Profesionalizam... Ili javasluk....Beogradska Opera...VDD Opere, Janko Sinadinović....

PROFESIONALIZAM

ili

Sta to beše ????

I beše predstava, (operska). Kakva.... takva. I bi šta bi. Kako... tako. Publika dosledna u praćenju opere. Do kraja. Neko odlazi, ali većina ostaje.  Neko uživa, neko se dosađuje. Normalna pojava, bar kod nas, a i na drugim mestima.....

A šta nije u redu?????

(NE)Profesionalizam..... Umetnički ! Kod onih  od kojih  se to , ne  samo očekuje, već podrazumeva.

Ali ... avaj!!!!

I nije prvi put.

I nije samo jednom.

Scena.... šta je to?  Mesto gde UMETNICI prikazuju..... glume, pevaju, igraju, sviraju...... nečije, ili sopstveno,  delo. Javno ! JAVNO !!!!!

Ako imaju muda da sve to  na sceni JAVNO  „odrade“..... neka ih još malo stisnu, pa neka se na kraju predstave ( opere, baleta, drame,koncerta) pojave pred publikom i ..... POKLONE. Poklone publici što je došla da ih „vidi, čuje i do kraja ispoštuje“. Poklone poblici što ih nagrađuje aplauzom. Poklone publici...  jer od NJE ŽIVE.

A dešava se NEPROFESIONALIZAM i NEVASPITANJE.... a kukaju nad istim.... REBUS????? Glavni protagonisti se ne pojave, ali miševi iz rupe.... izvire......

Odrade svoju ulogu i..... odu kući... ili ko zna gde.... tj. ne pojave se na kraju, ispred zavese, pred publikom koja ih je  pratila ...... i uvek imaju opravdanje koje je, ma kakvo bilo, JADNO.

Ne može svakome da se „ćefne“ da  ode, jer nije bio zadovoljan. Pa šta? Kao da  se to nije osetilo..... Ali, ako je neko mogao da tu istu publiku „počasti skoro dva sata“ svojom ulogom..... kakav je to manir i nepoštovanja iste (publike)..... u fazonu, ko vas j....  nisam zadovoljan i neću da se pojavim......

Strah???? Da ne budu izviždani, da ne dožive manje aplauza.....?????

A mogu da se šepure na sceni? I iza nje..... a ispred???   Ne mogu da istrpe ono posle? Onda, GOSPODO UMETNICI ( sada je vec pitanje da li ste to!!!! ) razmislite...... Čime se bavite.... i zašto?    A ovi drugi, vaši "sapatnici" na sceni.... gori, najgori, bolji, najbolji.... su tu..... postojano, hrabro... ?????

Veoma neprofesionalno. Nedopustivo. Zato ste tu ... gde ste ! A što je najveća nedoumica.... DOKLE ?????

Verdi, Trubadur, Beogradska Opera, Dragutin Matić, Jelena Vlahović, Jasmina Trumbetaš Petrović, Ivan Tomašev, Dušan Plazinić, Tatjana Mitić, Danilo Stošić, Predrag Gligorić, Slobodan Živković

TRUBADUR

Ovacije i ludilo

                                                                                                                                     28. 10. 2017.

Svaka čast. Operskim, tako se zovu  zar ne?  pevačima, tj, urlačima večeras. Do sada nisu bili  ni glasniji, ni lošiji, ni očajniji, nego u ovoj podeli. Jučerašnja Slava, bolest, umor, bes, suze, krv, znoj, proliv, ma dajte, dobismo sveopšte  sranje..... SEM.... Dragutina Matića, koji je bio najbolji do sada, u ovoj ulozi. I???? Koliki je to dijapazon, (a meni je trebao dijazepam, ili bar dupla seljačka rakija od 22 grada) da bih svarila tu razliku..... od užasnog do fantastičnog.

Imam apsolutni sluh. IMAM! Ali za ovo što smo čuli, nije bio potreban ni apsolutni, niti bilo kakav sluh. Sve je i najvećem laiku bilo jasno.

A večeras su me neopisivo  nedopustivo maltretirali ljudi koji su FALŠIRALI do iznemoglosti, u svojim nastupima.

