VIVA MOZART
Od Krinolina do mokasina
ili
Wolfgang protiv Topalovića
ili
Sve sam majstor do majstora…… a proizvoda NIĐE
ili
Ukaza li mi se pre vremena „Vaskrsnuli“?
tj.
Mi dispiace signore Mozart…. la colpa e solo loro….
U prevodu:
Bedak od početka do kraja
I da
krenem, odmah, pošto mogućnosti za opisom „sexi izgleda“, bar vizuelno, mašta
je nešto drugo, a što je bilo moguće tokom prošlog koncerta, nije bilo….. onda
kreće satara….. mislim, satira….. mislim satiranje…. mislim teranje….. da
pišem…..
Ko je
zamislio i poželeo da predstavi Mozarta u našoj operi, grdno se prepicuknuo
(kakav dobar, arhaičan izraz za opis s..)
Niti MI
imamo znanje, ni školu, ni svest o jednoj takvoj genijalnoj veličini, niti je
ovo večeras bilo BAR NALIK TEMI.
Kao prvo,
jedna trećina numera nije bio MOZART.
Naslov
promašen.
Kao
drugo, „ređati note“ kako su napisane, ne dolikuje većini „umišljenih veličina“
koje su nam se večeras prikazale u lošem svetlu ….. a „ređati te iste note“ van
svake intonacije je, rečeno u najblažem obliku, nedopustivo, da budem blaga, za
sada.
Kao treće,
a najvažnije, STIL je totalno promašen.
A pre
opisa pevačkog užasa koji smo večeras imali, mali opis vizuelnog doživljaja…..
Scena
mirna, crvena, orkestar (u smanjenom sastavu, jer je to običaj kod nas, da kada
se izvodi (u šetnju) Mozart, ili na koncertu svira delo istog, orkestar se
smanjuje za duplo, jer ne umeju da sviraju u punom sastavu PIANO)…. tema za
drugo pisanje….. dakle, orkestar u crnom. Doduše, muškarci u frakovima, a žene
kako koja, jedna u helankama, druga u miniću, treća u pantalonama, četvrta u
dugoj haljini….. a zamenik koncertmajstora, koja je vodila večerašnji
performans, u kostimu iz doba sličnog Mozartu….. takvi su bili i horisti i
solisti, jedan dirigent i binski radnici. E sad, što publika na početku nije
razlikovala ko je ko…. nema veze…. važno je da su kostimirani. I lepo to
izgleda Belo. Drugi dirigent, Vaskrsnuli Pater Operas, uredno obučen u frak,
uklapa se (naspram svih ostalih) u pogrebno obučen orkestar….. E sad, moje
pitanje….. Zašto nisu SVI bili kostimirani, ili NIKO?…. nego smo imali vizuleni
kaleidoskop, loše sklopljen? Jedni kao iz Amadeusa, drugi kao iz Topalovića….
Hm…..
Uvertira…..
Đorđe Stanković i okrnjeni orkestar, i celo veče okrnjen…. u svemu…. Uvedoše
nas kroz Mozartovu uvertiru iz Figarove ženidbe, lagano i obazrivo u ovo teško
i mučno veče. Ali mi to nismo znali, na žalost.
Sledi
Božićna himna koja nema veze ni sa čim. Bozić prošao, pesmicu pevala Željka
Ždjelar sa horom.
Onda ide
Franck i „Panis Angelicus“ sa SSS* i HOR(OR)OM. Žena totalno i konstantno van
intonacije. Ko ne veruje, neka čuje, snimali su svi koje sam videla,
da li je
to rodbina, kolege ili ko već, nije bitno….. snimali, bili opominjani od strane
razvodnica…. a ja sam samo DOVOLJNO DOBRO ČULA. Sramota. Sramota.
Onda
sledi Haendel i „Ombra mai fu“ ….. neprepoznatljivo u izvedbi NJT*….. Sramota,
takođe.
I…. hopa,
cupa…. do tada je dirigovao BIG LALE, tj, Đorđe Stanković, kostimiran.
A od
tada, pa do kraja, pojavi se nekostimiran Pater Operas, vaskrsli, i u fraku.
Crn, kao i orkestar…. ne napisah drugo…..
Foliranti….
i orkestar i hor i ON…. zamazaše uši publici veoma pristojnim izvođenjem Mozartovog
„Ave Verum Corpus“ .
A onda
započe zabava za naivne…..
Cherubini
„Solo un pianto“ iz Medee, aria Neris (JTP*)….. i kako god da je bilo, a bilo
je… dosadno i NETAČNO… Pojavi se tu i neki solo fagot (Miloš Nikolić), u crnoj
košulji, pantalonama nalik farmerkama i mokasinama….. a Neris kostimirana,
loše, ali u kostimu. Vizuelni stres…. a onda i zvučni…. Aranžman za taj fagot,
prvu i drugu violinu (violinist koji se gubio sve vreme i pola nije odsvirao,)
violu i nešto što je zujalo, čelo ili k.bas, nije ni važno… bilo je očajno,
plus totalno promašen STIL IZVOĐENJA…. i ne samo u ovoj numeri, nego tokom cele
večeri… Ali, Direktorka mora da se pojavi, da zapeva, pa da i zaigra, ako
treba, a tek da se pokloni……Mora. Ma rekoh…. kakav Mozart kod nas……
E onda su
nam podarili, „shodno nazivu koncerta“, GLUCK „Orfeo ed Euridice“ ariju Orfea u
skandaloznom zapomaganju Dragane del Monako. Skandalozno, sramno, nedopustivo
zavijanje koje me potsetilo na još jedan tome sličan glas…… Užas.
I tako…..
VIVA MOZART, a kompozitori razni. Ali….. strpljivo i teško, dođosmo i do
Mozarta…..
