09. 12. 2017.
Ista meta, isto rastojanje, a kod Norme nepromenjeno
stanje,
ili
Moj uporni i uvek iznova radostan odlazak u Operu
je kao
jutarnje razmišljanje jednog sasvim običnog, ali postojanog alkoholičara
Nego......
Moj nagrađeni pismeni zadatak u trećem razredu osnovne škole..... (ophrvala me
sećanja, verovatno u ovoj deceniji počinjem da starim, ali pošto sam uvek
kaskala za svojim vršnjacima, evo... tek
sada me hvata ).... tema (i onda i sada i zauvek) MOJ PRVI SNEG, stigao do
Kekeca....
„Pada
sneg. Dugo. Uporno. A ja moram u školu. I moram ovo da pišem. A kako da pišem,
kada je tema MOJ PRVI SNEG..... a ovo nije moj prvi sneg, prvog snega se ne
sećam. Mislim da ću dobiti jedinicu, ali ja ne mogu da lažem i da pišem ono što
nije istina, ne sećam se MOG PRVOG SNEGA, jer sam bila baš mala. Zato ću samo
još jednom reći da se prvog snega ne sećam i da mi je žao. Valjda su i ovi
snegoovi kojih se sćam isti. Ali, ne smem da promašim temu, a ni da lažem. Pa
šta dobijem, dobijem. A znam isto i da nemam ni uvod, ni razradu ni zaključak.
Šta mogu. Danas mi je takav dan. Pada sneg. Dugo.Uporno.“
I
tako, lutaju mi misli....od snega, preko letnjih brzaka, vreline peska pod nogama, do Rigoletta što
sam slušala pre par dana u Nemačkoj.
Bože
mili.....lepote.....uživanje....raj ! Ne, neću opisivati predstavu, samo ću
navesti nešto što mislim da je važno za buduće generacije propalih pevača. TAMO
DALEKO niko ne gleda uspaničeno i samo u dirigenta. Pevači, publici dočaravaju
PRIČU, opersku, GLUME, pevaju, podrazumeva se (ako znamo šta je to) i celokupan
utisak se završava u suzama..... onim... od ushićenja, doživljaja, nemanja daha
zbog neverice da IPAK ima kvaliteta... od orkestra, HORA..... preko sporednih
uloga, pa sve do glavnih... svi ujednačeni, sjajni.
Koda
nas, SVI bulje u dirigenta i kao u šahu, jedan po jedan kroče na scenu, upilje
se u dirigenta, kao da će im on pomoći, a on sam ne zna šta radi..... i
tako.... kao u lego kockama, po neki pokret i po neki neartikulisan zvuk... ETO
OPERE! Eto šale.
Vraćam
se na temu SNEG. I večeras pada. I hladno je. A ja sam u tankoj haljini i
salonkama, ja sam u OPERI. I pauza je. I....? Holovi, ioako ogoljeni, u nekom
su polumraku. A HLADNOOOOOO, sa svih strana duva, jer radijatori ne rade, ljudi
odlaze, a vrata se klate...... tamo-amo.... Moj suprug i ja podelismo jednu
ledenu coca-colu..... i zbirasmo nazad u ložu. Tamo mogu da nastavim sa šarenim
mislima.... toplo je.
Nema
još uvek jelke u holu. Nema ničeg svečanog. Nema ni ljudi, poluprazna sala.
Stanje redovno. U svemu. Pitam se, kada će da obrišu onu višedecenijsku prašinu
sa zvučnika iznad bine? Baš je ružno. Kada već nemaju pevače, neka bar bude
sala čista. Mislim, ravnoteža.... ovo
nema, ono ima....
Odjednom,
prenerazih se, prepadoh. Kriče, vrište, deru se..... Vratih se u realnost. Momentalno.
Sprdnja sa Belinijem? Ogromna. Ili, možda je to humanitarno iznenadjenje......... Predstava sa protagonistima sa posebnim potrebama, u smislu..... nekima treba kiseonik, nekima slušni aparat, nekima hodalice, poštapalice, tim za kolektivni rad i pojašnjenja šta je amaterizam, a šta profesionalizam....Najnoviji lekovi protiv amnezije (odnosi se na orkestar koji je ZABORAVIO notni tekst za Normu, a imaju note ispred sebe....) gde su tu pomoćnici, psiholozi, saosećajnost okoline...... Ipak, Bravo..... podržavam, samo je trebalo da se to naglasi. DA NAPIŠU !!!! Da publika zna. Da zdušno navija. Ovako, sve deluje očajno..... Humanitarna reklama izostala. Nemojte više da pravite ovakve propuste, nije fer. Ipak treba nagraditi ovoliki trud ovih protagonista sa posebnim potrebama. Iako i ja imam veoma posebne potrebe... s kim si, takav si, ahahhaha..... Moja potreba je samo jedna...... Molim Vas..... Kada su operske predstave u pitanju, angažujte operske pevače. Samo to. Mislim da nije mogo od mene. Jer, ja bih da se vratim u „opersku matericu“..... kolevku opere, pevača, svega što se tako zove.
Sprdnja sa Belinijem? Ogromna. Ili, možda je to humanitarno iznenadjenje......... Predstava sa protagonistima sa posebnim potrebama, u smislu..... nekima treba kiseonik, nekima slušni aparat, nekima hodalice, poštapalice, tim za kolektivni rad i pojašnjenja šta je amaterizam, a šta profesionalizam....Najnoviji lekovi protiv amnezije (odnosi se na orkestar koji je ZABORAVIO notni tekst za Normu, a imaju note ispred sebe....) gde su tu pomoćnici, psiholozi, saosećajnost okoline...... Ipak, Bravo..... podržavam, samo je trebalo da se to naglasi. DA NAPIŠU !!!! Da publika zna. Da zdušno navija. Ovako, sve deluje očajno..... Humanitarna reklama izostala. Nemojte više da pravite ovakve propuste, nije fer. Ipak treba nagraditi ovoliki trud ovih protagonista sa posebnim potrebama. Iako i ja imam veoma posebne potrebe... s kim si, takav si, ahahhaha..... Moja potreba je samo jedna...... Molim Vas..... Kada su operske predstave u pitanju, angažujte operske pevače. Samo to. Mislim da nije mogo od mene. Jer, ja bih da se vratim u „opersku matericu“..... kolevku opere, pevača, svega što se tako zove.
Ali,
moram da priznam.... lagala sam u jednom od prethodnih blogova... rekoh da neću
više da slušam Normu. Živo biće. Laže. Lažem ja, lažeš ti, ali nas ova Norma nikada neće animirati.
Amin.
O istoj temi,
ali iz drugog ugla. Ne znači da ako druga osoba sedi pored prve, čuje vidi i
oseća slično;
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.