Prva Leonora, moja „omiljena“ Jasmina ..... znate već, ne pišem hiljadu reči.... Niti jedan jedini visoki ton, da ne pišem koji, ne bih bunila populus koji ne poznaje muziku, a ni većinu ostalih NAPISANIH U PARTITURI nije otpevala kako treba, već je sve vreme  falširala, zapevala totalno bez daha, glasovno  „ljuljala“ , te nismo prepoznavali tonalitet, niti melodije, a tek arije..... da li je u pitanju "prolaznica", „skretnica“  ili „odlaznica“ ..... modulacije, MUTACIJE tek..... kobna stavka  kod velikog broja  tzv. pevača.... nedostatak sluha, ritma, SVEGA !!!!  Održavatelj, ahahahha, koja ružna reč...ali samo to  mi je  asocijacija na  NJU...... master klasova, ( našim rečnikom, kurseva....) po inostranstvu i mlaćenja ne znanja  u prazno......  grešila je  u poslednjem činu.... stvarno jedno veoma  bedno izvođenje, a da navedem još detaljnije..... evo : U prvoj ariji „Tacea la notte placida“, ništa nisam prepoznala,  a posle...  „Di tale amor...“, jedva, ... sve  dok sirota devojka koja „duva u flautu,“ ali ne gleda dirigenta, a još manje prati solistu, što smo, KAO RASPAD, ČULI  pri kraju predstave,  nije počela... da duva .... pa sam nekako shvatila  o kom se delu radi.....O  predivnoj ariji „Miserere“....ili „Vivra“.....itd.... duetima, šta reći, sem :  SA KOJIM PRAVOM NIJE OTPEVANO NI 30 % ????  Ume li Jasmina da čita note? Zna li šta je OSNOVNO POŠTOVANJE NOTNOG MATERIJALA.... „staccato“, „piano“? ..... žalosno.....nedopustivo..... 

I mislim da je na odličnom putu da dobijemo još jednu Tatjanu Mitić. 

Na žalost, ona nije jedini kandidat, ali je svakako mlađa od sledeće na mom spisku užasnih, večeras.

Azucena, Jelena Vlahović...... kako da pišem dalje, a da ne padnem u vatru besa? Dokle ćemo da dozvoljavamo, kao publika, da nas zavaravaju dovedenom decom iz Budve i Kragujevca, kojima je prekrasno objašnjeno  šta slušaju, koji su likovi, o čemu se radi u ovoj operi..... kao i da treba da aplaudiraju na kraju svake arije, na kraju predstave..... Bravo za pedagoge koji su se potrudili da sve to mladi ljudi shvate. Ali, poenta nije u tome, već u onom preostalom delu publike...... Nije čak ni tu.... Rešila sam da postanem plaćeni tapšač..... više love nego od ovih što mi plaćaju za kritike..... o čemu šapuću GRANDIOZNA IMENA i velikani operske scene u našem pašaluku,  tapnem par puta, dobijem lovu.... ne pišem, ne trošim prste, trebaju mi da brojim lovu...... Heeeeeeej  !!!!!!!

Kako SME da se pojavi na sceni J.V. ??????? Da urla, grokće, vrišti i nekontrolisano „pljuje“ tonove...... da ima "vazduh u grlu"... Čuvena "Stride la vampa“..... Neeeeeeee.... i ....  DOKLE ? To što je NEKADA bila sjajna, što sam je obožavala i hrilala da je čujem,  ne znači da može da nas muči do smrti.... čije, videćemo... Ili...

Očekujem na sledećoj predstavi Trubadura, u ulozi Azucene, ili Biserku Cvejic ili Bredu Kalef..... Što da ne.... sem ako  ovu gospoju ne nasledi Tatjana..... Sve kod nas može.....

Manriko...... Dušan Plazinic...

Manriko je  „rik’o“.....

Nazalni, nazadni, nakaradni Manriko.

Mučen u libretu, mučen na sceni, mučen i utučen.

U operi  je k’uko, a nama „zavuko“.

Drao se kao jednorog pred parenje, stenjao......te reših da mu na sledeću predstavu donesem nošu. Ako je neće on, ja ću. Jel treba još? Ili možda pelene, nisu skupe na komad, jedno tri.... za svaki čin.  Sram ga bilo!!!!!!!

Na žalost,  Ferando, Ivan Tomašev..... večeras dobar, ali to nije ON. Indisponiran,  bez energije, bez, u celini ispoštovanog  notnog zahteva.... i bilo kakve želje.

Nije ni čudo......  sve je bilo MRTVO, od tempa (koji  inače uvek energična Zorica Mitev  uspeva da nametne, i uz  sjaj i „žestinu“ koju ima, ali večeras NE ,) preko   smorenog orkestra, solista, tako se zovu, koji, da su mogli, pevali bi još sporije.... gerijatrija, šta da se radi..... do ..... onih bednih sporednih uloga u pokušaju pevanja već pominjane Tatjane Mitic, potom je sledio uporni i očajni drekavac Danilo Stošić, Slobodaan Živković i najužasniji Predrag Gligorić......

I u sred takvog   okruženja...... Gle....... pojavi se BARITON !

Moćan i superioran i glasovno i glumački ! Ne zato što su skoro svi ostali bili mizerni, već sam po sebi superioran.

Grof Luna.... Dragutin Matić. Da !

