne urnišu do balčaka. Onda poludim, pa pišem. A oni se ljute. I prete. Iako nisu odavno. Evo im  šansa. Ja odoh da slušam Sanju i da uživam u lepoti glasa i kvalitetu pevanja jedne svetske operske DIVE.

Ko ume, neka uživa.  

Laku Noć.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2018/01/beogradska-opera-uzepe-verdi-aida-sanja.html

Beogradska opera, Novogodišnji gala koncert 2018. dirigent, Zorica Mitev Vojnović, Ana Zorana Brajović, dirigent ?, Dijana Cvetković ?, dirigent, Đorđe Pavlović, dirigent ?Dragutin Matić, bariton, Nevena Bridžen Bridgen, sopran Ljubica Vraneš, mecosopran, Aleksandra Stamenković Garsija, Ljubodrag Begović, Aleksandar Dojković, Ivanka Raković Krstonošić, Dragoljub Bajić, Dejan Maksimović, Nenad Jakovljević, Nebojša Babić, bariton, Abigejla Voština, Jadranka Jovanović, mecosopran, Vladimir Andrić, Aleksandra Angelov, mecosopran, Ana Rupčić, sopran, Vernceslav Anastasov, Silvana Froli, Jasmina Trumbetaš Petrović, sopran, Miodrag D. Jovanović, Janko Sinadinović, Dejan Savić, dirigent, Ivana Dragutinović Maričić, reditelj.....

CRVEN FESIĆ MAAMO

Ili

Crven fesic JOOOOOOOJ mamice.....

ili

Ja sam onaj „rđavi“ iz priče

Gala koncert u beogradskoj Operi, 13.01.2018.

Moglo je i bez. Komotno. Nije pomogao ni besplatan šampanjac otet na pauzi..... ne bi pomoglo ni „celo selo“...

Papazjanija...l Odakle da pocnem...

Ovako, idem po nekim podvrstama, tj, po deljenjima izvođača na  UMETNIKE, dirigente, pevače, pozadince, zaposlene da rade, zaposlene da ne rade, dežurne smarače, promašene duvače u prazno, lajkače, vikače, tapšače i ostale AČE....

 itd..... dakle.... da počnem.....

Od pocetka, ahahahhahahaha......

Dirigenti.... žali Bože školovanja... u prazno....

Veliki Brat! Dejan Savić... umišljeni moćnik i, ponoviću, utemeljeni muzički zlikovac... čovek bez sluha i osećaja za bilo šta od ok, sem za demagogiju, manipulaciju, samozadovoljstvo i politikanstvo... i to veoma loše. Večeras, na žalost, kao i njegove kolege, vidljiv van „rupe“. Izgužvan, beskrvan. Mislim da njima RUPA savršeno odgovara, iz više razloga. A Dejan večeras kao na parastosu. Solisti se klanjaju, osmehuju, publika aplaudira (to je druga tema), a on.... tupo gleda u prazno i čeka...... čeka..... Godoa ili  neku  novu šansu za gostovanjem.... idite, idite što pre, ako igde možete..... ionako nemate nikakve veze sa operskom muzikom APSOLUTNO!!! Muzički zlikovac!!!! To je dijagnoza neizlečive bolesti. A da ne zaboravim konstataciju da je ON rezervisan za „udarne“ tačke.... ili goste.... videli smo kakve a  i čuli. Razmena destinacija... Prosečnom biću...  dovoljno.

Đordje Stanković... BIG LALE... bio i ostao, ali ovoga puta sa šarenm, prtenim pojasom... kao konobar iz Zlatnog Opanka.... kakav konobar, takvi gosti (pevači) .... Njegov hor, „Hor seljaka“...... jedina numera u  kojoj su se naziv, delo i realizacija poklopili.  Divno, ali na nekom poselu.

Dijana Cvetkovic.... Jedna od „crvenih“ bulki večeras. Nisam je primetila ni u kom segmentu, sem u vizuelnom užasu.....  valjda ima neko objašnjenje. A to je..... ništa. Sem crvene boje. Jedne od mnogih večeras.

Zorica Mitev Vojnović..... uvek energična..... večeras  ne toliko. Pokušava, ali AVAJ!!!! Orkestarski podanici su neumoljivo postojani u svom bezobrazluku, ujedinjeni samo kada imaju cilj da NE RADE, a to je  UVEK, Postavljaju ultimatume, jednom rečju..... BELI MEDVEDI  U RUPI!  Ali i rupa ima DNO.  Blizu su dna. Veoma. Na radost. Moju.  

