Boemi, Beogradska opera, Klavir u ulozi pevača. 25. 01. 2017. Narodno pozorište. Dejan Maksimović, Vladimir Andrić, Ljubodrag Begović, Vuk Matić, Sanja Petrović, Anastasija Holc, (Anastasiya Holz) sopran, Sofija Pižurica i lažni David Koperfild.

UMIŠLJENI  ILUZIONISTI,

ili lažna gošća

David Copperfild je dokazani i  priznati iluzionista u svetu….. ali, i mi crvenčarapicu, kao krajnji cilj,  za prodavanje  magle, imamo. Peva, ili svira? Ko je nama uspeo da se suprotstavi, nama, nebeskom narodu, najtalentovanijim ljudima, najvećim prevarantima ?  Niko normalan, a pogotovo ne neko ko je  kulturan. Omalovažavanje i laganje je samo za istomišljenike.

Ko je odgovoran za večerasnji POKUŠAJ PRIKAZIVANJA ILUZIONISTIČKE LAKRDIJE zvane ANASTASIJA HOLC??????

MOLIM !!!!!!!     Devojka nije  kriva ni za šta !!!! Od početno retkog dramskog soprana, uz čuvenu “Šajnović školu”, ko zna, dovoljno je,  ko ne zna, nije bitno,  jer  bi objašnjavanje trajalo koliko i njihovo uništavanje mnogih generacija mladih pevača, Anastasija Holc, alias SANJA PETROVIĆ je “zglajznula” do jednog lirskog, večeras, (a i na skoro svim snimcima ), a ovde postavljam samo dva linka, ali sasvim dovoljno: 
  

https://www.youtube.com/watch?v=XiPVtxpRhMc&feature=youtu.be

https://www.youtube.com/watch?v=FRXNLqpXPrA&feature=youtu.be

falš soprana, sa neurotičnim vibratom, ili, pak, bez njega…. pristojna u nekim visinama, ali na kraju čuvene arije Mimi, slušamo je kao pokvarenu ploču, koja  je zaribala. Solidna glumački. Ipak  sve pada u vodu, jer je predstavljena kao GOST????   Mamac, za publiku.. Čemu? Ma nije bitno gde živi i šta radi….. Uprava misli da  su  SVI  LUDI ????  Da ne poznaju izazakulisne radnje? Da NIKO ne zna ko je koga doveo i zašto? Greška. Uprava je UMISLILA DA JE PRODALA MAGLU! Da su iluzionisiti. Ali nisu ! Nije bilo aplauza (uobičajeno, i već od mene  skoro svaki put napisano) tamo gde  bi MORALO da bude, sem ako nije  LOŠE, a bilo je.  Gošća? Ahahahaahahah…….Jako je lako biti bezobrazan, GOSPODO IZ NARODNOG POZORIŠTA !

Boemi? Ahahahahahahha, ma kakvi. Možda I jesu, ali nekako…..svi  jektičavi. Kao pred smrt. Možda ih je Mimi zarazila svojom “teškom bolesti” ( po libretu), i prenela četvorici boema krkljanje, šištanje, ili Mizeti grgutanje kao kod grlice pred s....e. Imaš sliku, diskutabilnu, nemaš ton, sem ŠAPTAČ(ice), koju smo  čuli do druge galerije. Možda  su hteli da publika RAZAZNA  šta treba da se peva, ili.....

Boemi?  Ovi? Ovakvi? Nikada. Nigde. Samo ovde.

Orkestar…. uz svog patrona… u raspadu. Hor, uobičajeno u   raskoraku sa svima.

Pitanje: Da li IKO od protagonista snosi BILO KAKVE posledice jer nije ispunio “zadatak”, jer je bio “loš”, jer je maltretirao publiku? Pa čak je I VDD ZABORAVIO da aplaudira nakon čuvenog kvarteta poletnih( na drugim scenama, naravno) boema…..

Doživljaj loš. Hocete još?

Ubrzo.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://lauraimuzika.blogspot.rs/

Stisni, pa vrisni. Beogradska opera. Karmen. Dragana Del Monako, mezzosopran, Janko Sinadinović, Miodrag D. Jovanović, Aleksandra Stamenković Garsija,

                                      19.01.2017.