Konačno mogu da napišem da je večeras bio NAJBOLJI u ovoj ulozi, od svih izvođenja do sada koje sam slušala....... Bravo Grofe. Takva nadmoć, ne nad  kolegama, nego na sceni..... sigurnost, fraze, DINAMIKA...... Čuvena  „Il ballen“.... (Besprekorna, kao i cela predstava što se Dragutina tiče),  uz klarinet  koji se odmah čuo kao NOVO i KVALITETNO izvođenje  Gospodina Umetnika Veljka Klenkovskog, ili Gospodina Klarinetiste.... redosled sami odaberite, nije važno, važan je kvalitet sviranja i postovanje mesta, tj, Opere, gde je došao, u odelu.... sa kravatom...... ( jako je važan dress code.... obavezan svuda, SVUDA!!!!),  za razliku od orkestarskih indijanaca i indijanki, koji dolaze kao da su iz teretane svratili...... dakle da se vratim na, večeras JEDINOG  pevača, koji je bio to što treba...  kompletno..... Bravo !

I tako...... ja sam, ipak, uživala u određenim delovima, fokusirala se na njih.... može mi se.... UMEM.... ostalo sam ..... napisala..... I nisam, kao većina članova ove operske bagre,  pratila da li je i ko gde sedeo, lovio, šnjurao, sačekivao.....  uvek ima tih „iz senke“..... a to mi se nekada samo pokaže,...  večeras sam bila polu- trpeljiva, a, zapravo, OČAJNA..... i pitam se.... ko pravi podele (kao ne znam), i poveže pevački ološ i dobre umetnike? Ravnoteža? Pa nije ovo apoteka, ili pijaca...... a možda uprava voli da su svi na istom nivou..... ahahhahahahahahahaha,  pa ne može. Ne može! Ni  na drugim mestima, ni kod mene, ma ...  ne može nigde, sem kod nas. Ali......  Ima ljudi koji ČUJU, ZNAJU !!!! VIDE i PIŠU, uz argumente.... a vi kačite sličice i ljubite se, posle je...e sve po spisku jedni drugima.... meni posebno....

Oponirajte mi, biću srećna..... Mislite da je ovo Sicilia ? NO!  Ovo je vaša mizerna prćija, a moja Operska kuća, gde se uvek vraćam i uvek nadam nečemu dobrom....ali zalud...iako ne odustajem !!!!  Prćija  u kojoj, zahvaljujući trange-frange manipulisanju ...  svi sve pevaju, od horista do solista, od tacnara i vratara do glavnih uloga vračara i tračara, sobarica i grofica  i nazad.... ! Ole !

.

O istoj temi, ali iz drugog ugla

https://umetnickihel.blogspot.rs/2017/10/beogradska-opera-uzepe-verdi-trubadur.html

Nema Figara, Beogradska opera, Mocart, Figarova ženidba,... 25. 10. 2017.

Da li se Figaro oženio večeras?????

Nemam pojma.....Verovatno jeste i to sa VELIKIM USPEHOM!!!!!

Ali..... to je priča za populus koji nema ni mozak  ni kičmu,... pa sve prihvata kako je servirano. A stvar je veoma jednostavna i sve je u šlihtanju.  Ja tebi, ti meni.... svi  se ljube, grle, slikaju, ulaguju, komentarišu, obožavaju, a u suštini se ne podnose.

Dok ne čujem i ne vidim...... ne verujem nikome.

Objašnjenje:  Ansambl..... solisti, orkestar, hor,..... dirigent,.... svi odjednom BOLESNI od promaje,....... bolesni na smrt...... pevaju sa temperaturom od 40 stepeni....... Ali pošto su se NAPELI....  i BEZ PROBE DALI SVE OD SEBE...... USPEH JE BIO NEVIĐEN....... Ahahhahahahahahahahah..... pa ko u to može da poveruje......

Zato nema bloga....... nisam čula, nisam videla.... ovo je samo moja opaska.....i pitanje..... dokle cemo trpeti laži i pravdanja? I sastav koji, sem Nebojše Babića, nije ni za treću postavu...... ???? Ubedite me u suprotno ! 

Verdi, Nabuko, tj. NapUko, Beogradska Opera, Nikola Mijailovic, Sanja Kerkez, Ivan Tomasev, Aleksandra Angelov, Aleksandar Dojkovic,Djordje Pavlovic...

NABUKO

sa

PEDESET NIJANSI DIVE

ili

Nabuko kao NaPuko

Može…. naravno da može. Nabuko je predstava koja  ima potencijal da bude veoma solidna. Nažalost,  nikada u celini, ali ako se napravi dobra kombinacija pevača i dirigenta… može. Večeras…. pata karte. Ali samo zato jer je  dvoje odličnih  prevagnulo nad ostalima….. I napravila se , koliko-toliko ravnoteža .

