15.01.201
I
AMNERIS
Amneris....
Egipatska
Princeza, ohola, razmažena, besna, zaljubljena, ljubomorna, uplašena,
ostavljena, razočarana, slomljena.... a jaka.... i graciozna....
Ogromna
lepeza raspoloženja koje treba dočarati publici, ubediti je u sve gore
napisano. Teško, ali moguće. Samo večeras i samo kada gostuju vrhunski
izvođači. Sanja Radišić. Sanja sa stilom i znanjem u svemu što radi.
DIVA.
DAMA.
PEVAČ.
GLUMAC.
SVE.
A
onda se pojave „znalci“..... sa večitim dlakama u jajima.....
Pokušaju
da pokvare utisak i osećaj lepote, jer je sami nemaju. Sve znaju, a ništa ne
umeju. Kao muzički kritičari. Šteta, jer....znate li šta je manir kod
umišljenih umetnika? Svako ko vredi, ne vredi!
Večeras
je Verdijeva Aida, iako je napisana za 8 likova, od toga su tri glavna..... bar
za mene.... imala samo ženski dvojac, i
to jako, jako dobar, da ne kažem odličan. Pitate se šta mi je? Ništa. Čula sam
jedan mezzosopran svetskog ranga i dobro mi je. Imate zamerke? Može, ali tek
kada budete na istom nivou. Dotle...... vežbajte, o dragi nam operski pevači,
da bar ne strepimo hocete li umreti na
sceni ili odmah nakon izlaska sa iste..... hoćete li pasti u nesvest od DRANJA,
ili ce vam pući glas kao vrela časa u koju ste sipali ledeno piće.
Sanja
Radišić..... lepa i nadmena Amneris, prepoznatjiva vrhunska pojava, pevanje, gluma
i celokupan stil koji vidjamo na
evropskim i svetskim scenama. Fascinantna gluma. Raskošan glas,..... sjajna
tehnika, ogroman dah, ogroman raspon glasa..... a doživljaj je prejak. Uz neke sitnice koje su se potkrale, a nisu važne, iako postoje, svaki pokret na telu, licu,
svaki mig je do detalja prikazan. Oči. I sve u njima. VRHUNSKA GLUMA koja je samo potkrpila odlično
pevanje.... Transformacija emocija u sekundi..... to sam doživela još samo (kod nas)
od Dragutina Matića, dakle, promena raspoloženja kod Amneris ide od smerno-pokvarene licemerke, koja pokušava da izmami od
Aide informaciju o sumnji vezanoj za ljubav, do momentalnog ludila jedne ljubomorne, a zaljubljene žene..... i tako sve
vreme. Ponoviću, doživljaj prejak. Do suza.
Bravo Sanja. Želim ti da ovde što ređe dolaziš, jer si zaslužila oko sebe pevače sasvim drugog nivoa. A ti
ideš tim putem i treba. Srećno. Ovoj publici su dobri i oni što pevaju, a nemaju
glas.
Sanja
Kerkez..... Aida. Aida. Prava. Brava. Divan duet Aide i Amneris, pevački,
glumački, umetnički. Sanja u svom odličnom izdanju, na kakvo sam navikla.
Uloga za Sanju. Konačno jedna LEPA, erotična Aida, a kvalitetna pevački,
glumački.... Opet? Da....
I
to je to. Ostale uloge nismo čuli. Jesmo, ali.... verujem da bi bilo bolje da
nismo. Jer.... Radames (Janko Sinadinovic, VD direktor Opere) je pevački
folirant. Sramota. Čuva glas da bi pukao tri visine (i uvek cekam sa strepnjom
da li će baš tada umreti, ili će se desiti ono drugo..... ) a dotle markira,
mrlja, beži u nepostojeći piano u stilu falseta ili pevuši. Kao... peva u operi..... Posle se čudimo ko sve tu peva i
kako je to moguće. A jeste, jer..... kakav kralj, takvi podanici.
Ramfis,
Kralj Egipta, Amonasro..... sve gore od goreg. Nenad Jakovljević, neotesano
šmirglav, sa užasnim italijanskim i samoglasnicima koji su do karikature
otvoreni, peva kao drvoseča. Dragoljub Bajić, sem ako se ne krevelji u nekim
ulogama, postojano falš i dalje. Aleksandar Stamatović.... šta to beše? Zalutao
totalno. Sveštenica i glasnik..... znamo već. I tako u nedogled.
Da
ne beše Sanje Radišić, koja je maximalno podigla umrtvljen orkestar, skončali bismo
i bez grobnice na sceni.
I
konačno .... osvrt na orkestar. I dirigenta, tako se zove osoba koja VODI celu
predstavu. Ovaj može da vodi samo dve ovce, ili ni to. Mislim da bi razularena
muzička horda gromoglasno ludujući u rupi bolje svirala da
nije bilo njega, oronulog, beskrvnog, jadnog. Đorđe Pavlović. Valjda ne čuje koliko su glasni, pokrivaju pevače, sebe same, njih ne bi nadjačao ni Era Ojadanić sa cirkuskim razglasom. Briga ih, sve zajedno. ALI GOSPODA
muzičari zaboravljaju nešto. RUPA nije pokrivena, te se sve i vidi. Večeras posebno
jed(i)na violistkinja u orkestru. Nervozna, više histerična, SVE VREME
predstave priča, grize nokte za vreme picikata u poslednjoj slici, ćušne violu
na krilo i udri..... grize, priča i razgleda po sali ko je gde. Kad se seti,
svirne malo i opet..... Otkaz? Momentalni. Ljudi pevaju, kolege sviraju, ona
divlja..... Otkaz? Momentalni. Sram Vas bilo, violistkinjo! Ja ću i dalje
motriti na Vas.
I
tako..... usponi i padovi tokom moje omiljene opere. Večeras je Aida ipak ostavila lep utisak na mene. Ali samo
zahvaljujući Sanji i Sanji.
A
znalci i pevači neka analiziraju i traže i dalje greške..... Ko traži, taj ima
šanse i da nadje. Neko uživanje, neko dlake , neko greške.... svako prema
sopstvenim mislima. Moje su pozitivne, uvek. Sem kada me operski magovi ne
urnišu do balčaka. Onda poludim, pa pišem. A oni se ljute. I prete. Iako nisu
odavno. Evo im šansa. Ja odoh da slušam
Sanju i da uživam u lepoti glasa i kvalitetu pevanja jedne svetske operske
DIVE.
Ko
ume, neka uživa.
Laku
Noć.
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.