Beogradska opera. Koncert Gala, a dvorana mala. Operski Gala koncert u Narodnom pozorištu, 13.01.2017.

13.01.2017. Beograd

Koncert GALA, a dvorana  mala....

Ojha, Ojha za Julijana,  Ojha Ojha za Drinu,

  Ojha, Ojha za Dirigente, Ojha  i za punu binu

Taman....kao uvertira za Julijana.....Lepo zamišljeno, loše ostvareno. Izbor programa kao za pomen....a takvom utisku su doprineli, manje-više svi..... Nema veze. Samo neka je veselo. Ali i veselje je izostalo.  Tu  i tamo....neka bleda naznaka...

Pevače imamo takve kakvi su. Dirigente takodje, samo što se , sem večeras, ne vide u tolikoj meri, što je dobro. Ali sada smo  VIDELI kako to izgleda na sceni. Uglavnom smešno. Sem Dame u crvenom, koja  jedina zna svoj posao, poznaje muziku i ima ogromnu energiju usmerenu na orkestar, hor i soliste, ostali su samo bledunjavi pokušaj u ulozi dirigenta, jer su fokusirani samo na sebe. „Leptir“ se sve vreme zanosio mahanjem krila i nameštanjem frizure, dok su mu se orkestar, hor i solisti gubili, i u neskladu mučili. Ah, da, u sred programa, izrekao je neke nejasne reči i molio publiku da se preseli u nebesa, pominjući nesrećni dogadjaj koji nema nikakve veze ni sa čim  večeras, niti uopšte, ali, opraštamo....nije lako biti on. A tek njegov mladji kolega, koji  se tu, po meni, zatekao slučajno,  o njemu ne vredi trošiti mnogo reči, iako ima neke operske predstave koje su mu, ne znam kako, poverene. Bolje da se vrati HORSKOM dirigovanju, ili da jedno par godina proučava, analizira i sluša kako se to radi u ozbiljnim operskim kućama u svetu, da upozna opersku muziku, da pregleda mnogo snimaka, da izučava dugo i studiozno  opersko dirigovanje, pa tek onda da se usudi da stane za dirigentski pult u operi. Hor je ipak mnogo lakši....tra, la, la...A onda: SURPRISE! Pojavljuje se i tumara ka pultu  neko čudno biće, sve dok ne shvatih da je reč o dirigentici u kostimu iz doba Mozarta. Totalni promašaj  u ideji, kostimu, dirigovanju.....u svemu.

Sala pozorišta prepuna. Iako su nagarili grejanje do ključanja, iako je publika sve vreme negodovala, gušila se, izlazila i larmala, niko nije  odustao od celovečernjeg mučenja. Toplotnog, pevačkog, slušnog i vizuelnog. Bez obzira na aplauze. Oni odavno nisu nikakvo merilo za kvalitet.

Eh, ali ja  neću da pišem o pevačima i njihovom večerašnjem pevanju, jer  sam već pisala i sve je uobičajeno isto, na zalost. Pozabaviću se njihovim  izgledom. Izgled je jako važan. Tako se stiče prvi utisak. Ako  i nije najbolji, odmah bude zanemaren ako imamo vrhunsko izvodjenje. Ali ako nemamo, a to se večeras ponovilo, onda se fokusiramo na glamur. Ili papazjaniju.

Razumem da pozorište nema dovoljno novca za sve što treba, ali kako kostimografi već postoje, kao i šminkeri i frizeri, nije bilo na odmet da malo „pregledaju“ pevače kako su se obukli. Pa i na PINKu tako rade. Ok, to je stvar ličnog izbora, da, ali ako se predstavlja kuća, onda nema logike da svi muškarci budu u odelima, jedna žena u operskom kostimu, a ostale kako koja hoce. Time je pokazan totalni neukus za skladnim ukomponovanim izgledom GALA koncerta. Kič i haos je nadvladao, te smo imali nebo plavo, volim te u milionskim naborima uz obaveznu kombinaciju plave kose i crvenog karmina, tapetarske  crno-bele ruže uz podvriskivanje, bordo saten u skladu sedista,  karmin preko celog  lica ili crnu čipku sa neukusno obnaženim  grudima, svega je bilo, samo ne UKUSA. Sem kod jedne dame, ali avaj, to je, na žalost,   njen jedini preostali adut čime privlači publiku da dodje i da je sluša.

Ipak, šareno, volim te šareno, ali ne pod nazivom GALA....

Ni uprava niije bila gala, ni publika na pevače nije pala, ali je puna bila sala.

Dovoljno za ovo veče, koje me nije uzbudilo, zato čekamo sledeće godine  novo Gala ludilo.


.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/