Idemo redom. Uvertira, kao i na dalje vođenje orkestra, uz dirigenta Đordja Pavlovića…..  Dokaz kako nije svako DIRIGENT ni po rođenju, ni po školovanju. Jedna histerična ujdurma, sa PRAVIM tempima, ali AVAJ!!!! Tempo  bez ikakve dinamike ili logičnog sleda muzike nije dovoljan radi ushićenja…. gde je tu osećaj osluškivanja solista i njihovog disanja, fraze, atmosphere i svega što je neophodno da dirigent uoči….  Zato  smo dobili vašarski utisak kroz zvuk, a o raspadanju orchestra, neusaglašenom slušanju onih “iza bine” i ovih u “rupi”…. pitajte  tzv. Dirigenta, možda će moći da izmisli neki izgovor…. ali neće vredeti. U dve reči…. ovo nije drigent, već statua koja maše prateći, koliko ume, partituru, a ne CEO ANSAMBL… Solistima i jedno veliko bravo i sućut, ma kakvi bili,  uz ovog neukog krajputaša,.… Žalosno. A da dodam kako  MU se član orkestra (drugi pult drugih violina) sve vreme, zajedno sa “pult” koleginicom (koja izgleda  kao da je posla na tuširanje)…. Smejao i smejao na neku internu nebulozu… ali SVI IZ  RUPE zaboravljaju da ih publika VIDI, a dirigent je toliko opsednut okretanjem nota, da ništa drugo sem nota i ne vidi, a i ne čuje….  eto, da dodam…. engleski rog (kao da duva u kravlji ) i Abigaila…..?????? Pa ko će da reaguje da se  to dovede u red?  Možda Djole očekuje da mu Abigaila pomogne i  skoči u orksetar i najebe se majke rogu? Ljudi….. gde ste?

Hor Jevreja ? Večeras hor ratnika, hor obesnih, a ne unesrećenih…. Promašaj do bola. Samo puko dranje. A očaj koji bi trebalo da čujemo i vidimo u njihovom jadu i molbama…. Ostaviše nama. Mi ionako očajavamo zbog  divno komponovanog dela….. a dobismo gromoglasno urlanje. Đole je promašio po drugi put. Ne mora više, neka radi nešto drugo…. npr. neka  se bavi nečim što će da ga otrgne iz letargije… ali ne dirigovanjem.

Zaharia, Ivan Tomašev…… BLISTAV !!!!! Najbolji do sada. Iako  sam mislila da  ne može da bude  bolji nego što je do sada bio, pogrešila sam. Može, i to je dokazao večeras. Jedan sugestivan lik, fantastično otpevan i prikazan. Dobili smo predivne fraze, duge i ispevane, bravurozni momenti dovedeni su skoro do perfekcije, dinamika kroz osećanja, gluma….SVE ! Bravo za Ivana, BRAVO !!!!!

Ismail, Aleksandar Dojkovic se OSILIO. Osilio u dranju. I sram ga bilo. Dere se gde god stigne, stenje, izdiše, kuka….. a kada ga opkole ratnici, on u krugu čuči  ….. imaš sliku nemaš ton. Šta će nam to ! Ovo nije pantomima. Ovo je opera.  Jadnik, očito je pogrešio profesiju. Ali to me još više razljuti, jer ja NEĆU da slušam TO. Ali, ako želim da čujem neke pevače, moram   njega da istrpim u paketu. Moj izbor, ali zato  je  moj izbor i pravo da pišem o tome. Njemu nije mesto  u solistima, NIKAKO...   Publika  mu se smeje… a počeće i glasno da negoduje, samo je pitanje vremena.

Fenena, Aleksandra Angelov….. nabeđeni mezzosopran. Mučno pevanje, AJDE nekako i da progutam…. ali KRAJPUTAŠKO STAJANJE kao vid glume, a to je  u svakoj ulozi koju ima…. NEDOPUSTIVO!!!!. Kao unesrećena . Stoji i zapeva, eventualno mrdne malo,  koliko da ne dobije grč u nozi. Zna li ONA šta je opera i šta treba, sem pevanja, da se tu RADI ?

Abigaila, Sanja Kerkez……BRAVO!!!!!!! Konačno, posle one Norme koja nikako nije za nju….. BRAVO!!!!! Napisah na početku… MOŽE. To se odnosilo baš na Sanju. Odlična, sugestivna, i ratoborna  i očajna i uplašena i nežna … dinamika shodno  radnji….. PIANO koji se  u našoj operi skoro nikada ne čuje, sem kada Sanja peva…… TO je TO! To je SANJA! Pedeset nijansi jedne DIVE. Ali mi ne želimo te nijanse, već samo nijansu  BLJEŠTAVOSTI  koju ima.

