UTISAK
BEZ UTISKA
ILI
KAKO
JE POČELA NOVA OPERSKA SEZONA
Osrednje,
zapravo kao i da nije počela, već teče li teče. Svaki početak sezone, koncertne,
pozorišne, operske, svuda ima poseban, svečarski ton. Večeras je u našoj Operi
taj ton apsolutno izostao i zato je sve bilo mlako, ravno, sterilno, a u većem delu, a naročito kako se bližio
kraj, i dosadno.
A
Madame Butterfly, G. Puccini, je sve suprotno od navedenog. Preveliki zalogaj? Letargija
u celoj operskoj kući, ne postojanje satisfakcije….. a sta to mene, kao publiku
briga?.. Onda zatvorite operu i svima će biti lakše. Pevači neće kukati, uprava
će se odmoriti, a publici će laknuti da ne mora da očajava posle skoro svake
predstave.
A
dok se to ne dogodi…… tražim u sebi
mrvice emocija koje sam želela da osetim tokom predstave, ali….. NEMA IH.
I
nakon ovakvog utiska, ima li smisla pisati o pevačima?
Jasmina
Trumbetaš Petrović kao Madame Butterfly??? Jedno ravnolinijsko, dosadno
pevanje, bez ikakvih oscilacija u glasu, dakle: srećna li je , tužna li je,
očajna li je, ustreptala li je, leptir li je???? ISTO LI JE ??? E pa nije !
A čusmo samo Forte. I to je to. O glumi…..
nema glume. O hodu jedne sramežljive petnaestogodišnje gejše? Nećemo. Gacanje
je ipak lakše, nije nama taj istočnjački senzibilitet blizak. Neka to neki TAMO
nauče, prikažu. Nama je dosta samo da
pevaju, ako mogu.
Janko,
Sinadinović. Pinkerton i forte ton. Iz
sve snage, da nadjača sve oko sebe. Ako je to cilj jedne uloge, BRAVO. Ako nije, a nije….. davno
napisah…. ko je jači, taj tlači. Nijanse, sta to beše? Piano? Oooooo, pa to je raritet kod nas.
Višnja
Popov kao Suzuki, veoma dobra. U svemu. Pevanju, glumi, mimici, hodu. Bravo
Višnja.
Miodragu
Jovanovicu odgovara uloga Sharplessa. Nije pevački zahtevna, a za glumu ne
brinem. Tu je Miodrag jako dobar.
Orkestar…
iznenađujuće solidan, ali samo u prvom činu, kao i celokupna
opera večeras. Nizbrdo je krenulo pre nego što bi iko očekivao. Umor? Dosada?
Gospodo,
sezona je tek počela, iako to nije bilo upriličeno bilo kojim svečanim
detaljem, a da ne pričamo o nekom koktelu, ili bar programu koji je svaki
večerašnji posetilac mogao da dobije, znate onu varijantu…na jednom listu,
kopirano….. kao za đake….. Bilo kakav iskorak…. NE ! Jedina promena je devojka
koja prodaje pića u prizemlju…. lepa, nasmejana, ljubazna, pozitivna. Ako ništa
drugo, radujem se ponovnom susretu sa njom. Lepo je videti Lepo.
Izašla
sam iz opere sa osećajem kao da sam
pojela drugoklasnu, osrednjeg izgleda, bezukusnu voćku….. a nadala sam se
sočnoj, slatkoj, intenzivnoj….
Idemo
dalje, pa tek smo na početku. Prvi mačići….. samo, ovde nije to u pitanju….. prvi
su odavno bajati….. a devet života je maestralna priča.
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
.
.
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.