Rat i mir Irene Zarić - Irena Zarić o sebi, mezzosoprano, cantante di opera, biografia, Carmen, la intervista, Alessandra Armiliato,...

 

Napisala sam:

 

Irena Zarić, upamćeno ime, nostalgija, harizmatična žena krupnih, vrcavih očiju koja uvek ima osmeh i neiscrpnu radost i optimizam koji se uvek oseća kada je neko pored nje. I kada nije. Zrači, kroz slike, snimke, pomen imena. Ostvarena, srećna, ali daleko od nas.

 Predložila  sam Gospođi Ireni Zarić da za Magazin Pravo U Metu odgovori na nekoliko pitanja. Nakon prvog pitanja, pogledavši ni malo kratak odgovor, poručila sam: Samo nastavi, niti će se šta oduzeti, niti će se bilo šta ispravljati, a tome naslov mora da glasi: Rat i mir Irene Zarić. Odmah se složila, rekavši: “To sam ja!”

 

L. M.

 

Rođena sam u Beogradu, ali moji (sa mamine strane) su došli iz Vojvodine, dok je sa tatine strane, njegov otac rodom iz Požarevca, službom oficira, otišao u Sarajevo i tamo sreo moju baku, lepu crvenokosu Prijedorčanku, da bi kasnije svi završili u Beogradu… Mama je došla iz Novog Sada u Beograd na studije medicine gde je i upoznala tatu… Pradeda sa mamine strane je bio šumar na imanju porodice Dunđerski i kada je mama rešila da studira u Beogradu , pradeda je sa ćupom zlata došao u centar Beograda i kupio mami stan na Terazijama. Deka (mamin tata) je imao fabriku cigli (tkz. ciglanu) u Novom Sadu, na mestu današnjeg Sajma… Baka je imala šnajdersku radnju u kojoj je radilo 9-10 devojaka, u kojoj su se šile najlepše balske haljine… Kako je mama bila jedinica, baka i deka su rešili da pređu u Beograd i da joj se nađu i pomognu…. Mama i tata su se upoznali na studijama medicine u Beogradu i ludo se zaljubili… Kako su mama i tata bili lekari, oboje predati svom poslu i radili danonoćno, ja sam rasla sa dekom i bakom u prelepoj kući na Dedinju koju su oni kupili kada su se preselili u Beograd… Okružena ljubavlju, divnom prirodom, slobodom rastanja i formiranja ličpnosti, ušuškana u sigurnu bezbrižnost, od ranog detinjstva sam imala sreću da zagrlim život i da uživam u svoj njegovoj veličanstvenosti, kao neka princeza u prelepom zamku sreće , ljubavi i lepote. Baka – nana, kako sam je ja zvala,  bila je veoma stroga u mom vaspitavanju, pa sam morala da vežbam da hodam sa knjigom na glavi, da bih imala pravilno držanje dok hodam, ili da za vreme obroka držim dugački lenjir duž leđa, da se ne bih krivila… Nana je pevala u crkvenom horu, i jutrom bi me budila svojim umilnim sopranom… mama je svirala klavir i gitaru i školovala glas, ali nije nastavila dalje, a tata je svirao violinu i harmoniku i pevao najlepše sevdalinke…

Ceo tekst na Internet portal Pravo U Metu:

https://pravoumetu.com/2020/11/20/rat-i-mir-irene-zaric-irena-o-sebi/