Nabuko, Nikola Mijailovic….. profesor. Sve više professor, sve više NapUko,  sve manje pevač. Iako je ovo večeras bilo MNOGO, MNOGO, bolje od  onog nesretnog Onjegina….. i ovde imam , ahahahhaha, zamerke. Pa mi smo u OPERI, ne u školi. Profesionalizam, pevački….  Dakle, pevanje, manje-više solidno, koliko je njemu u ovom trenutku od Boga dato, ako zanemarimo “šlajm” koji se provlačio celo veče,. Glas oduvek nedorađen i nezavršen u školovanju, jer je ostao delimično sirov….  I to se sve više čuje. Pevač koji “hvata“ na prirodno pevanje….. ali ovo je OPERA, ne kafana. Tehnika….. imam utisak da se samo povremeno podsetio šta i kako treba… Gluma… skoro i da je nema…. sem u nekim delovima, ali je više infantilna nego proučena. Pitam se…. kako izgleda čas kod ovog profesora, kada  i nije baš  ni u pevačkoj, ni u glumačkoj formi. Čemu uči studente….? Da se razumemo…. To što  nigde nije “kiksnuo” i što je dočekao kraj predstave bez frke…. ne znači  da je dovoljno. To je samo baza. A nadogradnja???????  Daleko je od toga. Veoma daleko. Na žalost.   Zar tako mlad, a već ima amneziju? Može li da se seti svojih dobrih nastupa u velikim evropskim operskim kućama? Trebalo bi! A njegovih studenata večeras ? Po neko,… ili niko…. Toliko.

I za kraj, jedno pitanje? Zašto sobarice, glasnici, savetnici, potrčci, sestre, služavke i ostale sporedne uloge uvek dobiju oni koji, kada se oglase….. UPLAŠE ME!!!!! Čemu vriska jedne Tatjane Mitić, ili neotesano dranje  Danila Stošića?  Zar nemate na spisku onih koji primaju platu i neke druge? Pa dajte i njima šansu da se deru, ne samo ovi…. Budite fer…. Ovo je Opera…. ne sivilo u pedeset nijansi…..

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2017/10/uzepe-verdi-nabuko-beogradska-opera.html

.
.

Beogradska Opera, Ljubavni napitak, Gastano Doniceti, Đorđe Stanković, Dušica Bijelić, Dejan Maksimović, Vladimir Andrić, Mihailo Šljivić, Aleksandra Petrović, Ljiljana Orlić.

OSVEŽENJE U OPERI

DUŠICA BIJELIĆ

i

Aleksandra Petrović

14. 10. 2017.

Šta li će sada reći čuveni i nadasve sujetni pevači, prvaci, ustoličena imena naše operske scene? Ja ću im olakšati..... Neka kažu šta god žele, ali me retko razvesele.

A ja sam se večeras fokusirala, koliko sam god mogla, na gošću Dušicu Bijelić, o kojoj, sasvim slučajno, NIŠTA unapred nisam znala... a to i nije  bilo  bitno, jer ja pišem impresije  nakon operske predstave, a ne na osnovu rekla-kazala-pisala-pročitala. Ja verujem samo svojim ušima i pišem ono što JA čujem  i doživim.

Dušica je jedna mlada, lepa, zgodna i odlična operska pevačica. Bravo!!!!

Konačno sam UŽIVALA!!!!!    Neverovatno je kako se kod ovakvih, pravih pevača, sve lepo vidi i primeti.

Evo i šta, za one koji ne kapiraju o čemu pričam i zašto im stalno nalazim zamerke.

Jako dobra škola, svaka fraza do najsitnih detalja urađena, dahovi na mestu, bravuroze SVE ispevane, dinamika, uloga  kompletno i detaljno i veoma ozbiljno, kao što se i radi svuda, sem kod nas, dovedena do perfekcije. Gluma.... mimika..... suptilnost...... Tehnika pevanja na zavidnom nivou.... kada je vesela i koketna, glas je  „radostan i otvoren“, kada je lirski raspoložena, glas dobija „tamnu i zatvorenu“ boju. Dikcija i izgovor, ležernost na sceni....

Evo, jedan, od mnogih  detalja,  posebno me  obradovao i naveo da pišem još..... U sceni ispred zavese, za vreme dueta sa nesretnim Šljivićem, (o njemu kasnije, iako ne zaslužuje ni jednu reč, ali me toliko iznervirao da će dobiti ceo pasus), Adina (Dušica) sedi... i u jednom momentu sklanja haljinu sa cipele..... nastavlja da peva, jer  će naići trenutak  kada treba da ustane, te unapred misli šta sve sledi sem pevanja,  NEĆE dozvoliti da joj se haljina uplete u noge....... TO SE UČI... da li u školi, ili sam umetnik sebe  rastereti mogućih neprijatnosti, nije važno. To je, zapravo, sasvim normalno i kompletno prilaženje i prikazivanje svake uloge.  Naši se sapliću, jer, ne da nemaju vremena da misle o tim detaljima, prvo ni ne umeju, a drugo, opterećeni su samo idejom da izvuku živu glavu  sa scene.... treba pevati toliko nota, hodati.... kuku..... teško je to......Oni pevaju na snagu, iz inata, da se naj... svima svega ... dokazuju svoju umišljenu veličinu... a zapravo.... uglavnom ništa posebno.

Dakle, Dušice, jedno VELIKO BRAVO!!!!!!! I hvala za oporavljanje od  slušanja svega i svačega. Nadamo se da ćemo te još slušati sa velikom radošću.

Veoma prijatno iznenadjenje je, za mene večeras, Aleksandra Petrović. Da me sada pitate ko je to? Ne znam. Divno peva, odlično glumi, lepo izgleda..... a da je čujemo malo češće?????