Ana Zorana Brajović.... povratak ratnika, povratak džedaja, povratak nepotreban. POVRATAK NEPOTREBAN! Početak koncerta, Rosinijeva uvertira za Seviljskog Berberina..... poletna muzika, vesela, ŠARENA, a A.Z.B.  ima sopstveni performans i zabole je kako ONI SVIRAJU.... važno je kako izgledati „posvećeno i znalački, a dopasti se publici“ (gde  je većina večeras prvi put došla  u Operu, jer je to sada moderno.....)  pa je  glumatala i izigravala animir drvoseču u šumi ludaka...... Ne.... molim Vas...... ne.....  Davno prošlo vreme (pluskvamperfekat.... ne psujem, nadam se da ćete izguglati šta to znači), kada su dirigenti ČUČALI kako bi od orkestra dobili piano...... Danas je to toliko zastarelo, da je više nego smešno..... ljudi pevaju, kako ko, nije važno, a ona ČUČI..... Gestikulira kao u cirkusu..... Dirigent? Ma daj...... ahahahhhaah...... Da ne idem dalje, od šaka i prstiju koji puckaju umesto da diriguju... od pogleda pokušanog da bude komičan, a arija tragična... itd..... nije vredno mog pisanja..... NULA.

Hor.... horor. U numeri Kavalerije.... kada soprani imaju  ALILUJA..... čuju se neke izrabljene babe, ljuljavi tonovi, vibrato kao iz staračkog doma..... šta je BRE to? A u altovima, u prvom redu, druga sa leve strane.... kao da je puštena na vikend iz „malih Pčelica“.... ili  iz ustanove za one ometene u razvoju..... Vidi li iko to???? Cupka, diše, njiše se kao dete, taktira, HOROR....... Ili samo ja to vidim? Neće biti......

Orkestar.... tragedija. I pitanje..... zašto Nikola nije  za prvim pultom violina? Ja samo njega čujem..... i vidim... verovatno i tu postoji objašnjenje.... Violisti  su uvek u problemu štimovanja i  intonacije, ali im to ništa ne vredi. Dajte im dva takta i... BRAVIIIII..... Duvači.... bilo drveni, bilo limeni..... za njih nema kvalitetnog materijala..... sve im  smeta..... trska, klapna, usnik, podvezica, ma sve... kao iz one priče o rđavom.....

Solisti. 

Od horiste do soliste.... samo jedan dim...... i MILKA SI!

Tačaka  bezbroj, učinak ... ja sam HEROJ. 

Idem redom, pa ako ste mogli da me mučite skoro tri sata, sada čitajte bar deset minuta (neko brže, neko sporije, a neko ni ne ume da čita, ni reči ni note)....

Objašnjenje...

Pod 1 je umetnički dojam

Pod 2  je tehnički dojam

(utisak) za one koji ne razumeju ....

         Uvertira

1.Tek sakupljeni orkestar, skockan za binu, sa umetničko-estetskim promašajima kao i i uvek....  pocetak, sredina i kraj ..... planeta MARS i pad sa iste

2. Dirigentica pod dozom.... nije bitno čega, verovatno želi  da se   dopadne... kome, ne znam, nije važno, meni se ogadila.... (grubo, ali iskreno) te je i dojam isti..... nespremni, neuvežbani....

Dragutin Matić -Figaro

1.Stil u stilu uloge...... odlično.... uz sve...  makazice, nonšalantnost, neuobičajeno za ove operske pojmove i primitivce..... Dragutine.... nastavi tako..... i dodaj novotarije na izgledu..... može ti se.....

2.Tehnički skoro besprekoran...... glas moćan, tehnika odlična, umešnost da se spoji kvalitet pevanja i  scena..... BRAVOOOOOOO..... Bravooooooo....

.............. Šta VI.... ostali.... ostali i preostali,  imate protiv što ja imam svoje favorite.....???? Moji favoriti su KVALITETNI i priznati svuda u svetu..... E sad, što to ne odogovara vama mediokritetima... Sorry..... Moj mozak, moje uši, moje pisanje..... moje impresije.....

Nevena Bridžen, alias Pavlović- Mimi

1. Veoma loš izbor haljine.... London, i ostali svet... nije naučio nikoga, sem ako osoba nema u sebi  upijač da  se promeni, kada već nije  bogom dana da ima šlifa.... praziluk je jaka biljka, postojana, čvrsta... ipak, izgled  svakako bolji nego prošle godine..... ali....  to ne umanjuje  statičnost usled straha..... Gala? Aha..... baš....