STISNI pa VRISNI

    Pismo nesuđene babice o  porođajnim mukama ,

  sa crvenim RUŽAMA kao epilog

Moto večerašnje Karmen bi glasio:   Ko je jači, taj tlači, ili…..

Porođajne faze kroz četiri čina, a vani…..prelepa mesečina.

Naši ustoličeni mučitelji svesrdno ispunjavaju svoju misiju. Bravo. Ali, i publika, ova, verna i uporna, verovatno u duši mazohistički zadojena, trpi i preživljava. Bravo i  za nas. A bravo i za glavne likove koji NISU dobili, svuda  uobičajene, zapravo neizostavne apaluze za najpoznatije arije. Nisu mogli da ih dobiju, jer su se porađali. A to boli. Boli SVE koji su prisutni. A bilo nas je. Bilo je i arija, dueta, horskih numera, …. svega što ima svaka opera.

Jedan od utisaka je da su se SVI lagano i mlako zagrevali tokom predstave, te kako je nailazio kraj, bili su sve energičniji i dinamičniji, ili je,možda, to samo moj doživljaj jer me obuzela sreće kada se predstava završila.

Četiri glavna lika su ove večeri bili kompaktniji nego ikada. Složni, uigrani, istrajni... dobili smo četverac bez premca u MUČENJU.

Karmen, “Selam gore, bujrum dole”…ili obrnuto, sve jedno. Sem visina, koje su, rekoh na početku, bile dobijene SILOM, stisni pa vrisni, i malo glume u tragičnim momentima, sve ostalo je bilo NIŠTA.  Habanera….kao mlako pivo. Seguidilla, Tra, la, la, la….bez imalo erotike, zavodjenja (tako kaže libretto, a i prevod na plastificiranom ekranu na vrhu pozorišne zavese), bez kastanjeta koje daju prepoznatlljiv zvuk i obavezan scenski efekat španjolske igračice, zapravo, Karmen  NEMA ŽENSTVENOST,.... pogotovo ne kao bosa lepotica koja  hoda prilično “muskobanjasto”.

Don Hose, narednik i sivi ljubavnik, sapatnik naše Karmen,.. dole ništa, gore svašta. Muka Božija, a trud ogoroman. Koliko on pati u dosezanju visina, toliko mene boli stomak od grča, hoće li uspeti. Jel' se tako sluša opera?

Isto, ili još mučnije mi je priredio Eskamiljo….samo što  je glumački bio  odličan, sugestivan  i dostojanstven, pa  mi je uštedeo konzumiranje sode bikarbone.

Mikaela……eh….jedna od najlepših sopranskih arija. Garsija   je pokušala da ulogu “donese” kako je zamišjena, ali sem “uplašene seljančice”  ( a uloga zahteva i nešto drugo, sem straha,.. bes, dileme, rešenost da uspe u vraćanju svoje ljubavi….) ništa drugo nismo videli. Arija otpevana kao kada đačić izrecituje dobro naučenu pesmicu. Ali mi  nismo u školi, već u operi, gde  sve vri od emocija, glume, scenskih pokreta,  drame, .. Dakle,.. bljuc.

I tako,.... porodiše se svi oni, neka im je sa srećom,  ugledasmo milion crvenih ruža na bini, stigoh kući, odhanuh, i uz jedno, a sada već i drugo hladno pivo,... završih napornu smenu u porodililštu. Zato sutra imam slobodan dan.  

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2017/01/beogradska-opera-zorz-bize-karmen.html

.

Love is in the Air, Jazz koncert, Tanja Filipović, Ivana Dragutinović Maričić, reditelj, Operski pevači, Narodno Pozorište,scena "Raša Plaović"

14.01.2017. Scena "Raša Plaović"

ZABA, KONJ, PILE, PRANGIJA I PUBLIKA

Novogodisnji Jazz koncert

Love is in the air

Tanja Filipović - vokal

Andreja Hristić - klavir

Ugljesa Novaković - saksofon

Ivan Maksimović - kontrabas

Luka Jovičić - bubnjevi

Gosti:

Ljubica Vraneš

Duda Filipović

Vuk Zekić

Dragoljub Bajić

Srdjan Marković

Andreja Maričić

Stefan Zekić

Zeljko Grozdanović

Reditelj: Ivana Dragutinović Maričić

Scenograf: Boris Maksimović

Kostimograf: Ružica Ristić

Fotografije: Saša Montiljo

Svetlo: Dušan Pivač

Ton: Tihomir Savić

I još toliko imena  i nadimaka,  izmumlanih na kraju PREDUGACKOG koncerta,  od strane REDITELJA, kao objašnjenje ko je sve još učestvovao u realizaciji , valjda ime  i baba sere, ako  još postoji !