Dragutin
Matić i arija Don Giovannia….. solidno, ali nezanimljivo. To nije fah koji je
za njegov glas.
Potom nam
sledi osveženje, vizuelno i zvučno. Aleksandra Stamenković i Arija Grofice iz
Figarove zenidbe. Lepo, kulturno, primereno doživljeno, jako, jako solidno.
Taj
utisak nam je odmah pokvario Aleksandar Stamatović svojim nekultivisanim
izvođenjem Arije Leporela…… Ako je mogao da ne peva (najavljeni) Bajić, mogao
je i ovaj. Da nam ne doliva ulje na, u tim momentima, već dobro razgorelu
slušno-netrpeljivu tolerantnost…
Ali,
avaj….. agonija se samo nastavlja….. ponovo SSS* sa arijom Pamine…. Mozda nisu
dovoljno ispitali simptome COVIDA, pa sem nestanka ukusa i mirisa, mozda
nestaje i SLUH….. ili je to „od kolevke pa do groba, ne pomaže ni hiljadu proba“….
Ako niste znali šta je pakao, mogli ste večeras da se prosvetlite po tom
pitanju, uz ovu numeru. Toliko o paklu. I o prosvetljenju.
Hm…. i
taman pomislih kako ću da se bar malo odmorim od nebuloza, jer nam je sledila
Ljubica Vraneš i njen uvek solidan Cherubino…. kad….. mac, mac…. beše haos.
Orkestar umrtvljen do bola, valjda se vaskrsli umorio, a pevačica pojurila u
zamišljeni tempo, tek…. raspadali su se kao da nikada nisu probali…. a tu je i
intonacija bila problematična…. usklađenost izostala…. jednom rečju, od
očekivane relax arije, doživeh još jedan nizak udarac…..
Ali habro
slušam dalje, još malo, pa kraj. To je cilj.
I onda…..
iznenađenje, ali ne za mene, već za sve vas koji mislite da ja NEKE MRZIM, a
NEKE VOLIM.
Demanti.
Sofija Pižurica i arija Suzane…… Najbolja numera večeras, iako nisam još sve
napisala, ali da znate. Sve je bilo skoro kako treba, neću da zalazim u
detalje, jer nisu bitni za ono što nam je prikazala. Jako lepo i primereno
njenom glasu, diskretna u glumi, koketna, šarmantna…… prava, bar za mene u ovim
uslovima, Suzana. Bravo za Sofiju.
I, tako….
hladno, toplo…. večeras naizmenično.
Upade
Dejan Maksimović kao Tamino…. totalno nepotrebno. TOLIKO.
Onda duet
Zerline i Don Giovannia (Pižurica, Matić)….. simpatično, ali bez energije koju
je oduzimao Svevišnji velikodušebrižnik i „Pater Operas“, sve vreme….
I kada
dočekasmo kraj….. beše stvarno kraj…..
Kraljica
Noći, IRK*….. HRABRA ŽENA. Bog uvek nešto da, a nešto oduzme. Rebus. Rešite.
Ali, ta Kraljica je zamalo mogla i da bude, ali nije…… delimično je pevala ok,
delimično nedopustivo falsch….. Ali, teško je biti toliko hrabar i izaći na
scenu, a da nisi siguran u ono šta ćes uraditi. Svaka čast na hrabrosti. A
moglo bi da bude, nekada, ikada, a možda nikada…..
I tako……
Nismo baš
uživali, više smo se mučili, ali i to je za ljude, a naročito ako platiš da te
muče. Možda treba da „idem u novine“, da se žalim….. da sam „dovedena u stanje
mučenja“ ne svojom voljom…. ili je to za drugu adresu…..
Nadam se
da neće uskoro biti ovakvih promašaja, gde je orkestar u crnom, a gde su hor,
solisti, jedan dirigent (od dva), samo koncertmajstor i BINSKI RADNICI kostimirani.
Šta li mi je, pa se sve ovo pitam? Ništa….. pitam se, pitam se…..
O
frizurama i šminki….. toliko da nisam prepoznavala likove, sem JTP*, dok nisu
zinuli. Svi isti, copy_paste.
I sta će
ikome VIVA MOZART i pevači koji se „bore za život“ posle jedne arije…. zar nije
bilo lakše napraviti veče „lagane muzike“, jer ionako imamo naše prvake koji
pevaju narodnjake, pa da svi zajedno, kao kada idu na izlet u osnovnoj školi,
odu kod Žike….. eto veselja za sve, kakav Mozart….. narodnjaci su zakon. Ha,
koja ideja….. tj. nije ideja, već….. copy-paste…… Viva ….. haj-hoj…..
A već je
uveliko nedelja, dan za odmor. Meni, posle ove večeri, treba bar dva dana da se
opasuljim.Od onoga što sam čula, videla, doživela i od hiljadu pitanja koja su
mi se nametala tokom slušanja. Vama, a i sebi, želim bar malo laku noć, a nakon
kratkog sna i divan dan.
*Redakcijsko
objašnjenje:
Pošto L.
Miletić izričito ne želi da u
svojim tekstovima piše imena umetnika,
sa, dva, pet i više prezimena, što je van civilizacijskih normi Zapada, Južne
Amerike i Arapskog sveta, to ovde dajemo objašnjenje za čitaoce koji nisu
uspeli da zapamte tačna imena tih beogradskih umetnika.
JTP –
Jasmina Trumbetaš Petrović,
SSS –
Snežana Savičić Sekulić,
IRK –
Ivanka Raković Krstonošić
NJT –
Nataša Jović Trivić
Tekst objavio internet magazin P.U.M.
https://pravoumetu.com/2021/01/24/viva-mozart-laura-miletic/
