02.07.2017.
I... ZA
KRAJ PISANJA U OVOJ SEZONI...
„DA
KAŽEM“.......
PROFESIONALIZAM....ŠTA
TO BEŠE ????
Pitam se, pitam se, pitam i druge..... pitam!!!!!!
Zna li iko išta o babi Jovane Š.?
Ja ne znam, ali sam večeras, sasvim slučajno,
saznala o dedi Nevene Živković, koji je bio jedan od 1300 kaplara!!!!!
Tesna veza sa koncertom iz ciklusa:
„Odabrali smo za vas“
Muzika-Moj Put
Povodom 20 godina umetničkog rada pijanistkinje
Nevene Živković,
a u organizaciji Ministarstva Odbrane Republike
Srbije i Umetničkog Ansambla MO
„Stanislav Binički“
Tesna veza, ali samo za
NJU.... Nama, publici koja nije rod ni sa kim od opisanih, nešto beše otužno i
sladunjavo, ala Nole i deka. Ipak je ovo bio KONCERT, ne privatna proslava (a
zapravo je BAŠ TO BILO U PITANJU), samo je namernom greškom smešteno u
ovaj prostor i još objavljeno.....ULAZ SLOBODAN.
Dakle, nije bila proslava
zatvorenog tipa, pa da se ljube deka i strika, bata i tata..... komša i
kuma......
Profesionalizam, na
JAVNOM MESTU I POD OVIM NAZIVOM. A kod kuće.....i bez gaća... kako ko hoće.
I ne bih sve ovo pisala,
da je, a za malo, bilo sjajno. Za malo. Uvek to MALO kod nas. Šteta, jer se
gubi ona završna nit pravog i kvalitetnog. A moglo je da bude. Ali NIJE! Iako
je opšti utisak, naravno moj, lični, dobar, vedar, radostan. Bogu Hvala.
Gosti....SVI... na
veoma visokom nivou, pevačkom, glumačkom, vizuelno-estetskom,
emotivno-ljudskom. Ne bih ulazila u analizu ko, kako, zasto.... rekoh, SVI su
bili maximalno kvalitetni.
Milijana Nikolić,
Gabriela Ubavić, Nevena Matić, Ljubica Vraneš, Dragutin Matić, Dragoljub
Bajić......
Svi su bili Sjajni.
Koliko li sam puta u toku sat vremena, a za vreme kratkih pauzica (smena
pevača, ili, grozna sam, govornički momenti previše, nepotrebno i trapavo
korišćeni od strane slavljenice, za vreme i u toku koncerta),
pomislila kako bismo svi uživali da su svi ti glasovi NAŠI
ZAUVEK.
Primesa uvek
ima..... svuda i u količini u kojoj dozvolite da se pojave.....
Tango..... ja ga, lično,
ne volim nikako... objašnjenje je predugo za ovo, ali, dozvolite da imam svoje
mišljenje , a i ukus..... a kada mi na TO dođu "deca"...... Nedostaje mi
lavor.....Grubo, ali sasvim razložno i znalački potkovano........... Gde ste
videli da DECA igraju tango? Idemo dalje, jer na ovo nemam nikakav
dodatni komentar....
Ne bih ni bila na
koncertu, ali, samo zahvaljujući intuiciji kojoj sam odana do kraja, ostah
danas u Bg-u, jer sam žarko želela da čujem Divu Milijanu Nikolić.
I da je vidim. I da se upoznamo. I beše sve to. Prekrasno. Glamurozno.
Iskreno. A sasvim obično i opušteno. To su prave Dive. Takve.
I još jedno otkriće,
pevačko, vizuelno, profesionalno..... Gabriela Ubavić.... Iskreno, i sada , dok
pišem, NE ZNAM NIŠTA O NJOJ....... ali.....Gabriela peva odlično...... Gde je,
gde peva.... a kod nas, makar kao gost? Pitam Janka Sinadinovića, koji je, iako
je V.D. Direktor Beogradske Opere, došao na jubilej koleginice, ali je sve
vreme tokom koncerta stajao blizu prozora.... a mogao je da sedi, zarad statusa i
kulture..... te mi se pojavi misao...... digresija..... kakav gazda, takvi podanici...... neko
stoji, neko sedi, neko ume, neko ne.....
I zato mi je i žao što je
izostala ona najvažnija zavšna NOTA kvaliteta, ukusa i dostojanstva. Iako je
sve bilo veoma emotivno, dirljivo i puno pozitivnog naboja i energije, neki
DETALJI su bili nedopustivi.
Orkestar...... ozvučen,
prezvučan! Užas. Nismo mogli da čujemo raskoš i lepotu glasova i numera ovih
divnih pevača. Džabe mikrofon, kada je orkestar bio ozvučen da se čuje na
Jupiteru. Vojkan Borisavljević, već prilično star, a samim tim usporen,
utihnut i umrtvljen, nije imao osećaj da su mu orkestraši gromoglasni kao
na vojnom maršu u Moskvi. Ipak je to VOJSKA. Mora da se čuje. Da grmi. I da
pokrije sve oko sebe. Greota. Ali.....
Posebno uživanje je bilo,
bar za mene, slušati grupu Alogia. Ko voli..... oni su pod obavezno!
Profesionalni, bravurozni. Nikolin glas te vodi do tačke smrzavanja, gitara još
i dalje.....
a posle
toga je sve jedno gde si...... Momci.... BRAVOOOOOOO! Možda ja tek sada
upoznajem njih, a oni šibaju odavno, ipak, srećna sam. Kao da sam bila na
njihovom koncertu. A bila sam..... ah da..... na proslavi. I nakon tog
ubitačno-energičnog naboja, sledi završna tačka..... Grigov koncert za
klavir i orkestar (ali ozvučen) u a molu, I stav. Joooooooooj....... otišla
sam. Bezobrazno. Iskreno. Napadno.
Nisam mogla da povežem,
iako je Nevena na tome insistiirala, tu energiju hevi metala i
Griga. Nikako. Šta bi bilo, da je bilo..... neću...... Nije u mom, a
ovotrenutnom, domenu pisanja. A zapažanja su dobronamerna. Veoma osećajna.
Ali ne i kičasta.
Deka kod bake, a koncert
za PUBLIKU......
I ne rekoh
glavno..... Nevenu nisam doživela ni kao pijanistu ni kao
korepetitora..... Zašto? Jer nam se nije tako predstavila...... Pardon, izuzimam
Grigov koncet, koji je, PO MENI, trebalo da bude na početku, kao PREDSTAVLJANJE
JUBILEJA PIJANISTE.... a posle toga, ovo šareno muziciranje, lepo, neobično......
Pošto se to nije
dogodilo, Nevena je meni, u kratkom sećanju, ostala kao voditelj programa nekog
dešavanja. A moglo je da bude bas dobro. Ali .....
Idemo na odmor.....VI,
MI, SVI.
Zaslužili smo......
Čitajte me od
oktobra......L.
O itoj temi, ali iz malo
drugačije gula:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.