Ostati
svoj...... i ne pokleknuti pred zlim jezicima.....
Ili
Plašt i Sestra
Anđ(elik)a
Pisao Đakomo
Pučini i promašio
04. 11. 2017.
Toliko
mi je bilo dosadno...... zapitajte se
zašto? Opere, jednočinke, neuspešne,
neopisivo dosadne i pri vrhunskom
izvođenju, a ne večeras.....
Ali,
u toj dosadi, ipak sam zapazila neka veoma bitna dešavanja, što se tiče naše Opere.
DRANJE
!
Što naši pevači vole da se deru... nema im
premca. Ako. Što jače, pre će im glas pući, a onda, eto nama spasa, sem ako ih
drugi ne naslede. Sa prve galerije levo, prepoznatljiv i smešan, plaćeni muški glasnovikač je urlao
BRAVO, na ono što „ni najrođeniji ne
voli“...... Zabava .....Htela sam, u pauzi, da ga nađem, ali sam imala daleko prijatniji i prekrasan susret sa jednom DIVOM evropskog i
svetskog ranga.... te su mi te prizemne urlatorske spodobe bile totalno minorne i mizerne. Mene je susret sa DIVOM
ispunio, oplemenio i bila mi je velika čast da sam je upoznala, a tek razgovor...... Radost,
ushičenje i potvrda da svi VELIKI imaju ogromnu harizmu, neposrednost i toplinu......
S.R. Hvala
I
zašto bih ja sada kvarila svoj dozivljaj, pišući o nekim tamo sedmorazrednim
pevačima za koje mediokriteti koji su im
u okruženju imaju OVO, ili ONO
mišljenje?
~'Ajde.....
da ispoštujem i one koji vole i one koji ne podnose moje pisanje......
Plašt.......
Kratko.......
Neki neprepoznatljivi, neki bledi, neki nečujni, neki previše čujni....
Ali....
Zekić, u svojoj životnoj ulozi.... DRANJE DO JAJA. Ali veoma dobro, onako,
naturalno, planinsko, srčano i iskreno. Čak mi se dopao. Otklonio mi nizak pritisak, doveo
me u normalu. Tako gromoglasan.... Samo ne
i za druge uloge..... nikako.....
Sinadinović.....
takođe. DRANJE DO JAJA. Možda mu je teško......Briga me.....ja sam publika......Toliko.
Olivera......
jedna, kao prvo što se vidi..... neuredna
žena, izgledom i ponašanjem veoma PROSTA i bez šlifa...... kako izgleda, tako „glumi“ i
tako zapeva, tj. falšira ....... asocira me na propale burdeljske pevačice u
nekom zabitom kvartu nekog sirotog grada u nekom delu Amerike...... Šta će nam?
Pa mi, bar takvih, imamo „na lopate“.....
O
ostalima..... NO COMENT, sem da su bili kakvi su uvek....
Sestra
Anđelika.....
I One....Sve
iste, kostimografijom, scenografijom, koreografijom i pevanjem.... sa malim,
nevažnim izuzetcima..... promašaj..... Ah
da, na svetskim scenama je slično.... jeste.... ali pevanje je, kao i
postavka..... ohoho ....različito, tako da sve ima smisla i sledi se
jedan umetnički tok..... ovde tapkamo u mestu.... tj, reditelj je nemaštovit..... očito nije dovoljno novčano
stimulisan, kao, npr, ja, kako misli.... Ali sta ja tu mogu....Ko ume.....????
Eto, Moja tarifa je.... LJUBAV PREMA
OPERI OD PRE MNOGO GODINA !
Nastavljam......
Jelena
Radovanović..... solidna, prijatna, manje više, ok. Veoma angažovana da svoju
rolu iskaže maximalno..... A da li je samo
to dovoljno za utisak o jednoj roli?
Tamara
Nikezić.... Istinski sam iznenađena. Očekivala sam mnogo lošije izdanje, a dobila sam scenski upečatljivu, oholu, zlu, ali
prikriveno pokazanu ranjivu staricu. Gluma..... scenski efekat...BRAVO..... Pevački manje, jer tu su neiznivelisani
registri, nedostatak visina, ali boja
kontraalta je ono što mi se sviđa..... I očigledan napredak u odnosu na pre.
Dakle, još mnogo rada, ali i
osećaj da će ubrzo biti još bolje i .... ukupno...... svakako je
ostavila mnogo bolji utisak nego što sam očekivala, a nesumnjivo bolji od priproste BAKE Merkurio......
Orkestar
malo pokretniji, zvučniji, puniji..... Zaključak: Veronezi šarmantan i
italjinaski atraktivan..... kleči, ljubi,
osmehuje se, udvara, učesnicima, publici, svima..... A dobio je
mnogo...... Un vero Italiano ..... Može opet da dođe.... biće baš dobro...... Samo ne u ovim promašenim operama..... Neka se
razmahne u drugim..... Uživaćemo.......
O
istoj temi, ali iz drugog ugla, jer ako dve osobe sede jedna
pored druge, ne znači kako će isto čuti, videti i doživeti:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.