2. Zabrinuta... nesigurna... neupečatljiva, nezanimljiva....----i pitanje.... Kako i čime  je zaslužila da se nađe na gala spektaklu......

Ljubica Vraneš- ?????

1.Jedna od CRVENIH..... a Tri u jedan..... Loša kopija Dragane Radaković, Jadranke Jovanović i same sebe..... uz statičnost ranjene galebice.... a PESMA  vrvi od emocija....

2. Nema tehnike u jednoj PESMI, koja je ostavila bljutav ukus izlapelog vina.....  Možda samo meni.... drugima  nije, jer se našla na GALAsličnoako, zašto.... i zašto PESMA, a svi  ostali pevaju arije? Ili mnogo pitam.....?

A.S.G.... LIU ?????

Jednačina sa DVE nepoznate....

1. mebštof ..... ide samo uz neku raskošnu pirotsku mladunicu....po svim parametrima.....ne ovde, uz ovo, i ono.....

2.Liu? Zna li išta o ulozi Liu, o libretu, muzici...? Interni čas osrednje školarke.....dakle...  OO!!!

Ljubodrag Begović- Rikardo_______   AMIN!

Aleksandar Dojkovic – Kanio....

1.samo što nije umro..... i ja , za malo..... na sceni je bio INFARKT u najavi.....

2.nema dojma....samo strah... da ostane živ. Ostao je. Bogu Hvala.  GALA????

I.R.K.- ELVIRA

1. Kostim????? Koferče???? Zašto? 

2. I dalje nije naučila ulogu...... opersku. Ali ulizičku, ustoličenu i poltronsku.... odlično. Ipak, ja sam u Operi..... i kada se pojavi na sceni, ja čekam  PEVANJE.... ne upevavanje,zapevanje i maskiranje u abažur..... loš, ali  pokazan.... GALA ?????? Šala???

Dragoljub Bajic-Leporelo

1.Ista meta, isto odevno izdanje..... sreća, pa je cela priča naišla na dopadanje.....

2.Od prošle godine, pa do danas.... slično falshiranje.... ali  ipak čekamo.... nove arije i  pevačke MU novotarije.....

Dejan  Maksimović- Rikardo

1.????? isti 

2.????? isti

???????? DOKLE ISTI..... a  nije dobro?????

Nenad Jakovljević-Aleko

1.U frak se obukao, fen-kare napravio, ali cipele nije očistio

2.Aleko????? Pa  ti si od njega baš daleko !

DU(P)ET Dragoljub Bajić.... Nebojša Babić

Sjajan...... čaroban za ovu novogodišnju publiku.

I pitanje...... Zašto nemamo Nebojšu ????? Kod nas??? Ne želite kvalitet.... znala sam.... ccccc.... morate vaše pevačke spodobe da udomite..... Ne vredi...... MI SE BUNIMO.... jer.... „ako ja dunem i vatru sunem.... srušiču TI kućicu“ i dovešću Nebojšu.... i još neke....ali ne i neke druge..... I da nastavim sa pitanjima....

A da rediteljka smisli nešto novo, I.D.M ????? Ovo smo već viđali.... Kao i mnogo veće nebuloze..... npr.  na svakoj drugoj slici iz pozorišta, tj, opere.... vidjamo njeno dete????? Samo ONA ima dete..... Bravooooooo....... Ostatak sveta ne zna šta je to..... NJENO dete je: Genije, apstraktna pojava, čudo?  Ništa od toga..... samo  dete. DETE. A deca su radost.... svima koji  ih imaju..... ALI PRIVATNO!!!!!  Jedino  je njena prezentacija privatnosti vidljivo  iskompleksirana, podržana  i veoma privatizovana ..... i  bedno  dozvoljena. A dokle? Hm, videćemo..... I nad onim ima ono.....

A za kraj prvog dela..... neka školska violina..... sranje na kub..... Bravo za Savića.... mislila sam da bar ima bolji ukus..... ali.... nema..... Savet.... ima  jako kvalitetnih, lepih i sposobnih žena.... a nisu ni mnogo skupe.. pitajte njihove agente..... a umeju mnogo toga, od sviranja, pevanja, do kuvanja.... i iskuvavanja.... shodno željama....

I BI PAUZA!napisahMPANJAC!!!!! YEEEEEEEAH!!!!! NISMO GA NIKADA OKUSILI, dok nam SAVIC nije podelio.... PA NAM SE OTVORILA „DIZNA“ ZA DALJE.....

