18. 02. 2017.
Usamljena
Aida
Iznenađenja
u našoj operi su postala sastavni deo svake predstave, pa i ove večerašnje
Aide.
Imali
smo operu, gde je Sanja Kerkez (Aida) bila sjajna u svakom smislu. Najpre
pevački, sa divnim pianima, punim i jakim forte, iznijansiranim frazama,
odličnom glumom, lepim izgledom (Bogu hvala da se podsetimo da imamo i lepog
soprana), sve kako dolikuje jednoj ovako zahtevnoj ulozi i ne mogu da se ne
setim čuvene Sete del Grande koja je svojevremeno gostovala kod nas kao Aida,
jer me Sanja večeras podsetila na nju. Dakle, BRAVO !!!!!
I…..
eto…. to bi bilo to. Aida sama, jer ostali pevači, ako možemo tako da ih nazovemo, nisu bili ni
približno sličnog kvaliteta, kakav je ovaj naš divni sopran.
Ipak…
VDD
Janko Sinadinović (Radames) uporno peva sve što pevaju tenori, iako za ovu
ulogu njegov glas nikako nije prikladan. Meni lično, više bi odgovaralo da ga
slušam na nekom drugom mestu, jer taj “otvoreni glas” i samoglasnici koje
izgovara,.. ne pripadaju operi. O osećaju da mi se svaki put pred njegovim kobnim
visinama stegne grlo, već sam pisala, samo što se osećaj svaki put pojačava, a grlo me sve više boli. Dokle tako?
Dragana
del Monako (Amneris) iako se zdušno trudila, zvučala je amaterski, do bola.
Povremeno neartikulisan, povremeno
prazan, uglavnom bez finog vibrata, glas je bio sve, samo ne operski. O glumi,..
o osmehu posle svake fraze, a nije mu tu mesto, da ne govorim. Kao da nije u operi, već na fotkanju za časopis. A i
to joj više ne priliči.
Vuk
Zekic (Amonasro),.. očito nije razumeo svoju ulogu, iznemoglog, nesrećnog,
zarobljenog etiopskog kralja, uplašenog
oca,.. sve vreme se drao kao na klanju.
I to falš. Ako je od njega, mislim Vuka, previše je.
I,
da se vratim na iznenađenje,... Mihailo
Sljivić (kralj Egipta), kao čvarak pred kraj kuvanja,.. kod svakog tona poskakuje, sa intonacijom je u
svađi, gluma…šta je to? A šareniju i
smešniju biografiju nikada nigde nisam pročitala…. od toga da je bio Vukovac u
osnovnoj školi, preko obaveštenja da je diplomirao na ETF-u, potom gde je sve
i kod koga učio (ali nije i naučio) pevanje, do spiska
nastupa, kao solista, ali i sa horovima, a kao vrhunac imamo spisak NAUČENIH ULOGA!!!!
Mihailo…
discolpati !!!!!
I
da završim ovo pljuckanje osvrtom na Trijumfalnu Scenu. Skromno, nezanimljivo,
mlako, haotično tumaranje svih aktera, pevača, hora, dela baletskog ansambla.
Papazjanija u bujanju. A baletski par…..? Oboje skoro isto gradjeni (?) Ona
krupna, “teška” za igru, troma. On zgodan, okretan….
Bar
sam nešto lepo napisala za kraj. Do sledeće predstave. A htela sam da pišem
hvalospeve. Samo nisam, sem Sanji Kerkez, imala kome. Više sreće nadam se,
uskoro.
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.