To je siguran način kako da upropastite utisak o nekom koncertu, predstavi ili dogadjaju.

Ja krenuh od kraja….ali….vraćam se

Žaba je oduvek želela da bude konj, ali NE BI !

O piletu i izreci kako nešto stoji ili ne stoji …kasnije

Kao i o prangijanju….

Polako, sve sledi….

 E, ovako :

Mladoj Tanji Filipović želim da što pre ode negde gde će moći da svoj talenat, glas  i ljubav prema Jazzu upotpuni i doškoluje na pravi način. Jer Tanja ima potencijal. Ima  Želju, Mladost, Budućnost. SAMO NAPRED !!!!!!

OSTATAK  muzičara, koji su učestvovali na ovom koncertu, je veoma diskutabilan u svakom pogledu. SVI su profesionalci, a dobili smo utisak  da sviraju đaci osrednjih sposobnosti na OBIČNOM INTERNOM CASU, u nekoj muzičkoj školi.

Jazz se ne svira “po notama”, niti može da  se “navežba”. On je u krvi….ili nije…..Da ne govorim o ENERGIJI I STRASTI, što   večeras, ne samo da je  izostavljeno, već  i  udaljeno ko zna koliko svetlosnih godina od  neophodnog za ovakav koncert !

Gosti ?

“Neki donesu radost kada dođu, a neki kada odu” !

Večeras NISTA !

Došli i pokazali kako im  mesto nije TU.

Jazz, tango, romanse…..a oni “po notama”. I to odrađeno kao na času solfedja, uredno odtaktirano, odsvirano i odpevano i  od strane  braće, i od strane naših operskih pevača, a još i  falš, ako tome dodamo izgovor nemuštim jezikom, vidljiva  neuvežbanost u nekim numerama i pokušaj “izgaranja u JAZZ fazonu”, izigravanje boemštine na seoskom nivou i  totalno odsustvo preko potrebne i neizostavne energije….. NE !

Gospodo, hvala, ali nemojte više. Radite ono  za šta ste naučeni. Ponavljam, ovo se ne uči, već oseća. Izvinite, ali vi to nemate, nemate OSEĆAJ za strast, dim, erotiku, opijenost, razuzdanost.

Igrači ?

 Prangija i Konan…..totalni promašaj. Pokušali su  da dočaraju strast? Ma hajde, smešno je. Čak i za amatere. Od oklagije nikada gumena žena…. Od robokapa nikada zavodljivi muškarac.

GLUMAC ?

Shodno konceptu i glavnoj “zvezdi” večeri : Neprimerene godine glumca uz loš odabir teksta i mantil.

Na kraju,  pitanja?

Dokle ćemo pokušavati da DECI  utrapimo lične želje i neispunjene snove? Da ih pravimo starijima nego što su?

Da uporno pokušavamo da, i ono za šta imaju talenat i vole,upropastimo neadekvatnim odabirom SVEGA ?

Pokušajem prikazivanja nekakve erotike, pesmama koje ne idu uz godine,  kompletnom scenom koja je ispunjena ljudima zrelih godina, a sve na koncertu jedne DEVOJČICE ?

Šta  kome i gde ne pripada….. vaš sud?

Ja sam rekla  šta mislim.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.com/2017/01/narodno-pozoriste-beograd-scena-rasa.html

.

.

Beogradska opera. Koncert Gala, a dvorana mala. Operski Gala koncert u Narodnom pozorištu, 13.01.2017.

13.01.2017. Beograd

Koncert GALA, a dvorana  mala....

