14.01.2017. Scena "Raša Plaović"
ZABA,
KONJ, PILE, PRANGIJA I PUBLIKA
Novogodisnji
Jazz koncert
Love
is in the air
Tanja Filipović - vokal
Andreja Hristić - klavir
Ugljesa Novaković - saksofon
Ivan Maksimović - kontrabas
Luka Jovičić - bubnjevi
Gosti:
Ljubica Vraneš
Duda Filipović
Vuk Zekić
Dragoljub Bajić
Srdjan Marković
Andreja Maričić
Stefan Zekić
Zeljko Grozdanović
Reditelj: Ivana Dragutinović Maričić
Scenograf: Boris Maksimović
Kostimograf: Ružica Ristić
Fotografije: Saša Montiljo
Svetlo: Dušan Pivač
Ton: Tihomir Savić
I još toliko imena i nadimaka,
izmumlanih na kraju PREDUGACKOG koncerta, od strane REDITELJA, kao objašnjenje ko je
sve još učestvovao u realizaciji , valjda ime
i baba sere, ako još postoji !
To je siguran način kako da upropastite
utisak o nekom koncertu, predstavi ili dogadjaju.
Ja krenuh od kraja….ali….vraćam se
Žaba je oduvek želela da bude konj, ali NE
BI !
O piletu i izreci kako nešto stoji ili ne
stoji …kasnije
Kao i o prangijanju….
Polako, sve sledi….
E,
ovako :
Mladoj Tanji Filipović želim da što pre ode
negde gde će moći da svoj talenat, glas
i ljubav prema Jazzu upotpuni i doškoluje na pravi način. Jer Tanja ima
potencijal. Ima Želju, Mladost,
Budućnost. SAMO NAPRED !!!!!!
OSTATAK
muzičara, koji su učestvovali na ovom koncertu, je veoma diskutabilan u
svakom pogledu. SVI su profesionalci, a dobili smo utisak da sviraju đaci osrednjih sposobnosti na
OBIČNOM INTERNOM CASU, u nekoj muzičkoj školi.
Jazz se ne svira “po notama”, niti može
da se “navežba”. On je u krvi….ili
nije…..Da ne govorim o ENERGIJI I STRASTI, što
večeras, ne samo da je
izostavljeno, već i udaljeno ko zna koliko svetlosnih godina
od neophodnog za ovakav koncert !
Gosti ?
“Neki donesu radost kada dođu, a neki kada
odu” !
Večeras NISTA !
Došli i pokazali kako im mesto nije TU.
Jazz, tango, romanse…..a oni “po notama”. I
to odrađeno kao na času solfedja, uredno odtaktirano, odsvirano i odpevano
i od strane braće, i od strane naših operskih pevača, a
još i falš, ako tome dodamo izgovor
nemuštim jezikom, vidljiva neuvežbanost
u nekim numerama i pokušaj “izgaranja u JAZZ fazonu”, izigravanje boemštine na
seoskom nivou i totalno odsustvo preko
potrebne i neizostavne energije….. NE !
Gospodo, hvala, ali nemojte više. Radite
ono za šta ste naučeni. Ponavljam, ovo
se ne uči, već oseća. Izvinite, ali vi to nemate, nemate OSEĆAJ za strast, dim,
erotiku, opijenost, razuzdanost.
Igrači ?
Prangija i Konan…..totalni promašaj. Pokušali
su da dočaraju strast? Ma hajde, smešno
je. Čak i za amatere. Od oklagije nikada gumena žena…. Od robokapa nikada
zavodljivi muškarac.
GLUMAC ?
Shodno konceptu i glavnoj “zvezdi” večeri :
Neprimerene godine glumca uz loš odabir teksta i mantil.
Na kraju,
pitanja?
Dokle ćemo pokušavati da DECI utrapimo lične želje i neispunjene snove? Da
ih pravimo starijima nego što su?
Da uporno pokušavamo da, i ono za šta imaju
talenat i vole,upropastimo neadekvatnim odabirom SVEGA ?
Pokušajem prikazivanja nekakve erotike,
pesmama koje ne idu uz godine,
kompletnom scenom koja je ispunjena ljudima zrelih godina, a sve na
koncertu jedne DEVOJČICE ?
Šta
kome i gde ne pripada….. vaš sud?
Ja sam rekla šta mislim.
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
.
.
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.