A sada.... mnogo teži deo, ma kako delovalo da ja volim da kritikujem.... meni je uvek teško i uvek sam tužna. Jer, zašto nam ne bi bilo bolje i lepše? Ali, pod ovim, večerašnjim sastavom.... ne može.

Nemorino..... Dejan Maksimović..... dao je sve od sebe, ali je to manje od osnovnog i dobrog, što se mog kriterijuma i viđenja opere i pevanja tiče. Surovo, ali tako. Ne mogu da budem zadovoljna samo zato što  nekome nije „pukao glas,“ ili što  nije zabrljao negde ili...... toliko ili..... Daleko je to od ove uloge..... vizuelno, bio radostan ili tužan, Dejan ima zabrinuti izraz lica..... to se UČI, kako da se kamuflira...... publika  sluša, ili čita tekst o ushićenju, a na pevačevom licu..... borba..... sa visinama, frazom, dahom..... na žalost, sve bez dinamike..... čuvena arija „Una furtiva lagrima“..... sa toliko odsustva emocija...... žalosno......

Belkore.... Vladimir Andrić...... pa, jedno ništa na svo ono dranje...... vibrato, šta to beše.... pasaži... šta to beše..... vozi  glisando i eto ga...... dođe kraj..... Standarno loše.

I.... Dulcamara.... Mihajlo Šljivić...... samo par ili malo više reči, zavisi od momentalne inspiracije koja je u naletu......

Definicija gore pomenutog...... Pevač bez ritma i sluha!

Sve vreme tokom predstave, ili je kasnio (u najvećem delu), bio trom i stabilan u tom „njegovom“ tempu, ili je neznatno žurio. Nikada TAČAN. O konstantnom falš pevanju za pola tona niže...... nemam teksta. Čovek kome se poveravaju uloge, NEMA SLUH. Da pišem još?   Ma kakvi, ne zaslužuje. Samo treba da ga bude sramota. Ali moram da dodam da  se divim njegovim kolegama, a naročito Adini, kako su uspeli da pevaju sa njim, koji falšira sve vreme. Znate li koja je muka pevati svoju rolu, u duetu, ili tercetu, kvartetu, ili kada su svi tu „ na dranju“, a  neko  ima SOPSTVENU intonaciju, van tonaliteta.

I na kraju,  o „raspuklom“ orkestru.

Zapravo, pre početka ove divne predstave, a moram da nahvalim scenografiju, koreografiju, kostime, svetla i atmosferu na sceni..... pojavili su se, kao i uvek, članovi orkestra. Iako su se  tokom predstave  „raspadali“ pod vođstvom MAHNITOG i „ELEKTRIČNOG“ dirigenta Đorđa Stankovića, koji APSOLLUTNO nema osećaj da mora da vodi ogroman ansambl, da mora da sluša pevače, hor, da prati scenu.... On je divljao za pultom ne obazirući se da li neko (Šljivić) može da prati njegov tempo koji je pravi, ali naši protagonisti, sem Dušice i Aleksandre, NE MOGU to da odrade. Možda hor, povremeno. Stanković maše i srećan je. Ali ja nisam.  Nisam  još zbog nekih detalja koji su mi slučajno ušli u vidokrug. Garderoba članova orksetra. Skoro svi u dress code garderobi, (manje-više ok, ali ništa šokantno) sem zamenice koncertmajstora, koja je dosla u sivoj trenerci i  nekakvoj prugastoj bluzi i žene  za drugim pultom drugih violina, koja je bila u „šarenoj zavesi“....  Zašto???????? Onda mogu svi da dođu kako hoće.... vrućina je u rupi, mogu muškarci da dođu u šortsevima, da „lade jaja“, žene u maramama kao da su pošle na plažu...... Ko će da skrene pažnju tim „belim medvedima“?????

Eto, i ja dođoh do kraja svojih utisaka. Mislim da je ipak, nad svim zamerkama,  prevagnulo LEPO osećanje i radost da sam čula bar delimično kvalitet. I još jednom.... BRAVO za DVE DAME .

Viđenje istog događaja, ali iz druog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2017/10/beogradska-opera-ljubavni-napitak.html

.

.

Belini, Norma, Beogradska Opera, Sanja Kerkez, Aleksandra Angelov, Aleksandar Dojković, Zorica Mitev Vojnović.

SKRNAVITELJI  I GADITELJI OPERE, OPET  STE OVDE ?

Ili

Norma bez norme

Gospodine VD Opere J. S. !!!!!! Helloooooo !!!!!

Da li ste večera sčuli  ONOLIKU GALAMU I NEOTESANO PRIČANJE HORISTA, nakon samo četiri takta uvertire  u Normi, gde za vreme pause između dva takta, u trajanju samo jedne polovine, ako me razumete o čemu pričam, grmi i buči zaklonjena scena od pomenutih? Ili ste naviklina to? E pa ja NISAM I NEĆU! Hoću da slušam uvertiru, a ne dranje statista, horista, radnika…. O čekrku da ne govorim. DoniracuVama lično ulje za isti. Pa podmažite točak, umesto glavešina.

