Vino
rose, sok od borovnice, sok od paradajza….
Koktel
u boji znaka otvaranja Rossi Festa 2020.
Pre
koncerta, obavezno slikanje sa direktorom i osnivačem,
Stefanom
Zekićem
Uvek
primereno obučen, večeras je direktor omanuo. Publiku u sali, koja je bila
svečano odevena, a uz prisustvo zvanica, prijatelja, sponzora i dragih gostiju,
pozdravio je Direktor u farmerkama i košulji. Nedopustivo. U svakom smislu.
Idemo
dalje. Kratak govor (hvala na tome) i koncert je počeo.
Ansambl
Salomon Rosi, u sastavu Marta Fumagalli (alt), Issei Watanabe (violončelo), Diego
Cantalupi (lauta) i Giovanni Togni (cembalo) pokušali su da nam prikažu i
dočaraju dela Lidartea, Rossia, Zambonia i Marcella.
Nisu
uspeli.
Iako
ova muzika ne vrvi od strahotnih oscilacija u dinamici, tempu, strasti i ne
pršti kao vatromet, svakako ima svoj tok, doživljaj i energiju shodnu
epohi komponovanja. Na žalost, ovaj
anasmbl u večerašnjem sastavu je bio sve, samo ne neko ko je mogao da drži pažnju posetilaca
duže od 6 minuta. Zašto? Bili su
apsolutno bez ikakve energije, dela su se vukla jedno za drugim, iako je moglo
da se napravi čudo od atmosfere. Svi kao u povorci ka groblju. Da ne ulazim u
previše detalja, iako me to uvek i iznova čudi, ali na neke stvari ne mogu da
ne reagujem. Sastav je sve vreme bio totalnoo raštimovan (vrućina, hladnoća,
globalno bla,bla,bla….) intonacija je
bila katastrofalna, čembalista je bio kao đak koji sriče note, sa gomilom
grešaka i veoma nespretnim i mlitavim sviranjem, u čemu mu se, sasvim slobodno mogu reći,
pridružio i lautista. Čelista i pevačica su bili malo bolji, malo, malo življi,
ali….. sve u svemu….. mlako pivo.
Ali,
ima još dana pred nama.
Danas
je bio i prvi dan master classa za
pevače, ali o tome, nakon svih časova i završnog koncerta. Ima mnogo dobrog materijala za pisanje, bar nakon današnjeg
dana.
No,
ne zamerajmo na lepoj ideji osnivača i direktora, trudu da se nešto novo udahne
u naša kulturna dešavanja i želji da sve bude što kvalitetnije. Ima vremena,
stvari će se popraviti, nivo će se podići, sigurna sam. Raduje me da je bilo
publike, da je ceo početak ovog festivala dobro reklamiran i organizovan
i da je bila jako lepa i pozitivna atmosfera.
Sutra
je novi festivalski dan. Srećno nam
svima.
Ceo tekst objavljen na portalu pravoumetu.com
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.