Gala koncert, VA, PENCIOERO, Opera Beograd, Đorđe Pavlović, Dragutin Matić, Jasmina Trumbetaš Petrović, Wolfgang Scheidt, cojductor, dirigent, Diana Diakova, mezosoptan, Ivana Dragutinović Maričić, Snežana Savičić Sekulić, Dragoljub Bajić, Dušan Plazinić,....

 

’’Va pensiero’’, pa kud stigneš

ili

Gala operski koncert

ili

Dođi da vidiš čudo od režije

Razuzdana mašta rediteljke I.D.M večeras je bila neobjašnjiva.

Gala koncert naših operskih pevača uz gosta dirigenta iz Austrije, Wolfgang Scheidta, kao i gošću mezzosoprana iz Bugarske, Dianu Diakovu, sačekala je scena…. neviđena. Orkestar u prvom planu, na bini, iza dirigenta ogradica od kovanog gvožđa, a u sredini orkestra, levo i desno dva velika ’’sanduka’’ za soliste. Za neke bi bilo bolje da su upali u te sanduke, a neki su mogli i da ostanu na njima.. Hajde i da prođe taj vizuelno-skaradni užas, ali kada  se naguralo po troje solista na jedan sanduk, užas je prevazišao sam sebe. Iako  je svima trebalo prilično vremena da se uzveru na njih, posrne li neko, ili napravi mali korak….. odoše svi na hirurgiju.

Rešenje i vizuelno, i slušno nedopustivo. Iako je dirigent bio dobar, i napravio neke lepe zamisli, orkestar je svirao FORTISSIMO bez pardona, a solisti, na sanducima, (iz pozadine scene) da ne zaboravimo, morali su da se nadjačavaju. Propala rabota.

E onda se dogodilo čudo, došla sam kući i potražila na sajtu Opere neke detalje, kad…… video snimak koncerta. Ne verujem…. ne verujem…. ipak, neverica nikad nije slučajna, bar kod mene. Snimak koncerta da, ali samo drugog dela. Prvi deo nisu smeli da postave. Nisu smeli da postave. Nisu smeli da postave. A sa druge strane, na youtube postoji snimak prvog dela koncerta. Rebus? Ili, ovde ne, tamo da, zagonetka je tu.

Kako je u našoj Operi uvek sve ofrlje, i ovo je, pa šta?

Program odabran bez ikakvog smisla, bez povezanih misli, zato je valjda i naziv bio takav, ’’Va, pensiero’’….. Va u bestraga.

Odakle da krenem, ne znam ni sama. Valjda je cela papazjanija i na mene uticala, pa pišem kako stignem i čega se prvo setim. Ipak, hajde….. Hor. U ložama. Ok. Soprani solidni, pored mene je bila jedna članica koja je pevala fantastično, a pored nje jedna koja je pevala očajno. Altovi  loši, basovi pristojni, a tenori? Mi NIKADA nećemo imati tenore,  ni u horu, ni kao soliste. Zato nam hor zvuči uvek nesređeno. Basta.

Orkestar, kako ko. Sem Nikole Stankovića i koncertmajstora Edit Makedonske, koji su se baš angažovali, ostatak violina kao na dijalizi. Bez energije, želje, snage. Na izdisaju. Šta ih briga, rade za platu, može im  se da, zapravo, ne rade. Viole i tako i tako, ali nesretna violončela…. nema njima pomoći. Duvači…. gromoglasni, engleski rog uzasan, flauta solidna, tromboni pristojni…. sve u svemu…. što jače, da nas tako tlače.

Čitam program. I opet ne verujem. Negde napisan kompozitor, negde samo naslov opere, negde opis scene, negde naziv arije. Bravo. Pogledajte malo, pa vidite na šta to liči. Sramota.

Prvo smo imali uvertiru Verdijevog Nabuka. Dirigent je imao zamisao, ali nije mogao da ostvari uz ovakve muzičare. Potom je išao hor ciganki i Matadora iz Travijate.

Sledi  ’’Trubadur’’ uz  gomilu opisa, kako se zove arija, ili duet, pa opis ko  s kim……. delovi iz II, III, IV čina, pevali Dragutin Matić, Dragoljub Bajić, Dušan Plazinić, J.T.P. Šta reći? Znamo, znate, znaju. Dragutin fenomenalan, Dragoljub standarno osrednji, Jasmina solidna. Sanduk izdrzao.

Onda Maskanjijev intermezzo iz Kavalerije Rustikane. Nepotrebno

E onda sledi nešto što NIKADA u našoj Operi ne bi smelo da se postavi. Nikada. Mozart. NIKADA!!!  Don Giovanni I čin, Tako čine sve I čin, Don Giovanni II čin…. srećom samo delovi. Nesnosno. Nerazumno. Poražavajuće. Pokušali da pevaju neki. I?  ZATO I NEMA SNIMKA. Pa Laura piše svašta, jelˈ?

Zaslužena pauza posle Mozart torture.

Nastavak je uz Čajkovski  Polonezu iz Evgenije Onjegina, nije bilo potrebno.

Onda tras, arija iz Pučinijeve Toske, J.T.P. Sem što je lepo izgledala, umela je i bolje da peva.

Verdijev Rigoleto u delovima, uz Dragutina Matića je bio najbolja večerašnja numera. Uživali smo u raskošnom pevanju i emocijama koje nam je Dragutin podario. Grazie, Rigoleto. Ah, da… Tu je bila i S.S.S., bezbojna.

Duet  iz Verdijeve Aide su nam pevali gošća Daniela Diakova, sasvim solidna, lepog glasa i lepih fraza, iako je orkestar nadjačao propisno, i Dušan Plazinić, koji je večeras dao sve od sebe. Propevao. Iako je to sve i dalje loše, u odnosu na prethodna skandalozna pevanja, večeras je bio drugačiji. Imao je zelju, hteo je, ali nije imao sa čim….

I umesto da je tu bio kraj, neshvatljivo su, nakon svega, odabrali  još dve potpuno  nepovezane numere, da ne kažem totalno bez ikakve potrebe, jer, niti su atraktivne, tako ’’izvučene’’ iz opera, niti su za kraj koncerta.

Horska numera iz IV čina Bizeove Karmen i Donicetijev sekstet iz Lučije od Lamermura. Svašta. Kao i u numerama Mozarta, bili su tu još neki poveči, ali zaista nisu vredni pomena, pa je većina   pevala bez, a ’’ti neki’’ uz  ’’bukvar u ruci’’ (note). Domaći zadatak neispunjen.

Dakle,  bez velikih  komentara, sem da je  kraj  bio ipak srećan, niko nije pao sa sanduka, iako je  po troje solista bilo zbijeno na tom uzasnom mestu. Sanduci izdrzali. I publika. Naravno, slede aplauzi, naravno, bilo bi ih i više, a i manje, kao što se uvek dešava kada izlaze solisti da se poklone publici…. ali…..  solisti  nisu izašli da se poklone publici, nego su oni, zatečeni sa poslednje numere, stojeći na sanducima, mahali ovima koji su otpevali svoje, da dođu i da se popnu na iste, pa šta bude. Režija? Ma koga ja dozivam…… Sanduci izdržali, a i publika.

Gala, osta prazna sala, sve će to proći, a operski cirkus  opet doći.

Novi dan je na pomolu.

 

Laura Miletić

Ceo tekst obljaveljn na P. U. M internet portalu:

https://pravoumetu.com/2021/05/20/gala-koncert-va-pensiero-laura-miletic/