Pa dokle BRE da nas maltretirate neodgovornošću i neažurnošću, počev od dnevne liste, kao u bolnicama,  nakon večerašnje predstave sve više mislim da i treba da bude bolnička opera, a ne klasična opera, (bolnička za bolesne pevače koj misle da umeju i mogu da pevaju u operi) i  za sve vas u upravi koji to aminujete.

Slobodno mi pretite, udaljite me,igrajte se, moćnici…… nećete uspeti da sakrijete svoju sramotu.

Nakon ovog PROLOGA, sta da pisem?

Večeras, 11.oktobra 2017. U beograadskoj Operi na repertoaru je bila Norma, V. Belinija.

Pa sta? Nije morala. Bilo bi bolje.

Ovo je bio moj  POSLEDNJI odlazak vezan za Normu. Ne više. Ne  uopšte. Ne ovde. Ne sa ovim polupevačima. Ne sa ovim orkestrom. Ne sa ovim horom. Ne sa ovim solistima. Ne !

Evo i  objašnjenja…..

Pisaću haotično, jer sam totalno rastrojena onim što sam čula. A čula sam SVAŠTA, sem onoga što je predvidjeno.

Mnogo toga  je na momente, MOMENTE, zvučalo pristojno. Od pevača, do orkestra i hora. Ali samo na momente. A opera traje, traje, a večeras posebno dugo, dugo, jer ne mogu svi da izdrže i “održe” tempo. Previše je to  za naše PRVAKE.

Zorica Mitev nije mogla, sve I da je bila čarobnica, da uhvati i pokupi, ni orkestar, koji  je bio kao sakupljen sa ulice, ni sve pevače I skandalozne i nedopustive pevačke malverzacije naših slavuja. Predstava je večeras bila apsolutno nespremljena, hor se gubio, orkestar je falširao, u poslednjem činu nije ni svirao….. ko na koga da se “kači”? O pevačima…. Malo niže! Jednom rečju…  HAOS.

Ja SVE vidim. Drugi pult drugih violina, pored Borisa, LIK koji se SVE VREME SMEJAO I ZABAVLJAO, a nije odsvirao ni 30 %....???? Ko je to? I zašto svira, kada mu se ne svira….. I ko ga plaća za toliku zajebanciju, dok se mnogi, kako umeju i  koliko mogu, trude…. Njemu se  “ne svira”…. Pa onda, dajte mu otkaz, ili ga ne zovite više. Mnogo je RUŽNO videti člana orkestra kako se smeje i  čavrlja, dok se Norma bori sa emocijama…… Heeeeej…. .vidi li to iko?????

I sada će svi, SVI, da prebacuju jedni na druge krivicu, a nisu svesni da je bilo sranje bez kraja. Sramota. Opet su stranci napuštali predstavu nakon I čina….. ali koga je briga?

Jakovljević…. drekavac ….kako stoji i izgleda na sceni, tako i peva, kao drvoseča...o izgovoru ne želim da pišem, muka mi je....

Živkovic….drekavac masne kose…drekavac bez vibrata, ili amater iz kraja....

Živković… žensko….. peva  i  gde treba  i  gde ne treba, tj, pokušava da nešto izbaci nalik na glas, ali avaj…… to je samo pusto promuklo, prozuklo ispuštanje nekakvih čudnih zvukova…..    sirota…..a na kraju, sa onim raskeženim osmehom, zaista deluje kao radosna ruska seljanka....

Gnjuračice su odmotavale  i zamotavale veoma nespretno i  trapavo Normu. Ako porade na gipkosti….. ah, o čemu ja pričam, ovo je beogradska opera…..

Polione… O Gospode, smiluj se nad nama … ljubiteljima opere.  Neka se  Dojković vrati u svoj hor. Biće bezbolnije, nego da se ovako muči…. a i  briga me da li se on muči ili ne, , nego muči publiku. A to  me već jako brine. Ne želim više IKADA, NIKADA da ga slušam.

AdalDJiza…… podržana početnim aplauzom sa treće galerije….. svaka čast, podrška porodice je uvek dobrodošla, ali ako nije opravdana, već izveštačena….. nema svrhe, samo je smešno. A  sve je bilo smešno, dok nije preraslo u tugu.  Nemoć. Jad. FALŠIRANJE, URLANJE i  obezglavljeno gledanje prema šaptaču i  svim ostalim akterima iza scene….. Ali, tu pomoći nije bilo, jer gospodja Angelov nije spremila ulogu. A i da jeste, ne mora da je peva, jer ne ume da peva i nema više glas za scenu. A ni stas.

I na kraju Norma.  Daleko lošija nego na premijeri, a o tome sam već pisala. I opet toliko NOTA neispevanih, preskočenih, zamazanih.....čemu? Rekoh, Sanja Kerkez, ova uloga nije za tebe. 

