I labavi ume da zabavi,
ili,
da li da žulja,
ili da
ljulja?
28.03.2018.
Il Trrrovvvattttorrre.......
Ako može „Signor(e) direttore“ da svojevoljno i amaterski deli
frazu All’armi na „All’ar...... MI“, što ne može da
gostuje jedan krupan primerak muflona, tj. baritona ?
Od njega ću i da krenem, ali ne u lov... (ulovljen i
dovučen ovde)....
Dakle, gost pod imenom Florian Estefan (silno sam se razočarala,
jer me prezime asociralo na divnu Gloriu Estefan ali, avaj, ništa slično ni u
tragu.... ni muzički, ni fizički, ni avangardistički... )
Mlad, statičan, neharizmatičan, nesimpatičan.....
Glas.... kao u starca Foče.... ljulja li ljulja, povremeno i
krklja, a često krade manir našeg M.D.J... peva bez vibrata, onako
naturalno i loše abnormalno!!!!!! Intonacija labava, ali beše mnogima zabava.
Od glume, samo oči povremeno raširene. To li je Grof Luna? Buljav? Mlitav,
muflonskog zvuka? Ma dajte, molim vas. Dečko, a starog glasa? Nije svestan da
mu je karijera već na kraju. Pa da.... zaboravih da kod nas dolaze
samo oni pred smrt.... pevačku, sviračku, igračku, ili ličnu.... sve jedno. Mi
smo kao putokazi ka groblju. Sakupljači dokusurenih. A
mladih i ne tako skupih po Evropi na tone, čeznu da pevaju. Ali ko da ih
prepozna, kada naši samo ove puteve znaju..... te oko njihovog sela. I ni
makac, da se ne izgube. A mi bismo bili presrećni da nekako odu, bilo gde, da
ih zaturimo... i da dođu novi.... ali ne takvi.....
E sad ide ono moje čuveno pitanje, ali ne znam kako da ga uobličim
da dopre do DVOJCA: Zašto ste, o upravnici večeras u rupi i na sceni, dovukli
ovog grmalja da nam kvari predstavu? Gde je Dragutin Matić, kome i ovaj i mnogi
drugi treba da se klanjaju samo kada prolazi, a ne kada peva? Kada peva, tada
treba da uđu u neki ćošak i odatle da slušaju i upijaju, ako mogu. Jel ste
gluvi, ili bezobrazni? Kome je usluga „ja tebi, ti meni“ sada na redu? Ide vam
se u Rumuniju.... pa bili ste.... hoćete još... pa platite iz svog uštirkanog
džepa.... A ne svaka vaša dijareja po publici. Zar niste čuli, čak
su i deca bila na predstavi, da je apaluz MLAK? A tek komentari na
pauzi, ljudi koji su došli na jednu predstavu za koju su najavljeni gosti, gde
je cena karata veća, to su ljudi koji nisu profesionalci, već samo
ljubitelji.... Pitaju se ko je ovaj neuki pevač? Ne verujete..... oslušnite,
ili priznajte da ste i vi to čuli od vaših vaši...... Jedan galon šampona... i
eto rešenja.
Elena Mošuk, očigledno nekada dobra, jako dobra. Danas.... samo
tragovi dobre pevačke škole, još uvek, za ove naše jektičave primadone, odličan
dah, solidna piana.... ALI SVE SAMO U TRAGU nekadašnjeg. Scenski.....
katastrofa! Sve vreme je cupkala krivila se, mahala rukama kao japanska
igračica na travi.... jednom rečju Užas. I..... šta će nam i ona? Jeste bolja
od naših, sasvim sigurno, i ako sve mane zanemarimo, ima jako otvoren i
kristalno čist glas (u tragu, da podsetim), dok naše imaju neke čudne primese
raznog voća i povrća u grlu, primese konstantne prehlade (u prevodu, nemaju
tehniku). Elena, već nekoliko puta ovde.... dovoljno. Srećan put.
Jelena Vlahović, za mene, večeras, veliko iznenađenje. Glumačko,
pevačko, sugestivno. Bravo. Bravo za veliki pomak u odnosu na prethodnu Acučenu
o kojoj sam pisala. I dalje ima tu mnogo nedozvoljenog, ali celokupan utisak i
taj OGROMNI glas su sve bacili u zapećak. Ako uživam, znači da je dobro. Ako
cepidlačim, pogodite..... Hvala Jeleni na ovoj ulozi večeras. I poštovanje.
Ivan Tomašev..... Veliki Ivan. Pravi. Onakav kakvog ga volim.
Kvalitetan. Hvala.
Janko Sinadinović.... veliki folirant. Nestabilan. Nepredvidiv. A
uvek prepoznatljiv u svemu tome. Bravo za majstora iluzije.
Kao peva. Kao daje sve od sebe. Kao stalo mu je do uloge. A
nije. Stalo mu je samo da se spase. Da ne umre pre kraja. I onda kalkuliše.
Peva, peva, peva.... čak bolje nego do sada, taman pomislim, eto, konačno jedan
naš tenor da se čuje kako treba, odličan, još ću i da uživam, kad.....
marifetluk.... čuvenu ariju, zapravo kraj arije, peva kao prvak amater....
nekoliko taktova pred FRKU ćuti (to rade samo nemoćni pevači,
al, 'ajde), a onda sam kraj, zapravo frazu, deli kao Panta pitu.... tamo gde je
niko ne deli.... koji tekst, kakva logika, note, ništa.... samo da
pukne najviši ton, pa šta bude.... A bilo je .... smešno.... i MLAKI aplauz....
na tu ariju? Katastrofa..... i tako tokom cele predstave.... Da bi doživeo kraj
predstave u duetu sa Leonorom, u prethodnom duetu sa Acučenom sve
vreme markira, peva falsetom i kobajagi pianom.... Ma stvarno? A na kraju.....
dranje. I to je, kao, pevač?
Folirant. Kalkulant. Prevarant.
I još mi preti? Ali, moj rukav je duži od njegovog..... i
napunjen. Oblandama.
A sada ono što me posebno razljutilo...... a bilo je dobro?
Kada je OČEKIVANJIMA stalo da se dobro pokažu, onda sve može. Da
Ines bude više nego odlična Aleksandra Petrović, devojka koja već ima
zapažene uloge u drugim predstavama, ali, Gospode, ovde se treba pokazati (da
bi ME zvali tamo) pa ja onda stavim kvalitetnu pevačicu kao primer za celokupnu
predstavu, (a zašto nemamo stalno dobre pevače u manjim ulogama, dobro niste
večeras stavili neku prvakinju, samo da vam ugled poraste još malo) ali kada
MOJI pevači pevaju, onda tutnem izrabljenu Mitić, ili još nesretniju devojčicu
koja se plaši svega, ime i nije bitno.... Toliko o poštovanju kolega! A
onda....
Čak se i Danilo Stošić
urazumio i počeo da koristi vibrato. Mali, ali .... Jedino se grozni Gligorić
šepuri, uzalud, naravno. I tako će do penzije.
Hor je bio znatno bolji nego u predstavama sa domaćim pevačima,
kao i orkestar, iako je imao užasne momente i solo ispade za medalju.... celina
je bila ok. Dakle, sve se može, kad Saviću treba. Publiku ko j.... A tek
kolege..... Eh, Saviću, kada budeš u penziji, nazdraviću. All’armi !
O
istoj temi, ali iz drugog ugla:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.