Jadranka Jovanovic-Rataplan.....

1.Podgojena, nasrtljiva, pompezno prazna i scenski nekultivisana,  obmotana u nešto crveno..... uz crne polusandale...... modni promašaj naše DIVE

2.Rataplan je jedno nebulozno st(r)anje koje niko ne razume,sem ako ne poznaje odakle je, jedna horsko-scenska numera, intonativno škakljiva i muzički totalno neopravdana kao TAČKA za GALA...... Suma sumarum..... 00

Vladimir Andrić - Napitnica

1.Scenski pokušaj .... neuspeo

2.Tonski pokušaj....  neuspeo TOTALNO...... Jedno i DALJE neuko zavijanje.... NEMOJTE VIŠE, MOLIM VAS..... NE ŽELIMO DA GA SLUŠAMO!!!!! Još nam se živi uz muziku. I čime je zaslužio učešće na GALA ????

Aleksandra Angelov-Karmen

1.Holanđanka kojoj nedostaju klompe i drvena varjača

2.Karmen kao NEPOZNANICA u slučaju Angelov. Dovoljno?

Ana Rupčić-HOR I SANTUZZA

Čemu horska numera „uz solistu"????

1.Crna haljina, odgore kardigan, ili nešto tome slično, crne misli...... tako sam doživela „nastup“..... a u „slučaju Ane Rupčić“ uvek  ima nepredviđenog, što ne znači da je  dobro........

2.Hor i solist.... ne zna se ko je MUZIČKI jači..... ja mislim..... ovaj bedni HOR. Ocene...... nema. Solista? Rekoh.... Nema značaja. I čemu ovi  umetničko-osobeni promašaji?

O horu seljaka.... napisah.

Eh, onda je  bio SLET gostiju.

Venceslav Anastasov 

Njega je doveo VELIKI BRAT. Kao zalog za ono.... nešto. Nije morao. Imamo mi baritona za ponos i predstavljanje. Jednog. Pravog. Figara, Renata, Rodriga, Rigoleta.... da ne nabrajam dalje.... Uspešnog, i ovde i TAMO NEGDE. Ali, Uprava  nije na tom nivou. Ok. Ja uvek imam razumevanja.... za one neuke. Pa ma bili i u upravi, Ali hriščanski je pokušati  da zalutale ovce vratiš na pravi put. Eeeee, a  kada ovce nisu poslušne.....

Ja pišem dalje..... o ovcama.... ali ne o njihovom putu..... samo o ovcama.... plemenitim i veoma simpatičnim .... životinjiicama.......

Eh, udaljih se.. priroda me  zanela.....

1.NIŠTA

2.NIŠTA

Silvana Froli

1.Crveno me samo malo zanelo......

2.NIKADA naši  sadašnji pevači neće imati takav dah, frazu i KRISTALAN GLAS.  Silvanina Peta kategorija.... na žalost, BOLJA od naše prve..... SREĆNO !!!!!!!

I onda.....

JTP.... ŽTP.... MGR... JAOOOO.....

Lady Jasmina.... Lady MAGBET.... ahahahahhaha...... skaradnog govora u „rečitativu .... pismu.... potom pevanje  „na dranje“, cepanje polutehnike..... bez očekivanih visina..... Neotpevanih  kako TREBA, nego ONAKO..... ofrlje....  I ?????? Lady neka kuva, ili  bilo šta drugo.... ovo nije ono što PIŠE..... a nije ni podnošljivo.... te.... ne želim da je slušam više. Ne želim!!!!  I onda.....

NULLA..... ovde nema ni 1 ni 2....

Samo NULLA....

I za kraj...... osta...

Miodrag Jovanović.... MAGBET!!!!!!  
1. Najelegantniji među pevsčima.
2. Za kraj. Njegov. A Naš. Tuga, pregolema, a nije Bachova...... A Beše Gala????

Na koncu  cele ujdurme..... a ja sam joj se jako radovala i nadala lepoti, bar u nekom delu..... ne dobismo  ni radost, ni uzivanje, samo  haos i smaranje..... zapravo..... ne dobismo ni spektakl, nego debakl.......

I na kraju..... mog pisanja.....

Mazohisti...... i ostali isti...... gde ste da ste, ipak me sačekaste..... zar  nemate  neki intimni momenat  u  vašem zivotu... ili samo čekate BLOG.... EVO GA.....

SREĆNA NOVA GODINA !!!!!