Dakle, šta se sve dešava  u ovoj  predstavi…. ne znam. Pare su uložene, mi ispaštamo. Dokle?  Najbolje bi bilo da se ovo skine sa repertoara, jer ako na početku sezone, a nakon FENOMENALNE premijere (ahahahhahahah), publika i dalje odlazi u toku predstave, ili aplaudira reda radi, a to se uvek produži do besvesti (plaćenici rade svoj posao) isto kao i ja, plaćenik nekih drugih, tako kažu…… čemu sve to?

Čemu pojava da se pevači ne čuju, ali šaptač UVEK I STALNO i veoma glasno, preglasno, do publike ?

Čemu duet Norme I AdalĐize, jedna peva piano, druga urla  do daske?

Možda sam ja pogrešila….. možda ne treba da se sluša opera, već sve oko nje, radnici, točkovi, šaptači, tapšači, smarači……

Ovo je bila SRAMOTNA NORMA. Nadamo se da je neće više  biti.  

O istoj temi iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2017/10/belini-norma-beogradska-opera-sanja_11.html

Plastificirana Madame Butterfly, Đakomo Pučini, Madam Baterflaj, Beogradska Opera, Jasmina Trumbetaš Petrović, Janko Sinadinović, Višnja Popov, Miodrag Jovanović, Dejan Savić,...

UTISAK BEZ UTISKA

ILI

KAKO JE POČELA  NOVA OPERSKA SEZONA

Osrednje, zapravo kao i da nije počela, već teče li teče. Svaki početak sezone, koncertne, pozorišne, operske, svuda ima poseban, svečarski ton. Večeras je u našoj Operi taj ton apsolutno izostao i zato je sve bilo mlako, ravno, sterilno,  a u većem delu, a naročito kako se bližio kraj, i dosadno.

A Madame Butterfly, G. Puccini, je sve suprotno od navedenog. Preveliki zalogaj? Letargija u celoj operskoj kući, ne postojanje satisfakcije….. a sta to mene, kao publiku briga?.. Onda zatvorite operu i svima će biti lakše. Pevači neće kukati, uprava će se odmoriti, a publici će laknuti da ne mora da očajava posle skoro svake predstave.

A dok se to ne dogodi…… tražim u  sebi mrvice  emocija koje  sam želela da osetim tokom predstave,  ali….. NEMA IH.

I nakon ovakvog utiska, ima li smisla pisati o pevačima?

Jasmina Trumbetaš Petrović kao Madame Butterfly??? Jedno ravnolinijsko, dosadno pevanje, bez ikakvih oscilacija u glasu, dakle: srećna li je , tužna li je, očajna li je, ustreptala li je, leptir li je???? ISTO LI JE ??? E pa nije ! A  čusmo samo Forte. I to je to. O glumi….. nema glume. O hodu jedne sramežljive petnaestogodišnje gejše? Nećemo. Gacanje je ipak lakše, nije nama taj istočnjački senzibilitet blizak. Neka to neki TAMO nauče, prikažu. Nama je dosta  samo da pevaju, ako mogu.

Janko, Sinadinović. Pinkerton i  forte ton. Iz sve snage, da nadjača sve oko sebe. Ako je to cilj  jedne uloge, BRAVO. Ako nije, a nije….. davno napisah…. ko je jači, taj tlači. Nijanse, sta to beše? Piano?   Oooooo, pa to je raritet kod nas.

Višnja Popov kao Suzuki, veoma dobra. U svemu. Pevanju, glumi, mimici, hodu. Bravo Višnja.

Miodragu Jovanovicu odgovara uloga Sharplessa. Nije pevački zahtevna, a za glumu ne brinem. Tu je Miodrag jako dobar.

Orkestar… iznenađujuće solidan, ali samo u prvom činu, kao i celokupna opera večeras. Nizbrdo je krenulo pre nego što bi iko očekivao. Umor? Dosada?

Gospodo, sezona je tek počela, iako to nije bilo upriličeno bilo kojim svečanim detaljem, a da ne pričamo o nekom koktelu, ili bar programu koji je svaki večerašnji posetilac mogao da dobije, znate onu varijantu…na jednom listu, kopirano….. kao za đake….. Bilo kakav iskorak…. NE ! Jedina promena je devojka koja prodaje pića u prizemlju…. lepa, nasmejana, ljubazna, pozitivna. Ako ništa drugo, radujem se ponovnom susretu sa njom. Lepo je videti Lepo. 

Izašla sam  iz opere sa osećajem kao da sam pojela drugoklasnu, osrednjeg izgleda, bezukusnu voćku….. a nadala sam se sočnoj, slatkoj, intenzivnoj….

Idemo dalje, pa tek smo na početku. Prvi mačići….. samo, ovde nije to u pitanju….. prvi su odavno bajati….. a devet života je maestralna priča. 

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2017/10/akomo-pucini-madam-baterflaj-jasmina.html

.

.