Ojha, Ojha za Julijana,  Ojha Ojha za Drinu,

  Ojha, Ojha za Dirigente, Ojha  i za punu binu

Taman....kao uvertira za Julijana.....Lepo zamišljeno, loše ostvareno. Izbor programa kao za pomen....a takvom utisku su doprineli, manje-više svi..... Nema veze. Samo neka je veselo. Ali i veselje je izostalo.  Tu  i tamo....neka bleda naznaka...

Pevače imamo takve kakvi su. Dirigente takodje, samo što se , sem večeras, ne vide u tolikoj meri, što je dobro. Ali sada smo  VIDELI kako to izgleda na sceni. Uglavnom smešno. Sem Dame u crvenom, koja  jedina zna svoj posao, poznaje muziku i ima ogromnu energiju usmerenu na orkestar, hor i soliste, ostali su samo bledunjavi pokušaj u ulozi dirigenta, jer su fokusirani samo na sebe. „Leptir“ se sve vreme zanosio mahanjem krila i nameštanjem frizure, dok su mu se orkestar, hor i solisti gubili, i u neskladu mučili. Ah, da, u sred programa, izrekao je neke nejasne reči i molio publiku da se preseli u nebesa, pominjući nesrećni dogadjaj koji nema nikakve veze ni sa čim  večeras, niti uopšte, ali, opraštamo....nije lako biti on. A tek njegov mladji kolega, koji  se tu, po meni, zatekao slučajno,  o njemu ne vredi trošiti mnogo reči, iako ima neke operske predstave koje su mu, ne znam kako, poverene. Bolje da se vrati HORSKOM dirigovanju, ili da jedno par godina proučava, analizira i sluša kako se to radi u ozbiljnim operskim kućama u svetu, da upozna opersku muziku, da pregleda mnogo snimaka, da izučava dugo i studiozno  opersko dirigovanje, pa tek onda da se usudi da stane za dirigentski pult u operi. Hor je ipak mnogo lakši....tra, la, la...A onda: SURPRISE! Pojavljuje se i tumara ka pultu  neko čudno biće, sve dok ne shvatih da je reč o dirigentici u kostimu iz doba Mozarta. Totalni promašaj  u ideji, kostimu, dirigovanju.....u svemu.

Sala pozorišta prepuna. Iako su nagarili grejanje do ključanja, iako je publika sve vreme negodovala, gušila se, izlazila i larmala, niko nije  odustao od celovečernjeg mučenja. Toplotnog, pevačkog, slušnog i vizuelnog. Bez obzira na aplauze. Oni odavno nisu nikakvo merilo za kvalitet.

Eh, ali ja  neću da pišem o pevačima i njihovom večerašnjem pevanju, jer  sam već pisala i sve je uobičajeno isto, na zalost. Pozabaviću se njihovim  izgledom. Izgled je jako važan. Tako se stiče prvi utisak. Ako  i nije najbolji, odmah bude zanemaren ako imamo vrhunsko izvodjenje. Ali ako nemamo, a to se večeras ponovilo, onda se fokusiramo na glamur. Ili papazjaniju.

Razumem da pozorište nema dovoljno novca za sve što treba, ali kako kostimografi već postoje, kao i šminkeri i frizeri, nije bilo na odmet da malo „pregledaju“ pevače kako su se obukli. Pa i na PINKu tako rade. Ok, to je stvar ličnog izbora, da, ali ako se predstavlja kuća, onda nema logike da svi muškarci budu u odelima, jedna žena u operskom kostimu, a ostale kako koja hoce. Time je pokazan totalni neukus za skladnim ukomponovanim izgledom GALA koncerta. Kič i haos je nadvladao, te smo imali nebo plavo, volim te u milionskim naborima uz obaveznu kombinaciju plave kose i crvenog karmina, tapetarske  crno-bele ruže uz podvriskivanje, bordo saten u skladu sedista,  karmin preko celog  lica ili crnu čipku sa neukusno obnaženim  grudima, svega je bilo, samo ne UKUSA. Sem kod jedne dame, ali avaj, to je, na žalost,   njen jedini preostali adut čime privlači publiku da dodje i da je sluša.

Ipak, šareno, volim te šareno, ali ne pod nazivom GALA....

Ni uprava niije bila gala, ni publika na pevače nije pala, ali je puna bila sala.

Dovoljno za ovo veče, koje me nije uzbudilo, zato čekamo sledeće godine  novo Gala ludilo.


.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/