11.10.2018.
Zemljo, otvori se,....
ili
Na mladima svet ostaje,
Ali na ovima.... teško....
BEMUS,
pedeseti, zlatni....
Koncert
mladih umetnika....
Svečana
sala Skupštine grada....
Učesnici-mučitelji:
Viktor
Radić, udarač klavira
Milena
Damnjanović, sopran
Jedini
koji je bio večeras umetnik: Milivoje Veljić, klavir
Na
drugoj strani: Izmrcvarena i dokrajčena publika.
Dela:
F. Šubert, Sonata za klavir A dur, D 959 u
kasapljenju mladjanog Viktora.... Ali nije ni tako mali da ne zna čiju
kompoziciju svira. Koncepcija.... kontracepcija.... Svira dečko, ali ne razume delo. Samo ređa note. Dosadno ih
ređa. Mlitavo, bez zvuka. Možda je bio gladan, ili umoran? A mlad? Eh,
budućnosti..... tamna si i teška.... Teško nama... Mislim, bilo nam je teško.
45 minuta klavirskog užasa, reskog zvuka, prekida, cepkanja, mučenja. To je bio
Šubert kroz viđenje Viktora.... slabo on vidi,... slabo i čuje,.. a slabo i
razume.... Jer ko bi se usudio da izabere ovakvo delo, a da nije dobar
pijanista? Viktor. Pobedio samog sebe. Bravo.
A
onda nam se predstavila mlada Milena. I Milivoje.
Program...
za tri metra ispod zemlje, one koja treba da se otvori i zatvori.
Turobne
pesme R. Šumana i V. Gavrilina.
Milena
dobro radi svoj posao, peva solidno, dočarava sadržaj pesama, ali može da bude
i bolja, ako bi ubuduće birala program i PESME koje će se dopasti publici, a ne
tužbalice i žalopojke. Zaboga, toliko je pesama napisano.... divnih, zahtevnih,
lepih... LEPIH.
Svakako
da je Milena ostavila bolji utisak,... ali ne i upečatljiv. Ja sam već
zaboravila šta je pevala, a to je, na žalost, loš znak. Setih se jedino Rozine....
ali to nije za njen glas.....
I
tako.... u tim turobnim zvucima, uspeo je da se nametne i učini da klavir ipak
može i umilno da zvuči. Mililvoje Veljić. Divan.
Eh.....
mladi umetnici su večeras bili stariji od mnogih starih. Ne samo umetnika, već
uopšte.... ni trunke osobina koje nosi mladost. Živost, energija, osmeh, sjaj u
očima, impuls.... neeeee..... stari i umorni.
Zlatni
Bemus... i on je vremešan, pa valjda prate godište....
Sala
SVEČANA, ljudi pošli, ili došli iz prirode.... ranci, patike, džemperi.... sve
isto kao i prošle godine.
Program
sklepano napisan.... nešto na srpskom jeziku, nešto na italijanskom....
šareno.... „mladalački neobavezno“.... I ja se posle žalim da nije bilo
mladalačkih odlika....... Bar nešto, makar i greška....
Nije
zlato sve što ima broj 50....
O
istim temama, ali na drugačiji način:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.