O istoj temi, ali iz drughog ugla;

https://umetnickihel.blogspot.rs/2018/01/beogradska-opera-novogodisnji-gala.html

Beogradska opera. Đakomo Pučini, Toska, Nikola Kitanovski, Jasmina Trumbetaš Petrović, Miodrag Jovanović, Dejan Savić.

Kada Toska nema Tosku,

ili

 kada Toska ima samo jednu  rolu

Kavaradosija

 kao  Nikolu Kitanovskog

 10. 01. 2018.

A pre objašnjenja gore navedenog, počinjem od mog omiljenog slogana: “Dok mi ne dosadi, volim da krenem od pozadi “….

Zločinačko  NOTOČAŠĆE se nastavlja, sve silnije i postojanije. Bravo. Nemojte da se pitate ko je notočasnik? Znate!

Umetnik u rasturanju orchestra koji i onako jedva čeka da radi šta hoće, a to je ili da ne svira  ono što piše, ili da svira što manje i aljkavije… Uspeva im i zato im čestitam. Verujte (bez šale)….. imamo  orkestar za …. itd, ko se seća… Mislim da ni najveći pevači SVIH vremena, posle ovakvog dirigovanja, ujdurme i haosa ne bi mogli da dođu do kraja predstave bez napora, stresa i histerije. Ali….. našima je to ŠALA. Dođoše do kraja, pokloniše se publici, zadovoljni, srećni i ushićeni… misle da je bilo sjajno. Neka misle, neću da ih bunim. Ne bi bilo fer sa moje strane. Pssst…. Pustite ih…. Oni su PRVACI, a prvacima je sve dopušteno. Tako je govorio ….

A to što je  pred ariju “E lucevan le stele” gudački UŽAS (viole, čela) zvučao kao nekada oni iznemogli starci u hotelu Moskva…. Nikom ništa. Cvili ono jadno čelo, gudalo se vuče, prsti se muče, zvuk je kao sa škripavog tavana, uvek je publika izranjavana …. I NIKOM NIŠTA.

A publika večeras baš neka… probrana. Puno stranaca, puno poznavalaca opera. A mene sramota. Mene. NE VAS!!!!!  Vi nemate tu osobinu…. Sramotu. To je rezervisano samo za one koji imaju još neke ljudske osobine: čast, poštenje, kvalitet, pa i um. Daleko je to od vas, koji sve ovo krojite. Loši ste šnajderi, samo da znate.

A da se vratim na FENOMEN: opera Toska, sa jednim likom, Kavaradosijem?  Hajde.

Nikola Kitanovski. Zbog njega sam večeras došla na ovu predstavu. I drago mi je, jer sam konačno čula TENORA u našoj operskoj kući. Od njegovog gostovanja do gostovanja, dugo je vreme…. Ali… Iako ni  Nikola nije bio u punoj snazi, da li on lično, ili zbog celokupne atmosphere…. to nije umanjilo lepotu i snagu njegovog glasa koji nam tako nedostaje. Neću da ulazim u detalje, reći ću samo da nam Nikola treba. Češće, zapravo redovnije. Jer  je veoma ležeran na sceni. Prirodan, a profesionalan. Iako retko peva u operi, zapazila sam nešto veoma važno…. ne gleda u dirigenta kao gospodja Toska (JTP), koja ne može ni ton da ispusti, a da ne traži pogledom pomoć…. Gospodja sa iskustvom, životnim, scenskim….  Da, kako da ne…. I NIKADA ne zna ulogu potpuno. I  nije do sada, pošto to nije u njenoj prirodi da bude  graciozna i elegantna kao pojava, naučila kako se podiže krinolina, haljina, ili plašt, već se sapliće o istu…. Malo je smešno, zar ne? O pevanju i glumi…. Uglavnom copy-paste iz prethodnih blogova.

Moj omiljeni lik u Toski, Skarpija, Miodrag Jovanović….. Imaš sliku, nemaš ton, zapravo imaš i ton, ali…. avaj….. bolje da izostane ….

Drekavci i urlatori, postojani. Uvek tu da nas užasnu.

I tako, atmosfera mlaka kao izhlapela kisela voda, Toska samo sa Kavaradosijem, sve u svemu…. Veoma bedno. A ja umorna od bede, skromna, jer sam željna samo male primese  sjaja. Sjaj, šta to beše? Staniol… ili nešto slično? Odoh da kupim bombone u staniolu, ima ih, bar mirišu….

Idemo dalje, 13. se bliži….  

O istoj  temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2018/01/beogradska-opera-akomo-pucini-toska.html