Beogradska opera, Trubadur. ili fenomen zvani Plazinić.

TRUBADUR, ili fenomen zvani PLAZINIĆ

(Zadnju reč menjajte po sopstvenim utiscima)

03.12.2016.

Imate li milosti, o Vi, u Operi, moćni  ljudi ? Ili moć i milost ne idu zajedno? Biće da je tako. Ili ste pomešali realnost  i operska libreta, pa nas masakrirate iz nedelje u nedelju  kako vam se ćefne?

 A šta onda preostaje malo žilavijoj, bezobraznijoj i preživeloj  publici? Publici  koja zna šta i koliko može da očekuje od naše opere, a to je BAŠ MALO, pa ni to, ne da ne dobije, već joj bude “uvaljena” truba u Trubaduru.  Onda TA publika  malo i piše, nadajući se da će do onih koji bi trebalo da čuju, tj. pročitaju ili, ne daj Bože, oslušnu publiku, ipak ovo dopreti, ako ne od nas dobronamernih, od zlonamernih sigurno. E, dakle, tu smo. Kod dobre namere. A to znači da ću napisati SAMO jednu reč: BRAVO !!! za Matica, Del Monaco, Tomaševa. Čak je i orkestar (operski, iako uglavnom sličan  onome  za sahrane) oživeo.

Ali,  ja neću pisati o dobrim stranama večerasnje operske predstave, a bilo ih je BAŠ ! Pisaću o fenomenu. O teroru. O nemoći. O sramoti. O čemeru. O spasenju!!!!

Već i beogradski vrapci, na ovoj nultoj temperaturi, pevaju: Plaziniću, tužni  ‘tiću, primaš platu, a ne siću !!!!

Zar niko ne vidi i ne čuje šta se dešava na sceni? Ili: Ko ima pravo da pusti ovog pevača (takvo  ima zvanje) da maltretira publiku koja, ne da ne  aplaudira, već se smeje. Glasno! U parteru. U ložama. U Sali!  Smeje se  skrušenoj pojavi, ošamućenom tumaranju po sceni, iznemoglom nazalnom poluglasu koji NE MOŽE, NE MOŽE !!!!!!!! I NE SME !!!! NE SME !!!! da peva. Kraj. A zapravo,  kraja nema. Kraj je, izgleda, samo  u mojim mislima i nadanjima u svest operske uprave.

VDD  odsluša prvi čin i zbriše iz raznih razloga (to je druga tema). Kolega nema, ko  će da sluša falširanje i stenjanje jednog (u ovoj operi lik moćnog i samopouzdanog ) OFICIRA? Ma ni to nije strašno. Strašno je DOKLE? Zar mi nemamo tenore? Ne ove koji krkljaju u operi, nego one druge, a trebalo bi da budu prvi,  koji ne mogu da dopru do scene? Naravno da imamo. Ali od Plazinića, Dojkovića, ...  nema šanse. O ostalima, sličnima,  a ima ih, drugi put.  
Spavaju li ti ljudi spokojno? Da li su svesni koliko su jadni, glasovno?  Koliko ne znaju? Koliko su smešni? Zar iko od vas misli da ljudi ne poznaju  drugu stranu  (neću reći medalje, jer je nema) scene?

Postoje  oni koji se jako dobro sećaju fenomenalnih predstava sa daleko lošijim orkestrom i horom, ali fantastičnim solistima, ili dirigentima. Pa nemaju svi amneziju! Da ne pričamo o onima koji slušaju operu i van granica. I nemojte reći: Neka idu onda tamo. To je bacanje peska u oči svima  koji vide više od ovih koji su zaslepljeni sopstvenim egom. Da li ikada ovi MUČITELJI čuju kako neko drugi, negde, tamo, peva, PEVA ? Ovo je sramota za jednu OPERSKU KUĆU, koja nije privatna, već od (ahahahahaha) nacionalnog značaja. Vidimo kolikog. 
Ulaznice za “GALA KONCERT” (ili naziv sličan tome,) koji sledi u januaru mesecu, se  panično dele političarima i ljudima “od ugleda” koji, tradicionalno, NEĆE DOĆI !!!

O, UMIŠLJENI VLASTELINI!!!! Dokle ćete da ne brinete o publici? Dok vas neko ne kupi, sa Plazinicem i sličnima, za siću. Onda ćete ih se otarasiti, brže-bolje, samo da bi vi opstali. Razumljivo. A dotle: Publiko,  ko vas ...…!!!

Ne vidite ogorčenje publike koja u sve manjem broju dolazi. Čak i kada je dobra predstava.

A kako da dođu, kada se ne zna ko će nas uveseljavati, ili vršiti torturu nad nama, kada  podela za decembar, koji uveliko teče, kasni!!! Jasno, dok se svi dogovore, izdiluju ko će, kada će i šta će….a populus neka  čeka, ili  neka svrati na po koju predstavu. Ionako ova ustanova, sve više počinje da liči  na svratište u koje, sem zalutalih, još uvek dolaze i neumorni u iščekivanjima, ljudi zvani : operski fanovi. 


.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/