Narodno Pozorište Beograd, Beogradska Opera, Muzej Narodnog Pozorišta, Dejan Maksimović, solisticki koncert, Tamara Hadzi-Ðorđević, Dragan Stevović... 25.05.2019.

Veče Tostija (Paola),

ili

Dejan Maksimović i Tamara Hadzi-Đorđević,

ili

pozdrav lepoj ideji

Čudan  neki svet.... mislim čudan, neki  začuđeni..... a željni lepog. Lepo. Biti željan lepog je lepo. Mi smo večeras imali nešto lepo. Lepu zamisao. Lepu atmosferu. Lep ambijent.

Dejan Maksimović je odabrao pesme Paola Tostija.

Klavirska saradnja je bila poverena Tamari Hadzi-Đorđević.

Muzej Narodnog Pozorište je bio ispunjen publikom.

Sve je bilo kako treba. Ili.... skoro sve.

Kao što rekoh, najlepša je bila zamisao da se održi ovaj koncert. Da se ovaj prostor oplemeni divnim zvucima Tostijevih pesama. Da se prenese duh i dah Italije.

Da emocije zavladaju prostorom.

Emocije..... Tostijeve pesme toliko toga mogu da pruže slušaocu.

Koliko je toga bilo večeras, zavisi od samog slušaoca. Meni je malo zasmetao izbor pesama, jer je većina bila elegična i sentimentalna, samo je par pesama bilo vedrijeg duha, te mislim da  je malo više energije i temperamenta nedostajalo, ili je možda moglo da bude još više patosa u tim elegičnim pesmama... Svejedno, nego.....

Nešto što mi je samo delom zasenilo koncert, je moje iznenađenje o ne dolasku kolega, operskih kolega, na koncert Dejana Maksimovića. Čudan neki svet. Baš čudan, to je taj opis sa početka mog pisanja. Mogu da budu na sceni zajedno, da se vole, mrze, ljute, smeju, ljube, strahuju, kriju, umiru, besne... kao kolege, partneri. Ali da dođu na koncert koji je u kući u kojoj provode veliki deo života, da pozdrave i podrže kolegu..... NE !

E to je ta „čudnovatost“  koja kod mene izaziva verbalne šamare. Pa nisu sve kolege na Maldivima, ili na tezgama, niti na operskim daskama širom sveta. Sigurna sam da je bar neko bio večeras u Beogradu. Divno toplo majsko predvečerje nije ih izvuklo iz domova, ili splavova, niti iz lenjih misli.... Ma što bi i došli, ionako se gledaju skoro svakog dana (možda)... on peva, znaju  kako peva.... bla, bla, bla..... Sramota za operske kolege. Sramota za Direktora Opere. Sramota za umetnički svet.

Kolege nisu u stanju ni da dođu, a ne da naprave koncert. I to je za pohvalu. Ne muče nas. Ali, Dejan Maksimović nam je dao svoju viziju, radost i pozitivnost na večerašnjem koncertu. Bravo za ideju i ostvarenje iste. I hvala.

O istoj  temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2019/05/narodno-pozoriste-beogradska-opera.html

.